Милан Ружић

Редитељки Ани Вукотић, молитвено

03.03.2020.

Црногорска редитељка Ана Вукотић своју славу није заслужила комадима које је режирала, али јој је слава, као и свим људима који живе у духу савременог бездушја, потребна, што покушава да оствари својим изјавама.

„Молебани, литије, процесије, средњовековна поетика и православна мобилизација, појаве су које грађанску Црну Гору, суштински не треба да дотичу“, рекла је Вукотић. Не знам шта она има против средњовековне или античке поетике, јер колико знам, све је њих изучавала на факултету, као и сви редитељи. Дисквалификација епохе је нешто што је за уметника много горе од изговарања појма „православна мобилизација“ који је уједно нетачан и плитак. Ако на литије иде између 200 000 и 250 000 људи, колико онда њих остаје који су „грађанска Црна Гора“? Да ли опет треба подредити интерес већине интересу мањине?

Ако сцене литија које су крајње библијске, а да не спомињемо њихову бројност, естетику и снагу, „суштински не дотичу“ један уметнички ум, онда нисам сигуран да ли је у питању само одсуство осећаја за уметност.

„Када говоримо о литијама и молебанима и том масовном окупљању грађана, засигурно не говоримо о интелектуалцима. Интелектуалци су људи који су спремни да својим именом и презименом стану испред свог става, а не да су део једне масе, која се, заправо, иза кринке и приче о Богу и вери, крије“, наводи даље редитељка. Волео бих када бисмо ову редитељку ставили у интелектуални дуел са било ким ко предводи литије, или може и са било ким ко је део литија, па да видимо да ли се међу верницима крије неки интелектуалац.

„Колико год је тзв. верника на улицама, много је више Црногораца који су незадовољни и просто не бих волела да дођемо у ситуацију да и са једне и са друге стране правимо протесте па да се пребројавамо. Сматрам да је тај број људи који тврде да су Срби, да су то све Црногорци који се осећају инфериорно, а инфериорност је увек последица незнања“, наставила је редитељка. Да ли онда мислите да су ови Црногорци на литијама задовољни, па шетају да вас нервирају или шетају да одбране светиње које су њих, а и вас иако то не признајете, браниле онолике векове? Што се тиче народа који шета у бескрајним литијама, мислим да би баш волео да се пребројимо. То пребројавање би показало колико има људи чије је право угрожено, а колико оних који закон и право угрожавају. Инфериорност може да буде последица незнања, али супериорност редитељке која је ове речи, увек исте кад се упућују са оне стране литија и религије, може да буде последица још већег незнања.

Она је додала да није у питању пораст верника, већ великосрпског национализма. До када ћемо више слушати приче о Великој Србији кад се Србија све више смањује, а сви они који је оптужују за ширење, постају све већи? Има ли у Црној Гори игде икаквог кривца, осим Србије? Је ли и за шта крива глупост појединаца или је лакше све свалити на СПЦ, јер она никоме не одговара на овакве прозивке, јер се и сама држи онога: „Ко тебе каменом, ти њега хлебом.“? Толики су се најели нашег гађања хлебом да је дошло време да их гађамо чињеницама!

Чињенично стање је следеће: у литијама шета оно што је преостало од части црногорског народа, шета оно што још увек није издало своје корене, шета народ који не жели да удара на своје, шетају верници који својим молитвама ударају на силу и прогањање.

У литијама шетају људи који се моле и молитвом се боре против оних који су упрегли новац, безобразлук, полицију и кога све не да отимају светиње и чине невоље људима.

У томе је разлика, госпођо Вукотић између оних који шетају и оних због којих се шета – они који шетају се против вас боре молитвом, а ви против њих чиме год стигнете.

Колико сте вични промишљању ствари и колико сте интелектуалне аутономије показали изреченим, нисам сигуран да схватате да се и позоришта могу отети уметницима ако се цркве могу отети верницима, као што нисам сигуран ни коју бисте страну тада изабрали кад се већ све дели на стране, странке и корист.

А да, народ из литија не признаје ни те поделе, већ само јединство.