ЗДРАВКО ЈОКИЋ: Бранко

Фото: Новости

Бранко, хтедох да Те питам
Много тога да Те питам
Умнога човека треба питати
А знам да ме чујеш
Бесмртни не умиру
Они се само преселе
Ти си за боравка овде
Резервисао себи пресељење
У Рајске вртове
Ретки тамо доспеју драги Бранко
Ретки то заслуже
Него, знам да би могао
Месецима причати
Како је било путовати
Од Хашана преко Београда
До Вечности
Колико си трња са пута
Морао склањати
А колико Те тог трња уболо Бранко
Ма када убоде у тело
Прође то
Али када душу убоде
Ем боли, ем дуго траје
А Ти ниси умео заобилазити
Трњем обрасле путеве
Ниси умео да идеш путељцима
Нити пречицама
Главним путем, па нека је и трновит
Знам да је тако
Знам какав је човек
Саздан од личке и крајишке крви
Стена и људина
Правдоборац
Рекох, дуго би Ти о томе имао причати
И много тога би имао рећи
Него, да Те питам и ово
Како се постаје велики
А остаје Човек
Таквих је увек мало било
Данас понајмање
Како је било Бранко
Слушати грднијег од себе
Недораслог себи
Малог човека а властодршца
Како је било дружити се са
Још грднијим увлакачима
А Ти громада, Ти свој на своме
А они недораст
Умна и људска
Знам, тешко је то
Но ћутиш и живиш свој свет
Тако је и данас Бранко
Не дао драги Бог
Да морамо живети њихов свет
Како се човек без кичме
Може усправити и поносно ходати
Никако
Ти то ниси умео Бранко
Ти си усправне кичме
И у Вечност отишао
Усправне кичме и чисте душе
Да Те још питам
Драги Бранко
Како је било бити Крајишник
У великом Београду
Како је било ходати Николетиним стазама
Многи су то после Тебе окусили
Отишао си у Рајске вртове
Па ниси то видео
Много је крајишких суза
Натопило београдске улице
Многа су тела изгнана из својих
Потражила друга гробља
Народ нас лепо примио Бранко
Онако братски, српски
А политичари
Ти најбоље знаш какви су политичари
На њих не вреди трошити речи
Молим Те, кажи ми и ово
Знам одговор, али да од Тебе чујем
Како је живети испред свог времена
Усред умне и људске жабокречине
Којој не вреди ни причати
Нити савете давати
Тешко, јел да. Па да. Као и данас
Ваљда је увек било најтеже
Умноме човеку
Него, још бих те питао и ово
Како је из Рајских вртова гледати
Ове што Те данас уздижу
Није накнадна памет Бранко
Удварају Ти се
Лакше им да си тамо
Него да си овде
Овде би им много тога рекао
Онако без увијања
Како си увек умео рећи
А и ови такве не воле
Као што нити они нису волели
Коме је требао уман човек
А поврх свега и свој
Ретко коме Бранко
Но, нису они свесни своје нискости
Не знају они шта је живети за навјек
То само ретки добију прилику
Ретки бивају у Рајским вртовима
Наздрављам Бранко
Има још много тема
Али има и времена.
За вечне

Децембра 2017.

Здравко Јокић
?>