Милан Ружић

Са чим ћемо у недељу пред Светога Саву?

Од онога који је оставио престо због свог мира и просвећивања српског народа, дошли смо до оних који би свој народ згазили због престола. Један је ишао босоног по трњу, камењу и песку и стигао у легенду, а ми не можемо ни путем тамо где смо се запутили. Било је оних који су уместо круне на својој глави зарадили ореоле, а данашњи би да продају ореоле не би ли њихова круна светлела јаче од главе било ког свеца. Било је оних који су на себе навукли мантију како би искупили свој род, док данашњи Срби са себе олако скидају све српско свлачећи идентитет и облачећи оно што је актуелно.

Било је оних који су цео свој живот посветили молитви за опстанак и добро народа из ког су се родили, а данас имамо оне који се моле долару и моле убице да их уваже као себи равне или барем као своје пудлице. Тада су живели људи који су име своје земље часно носили на својим уснама, а у наше време се дошло до тога да се помаже у оспоравању и преименовањима имена државе или држава којима припадамо. Свако је на својим леђима носио крст, а данас га бацамо у траву поред пута не бисмо ли били лакши за једног Србина надајући се да ће тај крст ког смо се одрекли пасти на леђа неком другом. Некада су живели људи који су све крстове свога рода носили на својим леђима. Било их је који су безгрешни испаштали за грехе целог народа како би га спасили колико могу, а данашњи свом народу не могу опростити што су део њега.

Шта ћемо ми Срби у недељу? Чиме ћемо пред Светога Саву? Ко ће му потрчати у загрљај ако достојних немамо?

Може ли се пред Светога Саву са оволиким незнањем? Можемо ли пред њега са овом количином самопрезира и самопорицања? Смемо ли му на очи без вере у њега и онога коме је он цео свој живот посветио? Шта рећи Светоме Сави на језику који смо издали? Како му гуслати на гуслама које нам отимају, а ми им не бранимо? Смемо ли пред њега без одбране Косова? Како ћемо се оправдати?

Како тражити благослов од онога кога се одричемо? Шта ће нам рећи када види колико браће мора да измири? Како стати пред онога кога смо продали? Не ослањамо се ваљда на то да ће Свети Сава опет да се находа, напости и напрашта због нас оваквих? Јесмо ли вредни његовога поста? Да ли смо достојни његових вода, кукова, врхова, крстова, извора, пећина и испосница? Има ли за нас опроштаја ако ми не опраштамо једни другима?

Нека свако изабере са чиме ће у недељу пред Светога Саву. Размилите шта ћете рећи када вас упита због чега Републику Српску, духовно име онога што се добило жртвом, желе да мењају у световно име оних који су је покушали уништити и спречити њено рођење.

Није Савиндан само школска слава и приредба, нити је Савиндан дан као и сваки други, па није ни Сава обичан светац.

Ваљало би, Срби, да размислимо о томе шта сваки од наших светаца понаособ мисли када у свакој новој години дочека свој дан, а онда види да га све мање људи слави и да му је у породу све више изрода и Ирода. Знам да многима више нису важни свеци, вера, поштење, љубав, знање и част, али ускупимо оно што је од тога остало и изнесимо то пред Светога Саву не бисмо ли и ми њега барем једном обрадовали.

Видите шта ћете у недељу и шта имате да ставите испред себе као зид између вас и нечовечности, расрбљености и раскршћености. Колики буде тај зид, толико ћете бити ближи Светом Сави.

Ко нема ништа осим презира према свом народу и новца добијеног од продавања себе, нека остане у својој вили и у својој илузији да нам не погани дан и најдражег свеца.

Лепо ли је нечим се одужити ономе чија нас мантија штити, чија нас рука благосиља и част ли је привити му велика дела на велике ране које је због нас зарадио.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Предиван чланак, аутор слави име Светог Саве, слави Светославље и опомиње род свој који је кренуо другим путем а не Светосавским, опомиње и моли свој род да се Светосављу вратимо, да се са браћом измиримо да се обожимо и путем Божијег и Савиног благослова кренемо. Молим се Богу да текст што више нас прочита и памети се призове.

Оставите одговор на Зоран Матијевић Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.