ПАТРИК БЈУКЕНЕН: Америка на историјској прекретници

фото: standard.rs/ AP Photo/Carolyn Kaster

Биле су потребне само три недеље пандемије да обе велике странке у САД одустану од својих принципа које заговарају годинама. Америка више никад неће бити иста

„Будите сигурни у то господине, када човек зна да ће бити обешен за две недеље, његов ум постаје чудесно изоштрен“, рекао је Семјуел Џексон. А оно што важи за људе, важи и за нације. У понедељак је докторка Дебора Брикс – координаторка мера против коронавируса при Белој кући – прогнозирала неких сто-двеста хиљада смртних случајева у Америци услед пандемије, и то „уколико све урадимо готово савршено“. Сложила се са проценом доктора Ентонија Фаучија да уколико „не учинимо ништа“, америчке жртве ће износити 2.2 милиона.

Та цифра од два милиона мртвих је дупло већа него све наше жртве од Америчке револуције, преко Грађанског рата, Првог и Другог светског рата, до Кореје и Вијетнама. Ово заиста чудесно изоштрава ум. Сада додајмо овом помору наших сународника и колапс тржишта који је стрмоглавији него колапс из 1929. и депресија из тридесетих година прошлог века. Аналитичари са Волстрита говоре о нестанку 30 одсто нашег БДП-а и незапослености која би могла да досегне 35 одсто.

НЕДЕЉЕ ПРЕОКРЕТА
Колику разлику може да направи један једини месец. Дана трећег марта, на „супер-уторак“ (Super Tuesday – дан у ком се традиционално, у највећем броју америчких држава, током фебруара или марта одржавају страначки избори за председничке кандидате, прим. прев.), били смо усред 14 прелиминарних надметања за председничке кандидате, након што је Џо Бајден однео запањујућу победу у Јужној Каролини, чиме је зауставио налет сенатора Бернија Сандерса остварен победама у Ајови, Њу Хемпширу и Невади.

Оно што је март 2020. произвео, и што изгледа да наговештава, јесте талас промена у америчкој историји. Ради се о историјској прекретници, о догађају након ког се ствари никада неће вратити на оно што су биле. Криза изазвана коронавирусом делује као један од тих епохалних момената који мењају изглед државе и сам курс републике.

Размотримо шта се догодило за протекле три недеље. Републиканска странка – странка која се залаже за што мању државну интервенцију и избалансиран буџет, одобрила је са свега једним гласом неслагања помоћни пакет у вредности од две хиљаде милијарди долара. А сада се прича о другом истом таквом пакету, овај пут за инфраструктуру. Републикански Сенат и председник су, за један месец, увећали федерални буџет за 50 одсто, а настоје и то да дуплирају.

Годинама су демократе трубиле о Трамповом преузимању овлашћења других грана власти. Сада демократе захтевају објашњење зашто Трамп није угасио економију председничким декретом и зашто није употребио своју латентно диктаторску моћ да нареди америчким компанијама да почну да производе оно што је неопходно за болнице широм земље. Демократе, које су дуго оптуживале Трампа за ксенофобију и расизам зато што је настојао да затвори границе за мигранте који илегално улазе у САД, сада ћуте док Трамп затвара Америку за остатак света.

Највећи заштитници Првог амандмана који говори о слободи штампе сада траже да се Трампови брифинзи из Беле куће не преносе преко телевизије јер председник износи пропаганду и лажи. Проблем је што људи то гледају и подржавају ставове које медији осуђују. Уколико су људи у кризи спремни да одбаце своја животна уверења тако олако – колико ће потрајати њихова заклета вера у демократију?

ПИШИТЕ МЕ КАО СКЕПТИКА
Председник сматра да ће ово бити рецесија у облику слова V, односно да ће економија, након што додирне дно, кренути да буја, баш као и 1946. када је Другим светским ратом задржавана потражња коначно ослобођена, па је Америка почела да штанцује аутомобиле и потрошачку робу једнаким темпом као што је пре тога правила оружје за рат. Можда. Али мене упишите као скептика. Неће бити повратка на старо. Разорни догађаји из марта, заједно са ониме што следи у априлу и мају, имаће трајне ефекте на срца и умове ове генерације.

Тај некада незасити апетит за „Made in China“ производима у супермаркетима – хоће ли се заиста вратити? Хоће ли Американци, након месеци друштвене изолације од својих породица и пријатеља, поверовати да су безбедни и појурити у ресторане у јулу? Посматрајући како носач авиона Теодор Рузвелт у Гуаму искрцава мноштво морнара инфицираних коронавирусом, хоће ли Американци бити спремни на судар са Кином која чак и сада истиче своје претензије на Јужно кинеско море?

Хоће ли Американце који преживе ову кризу бити брига да ли ће Ираком доминирати шиити које подржава Иран и да ли ће просаудијски сунити опстати у Јемену? Уколико је март шокирао ову нацију онако снажно као 11. септембар, онда оно што следи може бити још више отрежњујуће. Да ли мислите да ће милиони незапослених радника који су остали без новца да плате или нађу лекове и храну остати код куће недељама и месецима?

Сви они криминалци који су превремено пуштени на слободу из вирусом заражених затвора без средстава да преживе или збрину своје породице – шта мислите како ће реаговати на недеље обавезног карантина у својим домовима? Хоће ли се MS-13 (Mara Salvatrucha – етнички претежно латино-америчка криминална група из Лос Анђелеса, прим. прев.) и хиљаде њених чланова, као и њој ривалске банде које живе од продаје наркотика, повиновати новим правилима?

Американци су добро поднели останак код куће током марта. Хоће ли тако остати и у априлу, мају, а можда и јуну? Или ће се систем постепено сломити када други талас вируса удари најесен? У Америци постоји традиција саможртвовања у временима криза. Али такође је скоро увек било и не мало оних са резоном студената из Форт Лаудердејла („аутор алудира на америчке студенте који су током мартовског пролећног распуста на Мајамију организовали журке, игноришући препоруке о самоизолацији“)

standard.rs, Buchanan.org
?>