ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ: Чим вас на Западу оптуже да сте „емотивни“, значи да хоће нешто да вам отму

ИСКРА на Фејсбуку

(Љиљана Смајловић) Фото: Курир

Кад вам са Запада поручују да је једна страна емотивна, као што поручују сада током кризе у Црној Гори, за њих су то наравно Срби. А она страна која је донела скандалозан закон о имовини СПЦ, њих би требало поштовати. Уз намеру да се нешто отме, иде и порука – немојте бити емотивни.

Ово за Спутњик каже Љиљана Смајловић, колумнисткиња „Недељника“ коментаришући поруке које стижу са Запада током наелектрисаних дана у Црној Гори.

Наша саговорница истиче да два позивања на смиривање тензија европских званичника, почевши од Тање Фајон, у најмању руку су лицемерна, јер би Брисел, да има толико мали број заражених као у Црној Гори, одавно направио журку за цео град, а не хапсио људе пред црквама.

Кад хоће нешто да отму, кажу: немојте бити емотивни

На речи специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака да нико не треба да се игра са емоцијама и да мора да се тражи решење које ће смирити страсти, Смајловић каже да се најежи:

„Он очигледно стаје на страну црногорских власти. Где има то да су небитне емоције када се решавају најбитнија национална питања. Сви закони су борба за срца и душе људи (америчка формулација) и то сви знамо, а само када се односи на земље од којих хоћете нешто да отмете онда кажете „немојте да будете емотивни.“ И они су емотивни али ће дати предност ономе ко се уклапа у њихове интересе и још ће да се претварају да је тај морално у праву. Тако су нас бомбардовали и објашњавали да је за нас то добро. Зашто се тада нису држали повеље УН.“

Да су хтели на Западу да реагују на време, истиче она, учинила би то још Венецијанска комисија, јер је имала са киме да преговара.

„Нигде на свету се не доноси закон, а да се не пита тај на кога се закон и односи, а Српска православна црква има прваке, попут оца Гојка Перовића, који су у стању да равноправно разговарају.“

Указао се неки нови Мило

До последњег обраћања Мила Ђукановића могли смо само да кажемо како је то председник који схвата наратив, да је његова прича углачана, просто, могао је да буде лидер било које европске земље. Ипак, била сам пренеражена, каже наша саговорница, када се на Цетињу поводом две године од преузимања дужности председника државе, указао неки други човек који је говорио на начин на који не би лидер ниједне европске земље.

„Његова прича о националној цркви је разилажење са главним током европске историје. Да Мило Ђукановић није главни адут запада, мазина маза Вашингтона и Брисела, они потписници ‘Апела 88’ би га разбуцали у теоријском и политичком смислу. Не мислим ту само на поруке о цркви, већ и о оних 30 одсто Срба који се осећају као мањина и који не могу да очекују да ће заузети ни једно место на друштвеним положајима. Он на такве констатације каже ‘Шта хоћете, да радите у министарствима, да будете на важнијим положајима!?’ Парафразираћу, али је практично рекао да су то нелојални грађани и да му не пада на памет да они дођу на места са којих би могли да га саботирају,“ рекла је Смајловић.

Она сматра да је то потпуно супротно европским вредностима, али је очигледно да Ђукановића нико са Запада неће критиковати.

Такозвани утицај Москве у Црној Гори дежурни је кривац за Запад. Смајловић каже да цела ситуација у Црној Гори није небитна Западу, већ је поента у томе да у фусноти сваког чланка у тамошњим новинама стоји да је Српска православна црква под јаким утицајем Руске православне цркве и сматра се фактором дестабилизације или мостом преко којег Москва врши утицај.

„Питамо се, како једна Америка која инсистира на верским слободама и која је страшан противник државне цркве, сада одједном не стаје на страну српске мањине. А подршка се не добија само из једног разлога – јер ће се у геополитичком смислу рећи ‘они су близу Москви’,“ оценила је Смајловић.

Сукоб двојице председника истински

Иако нема пуно емпатије западних земаља, Београд мора да користи све што може, каже  наша саговорница, и то на свим светским форумима истовремено, пазећи да се та реторика не прогласи за мешање у унутрашња питања друге државе.  Она тврди да је Ђукановић почео и том оптужбом да се бави спомињући да је ово ново Сарајево.

„Београд шта год да саопшти, неко ће са Запада рећи да је то превише и ту ће се гледати шта је највиши европски стандард у односу са суседима. У последње време било какво чињење Београда, иако не од самог Ђукановића, већ од његових сарадника, проглашава се за фашизам. Уз свест Србије да не сме да се понаша патерналистички према суседној државици тон између председника Црне Горе и Србије се  погоршава и све више мислим да је њихов сукоб истински, да није фингиран,“ рекла је наша саговорница.

Начекаће се Ђукановић на аутокефалност

Нова идеја Мила Ђукановића о стварању нове цркве подстакла је на размишљање има ли сличних примера. У Македонији постоји црква која није аутокефална али је људи доживљавају као своју, каже Смајловић и додаје да ће проћи дуго времена док не добије аутокефалност.

Што се Украјине тиче, она подсећа да су западни медији писали да је украјински модел заправо био пројекат на којем су дуго радиле америчке безбедносне обавештајне службе и да то није било лако.

„У новим анализама сам видела да се у Црној Гори размишља о украјинском моделу али да је тешко замислити да би било ко у православљу хтео да продужава овај сукоб. Тако да ће се Ђукановић начекати да му једног дана буде призната аутокефалност,“  изјавила је Смајловић.

Поруке за наредни попис

Његов циљ је, додаје она, да се ипак скрши отпор, поготово нових генерација. Ђукановић када поручи Србима – „нећете радити у Министарству спољних послова“, он практично поручује – или идите одавде или се приклоните.

„То је ломљење, да се будуће генерације на наредном попису запитају каквог смисла има да су они држављани Црне Горе, а да себи онемогуће напредовање зато што инсистирају да су Срби. Тим методама се може смањити број оних који ће рећи да им је српски матерњи језик,“ каже наша саговорница.

rs.sputniknews.com, Наташа Милосављевић

1 коментар

  1. Neko каже:

    Sto se tice Ukrajine, tamo „postoje“ cetiri (4) pravoslavne Crkve. Samo jedna je kanonski priznata, ona koja priznaje ruskog patrijaha.
    Kada je Makedonska pravoslavna crkva u pitanju, SPC im priznaje sve, ukljucujuci i srpske crkve i manastire, samo im ne priznaje autokefalnost i to samo zbog imena, zbog toga sto to traze Grci!
    Srbi nemaju problem sa pridevom „makedonska“. Imaju Grci.
    Srbi i Makedonci idu bez razlike u sve pravoslavne hramove u Makedoniji, s tim da SPC ima svog vladiku u Ohridu i cetiri manastira na teritoriji Republike Makedonije.
    Srba ni nema mnogo u Makedoniji, osim malo u Skopskoj Crnoj Gori, Skoplju, Kumanovu i par hiljada na Dojranskom jezeru.
    Iako su u 19. veku imali i svoju gimnaziju u Solunu, Srba u sadasnjoj severnoj Grckoj (ili juznoj Makedoniji) vise nema. Grci su pre stotinjak godina promenili 1536 slovenskih (pa tako i srpskih) toponima, pa kada sledeci put idete u Grcku na more, da znate da svako mesto ili gradic koji pocinje sa Neo..Neos.. Nea..znajte da je bio slovenski.
    Grci, a pogotovo Vaseljenski Patrijah Vartolomej (koji je etnicki Grk) su zaboli noz u ledja Ruskoj pravoslavnoj crkvi, priznajuci jurizdikciju tzv, Ukrajinske pravoslavne crkve u Ukrajini.
    Po meni, SPC i Ruska pravoslavna Crkva treba sto pre kanonski priznati Makedonsku pravoslavnu Crkvu. Srpski narod u Makedoniji ju je odavno priznao.
    Krajnje je vreme da, osim pravoslavlja, Srbi i Rusi pocnu negovati i panslavizam! Posebno kod Ukrajinaca, Belorusa, Bugara, Makedonaca i Crnogoraca.
    Jer, kako je govorio Ghandi, ako vidite dve ribe na dnu mora kako se svadjaju, znajte da su Englezi u blizini.

Оставите одговор на Neko Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.