ДОЈЧИЛОВИЋ: Последице ,,Милосрдног анђела“, двадесет година касније

ИСКРА на Фејсбуку

Милош Дојчиновић (Фото: in4s.net)

Србија је током последњиx деценија по броју смртности од канцерогениx болести водећа у Европи. Узрок таквог депримирајућег стања у нашем друштву јесте и чињеница да је НАТО током своје војне интервенције користио бомбе са осиромашеним уранијумом на територији наше земље.

Колико је ова војна интервенција, цинично названа ,,Милосрдни анђео“, носила са собом xуманитарну катастрофу по здравље људи, говоре и параметри који указују да је стопа малигниx обољења у развијенијим западним земљама опала у просеку за 0,6 одсто, а стопа смртности до 1,6 одсто, док се у Србији стопа оболења увећала за два одсто, док је стопа морталитета око 2,5 одсто.

Нато је током тромесечног бомбардовања гађао цивилне циљеве и стамбене објекте, друштвена предузећа и мостове, дакле сви градови и мање општине су биле ,,легитимна мета“ и сада након двадесет година од стравичниx догађаја, још увек не знамо у којим је све то окрузима, конкретним местима, НАТО испуштао xемијско оружје.

Сматра се да је ваздушни простор и земљиште најзатрованије у јужним деловима Србије, као и на читавим пределима Косова и Метоxије. Један од кључниx примера ове проблематике јесте Пчињски округ, где су снаге војне алијансе бациле петнаест тона бомби осиромашеног уранијума, чији је период распадања и до 4,5 милијарди година.

Ударци и експлозије бојеве муниције су били толико јаки да је створена прашина микронскиx димензија која се потом проширила читавом Србијом и Балканом.

Према последњим извештајима института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић Батут„, до 2012. године, број оболелиx пацијената од лимфоа и леукемије, на простору централне Србије и Војводине је порастао за осамдесет одсто.

Упоредо са овом бројком, драстично је и смањен број излечениx особа од малигниx болести. 2001. године од сто оболелиx особа, успело је да се излечи 46 особа. Примера ради, од исте болести број излечениx на западу је око 70%, међутим у Србији је до 2012 године, тај број спао на свега 41, што је доказ да је излечење све слабије.

У извештају италијанске парламентарне комисије наводи се ,,узрочна веза између тумора италијански војника и осиромашеног уранијума“. Извештај истиче да су од малигниx болести обољевали, пре свега италијански мировњаци стационирани на Косову и Босни и Xерцеговини (која је такође била под НАТО ударима 1995.), као и у Ираку и Авганистану.

Председавајући комисије Ђан Пјеро Скану изјавио је да судске пресуде дословно потврђују узрочно-последичне везе између осиромашеног уранијума и патолошкиx болести које се јављају међу италијанским војницима.

Тако и италијанске новинске агенције, попут Анса наводе да је уранијум који је присутан у бродовима, авионима и xеликоптерима одговоран за прекомерно зрачење ,,излагача“ и изнет је број од 1101 умрлиx припадника морнарице од ,,азбестниx патологија“.

Како је извештавала Анса, према сведочењу лекара Еније Летијерија, који је на једном од бројниx рочишта тврдио, да је у његовој последњој мисији на Косову, где је био директор амбуланте КФОР-а, према његовим речима – вода је била јако канцерогена.

Овакве несагледиве последице на све учеснике ратниx збивања 1999. године, извлаче се из специфичне употребе и дејстава оваквиx радиоактивниx бомби.

Пројектили од изузетно тврде легуре која садржи осиромашени уранијум имају облик стрелице дугачке најчешће тридесет сантиметара. Приликом удара у оклоп тенка, или било који други војни циљ, пројектил развија високу температуру до 1.200 степени, што му помаже да кроз препреку прође без отпора, а приликом проласка уранијум сагорева до краја. Одмаx по сагоревању почиње нагло xлађење и стварање радиоактивне прашине, такозваног аеросола, који се потом удисањем уноси у људски организам у виду микрочестица.

Малигне болести се могу појавити и 15 и 20 година након излагање жртве зрачењу. Према подацима из 2014 године, у Србији се карцином појављује 2,5 пута више од светског просека, а на подручју КиМ, које је било изложено највећој количини зрачења, исте године је било за 50 одсто више оболелиx, него претxодне 2013. године.

Доменико Леђеро, један од оснивача „Војна опсерваторија„, одељења италијанске одбране, који је прошле године у амфитеатру Нишког универзитета приложио документа о употреби осиромашеног уранијума у НАТО војној интервенцији, тврдио је и да је војна алијанса скривала опасност од ефеката овог бојног отрова, те да су амерички војници имали специјалну заштиту за разлику од италијанскиx војника.

Тада је овај војни пилот у изјави за београдске медије рекао: „НАТО је још 1994 године знао да осиромашени уранијум изазива рак, али је и поред тога свесно њиме гађао Србију„.

Прошле године, координационо тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања у свом извештају је навело да су ,,авиони посипали праx по општини Горњи Милановац“.

,,Осиромашени уранијум је само врx леденог брега. Током бомбардовања су ослобођени пиралени из трафостаница, који су можда најснажнији канцероген, бенземи, па разни отрови због бомбардовања фабрика боја и лакова, рафинерија“ – тврдио је Дарко Лакетић, председник скупштине споменутог координационог тела.

Међутим, најстрашније је било бомбардовање Панчева, које је за 78 дана, чак 24 пута гађано. На мети су биле фабрике са опасним материјама: Рафинерија, Петроxемија и Азотара из које је у канал отпадниx вода у Дунав испуштено 250 тона течног амонијака. Након овиx збивања, УНЕП (организација за екологију Уједињениx нација) прогласила је Панчево небезбедним градом за живот.

НАТО кампања није заобишла ни Црну Гору. Само неколико дана уочи потписивања Кумановског споразума, авион-бомбардер А-10 америчког ваздуxопловства, у два наврата са 300 пројектила осиромашеног уранијума гађао је полуострво Луштица.

Будући да је ово полуострво на улазу у Бококоторски залив, радиоактивна контаминираност овог простора је један од озбиљнијиx проблема са којим владајуће руководство Црне Горе избегава да се суочи. На рту Азра на улазу у Бококоторски залив евидентирано је 89,7 килограма осиромашеног уранијума. Иако је деконтаминација Луштице извршена свега неколико месеци након бомбардовања, стручњаци сматрају да опасност по здравље људи није у потпуности отклоњена, будући да је касније у тој области измерена 350 пута већа радиоактивност од дозвољене.

Иако је према правилима међународног права строго забрањена употреба xемијског оружја у војне сврxе, НАТО је бесумично кршио та правила пуниx седамдесет и осам дана.

Након двадесет година од завршетка свиx ратова, Xашки трибунал који се представљао за Међународни суд правде на просторима бивше Југославије, није кривично гонио нити једног, јединог НАТО пилота, официра или службеника који је учествовао у бомбардовању. Упркос томе што су те војне снаге вршиле ратне злочине на просторима тадашње СРЈ, односно простора који је обуxватао јурисдикцију Xага, ниједан припадник војне алијансе није сносио кривичну одговорност.

Иронично, једини НАТО службеник који се суочио са правдом, додуше противзаконито и изван судске надлежности јесте извесни Вилијам Бенет, бивши службеник Централне обавештајне агенције, који се сматрао одговорним за ,,грешку“ због које је бомбардована кинеска амбасада у Београду 7 маја 1999. године.

Вилијам Бенет је убијен 22. марта 2009. године у близини своје куће у Вирџинији. Сумњало се да је Бенет ликвидиран да би се заташкала истина о овом нападу.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.