НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА: На међи две државе Срби граде џамију, а муслимани цркву

Фото: novosti.rs

На међи две државе, тако испреплетеној да се до српских Саставака или суседног босанског села Међуречје граница прелази четири пута, измешала су се имања, вере и националности, али је свакодневица “људи на међама” лишена сваке поделе јер заиста живе у слози и заједнички превазилазе тешкоће.

Док на рушевинама бивших живота и ратова плету везивно ткиво сопственог опстанка, једина граница коју овде признају је она између људи и нељуди. Тако је, недавно, заједнички обновљена и џамија у Међуречју.

“Посебно ми је драго да су се ујединили православци са муслиманима, да су урадили ово што су урадили, да се познају људи, а не нељуди”, каже Елведина Кадић настањена у Холандији.

Хајро Гибаница из Међуречја истиче да је боље заједнички градити.

“Тешко је замислити да дође Србин да ради џамију, а муслиман да гради цркву. А десило се! Значи, доказују да је боље заједнички градити, а не појединачно”, напомиње Гибаница.
Видоје Новаковић из Саставака каже да су са муслиманима и комшије и суседи и пријатељи.

“Кад год нешто треба, један другом смо ту за помоћ, а што се тиче изградње пута, џамије, ево и ја сам учествовао једним својим делом, колико сам могао”, објашњава Новаковић.

И две суседне општине, којима ова села припадају, прибојска у Србији и руђанска у Босни и Херцеговини, неретко, заједнички раде и граде – од водовода, преко моста, здравствене заштите, до путева.

“Не постоји проблем који је дошао, реалан проблем грађана руђанске и прибојске општине, а да не изађемо у сусрет и да не нађемо начин како да им се помогне”, каже председник општине Прибој Лазар Рвовић.

Начелник општине Рудо из Републике Српске Рато Рајак истиче да се требају извући корисне поуке из несрећне прошлости.

“А сигуран сам да већина људи жели у другоме да види само човека, без обзира ком народу, нацији и вери припадао”, напомиње Рајак.

И не чуди што управо Хајро вози попа када крене по селу да свети водицу. Библија и Куран, једнако се поштују и живи једном ногом у својој, а другом, у суседној држави.
“Морамо живети сложно, јединствено и братски, ко што живимо овде у месној заједници Саставци, односно овај део Бошњака који живи у острву Међуречје, који нема уопште излаза на територију своје државе. Овде није суживот, него живот”, објашњава председник МЗ Саставци Свето Вилотић.

У том животу, мање су видљиве све границе и рампе, од свакодневних животних изазова и пријатеља који помогну.
novosti.rs
?>