КУСТУРИЦА: Занат у уметности се више не цени

Фото: З.Шапоњић

Фото: З.Шапоњић

Оснивач Јесењег позоришног фестивала Емир Кустурица изјавио је вечерас да је овим фестивалом желео да заокружи идеју да свако годишње доба, свака сезона на Мећавнику, има свој фестивал.

“Фестивали јесу заправо започињали у пролеће, пред лето, када је у прастарој Грчкој, када су у дане славе вина и бога Дионизија жртвовали најлепшег младића, да би плодније било лето”, рекао је Кустурица у изјави Танјугу.

Фото: З.Шапоњић

Фото: З.Шапоњић

“Хуманистичко доба је стигло и дошло је практично до времена у коме се занат у уметности више не цени. Зашто? Зато што су се умногостручиле могућности и с друге стране, све мање стручни људи се баве снимањем филмова, телевизијских серија и позориштем”, приметио је славни редитељ.

Он сматра да је врло важно да се млади људи охрабре на учење заната и блискост ка оним изразима који су некад постојали.

“Рекао бих у миксу између прошлости и садашњости или миксу идеје о опстанку уметности, врло важно је да се отворе још две-три нове сцене које би после имале ехо, који би, претпостављам, помогао управо тим људима”, рекао је Кустурица.

Фото: З.Шапоњић

Фото: З.Шапоњић

Слоган Јесењег позоришног фестивала је “Дрво које живот значи”, а Кустурица каже да је то пежоративни наслов за нешто што је много дубље.

“Дрво које живот значи, а које видимо свуда овде, везано је за стабло под које можемо сви да станемо или за дрво живота, што је посебна прича и мислим да је то добар слоган за почетак”, објаснио је редитељ.

Кустурица је додао да је ово прва, експериментална, година и изразио наду да ће идуће године све да се “удупла”, прошири и да ће имати озбиљан интернационални фестивал позоришта где се “укрштају експериментални токови и веома класично позориште”.

Фото: З.Шапоњић

Фото: З.Шапоњић

Дводневни фестивал је окупио око 70 студената из Србије и Републике Српске, а током дана радионицу је одржао глумац Зоран Цвијановић.

Сутра на програму су две представе – “Плеу Стриндберг” Фридриха Диренмата у режији Јовице Павића, у продукцији Факултета уметности у Косовској Митровици и “Деца радости” Милене Марковић у режији Снежане Тришић, са којом је Атеље 212 недавно обележио 60 година постојања.

Танјуг

Тагови: , ,

?>