MИЛАН РУЖИЋ: Култура и њене породичне недаће
Не може човек волети поезију, а не волети музику. Поезија је одувек била сестра Музике. Ове две сестре су се у последње време удаљиле једна од друге. Данас могу само опстати одвојено, јер кад се њихова деца Кич и Шунд споје са Фолком (њиховим полубратом којег је његова мајка Глупост оставила на њиховом прагу) – настаје жестока припрема револуције. Та револуција покушава да збаци сестру Цивилизације – Културу.
Не зна се када се та фракција посвађала са Културом, али раздор је изгледа непремостив. У почетку су Музика и Поезија биле потпуно раздвојене пошто је Музика одрастала у сиромашним круговима, док је Поезија опседала све могуће амфитеатре, тргове и институције којима је управљала њихова мајка – Култура лично. Временом, неко се сетио да помири Поезију и Музику како би породица поново била на окупу. Та заједница је дуго опстајала у свом најузвишенијем сјају. Вековима су живеле заједно. Тек је пре неколико година, кад је Фолкова жена Естрада родила дете Турбо-фолк, Култура почела да се двоуми да ли је требало Фолка одгајати у овој породици. Овај мали, Турбо-фолк је представљао све оно што његова породица није. Он је штетан, опасан, некултуран, антицивилизацијски, антисве онога што је хранитељска породица његовог, данас мање популарног, оца.
Као у „Злочину и казни“, родила се идеја да неко убије бабу Културу. То, пошто је ово Србија, није хтео да уради неки човек са стране, већ Фолк лично. Међутим, после година и година размишљања и вагања, он је одустао. Али, како су и злочин и казна и размишљање о њима одувек постојали, ова идеја се пресели на младог Турбо-фолка. Пошто он није хтео да се зна за његову идеју, он се интегрисао у највише редове организације коју води његова, већ годинама тешко болесна, прабаба Култура. У тим редовима, његови стричеви Кич и Шунд су га обучавали томе како да звучи и изгледа крајње културно.
Када је прабаба Цивилизација умрла 24. марта 1999. године, Турбо-фолк добија престоницу у којој ће царевати. Та престоница се зове Србија. Цела фракција ове славне породице преселила се почетком деведесетих година у Србију, али сада су постали владари свега. Турбо-фолк, Кич и Шунд већ четврт века харају по Србији. Турбо-фолк још увек није успео да убије своју прабабу Културу, јер је њена кума Уметност, око њене постеље поставила стражу. Ту је стајала цела породица куме-Уметности. Сликарство, Глума, Филозофија, па је чак дошла и Наука са својим ментално заосталим сином – Образовањем. Сви су они бдели над Културином постељом. Међутим, Турбо-фолков одличан пријатељ – Менаџмент, дошао је са братом од стрица Судом и Судовом децом Митом и Корупцијом, на састанак који је за циљ имао договор око тога кога би још ваљало ангажовати да се убије већ тешко болесна Култура. После двосатне расправе, Корупција је изјавила да је тетка-Власт права жена за то. Довољно је паметна, покварена и утицајна. Међутим, Власт је са собом довела своју најбољу другарицу – Политику. Њих две су свим силама нападале углед Културе и институције које су је браниле. Посегли су и за најелитнијом паравојном организацијом која је одувек била у служби Власти, а зове се – Медији. То су они који већ одавно черече државу Србију, а упечатљиви су по њиховим жутим униформама.
Сва та сила и ордија, није успела још увек да убије Културу. Свакодневно покушавају тако силовито, али је још једна мања фракција стала у одбрану Културине самртне постеље, а то је близак потомак Филозофије – Здрав разум. Учитељица господина Живота – Историја тврди да сви треба да стану у одбрану Културе, јер колико се она сећа, сваки пут када је Култура била прехлађена, цео свет је био у опасности од Политикиног сина Рата. Култура, господин Живот, драга госпођа Религија и госпођа Уметност са свим својим рођацима, директно одговарају Богу, па онда треба размислити шта се чини ако се противи тој моћној породици.
Тагови: Култура, Милан Ружић, Србија
