Драгољуб Збиљић: Биће прдложена 2021. за „Годину ћирилице“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: vidovdan.org

Скупштина првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ телефонским договором у петак, 3. јула 2020. године одлучила је да следеће године организује свечано обележавање 20 година од оснивања прве „Ћирилице“ (2001-2021). У зависности до тога какво буде стање у Србији у вези с опаком короном, свечана седница овог првог удрружења за заштиту угроженог српског писма биће одржана на Дан оснивања 15. фербруара 2021. године или на Дан Ћирилила и Методија 24. маја, што је крсна слава прве „Ћирилице“.

Друга одлука Скупштине прве „Ћирилице“ је да се 2021. година прогласи „Годином ћирилице“ у Србији и изван Србије међу Србима. „Ћирилица“ предлаже свим „ћеркама“ „Ћирилице“, истог или сличног скраћеног имена, да и оне све прогласе следећу годину „Годином ћирилице“ и да све „ћерке“ појединачно такав предлог упуте новом Министарству културе чим оно буде успостављено после овогодишпњих избора.

Много је разлога да се наредна 2021. година прогласи „Годином ћирилице“ . Споменућемо само један, кључан разлог. Ни после 14 година од усвајања Устава Србије и Члана 10. у њему, који је вратио српском ћириличком писму апсолутну сувереност у српском језику, још није усаглашен с Уставом ни Закон о службеној употреби језика и писма, па се заступљеност ћирилице у српском језику и данас једва задржава у јавности на десетак процената у односу на латиничко писмо које није уставно писмо у оквиру службеног српског језика у Србији. У Србији, дакле, преовладава, због неусаглашеног закона с Уставом, национално писмо једне Србији данас суседне дражаве. То је преседан какав остатак Европе и света данас не познаје. Таква неуставност и неуредност дражве и народа у вези с матичним језиком и писмом забележена је до сада само у временима окуапција српскога народа у 20. веку.

iskra.co

2 коментара

  1. Хе каже:

    Поздрављам! Но, поред оваквих кампања треба осмислите „микро кампање“. На пример, да се сугерише одређеним јавним личностима да приликом гостовања у ТВ емисијама постављају питање током програма, зашто на тој-и-тој телевизији не користе ћирилицу? Зашто им је сценографија на латиници? Да ли они праве програм за Србију или Хрватску?
    Нешто слично може да се ради и са власницима локала.
    Могу да се праве кратки видео клипови којима се нпр. приказује недоследна употреба ћириличног писма, да се сугеришу нека другачија графичка решења – на пример, на саобраћаним знацима, таблама са именима улица, да се главни натпис пише ћирилицом, слова да буду мало дебља и већа, а да се алтернативни натпис, латинични, пише као енглески језик и да та слова буду мања и „мршавија“ – да се визуелно нагласти примат ћирилице.
    И тако даље, може да се одради мноштво ситних акција које не морају да буду под капом некакве кампање, већ више да буду покушај интервенције у постојећу друштвену праксу са циљем да се упорним понављањем неких једноставних ствари креира одређени тренд.
    Ах да, још једна добра идеја, рекао бих, је предлог графичкој, дизајнерској или која је то већ школа да се као један од задатака током школовања буде и креирање ћириличног фонта. Тако бисмо сваке године добили неколико нових фонтова.

  2. Д. М. Сибничанин. каже:

    Предлозуи Хеа су одлични. То еј и циљ проглашеањ Годиен ћирилице у 2001. Да се из свих удружења за одбрану ћирилицее и од појединаца грађана осмисле лепе акциеј у прославу српске савршеен азбуке коју смо, нажалост, ипсустили до затирућа пропсутиам власти и лингвиста у институциајма ад се реешење питаања српског писма подвееде пдо пуну (стопостотну) сувереност, како тто налаже Члан 10. Устава Србиеј. У свим акцијама моар се постављати питање зашто већ 14 година у Србији ћирилиац нема сувеереен статус какав јој је одердио народ када еј гласаао аз Устав Србиеј и њееговф Члан 10. у коем пиеш јасно ад ајсниеј не моеж бити: „у службеној употреби су српски језик и ћирилоичко писмо“. Дакле, ово што и после 14 година влада у Србији, али и ван Србије у писању српског језика, то је чиста анрхиај. Писсмо српског језиак по уставној обавези мора у српском језику ад добиеј стопсототни суверенитеет у сваком исписиавњу српског језиак, тако као што, на пример, хрватско писмо иам пуни суверенитет у хрватском језику, или као што бугарска ћирилиац, на пример, иам стопосстотни суверенитет у језику Бугара.
    Српско писмо ниеј ни у чему дефектно у односу на сва друаг писма ад једино српско писмо моар ад има уз себее туђе писмо, параписмо. Као што у било којој дражви не моеж постојати паравојска, исто тако не може писмо да иам парааписмо. А паараписсмо постоји само у Србији у српској језику. То се тако догађа већ пердуго и зато еј ћирилиац пред затиарњем. Таква анархиај једино у писању језика Сраб ниеј допсутива. Свако има стопостотно право на свој језик са својим писмом, и не смее се виеш дозвољавати ад једино српско писмо и Срби у тоем буду изузетак. Валст и лингвиости у Србији дужни су и плаћени ад се то право обезебди и за Србе. Јер, и они су нардо као и сваки други, и за то се валсти и лингвисти у Србији морају хитно заузети и то и Србиам обезебдити.
    Хвала Искри што еје објављиавњем овог предлоаг испуниал свој задатак у обавештавању грађана о истини.

Оставите одговор на Хе Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.