Слободан Антонић

Иако теорија каже да се легитимитет власти у парламентарним системима успоставља и одржава путем избора, често је то само привид. Испод тог формалног легитимитета по правилу се налазе својеврсни прећутни уговори елите и народа, чији садржај веома добро осећају политичари, док социолози и политиколози настоје да га разазнају и опишу.

Два таква уговора у Србији објаснио је социолог Слободан Вуковић у књизи Право, морал и корупција (2005).

Први се тиче уговора између елите и народа у доба титоистичког социјализма. Уговор је подразумевао да народ неће доводити у питање власт елите, али да ће, заузврат, елита омогућити лагано подизање стандарда народу, а обичном човеку и доста „комотан“ однос према јавној („друштвеној“) имовини. Тако је, током осамдесетих година, када је наступила привредна криза, опште поткрадање друштвене имовине омогућило одржање колико толико пристојног стандарда знатних делова радништва, док су јавни службеници свих врста кућни буџет већ били почели да допуњују и узимањем различитог ситног мита.

У доба пак Милошевића овај уговор је остао на снази, с тим да је допуњен очекивањем народа да Србија помаже отаџбинске ратове Републике Српске Крајине и Републике Српске, али да ипак сама остане изван рата. Међутим, санкције су довеле до урушавања привреде, што је онда морало знатно померити границу докле народ сме да иде у кршењу законских норми. Стога, што је криза била дубља, граница је све више померана, па су, пред крај Милошевићеве власти, готово све правне и моралне норме биле отворене за мање или веће кршење.

Међутим, када је рат 1999. стигао и у Србију, при чему се Србија нашла у сукобу с целом атлантистичком империјом, народ је проценио да Милошевић више не може да испуњава уговор, па га је отерао. Но, како се народ у међувремену навикао на овај тип уговора, он је и од нових власти очекивао слично као и од Тита и Милошевића: да се не ратује, да се лагано поправља стандард и да се буде прилично „комотан“ у односу на законе и јавну имовину.

Тако су нове власти наследиле државну управу  која се већ била навикла да прима мито, а и сам народ давање ситног или већ средњег мита више није осећао као преступ. Корупција је постала нека врста обичајности – очекивано и подразумевано друштвено понашања грађана и власти.

Рецимо, у Вуковићевом истраживању, готово трећина предузетника је била изјавила да непосредно подмићује царинске службенике. Одатле до схватања власти (државе) као плена није требало много. Јер, најбржи начин претварања моћи у капитал управо је корупција. Тако су радили „жути“, у време када је Вуковић истраживао, тако су радили и напредњаци, од 2012. године до данас (овде, овде, овде и овде).

Овај прећутни уговор, да се надовежемо на Вуковића, доведен је у питање 1. новембра 2024. кад је надстрешница убила 16 људи. Опште уверење је било да је надстрешница пала због корупције, што је већину грађана ужаснуло. Уговор је подразумевао толерисање лепљивих прстију „онима горе“ докле год стандард обичног света расте – а растао је, без икакве сумње. Међутим, уговор није подразумевао да корупција буде толика да убија обичан свет.

Зато је народ с великим одобравањем гледао на побуну студената, као и других делова средње класе. Побуна се све више ширила и до 15. марта 2025. довела је Вучићев режим на ивицу пада.

Заправо, режим је био на корак да буде оборен, а зашто тај корак није начињен показаће неки будући историчари. Да подсетим, Милош Вучевић је оставку на место премијера поднео 28. јануара 2025, али до 15. марта још увек није била образована нова влада, само је оставка 4. марта усвојена у скупштини. Вучић је Мацута за премијера поставио тек 6. априла 2025.

Постојао је велики притисак, како опозиције, тако и атлантистичких („луксембуршких“) медија, да се иде на „техничку“ владу – заправо прелазну владу. Међутим, студентски пленуми нису желели да стану иза тог захтева, јер су тада још увек били под снажним утицајем идеје о непосредној демократији. Они су, наиме, 9. марта упутили „Писмо народу Србије“ у коме су позвали грађане да крену њиховим путем и почну да праве грађанске пленуме (зборове).

То је, на неки начин, и спасило Вучића. Он је у том тренутку био усамљен, уплашен и спреман на попуштање. Готово цела СНС екипа разбежала се од њега – што се видело по томе да су га тих дана на провладиним телевизијама практично бранили још само Бокан и Крстић.

Од њега се већ било одметнуло судство и тужилаштво, као и целокупна просвета. Што је најгоре, почела је и полиција да се клати – Вучић је доцније и сам изјављивао да је тада контролисао само две јединице полиције: „Једну је водио Репац, другу је водио Кричак“.

А према њему се 15. марта ваљала маса од 300.000 људи. Да је та маса претходних дана била добила неки конкретан циљ као свој захтев – рецимо, хитно формирање техничке владе – ко би тог 15. марта могао да је заустави у походу на Скупштину?

Дошло би до инцидената, можда би се умешала и војска, а Вучић би морао да дозволи техничку владу. Први, велики стуб његове власти срушио би се, што би био заиста означио почетак краја његовог режима.

Морам да кажем да сам и ја тада био против техничке владе, јер сам се залагао да студенти траже нешто друго – промену изборног система, односно гласање за личности, а не за странке, као врсту демократског ресета нашег парламенатрног поретка. Техничка влада ми се чинила као мачка у џаку, преко које би отворени атлантисти, без избора и на превару, дошли на управу у земљи.

Међутим, студентски пленуми нити су кренули путем изборне револуције, која би отчепила скупштину за утицај из народа, нити су пошли стазом политичке револуције, која би преко прелазне владе преузела извршну власт и – уз њихову даљу подршку – демонтирала режим. Они су изабрали опцију „републике савета“, грађанских зборова, генералн0г штрајка, која – ма колико да је била романтична – ипак није дала резултате.

Тако се Вучић 15. марта извукао. Угушио је штрајк у средњим школама, па на универзитету, утулио уличне протесте који су још тињали преко лета, учврстио контролу над полицијом и почео да враћа судство и тужилаштво…

А у међувремену је дошло и до регенерације оног прећутног уговора с почетка нашег текста. Нису изнети јасни докази да је надстрешница пала баш због корупције, а и народ се уморио од блокада, насиља и револуционарног хаоса који никуда не води.

Тако је прећутни уговор на неки начин обновљен. Данас се опозициони медији убише доказујући да је посреди само „мит о Вучићевој консолидацији“ – како гласи наслов у Vremenu. „Режим пред нашим очима незаустављиво пуца по свим шавовима“, став је „политичког консултанта“ у другом чланку, у том листу. „И поред `замора материјала`, тренд је евидентан: Вучићева власт се распада по свим шавовима“, читамо у трећем чланку.

Међутим, ко нема реалан поглед на ствари најчешће доживи разочарање. Дакако, Вучић није повратио своју позицију из, рецимо, 2022. године (нити је то могуће). Али, он се јесте консолидовао, и неразумно је то порицати.

Онај ко хоће да га обори мора да удара управо на прећутни уговор, а не да мисли да само треба сачекати изборе и ствар је решена.

Вучић ће проћи као и Милошевић ако нас увуче у неки рат – чега је и он потпуно свестан. Зато и непрестано понавља да хоће да сачува мир, „да не учествујемо у великим сукобима који долазе – за време мог председничког мандата готово сам сигуран да можемо да избегнемо рат“, итд.

Такође, нека нова „надстрешница“ јамачно би и њему, у политичком смислу, сломила врат. Али, такве ствари – као рат и надстрешница – не могу се предвидети, док оно што зависи од опозиције, и што она збиља може, а и треба да уради, јесте да изнесе јасне доказе у јавности о директној вези између корупције и погибије 16 људи у Новом Саду.

Студентски покрет, а ни прозападна парламентарна опозиција то не раде, као што не раде ништа ни на припреми изборних услова који би јамчили обострано сношљиве – поштене и слободне – изборе. Заведени илузијама које стварају „пријатељски“ медији, они чекају да се распишу избори, да коначно дође тај дан када ће народ да гласа за њих, па да се, овако или онако, ушетају у Скупштину и почну да владају.

То тако не бива, и то је толико политички незрело да човека оставља без речи. Инфантократија, у политичком смислу, неком историјском грешком и може да преузме државну управу. Али, да је сачува, то никада није било, нити може да буде. Необична неозбиљност Вучићевих противника вероватно је оно што га и данас одржава на власти, заједно с прећутним уговором који владајућој конфигурацији још увек даје легитимитет.

Чланак О легитимности власти у Србији се појављује прво на ИСКРА.

(Слободан Антонић) Фото: Медиа центар

У прошли уторак дошао сам на факултет да одржим предавање и затекао празну учионицу. Онда ми је речено да су студенти, објавом на инстаграму, прогласили бојкот наставе због Јелене Клеут.

Колегиницу Клеут сам први и последњи пут срео на конференцији поводом 20 година од 5. октобра. Знао сам да је ћерка деканице и да јој је место на факултету било резервисано „чим се родила“. Њен реферат је био конфекцијски, и наравно идеолошки импрегниран, с основном идејом да би информисање у Србији, наводно, било боље када би НВО били власници медија (овде 155-168).

Ништа боље од тога нисам ни очекивао, јер сам знао да је Одсек за медијске студије на ФФ у НС и направљен идеолошки, по модли Д. Грухоњића, тако да ту неке велике науке тешко и да може бити.

Но, желећи да се ближе упознам с примедбама на избор колегинице Клеут за редовног професора узео сам да погледам њену књигу Хоризонти значења – семиотички системи и медијске праксе, с којом је конкурисала за то место. И одмах да кажем да сам се позитивно изненадио.

Очекивао сам неку катастрофу попут доктората Д. Грухоњића који је, слободно се може рећи, срамота за ментора и за факултет где је тако шта могло да прође (о томе сам писао овде 35-54). Али, ово уопште није тако лоше, штавише, превише не одступа од  стандардног универзитетског уџбеника из комуникологије.

Дакако, то не значи да се не виде и пропусти. Мањи су проблем материјалне грешке – попут помињања „културе кромањонаца старе преко 100.000 година“ (стр. 88), где је направљена грешка од „само“ 55.000 година. Много већи проблем је генерални дидактички приступ који је одабран у овом уџбенику.

Ауторке су се руководиле „жељом да примери буду актуелни и да припадају свету смисла у којем се студенти крећу“, што је „довело до одлуке да као примере анализирамо објаве на студентским налозима на друштвеним мрежама и фотографије са протеста“, односно са „студентских блокада“ (8).

Тако се у књизи на двадесетак места говори о „студентским блокадама“, односно „студентима у блокади“ (или се користи неки сличан израз), ту је и „црвени отисак шаке“ (115; слично 59), „блокадери или ћаци“ (144), „студенти који желе да уче” (54), „ударна песница режима“ (160), „насиље над студентима“ (54), „хитна оставка министарке Славице Ђукић Дејановић“ (54), и томе слично, све илустровано бројним фотографијама са протеста.

Одлука да се примери дају из животне сфере која је блиска студентима сасвим је исправна. Ипак, проблематично може бити то што се узима здраво за готово да сви студенти имају исти, позитивни став према блокадама 2024/25. Знамо да није мали број студента који с тим дешавањима имају негативно искуство – било да су били против блокада, да су остали у мањини па искључени с пленума, да су шиканирани као „ћацад“, или просто да имају лоше успомене на предавања током лета и на убрзано полагање испита…

Зашто би они поново пролазили кроз све то, и зашто би један специфичан поглед на ове догађаје, са много имплицитних вредносних атрибута, усвајали као „знање“, па затим то одговарали на испиту? Такође, није ли актуелност саме ове теме ограничног трајања, будући да ће брзо доћи нове генерације студената које нису имале искуство протеста и којима читава ствар уопште није блиска – осим ако се не мисли да ће блокаде бити трајна одлика студентског живота?

Стављање оваквог материјала као носећег у уџбеник има својих и добрих и лоших страна. Ипак, нисам сигуран да се овим не врши и једна сасвим беспотребна идеологизација и политизација наставног процеса. Немам ништа против те врсте ризика, али тог ризика свакако морамо бити свесни, а затим и отворени за различите врсте преиспитивања и критика.

Наравно да ово што је речено не дисквалификује уџбеник, будући да смо у области друштвених наука одавно навикнути на већу или мању идеологизацију. Мени су у овој књизи, дакако, била смешна феминистичка лудовања о томе како „ношење ципела на штиклу представља идеолошки кôд патријархата, пошто женско тело чини погодним објектом мушког погледа“ (144), док „појам мушки поглед описује условљен начин на који мушкарци гледају жене, а који показује емоционалну и психолошку контролу над женама“ (95). Али таквих бизарности, срећом, нема превише, или бар не толико да ову књигу чине неупотребљивом.

Дакле, да поновим, мој општи утисак је да књига може да послужи као универзитетски уџбеник, те да у чисто садржинском смислу она није препрека за избор колегинице Клеут у више звање. Међутим, проблеми потичу из друге, формалне сфере.

Најпре, није ми јасно од кад се коауторска монографија рачуна као књига за унапређење у звање редовног професора? И то још монографија у којој није јасно означено ко је од коаутора писао који део?

У време када сам био биран за редовног професора, то је било изричито забрањено, и то с пуним правом. Док ово пишем, на мом столу лежи коауторска монографија у којој је један аутор написао сва поглавља осим једног. Дакле, посао може бити сасвим неједнако распоређен, па не могу сви коаутори имати једнаке заслуге. Али, ту се макар зна шта је ко писао, а у монографији Клеут-Милојевић се то не види. Да ли је могуће да је, у међувремену, ово промењено и да је коауторска књига довољна за редовног професора?

Нисам успео да на сајту Универзитета у НС нађем реферат за избор Јелене Клеут, нити приговоре који су дати. Зашто тај материјал није транспарентан, па да се свако може уверити да ли је у питању политички прогон или стварни недостаци? Ипак, нешто од материјала сам преко пријатеља добио (мада непотпуног), из чега видим да несумњиво постоје формални проблеми у вези ове монографије.

Први проблем је број аутоцитата. Према тренутно важећим „Критеријумима“, научна монографија категорије М42 треба да садржи најмање четири аутоцитата просечно по аутору (дакле, у овом случају укупно осам) из категорија М10, М20, М40 или М50 и без понављања. Књига, међутим, садржи само шест аутоцитата категорија М20 и М50, што је мање од потребног броја аутоцитата по аутору монографије.

Заступници колегинице Клеут тврде, међутим, да не треба применити важеће критеријуме, већ оне из 2017. Али, они су непрецизни и по њима испада да статус научне монографије може да добије један од коаутора, који има довољно аутоцитата, а други не, и то за исти текст (јер није назначено ко је шта писао). Очигледно да је потребно тумачење Матичног одбора како би се ове недоумице разрешиле.

Друга формална примедба овој монографији тиче се њене рецензије. Једна од рецензенткиња ангажована је као хонорарни сарадник управо на програмима што их води проф. Клеут, па је она практично рецензирала књигу своје неформалне шефовице. То „доводи у сумњу објективност и непристрасност рецензентског поступка“.

Заиста, сви ми каткада умемо да напишемо или да обезбедимо „пријатељске рецензије“. Али, сви ми тачно знамо и када су оне искључене и када се морамо строго придржавати формалних захтева – код избора у звање, поготово кад очекујемо неке проблеме, или код конкурисања за средства код Министарства за науку.

Веома је необично да је колегиница Клеут себи допустила овакве формалне пропусте. Када идете у избор или реизбор водите рачуна о свему, јер знате да можете да паднете на свакој ситници. Много кад сам био сведок како се по београдским институтима и факултетима, у страху и нелагоди, рачунају бодови по „корпама“, броје цитати и аутоцитати, све гледајући где би могла бити слаба тачка због које би неко, малициозан или задрт, могао да обори реферат.

Колегиница Клеут се, очигледно, ничега од тога није бојала. То мени само показује степен ароганције некога ко је био заштићен и ко није пролазио оно кроз шта је морала да прође већина наших наставника и истраживача.

Неко ће рећи да та ароганција долази од политичке протекције, коју ужива читава та екипа са медијских студија, а која се најјасније видела када је амерички амбасадор лично дошао да демонстрира недодирљивост Грухоњића.

Други ће пак казати да је њен извор у породичном професорском залеђу, будући да је на многим нашим факулетима непотизам готово натурализован. Најсмешније ми је било што су, са ФФ у НС, Клеутку најгласније и најдраматичније бранили управо припадници професорских династија Кишјухас и Степанов. Сви они вероватно мисле да им то место по рођењу припада и да се нико не сме усудити да им озбиљно броји бодове и цитате, као осталом академском пролетаријату.

Такође, питам се да ли је могуће да је колегиници Клеут, као што се прича, нуђено да уклони уочене недостаке у монографији – што не би било проблем будући да је реч о е-књизи – а да је то она одбила? Да ли је могуће да ова ароганција иде дотле да се не прима ни један компромис, уз ризик да се обнове политичке конфонтације на универзитету и поново блокира настава?

Нажалост, мало је објективних информација о овом случају, а много нејасноћа и манипулација јавношћу. Немам никаквих илузија да у оспоравању избора проф. Клеут нема и политичких мотива. Али, такође, не могу а да не видим и то како се понаша друга страна и у каквим све политичким играма она учествује.

Цех дакако увек на крају плати неко трећи, најчешће они најмање обавештени, најслабији, или најнаивнији. Бојим се да су зато наше слушаонице, у прошли уторак, биле празне…

Чланак Од аутоцитата до празне учионице се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

У Скупштини су 3. децембра усвојене измене Закона о уџбеницима. Влада је посланицима послала предлог закона по коме државно предузеће штампа уџбенике за седам предмета (српски, историју, географију, свет око нас, природу и друштво, ликовно и музичко). Али, онда је та иста влада, током скупштинске расправе, на свој сопствени предлог изнела амандмане, преко којих је оних седам предмета свела на два (историја и географија; члан 7 ст. 2).

Ову промену нико није приметио, јер амандмани нису читани на самој седници. Тако су и владини посланици мислили да гласају за пакет од седам предмета, а изгласали само два.

Ово је урађено у тој мери испод жита да то, испрва, ни новинари нису уочили. Грађанисти су још читаву седмицу наставили своју кампању против националних уџбеника, па тако НИН, 10. децембра, напада „усвојени“ пакет од седам националних уџбеника. Тек 16. децембра Danas обзнањује да је књига пала на два слова. Али, свеједно, и то је много, те одмах затим у том листу следи јуриш и на та два преостала уџбеника.

Тако су наши колонијални господари још једном показали своју моћ У Србији странци контролишу 87% тржишта уџбеника, вредног око 100 милиона евра (овде 424; овде 5:46; овде; овде; овде). Комисија за заштиту конкуренције, на основу података 2018-2020, објавила је да је наше тржиште уџбеника „високо концентрисано“, и да на њему доминира Клет група. Зато су наши уџбеници најскупљи у региону.

Међутим, увођењем националних уџбеника, према неким рачуницама,  удео странаца, до школске 2029/30, спустио би се са 87% тржишта на неких 30%. Недопустиво!

Брисел је одлучно протестовао. Европарламентарци су алармирали комесарку за проширење, Марту Кос, а она је „лично покренула ово питање пред српским властима“. На то је прпошно одговорио саветник председника Србије Милош Вучевић, речима  да се „Србија не меша у словеначке уџбенике, па ни Словенија не би требало у српске“. „Да ли је од националног уџбеника за српску децу ипак јачи Брисел?“ – забринуто се упитао, месец доцније, новинар Спуњика.

Јесте, јачи је. Вучић је још као премијер признао медијима да је немоћан пред притисцима Запада, посебно око уџбеника:

„Ја не могу да вам кажем како то изгледа када дођу бизнисмени из појединих земаља и боље да вам не говорим шта раде неке владе када су они у питању. Па ми морамо и данас да држимо у одређеним областима, и за не знам какве уџбенике и за не знам ни ја шта све, морамо да држимо монопол појединим страним владама зато што те стране владе немогуће притиске врше на нашу земљу“ (овде 8:50).

Љиљана Чолић, ранија министарка просвете, својевремено се пожалила да „има толико сусрета са странцима као да је министар спољних послова, а не просвете“.

Срђан Вербић, док је био министар просвете, дао је 2014. да се изради закон о уџбеницима којима би се ограничиле њихове цене. Филип Хаусман, први човек Клета, одмах је послао протестно писмо Вучићу. Писмено је интервенисао и известилац Европског парламента за Србију, немачки парламентарац Дејвид Мекалистер, код председнице Одбора за образовање Александре Јерков.

Вербић је био упоран, и закон је 2015. ипак усвојен. Али, није могао да буде примењен без правилника ког је требало усагласити са Министарством трговине. Међутим, у посету министру трговине, Расиму Љајићу, стигао је немачки амбасадор, па правилник никада није ступио на снагу. Милован Шуваков, тадашњи помоћник министра просвете, изјавио је: „Ручна на правилник директно је повучена из немачке амбасаде“.

Вербић је, у фебруару 2016, писмено обавестио Агенцију за борбу против корупције да је током израде Закона био „изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа, као и других лица која су била повезана са тим издавачима“.

А његов помоћник, Милован Шуваков, претучен је када је кренуо на посао. Измлатила су га двојица маскираних нападача. Извршиоци, као ни мотив, никада нису утврђени.

Онда је за министра дошао Шарчевић, па су новим законом, из 2018, избачени сви „проблематични делови“ који су сметали Клету. Месец и по дана пре усвајања закона, министар Шарчевић и премијерка Брнабићка јавно су промовисали дигитални уџбеник Клета у једној школи у Београду.

Ипак, влада је успела да не прода Завод за уџбенике Клету, који је за њега био заинтересован. Какав успех!

Зато је идеја о пакету националних уџбеника изгледала као известан преокрет. Атлантистима ће се спустити контрола над нашим тржиштем уџбеника са 87% на 30% – дивно! Посебно је речит и храбар био наш премијер Мацут, инаће тих и повучев човек. По усвајању законског предлога на влади, он се јавно похвалио:

„Усвајање предлога Закона о уџбеницима историјска је одлука за нашу државу, децу и друштво у целини“!

„Враћање кључних наставних предмета у руке домаћих аутора и издавача није само законска измена, већ цивилизацијска порука да Србија има снаге, воље и способности да самостално обликује своју просвету и будућност“.

„То је победа знања, националне одговорности и сувереног права Србије да своју децу образује по сопственим вредностима и стандардима“. 

„Одлука да се измени Закон о уџбеницима од самог почетка је наилазила на бројне опструкције, притиске и покушаје оних којима су интереси страних центара моћи и профита важнији од будућности наше деце“

„Посебно се захваљујем председнику Републике Александру Вучићу на подршци, разумевању и снажној визији. У питању је заједнички успех свих нас који верујемо у Србију која зна шта хоће, уме да се избори за себе и не одустаје од онога што је исправно“

„Настављамо са изградњом образовног система који неће бити предмет туђих утицаја, већ темељ снажне, паметне и слободне Србије“!

Кад оно – све се показа потпуно супротно. Власт, као покисла, ћути, опозиција се прави да није ту, студенти такође – та и они су имали свој „апел империји“, возећи се до Стразбура и трчећи до Брисела. Сад су баш лепо могли да виде од кога су тражили заштиту и с ким то имамо посла.

Док су трајале блокаде, кад год сам ишао на факултет, све сам чекао да на ходнику однекуд излети Бакић, који је ухватио да јаше јадног Мацута, и бесомучно га мамуза. Било би ми жао обојице колега да је до тога дошло.

А сад, богами, само жалим овај народ. С кавим све политичарима, а и с нама интелигенцијом, он мора да има посла…

Чланак Баш колонија се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Извршитељи су као и ЕУ – уведени су због „европских вредности“ и зарад „увођења реда“, а ко год је имао несрећу да дође у додир с њима искусио је колико је у питању отуђена институција, један од паразита на плећима грађана.

Ово знам из личног искуства. Ево моје приче. Имао сам број код МТС и уз рачун је, почетком 2022, почео да ми стиже неки доплатак од 700 динара. Пошто је у пословницама МТС увек била гужва, нисам могао да чекам за рекламацију, па сам платио. Тако један, па други месец… Пошто сам видео да ми тај доплатак и даље стиже, стао сам у ред пред МТС шалтер. Службеник ми је објаснио да сам активирао VAS Standard компаније NTH MEDIA DOO из Београда. Нисам имао појма о чему је реч, а овај љубазни младић је тада узео мој телефон и деактивирао ову апликацију.

Пошто сам му рекао да ову услугу нисам тражио, да никакав уговор са компанијом NTH MEDIA DOO нисам потписао, да нисам онлајн попунио никакав образац, да је могуће да је моја седмогодишња ћерка нешто притиснула, или сам можда то чак и ја нехотично урадио, али да из тога не може да произађе никаква месечна обавеза наплаћивања преко телефонског рачуна и да сматрам да ме МТС, као мој оператер, није довољно заштитио и не штити – он ме је упутио да напишем жалбу. То сам и урадио.

Жалбу је МТС одбио – што ме није изненадило – али пошто је у решењу писало да могу даље да се жалим „Регулаторној агенцији за електронске комуникације и поштанске услуге“ одлучио сам да то и урадим. Износ јесте био мали, но повредило ме је то што сам се осетио незаштићен као купац. У жалби РАТЕЛУ описао сам случај и додао да

„не желим да платим услугу која ми је на превару – преко `кратког броја 5558`, на начин на који уопште нисам свестан, нити га се сећам – наметнута. Сматрам да је таква пракса пословања апсолутно неприхватљива и превара купца, и тражим да ми се отпише дуг за услугу коју нити сам тражио, нити сам је користио. Таквом праксом (…) компаније намећу финансијске обавезе корисницима, које они уопште нису свесни – тржиште се претвара у Дивљи запад, и РАТЕЛ би морао да реагује“.

Како нисам хтео да платим тај додатак, иако сам уредно плаћао све трошкове својих разговора, МТС ми је најпре искључио, а онда и укинуо број. Није стизао никакав одговор од Ратела – нити сам га икада добио – па сам на крају одлучио да напустим МТС. Исплатио сам шта им дугујем и тиме завршио с тим оператером.

Али авај, то није био крај. После пар месеци од МТС ми је стигао додатни рачун на 14.000, јер сам раскинуо уговор пре рока. Никакав уговор нисам  раскинуо, они су ми због проклетог месечног доплатка од 700 динара укинули број – нису ме заштитили као корисника, иако сам уредно плаћао претплату они су ме искључили, не желим више да користим њихове услуге, шта сад више хоће од мене?

Баш претерују, помислио сам и одлучио да игноришем тај рачун. Тако је прошло три године и ја сам цео случај већ и заборавио. Кад, пролетос, три године после тога, стиже коверта од извршитеља Предрага Филијовића. Треба да платим 14.000 за МТС, 10.000 награду њему и камату, иначе ће доћи да ми попише ствари.

Ауу… Од играчке плачка. Од мог инаћења за 700 динара – извршитељ. Шта ћу, прогутам кнедлу и уплатим 24.000 извршитељу на рачун. Пошто није писало колика је тачно камата, то  нисам платио.

Али, после два месеца од извршитеља добијем решење да треба да му платим још 5.000 (то је ваљда та камата, шта ли), и да ће ми то одбити од плате. У том тренутку примао сам половину плате у износу од 12.000 (јер је Министарство просвете због блокаде обуставило уплату факултетима). Тако сам, пошто ми је одбијено ових 5.000,  примио свега 7.000 динара на рачун. Како невоља само пронађе најнезгоднији тренутак!

Но, онда ми је, почетком јула, од извршитеља стигао „Закључак“ у коме је писало да је „извршни дужник измирио новчано потраживање у целости“. Хвала Богу да се и то завршило, рекох, то ми је поука да се не правим паметан и не истерујем своје бубице…

Али не лези враже, четири месеца касније стиже ми ново писмо од извршитеља где ме он обавештава да му дугујем још 9.500 динара! Како сад то? Послао сам одмах мејл извршитељу са скенираном уплатницом и његовим закључком да је „извршни дужник измирио новчано потраживање у целости“. Али, Филијовић је био неумољив и кратак – он није дужан да ми даје никаква образложења – у решењу лепо пише да му дугујем још 9.500 и то је то.

Помишљао сам да се опет жалим, јер је у решењу писало: „Ставом 4 члана 34 ЗИО прописано је да накнада трошкова поступка може да се захтева у року од 8 (осам) дана од дана окончања извршног поступка“. А од оног „закључка“ у коме је писало да је „извршни дужник измирио новчано потраживање у целости“ прошло је четири месеца.

Међутим, у решењу је такође стајало: „Против овог Решења може се изјавити приговор Првом основном суду у Београду 8 дана од дана пријема Решења, а преко овог јавног извршитеља“.

Дакле, могу да се жалим на Филијовића, али преко Филијовића!

Не знам ни како би та жалба требало да изгледа, морао бих да ангажујем адвоката да ми је напише, знам да је адвокатска тарифа за писање жалбе 24.000 (200 евра), ако будем ишао на суд ко зна колики ће да буду трошкови и колико ћу све тек морати да платим ако изгубим…

И тако сам опет стиснуо зубе и уплатио на извршитељев рачун још 9.500.

Уз дуг МТС од 14.000, платио сам дакле укупно 24.000 за извршитеља.

Но, оно што је најгоре, уопште не могу да будем сигуран да ми за четири месеца опет неће доћи ново решење од извршитеља да му дугујем још 9.000, уз правни лек да ако хоћу могу да се жалим суду – али преко њега. И тако, још ко зна колико…

Заправо, из овог искуства схватио сам: извршитељи су институција која је буквално држава у држави. Обичан човек је против њих немоћан, препуштен на милост и немилост. То је институција која сама себи одређује плату и сама наплаћује, како хоће и колико хоће.

На страну то што смо као потрошачи жалосно незаштићени, и што агенција задужена да брани наше интересе није нашла за сходно ни да одговори на жалбу везану за једну врсту преваре на тржишту. Ми смо поврх тога, као потрошачи и грађани, дати на вољу институцији пренетој из ЕУ „како би се увео ред на тржишту“  и „да би банке могле да дају стамбене кредите грађанима“, а с њима је, заправо, цео систем само до краја импрегниран непрозирношћу и самовољом.

Поредак је постао још више нагнут против интереса обичних људи, наштимован тако да ради у корист читавог једног картела – од дигиталних ловаца у мутном, преко интернет оператера и банака, до агенција за ово и оно и извршитеља – што су као паразитска мицелија запосели ово друштво.

Они су баш као и ЕУ – слаткоречива прича за коју се испоставља да је превара. И све што обичан човек на то може да каже јесте само: далеко им лепа кућа, само да им видимо леђа.

Чланак Извршитељи као слика ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Реторика о борби с „обојеном револуцијом“ у Србији није само пропаганда власти. Као што смо већ раније објаснили, власт се заиста понаша као да има посла с обојеном револуцијом, и јамачно је уверена како је захваљујући управо таквом поступању преживела грдосијски збор 15. марта и ескалацију насиља након Видовданског митинга.

Да су крајем септембра протести утихнули, то признаје и антирежимска штампа. С друге стране, власт чека да прође 1. новембар, па да прогласи ликвидацију „обојене револуције“ (мада је с таквим објавама она већ неколико пута излазила у јавност).

Међутим, како год да се заврши 1. новембар, остају структуралне слабости режима које генеришу овакав тип кризе. Заправо, велики утицај на појаву елемената „обојене револуције“ у студентско-грађанском покрету имају и структурални фактори — првенствено објективне слабости режима.

Уопште, када је реч о обојеним револуцијама, „оне се дешавају у земљама где су из различитих разлога држава и влада слабе“ (овде 10), односно „у државама где режим пре ужива прећутну подршку (acquiescence) него популарност“ (овде 115). Као главне слабости Вучићевог режима, које се показују као кључне за избијање или за успех обојене револуције, могу се навести:

1. Одсуство демократског политичког консенсуса елита, пре свега због честог изигравања парламентаризма од стране владајуће странке, читаве културе вређања опозиције у владиним медијима (таблоидима), као и због ауторитарног стила политичке управе.
2. Одсуство знатније идеолошке привлачности, због честе непринципијелности и макијавелистичке прагматичности режима — тако да је резултат тај да га суверенисти сматрају „издајничким“, а евроентузијасти „антиевропским“.
3. Одсуство унутрашњих аутономних друштвених савезника — режим је, концентришући сву моћ, непромишљено радио на систематском преузимању или уништавању свих самоуправних сектора грађанског друштва, тако да су, с избијањем побуне, све преостале аутономне структуре или заузеле став неутралности (бизнис елита, културне и научне установе), или су заузеле отворено непријатељски став (Универзитет).
4. Несолидни мотивационо-регрутациони темељ — основни начин на који је режим настојао да задобије подршку био је преко (материјалне) корупције; али кад корупција постане мета бунта, као што се то збило у Србији после 1. новембра 2024, такав мотивационо-регрутациони покретач заправо је аутодеструктиван по режим.
5. Изразита некомпетентност већине сарадника и намештеника режима, који су до положаја дошли првенствено преко странке и личним везама — што онда подразумева и веома ограничену ефикасност државног апарата, који је практично слабо шта више у стању да уради како ваља.
6. Набусит и одбојни стил руковођења врха режима — појачан неспособношћу администрације, констатованом у претходној тачки — у којој се често јавно демонстрира ниподаштавање према нижим деловима корпоративне хијерархије; то тешко да може донети снажнију персоналну лојалност оних истински способних припадника државног апарата, тако потребну у кризним ситуацијама (овде 520).
7. Потцењивање и десетогодишње толерисање (из тактичко-колаборантских разлога) токсичног утицаја хиператлантистичких медија, као што су N1 и Nova S, на српско јавно мнење. За то је већ речено да је „једна од највећих грешака – не бих се изненадио да постане најскупља, па и да се једног дана покаже фаталном – које је Вучић направио од доласка на власт“ (овде 173).
8. Социјална база режима је, у односу на опозицију, старија, сиромашнија, необразованија, пасивнија и апатичнија — што је у условима масовне побуне јак хендикеп, будући да се из такве базе знатно теже могу регрутовати одрешити идеолошки и политички борци. „Искуство показује да релативно мали број људи — обично неколико десетина хиљада — обара власт пред милионима пасивних и анестезираних грађана“ (овде 379).

Везано за ово последње, по једној сондажи јавног мнења из марта 2025, подршка владајућој коалицији међу испитаницима старијим од 61 године износи 59%, док код бирача старости од 18 до 40 година она пада на свега 8%. Слично је и с образовањем: 69% испитаника с основном школом подржава владајућу коалицију, док је тај удео међу високообразованим свега 18% (исто).

Подршка режиму из ових других слојева је веома важна, будући да особе с основним образовањем или без школе, по попису из 2022, чине преко 24% пунолетне популације, а грађани старији од 60 година чине 30% пунолетног становништва (бирача). Међутим, једно је учешће људи на изборима – где се појављују махом старији, а друго је је учешће људи на протестима – где имамо углавном млађе учеснике. У овом другом случају, власт има озбиљне проблеме да парира студентско-грађанском протесту.

Слабост број два – одсуство кохерентхне идеологије – посебно је опасна у дуготрајним кризним ситуацијама као што је ова. Није Лењин, који је практично с улице преузео власт у највећем царству на свету, случајно упозоравао да се на идеологији не може штедети. Уосталом, пропаст комунизма и СССР 1989-1991. није дошла због мањака тенкова и нуклеарних бомби, већ због слабости идеологије.

Овдашњи режим је, у нормалним околностима, обезбеђивао подршку пропагандним монополом у делу великих медија. Међутим, ширење интернета, „смарт“ мобилних телефона и друштвених мрежа, веома су сузили тај монопол. У Србији је удео дневних корисника интернета између 2007. и 2022. порастао са 15% на 81%, тако да 2023. у Србији 76% домаћинстава поседује рачунар, 86% интернет прикључак, а 94% мобилни телефон.

То значи да режим практично више ништа не може да сакрије, а слаба идеологија онемогућава да његове присталице нове и непријатне чињенице аутоматски смештају у апологетске идеолошке фијоке. Једина упоришна идеолошка тачка, која спаја широку коалицију „националиста“ и „евроатлантиста“, из којих је састављен режим, јесте култ личности председника.

Али, наспрам режима, студентско-грађанска револуција окупила је такође „националисте“ и „атлантисте“, либерале и конзервативце, еврофиле и русофиле… – такође са само једном заједничком тачком: сменом Вучића.

Само што овај покрет има и једну додатну идеолошку предност – култ младости и чистоте („свети студент“), што је од изузетног значаја у ситуацији када је главна друштвена и политичка тема корупција.

Дакако, режим се увек, у крајњим приликама, може ослонити на употребу силе. Али, њено је коришћење у „обојеним револуцијама“ гашење ватре бензином. Таква дешавања пропагандно-психолошки увек прати својеврсни политички флагелантизам (ф. је „сексуална перверзија у којој се полно задовољство изазива или појачава самобичевањем“). Дакле, што веће мучеништво, тим снажнија енергија протеста.

Све у свему, ако је на делу обојена револуција, онда њен структурни генератор није напољу, већ унутра. И он ће наставити да делује све док режим не буде реформисан или оборен.

Чланак Слабост режима као претпоставка „обојене револуције“ се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Од Видовданског протеста кренуло се с нападима на „неутралне“. Као да је опадање бројности учесника протеста требало да се надокнади притиском на неутралне да се и они прикључе.

„Неутрални сте? Сви су вам исти? Не подносите Вучића, али не миришете ни опозицију? Погледајте овај видео и још једном добро размислите о свему“, гласи наслов чланка на Novoj S. Ту се затим каже:

„Политичко-друштвено `семе раздора` последњих година („година“? – С. А.) су неутрални грађани Србије. Њихова идеологија је да нису ни на једној, ни на другој страни политичког спектра. Наводно, они су објективно неутрални. … Због тога су студенти у блокади, по ко зна који пут, објавили видео под називом `Мирно спавај свете, не туку твоје дете`, алудирајући управо на `неутралце`“.

Негде у исто време, у Шапцу је организован протестни скуп „Јесте ли неутрални?“, а на твитеру се износе „духовитости“ типа „За неутралне смо припремили посебна седла, уз тотално другачију технику јахања“.

Да разјаснимо, кад се каже „неутрални“ то не значи немати мишљење, већ може значити и заузимање критичког става према обе стране. А критички став не значи еквидистанцу – једнаку критику обе стране. Јер, никада обе стране нису подједнако лоше или криве. Неутралан став некад значи: не примати оно што кажу сукобљене стране здраво за готово. Сваком заслужено поштовање, ником безрезервна подршка.

Но, бинарно наштеловане мозгове управо то љути, јер за њих је цео свет постао манихејски дихотоман: истина и правда на једној страни, лаж и насиље на другој. Они сада функционишу само на нивоу емоција, тражећи од људи да се „до краја определе“ и „коначно ангажују“.

Али, људи могу у различитим областима и на различитим местима да повлаче црвене линије. Врло ретко се дешава, као у случају напада спољнег непријатеља, да постоји само једна црвена линија. У већини других прилика, саставни део слободе је право на сопствене црвене линије. Нека каже ко шта хоће, али многи се држе тога да нема шта да траже у друштву оних који су их претходно годинама звали „недавачи Косова“, „лизачи кашичице“ и „фашисти“.

То не значи, наравно, негативну генерализацију протеста, нити његово ниподаштавање. Јер, студентско-грађански протести су плуралистички и идејно хетерогени, и много тога доброг су већ донели (овде, 3.05.00): бесплатан превоз за све у Београду, смањење школарине за студенте, повољније стамбене кредите за младе, доношење новог закона о извршењу којим се спречава да извршитељ будзашто прода стан, најаву заштите минималног стамбеног простора од извршитеља, а можда и од овог пакета нижих цена буде нешто…

Оно што је јасно јесте да ова власт све то никада не би дала да није било протеста. У вези извршитеља – годинама су говорили да не сме ништа да се мења, јер (стране) банке само под овим условима пристају да дају стамбене кредите. Али, чим се народ узмешкољио, испоставило се да ипак може. Све може.

Но, једна ствар је борба против колонијалног поретка и окупације нашег дела земље – што је можда једина истинска црвена линија у српској политици – а друга ствар је навијање да једна колонијална управа замени другу. Ту онда већ више нема места за апокалиптичко сврставање уз „војску добра“ или „војску зла“, већ свако има право да процењује јавне и скривене циљеве, људе и средства борбе, па према томе и да цени за кога да навија. Или пак да прави трећу војску.

Морални притисак на неутралне поготово долази са побуњеничке стране. Власт зна колико је грешна, и у овој ситуацији јој је довољно што више људи не учествује у побуни. Али, активни побуњеници просто су лично увређени. Како сада то да, између ових лопова и њих, побуњеника, размишљате и оклевате? Поготово су увређени људи који су заиста морално исправни. Они мисле да их самом својом уздржаношћу некако изједначавате с ништацима и хохштаплерима из власти. А пошто то доживљавају лично, у следећем кораку ће вас одмах оптужити да сте се „продали“ режиму.

Али, ово није Страшни суд па да се иде на леву или десну страну. Налазимо се на терену политике, света живота, а ту се не гледају само добре жеље и племенити актери (етика убеђења), већ се морају сагледавати и конкретне последице деловања (етика одговорности). И није потребно никакво посебно философско образовање да би се разумело о чему је реч. Људи с више година живота имају довољно искуства, а богами и читави народи – поготово они који су преживели 5. октобар (овде 11-34) – шта значи када су намере племените, а последице трагичне.

Критичка дистанца – то није ништа лично, то је сасвим легитимно становиште, а са чисто моралног становништа чак далеко исправније од опортунистичког приклањања овој или оној страни. Наиме, неутралност је заправо политички увек ризичнија, како је то лепо објаснио Макијавели, од директног сврставања.

Јер, каже он (овде 201-203), неутралног ће, по завршетку сукоба, да презиру и киње како победник, тако и поражени. Само док траје сукоб, победник ће ти бити захвалан што се не мешаш. Али, чим се сукоб заврши, победник ће те третирати исто као и пораженог – чак и горе, јер ће те презирати као слабића и оклевала. А поражени ће пак мислити да је изгубио зато што му ти ниси помогао, па ће те мрзети више и од директног непријатеља – јер ће те додатно презирати као слабића и издајицу.

За неутралног је, са чисто макијавелистичког становишта, најбоље да сачека да се оба противника изморе, па да их онда обојицу сатре. Али, нити је ово рат, нити смо ми макијавелисти. Ово је друштвени процес који мора да излечи нашу државу не само од корупције, већ и од охолости, насиља и арканске политике. А то се не може учинити другом охолошћу, другим насиљем и другом арканском политиком.

Зато, потпуно је бесмислено да своју енергију усмеравате на вређање и оптуживање неутралних. Тако их само одбијате од себе. А циљ је, ваљда, направити што шири фронт за промене. Ако хоћете демократску смену власти, морате да придобијете не само неутралне, већ и људе који нису чврсто језгро режима.

Ако хоћете демократску смену власти. А ако нећете, то је већ онда нека друга прича…

Чланак О неутралности се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Блокаде су прекинуте, после више од пет месеци, у Студентском културном центру и Културном центру Београда. Хоће ли све да се врати на старо, или ће нешто да се промени?

Најпре, СКЦ и КЦБ су две различите приче. СКЦ су заузели студенти са ФДУ и тамо су се збиља одвијали различити културни програми. „Било је лепо поново видети студенте у СКЦ“, написао ми је један студент.

„Притом програм заиста јесте био разноврсан“, пише даље он, „од `падавичарских` модних ревија до радионице израде фресака. Чак су покренули и радио, што мислим да је била дивна идеја с обзиром да је радио данас постао реликт прошлости“, додао је.

И доиста, СКЦ је као институцију одавно ухватила склероза и изгубио је готово сваку везу с Универзитетом. Иако је било добрих књижевних трибина, управа СКЦ се панично бојала свега што има везе с политиком. Зато су дебате из области хуманистичких и друштених наука – по чему је иначе СКЦ био чувен у доба када сам ја био студент – готово сасвим нестале.

Сећам се како је пре пар година дат предлог да се у СКЦ организује разговор о књизи Бојана Јовановића Антропологија зла, и да је из управе СКЦ стигло простодушно питање: „Има ли у тој књизи нешто политичко?“.

„Ако мислите на наше странке, нема ништа“, одговорио сам. Али свеједно, трибина о овој књизи није никада одржана.

Кад су почетком ове године студенти ушли у СКЦ, почело се са организовањем трибина и на друштвене теме. Наравно, изражена поларизација на линији „наша дивна деца – гнусни ћацији“ утицала је како на избор тема, тако и гостију. Свеједно, штета је што ће оно добро што је у СКЦ рађено „под студентима“ пасти у засенак свог оног ђубета осталог иза сквотера.

За разлику од СКЦ, у КЦБ нису ушли студенти већ група културњака. На заседањима пленума већиина се мењала зависно од тог ко је тога дана дошао у КЦБ. Победила је струја која је КЦБ отворила као место састанка свих оних зборова и пленума који нису имали где да се скупе (овде 24:31-1:06:22). Није било нарочитих културних програма, а када је КЦБ одблокиран у Времену су написали „да га није ни требало блокирати и ослобађати с обзиром да је и пре тога био слободан“ (?!).

Ко разуме дискурс наше прстоничке штампе знаће да то значи да је КЦБ био елитистички, типично кругодвојкашки самозадовољан и самодовољан. Кад је реч о области коју ја пратим, у КЦБ могао је да гостује Тома Пикети, али српски друштвени научници слабо су се квалификовали.

Уопште, београдски културни центри претежно су затворени за оно што је живо, било из разлога политичких, било из кликашких, односно култур-ексклузивистичких. Ево једног догађаја с Коларцем.

С групом колега с универзитета и института радио сам на пројекту „Формирање српског идентитета и теоријске контроверзе око покушаја његове деконструкције“ (FSITC 1561), који финансира Фонд за науку Републике Србије. Иначе, апликацију за пројекат су разматрали искључиво инострани рецензенти и била је међу 10% најбоље оцењених. Пројекат је подразумевао, између осталог, да се одржи осам јавних предавања, у неком од културних центара Београда, на тему плурализма садржине и историје борби око српског идентитета.

Мислили смо да неће бити проблема око јавних предавања, јер је тема заиста актуелна, а предавачи више него квалификовани – сви с универзитета или из института. Кренули смо од Коларчевог народног универзитета и одмах се сударили с реалношћу.

Најпре, редовним путем никако нисмо могли да закажемо састанак с управом, већ је требало тражити везу. Захваљујући љубазности једне наше познате глумице, успели смо да се састанемо с директором КНУ Александром Пековићем. Он нас је саслушао, а онда хладнокрвно затражио да КНУ платимо 2000 евра „за струју“.

Нас троје из тима, колико је присуствовало састанку, били смо запрепашћени. Две хиљаде евра?! Покушали смо да објаснимо како ми те паре немамо, да не изнајмљујемо салу за свадбу, него нудимо програм од јавног и културног интереса. Узалуд. Пустио нас је да се знојимо и да објашњавамо, све време се смешкајући, да би нам на крају неумољиво рекао: „Жао ми је, али наша цена је толика“.

Неважно је да ли нас је овај бивши функционер ЛДП-а одбио заправо због теме наших предавања или заиста због новца. Али, то је слика наших елитних културних центара – не можеш у њих ући са стране ако ниси део „наше“ приче, било идеолошки, било котеријски.

На крају смо, што преко везе, а што убеђивањем, успели да се договоримо с Домом омладине у Београду да тамо одржимо наш циклус предавања. Иако публика која прати наше теме није нешто баш навикла да долази у ДОБ, трибинска сала била је увек пуна, тако да смо на крају били више него задовољни и ми и Дом омладине.

Снимак свих предавања ДОБ је поставио на јутјуб (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8), а њихов текст је штаман и у темату Социолошког прегледа – тако да читаоци могу да се увере у њихов квалитет, актуелност и разноврсност.

Али, то вам је култура у Београду – гомила „балона“ или „ехо соба“ у којима се као нешто дешава, а заправо је највећи део тога стриктно контролисан, идеолошки или котеријски, свеједно.

Једно добро духовно проветравање заслужују не само СКЦ и КЦБ, већ и друге наше културне установе у Београду. И зато, ако се све ипак заврши повратком у  status quo ante баш неће ваљати.

На крају, једна лична опаска. Инспекција је на неко време затворила Кустин ресторан „Висконти“ на Мокрој Гори.  Не знам колика ће бити финансијска штета од тога, али културна неће бити мала. За оним великим четвртастим столом, лево од улаза, годинама су се одвијали вероватно најзанимљивији и најважнији неформални културни програми у Србији. Мислим да нема припадника наше истинске културне и интелектуалне елите, па и из светске, ко није тамо бар једном угошћен.

Неколико пута смо се шалили да је права штета што тај ватромет духа и идеја није сниман. А ако пак јесте, бар део штете по српску културу могао би бити умањен ако би неки добри људи објавили макар део тих снимака.

Чланак Постстудентска култура се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Уочи предстојећег Видовданског протеста политичка атмосфера у Србији другачија је неголи уочи 15. марта. И даље постоји заоштреност између две непријатељске стране – студентско-грађанског покрета и власти – али та заоштреност је више медијска и реторичка, него друштвена.

И добро је што је тако. Јер, од јануара до марта, грозничава подељеност на „нас“ и „њих“ била је ушла дубоко у друштво. То се нарочито видело на друштвеним мрежама, где је свако ко није у хору запевао „Алилуја студенти!“ окарактерисан као „продана душа“ и „режимлија“.

Већ сам писао да је етикета „обојена револуција“ залепљена на ове протесте одвећ олако и без довољно доказа. Али с друге стране, управо опозиционо инсистирање на изразитој поларизацији политичке позорнице – где се супарник третира као политички непријатељ – једна је од одредница које теорија обојених револуција истиче као важну карактеристику (овде 146). 

У обојеним револуцијама, наиме, „интензитет политичке нетрпељивости одавно је превазишао облике демократске политичке борбе“. „Грађани који подржавају обојене револуције наступају с месијанском убеђеношћу у исправност својих уверења, показујући апсолутно одсуство било какве толеранције или спремности да се саслуша, а камоли покуша схватити, став супротне стране“ (овде 63). 

Свако другачије мишљење, чак и оно неутрално, третира се као служење режиму. „Ово се нарочито ефикасно примењује против јавних личности (…). Уколико се такви појединци одлуче да изразе неслагање са било којим видом деловања опозиционих грађанских и политичких структура — па макар то било и неслагање с кршењем закона или применом насилних метода — такви појединци постају мета масовне и организоване дифамације, с циљем да се `именују и посраме`“ (овде 104-105).

Осим тога, „у масовну свест се уводе и у њој учвршћују једноставни и живописни стереотипи, који одговарају формули непоколебљиве истине: `непријатељи против наших`. (…) Тиме се убрзава идентификација обичних људи с `нашима`. Бити `наш` постаје модерно и престижно“ (овде 207). 

У Србији, у зиму 2024/2025, управо смо имали посла с таквом друштвеном атмосфером. На једној страни били су студенти, који су се описивали најлепшим речима:

„Нама наша деца сада држе час. Студенти су најкреативнији део сваког народа, то је будућност народа“ (Бранко Ковачевић). 

„Студенти су наша деца. Знамо их. Ми смо их подигли. И ни слутили нисмо да смо у стању да нешто тако добро направимо“ (Дејан Илић).

„Нема `али` када студенти донесу одлуку о изборима. Или си уз њих, или си СНС. Нема ту велике дилеме. (…) То су наша деца, и у кога ћемо да имамо поверења ако не у њих?“  (Ненад Кулачин). 

„Данас су у Србији најближи и Христу и Богу студенти, јер пропагирају Христове“ (Братислав Марковић). 

„Студенти су одједном учинили да сви ми плачемо од среће, да осећамо. Почело је грљење, давно заборављена активност“ (Горан Марковић).

„Изникла је нова патриотска снага – млади Ратници светлости, чувари истине у времену обмане. (…) Знају да је истина пут, да је циљ много већи од страха, и да су младост и светлост непобедива војска и снага која мења свет. (…) Пркосили су киши, снегу и ветровима, и остављали за собом само своју светлост и трагове љубави, на тешком путу до правде и за боље сутра. (…) Зато што се боре за свете вредности, уз храбре младе лучоноше земље ове, стали су њихови очеви, мајке, учитељи и многи други часни и праведни људи. (…) Они ће заједно отерати таму и саградити мост до слободе и до истине – светлије и нове“ (Зорица Петровић).

Наспрам њих стајао је режим, с његовим подржаваоцима који се описују најцрњим изразима:

„Прекопута нас су гангстери, ратни злочинци, хушкачи и профитери, плаћене, масовне и серијске убице, пропагандисти, силеџије, локалне кабадахије, силоватељи, свештеници у служби ђавола, среброљубни интелектуалци и идеолози овог зла, шљам заграбуљан испред драгстора, локалних бирцуза и стадионских трибина, свакојаке вуцибатине и сецикесе са ћошкова и још многа човеколика створења која дају последњи напор у одбрани господара“ (Никола Крстић). 

„Наспрам студената и побуњених житеља Србије стају злочинци из деведесетих“ (Дејан Илић), „олоши који нам уништавају животе 13 година“ (Јелена Диковић). 

 „У Србији се о томе ради. О мегдану између демократа и антидемократа. На једној страни студенти, на супротној ћацији. На једној страни грађани, на супротној простаци. На једној страни учени, на супротној полуписмени. И ово сам их частио. Већином су елементарно неписмени“ (Милан Ст. Протић). 

„Власт је у рукама криминалаца, ратних и поратних злочинаца, корумпираних разбојника, друштвеног талога, (…) разбојничког режима (…), злочиначке банде која је узурпирала власт“, „ова људска фела једноставно не зна за границе у злочињењу“ (Томислав Марковић). 

„СНС је окупио највећи број ратних злочинаца, убица, дилера, уцењивача, ратних профитера, тајкуна, технократа и културних делатника“ (Саша Илић).

„Вучићи, Дачићи, Вулини и остали очито воле држати људе у логорским условима (…), организована криминална шовинистичка банда која је окупирала државу у маниру сваког фашистичког окупатора“ (Динко Грухоњић). 

Између овако оцртаних непријатељских страна, није могло да буде ичега што би било нешто треће. „У данашњој Србији немогућно је бити политички неутралан. Политички незаинтересован. Аполитичан. Јер, такви су, уствари, прећутни сарадници власти. … Или си против власти или си за власт. Средине нема“ (Милан Ст. Протић). 

Само на медијској маргини могли смо да нађемо критичаре такве поларизације, који су с правом упозоравали: „Реч је о употреби пропагандне конструкције у     облику манихејског дискурса, који почива на централној опозицији између добра и зла. Добро и зло су у њему схваћени у апсолутном смислу. (…) Таква слика света не дозвољава било какву рационалну расправу политичким аргументима, а историјски контекст се сасвим напушта (Давид Новаковић).

У таквим околностима, препуним острашћености и потпуне искључивости, свака рационална анализа наших прилика нападана је као „сарадња с режимом“. Чак и обично трезвени коментатори писали су, крајем јануара:

„Оно што чуди јесу иступи професора са деснице Слободана Антонића (…). Они који су први толико писали о демонтажи образовања и удару на интерес већине у Србији, који се спроводи злонамерним захватима у просвети, нашли су се бунтом затечени и потпуно дезоријентисани“.

Међутим, као што се то данас лепо види, дезоријентисани су били они који су рад на изградњи јавне рационалности заменили учешћем у култу и скакутањем око тотема – не они који су настојали да задрже трезвеност и да апелују на разборита решења. 

Али, срећом, то време је сада иза нас. Страсти су се једним делом смириле и ваљда ћемо сада моћи да мало више користимо разум. Као уочи 15. марта, и уочи 28. јуна морамо да инсистирамо на другачијим изборима. Не било каквим, већ на директним изборима на име кандидата (не на име странке или партијског вође).

Већ сам о томе писао, па се нећу понављати, само ћу још рећи ово. Чак и да се ванредни избори убрзо распишу и студентско-грађанска опозиција победи на њима, ново вино ће се улити у старе мешине и све оно што нам смета у политици остаће исто. 

Систем је направљен да буде коруптиван и ауторитаран – на то сам исто указивао и 2012. године – и нама није потребна само промена људи и владајуће странке, већ и ресетовање политичког система кроз брзу и корениту изборну реформу.

Уочи 15. марта више аналитичара наших прилика саветовало је студентски покрет да започне преговоре с властима о реформи целокупног изборног система – која би једино могла да доведе до истински демократских, слободних и поштених, избора. Имајући у виду снагу тадашњих протеста, власт би вероватно то прихватила и студенти би могли да прогласе победу.

Ова прилика је, док су студентско-грађански протести били на врхунцу, нажалост пропуштена. Сада пак када су они на силазној путањи, шансе да власт прихвати захтев за демократизацију избора су много мање. Али, на том захтеву се мора инсистирати, јер је то први и нужни корак ка оздрављењу нашег политичког живота. 

Све то, наравно, важи под претпоставком да се жели мирно и демократско разрешење ове кризе. Но, нико није слеп па да не види да на обе стране постоје јаке фракције које заговарају насилна решења. Међутим, протекли догађаји су недвосмислено показали да огромна већина нашег света не жели никакве револуције, никакве опште блокаде и генералне штрајкове, никакве оружане преврате. И то је веома добро.

Наравно да у историји, врло често, агресивна мањина уме да наметне своју вољу и своје интересе тихој али инертној већини. Разуме се да то никада није било добро ни за ту већину, нити за целокупно друштво, и то неће и не може бити добро ни сада.

Тако смо и уочи овог Видовдана опет на једној до важнијих раскрсница. Не између власти и опозиције, већ између мирног и насилног решења, између демократије и ауторитаризма – у овој или оној форми, али ипак ауторитаризма. Па да видимо којим путем ћемо даље кренути.

Чланак Видовдан у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Никада нисам мислио да ћу да се надовезујем на Мишу Бркића и на оно што пише у Danasu, али ето, и то се дешава.

Бркић мисли, као и још понеко од нас (овде или овде), да је средња класа носилац актуелног студентско-грађанског протеста у Србији. Он се пита зашто је то тако, ако је управо средња класа под напредњацима знатно поправила свој материјални положај.

И сам сам раније указао на податак да је просечна плата у Србији – показатељ који добро гађа средњу класу – у децембру 2011. била 43.887  динара, а у децембру 2024. 108.312 динара. То је номинални раст од 147%. Ако одбијемо инфлацију од 81%,  остаје раст од читавих 66%.

И Бркић износи важне податке. Динарска штедња крајем 2024. била  је 11 пута већа у односу на 2012. годину. И док је она сада достигла вредност од 1,6 милијарди евра, девизна штедња се, 2012-2024, готово удвостручила – с 8,3 милијарде на 15,4 милијарде евра.

Анкета ИПСОС-а показала је да је 2024. половина грађана Србије путовала у иностранство. Само преко е-плаћања, грађани Србије 2024. потрошили су у иностранству 2,2 милијарде евра.

Посебно су порасле зараде ситне буржоазије, тј. самосталних занатлија (керамичара, водоинсталатера, електричара, пекара…). Увећао се и слој рентијера – људи који приходују од имовине (стамбеног и пословног простора) и капитала (акције, фондови).

„Голим оком може да се примети нарастање средње класе“, каже Бркић. „Можда би између 30 и 35 одсто становника могло да се уброји у средњу класу“.

А она све боље живи. „Ресторани и кафићи врве од гостију. Гужве су у салонима аутомобила и у салонима лепоте. Станови се продају `ко алва`. Штедни рачуни набрекли су од евра и долара. Туристичке агенције пребукиране су жељама за сунчањем, скијањем и кратким обиласцима занимљивих градова“.

То је тачно оно што је уочио и Филип Грбић, када је рекао да су можда најљући демонстранти, у актуелним протестима, управо „припадници урбане средње класе, који однедавно себи могу да приуште летовање на Халкидикију, скијање на Копаонику и пролећне обиласке европских метропола“.

Али, зашто се та класа буни? Бркић каже да на то питање тек треба да се одговори. Но, изгледа да иза њене побуне тешко да стоје економски разлози.

Моја претпоставка је била да је то због корупције. Тврдио сам да је „наша тржишно продуктивна средња класа озлојеђена што, поред мноштва такси, дажбина и пореза, мора још да плаћа и коруптивну ренту“ политичкој класи напредњака – које доживљава као паразите. Такође, и наша „службеничка средња класа“ озлојеђена је што је, због корупције, цео систем не само постао неефикасан, већ је сада чак почео и да убија.

Иако је, дакле, у односу на доба пре СНС, стандард средње класе несумњиво порастао, испоставило се још једном да бољи стандард механички не доноси политички мир. У случају Србије 2024/2025. није се као тачна показала Лењинова поставка — да криза и осиромашење рађају револуцију. Далеко више је радила Токвилова хипотеза — да побољшање економског положаја доводи до пораста очекивања, па када она не буду задовољена, то рађа незадовољство и побуну (овде 35).

Као што је раније већ приметио Владушић, када се споје незадовољена потрошачка очекивања, и перцепција власти као изразито корумпиране, побуна је на прагу. „У потрошачком друштву опрашта се велеиздаја — јер потрошач ионако нема своју државу — али не и корумпираност“.

Зато се наша средња класа није много бунила због Косова, али је била спремна да љутито скочи на ноге због корупције.

Тако се и у Србији понавља случај с Украјином 2004, којој је претходио „невиђени економски раст од 12—14% годишње, у две до три године пре; овај раст је створио велику украјинску средњу класу, пробудио њене политичке амбиције и подигао тежње украјинског друштва“ (овде 36). Па ипак, власт у Кијеву је оборена.

Међутим, један виспрени саговорник ми је скренуо пажњу на још нешто. Београдска средња класа изгледа да мрзи СНС корупцију не зато што је она нешто посебно гора од раније „жуте“ корупције, већ зато што уз помоћ ње напредњаци успевају да њу саму одвећ лако класно прескоче. Озлојеђена средња класа, заправо, жели чвршће класне границе, презирући „напредњачке неандерталце“, како их је именовао један аутор Peščanika, као људе из ниже класе који су заборавили где им је место.

И заиста, ехо тог класног презира може се препознати у ставу једне истакнуте универзитетске професорке да су „у праву они који кажу да је Вучић направио социјалну револуцију и на место елите довео људе који су претходно били на дну друштва“.

Други пак припадник београдске културне елите описује „орангутанолике колеге из (напредне – С. А.) странке“ – један „примитивно изгледа“, другом ни „сви захвати пластичне хирургије“ не би помогли „да колико толико почне да личи на људско биће“, трећи је обична „креатура“, четврти је некад личио „на бизона“ а сада је права  свиња…

Објашњавајући парадокс да је „политика Александра Вучића највише подигла животни стандард управо онима који не могу да га смисле“, Грбић одлично уочава да је „њихова мржња према Вучићу више естетска, него политичка“.

Баш из угла тог класно заснованог естетског расизма постаје разумљива и она чувена изјава судије из ПроГласа, који се згражава над „мешањем карата социјалних, где се заправо и дан данас дичимо тиме како су (некада – С. А.) сви са основном школом могли сваке године на летовање – што није нормално, то нигде не постоји, то једноставно није реално“.

Отуда је некако и разумљива раширеност дисквалификатива „ћаци“ међу нашим студентско-грађанским побуњеницима:

„Одједном, у употреби термина `ћаци` либерали виде само обичну, невину шалу. То што се људи означени тим именом директно означавају као животиње, то што им се (д)оставља храна за псе, све се карактерише као невина шала. Не треба трошити много речи на то да се овде ради о једном очигледном случају расизма. Шта је друго расизам него означавање другог као нехуманог или субхуманог, као дивљака или као животиње“.

Но, нису само напредњаци предмет класног презира београдске средње класе – то су и сви они који се преваре да гласају за суверенистичке, „десне“ странке. Рецимо, за листу Бранимира Несторовића. Она је на изборима 2023. године добила 178.830 гласова. Али, ево шта смо о тих пар стотина хиљада људи имали прилику да читамо у Vremenu.

„Сигурно је да се међу онима који су доктору Нестору поклонили политичку тежину налазе и грађани који су гласали по принципу `што луђе, то боље` јер `сви су они (политичари) исти`, али је то свеједно огроман резервоар гласова, и у Београду и у Србији, људи који ће се женити или удавати за партнере зелених очију не би ли браком стекли услове за марсовско држављанство па да могу да пале из Србије, ако загусти. Можда се међу њима налази и неки српски умишљени Ziggy Stardust, неко ко ће на следићим изборима својом појавом деловати на Србе као ванземаљац кога су његове марсовске колеге оставиле код Немањића да се појави међу Србима када Стефану буду подигли достојан споменик, а кога је призвао међу Србе доктор Нестор“.

Буквално су сви који су гласали за Несторовићеву листу означени као примитивне будале, уз занемаривање свих других аспеката могуће привлачности ове политичке групе. И ја сам, те 2023, отишао код нотара како бих оверио потписану подршку Несторовићевој листи, јер ми се допала њихова критика како власти, тако и западне опозиције – помисливши да им треба даши шансу на изборима. Тек читајући Vreme схватио сам да сам то урадио не бих ли добио држављанство Марса и нашао жену зелених очију.

Међутим, оно што је приметно јесте да се и у Србији стварају обриси јачих класно-културних подела. Наравно, то никако не значи да сви који учествују у актуелним протестима припадају средњој класи, а још мање да већина њихових учесника негује класни презир према нижим класма. Ипак, културни модел који долази с врха класне хијерархије, потпомогнут агресивним атлантистичким медијима, не само да је ту, већ и ради свој посао.

Србија, од свог ослобођења, пре неких двеста година, никада није била класно подељено друштво – на онај начин на која су то била западна друштва. Баш би било тужно да то сада постане.

Чланак Још о класном презиру се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Једини начин трајнијег демократског разрешења садашње политичке кризе је ресетовање нашег политичког система – увођење гласања за посланике, уместо за странке. О томе сам исцрпније писао овде, а сада ћу нешто да кажем о томе како би до тога могло да се дође.

После насиља у скупштини, протеклог уторка, многи су рекли да је тиме наш парламентаризам дотакао дно. Наравно, за то није крива само опозиција, већ је то учинак и вишегодишњих злоупотреба од стране режима.

Сетимо се само трика са стотинама  амандмана које подносе посланици СНС на сопствене предлоге закона, само да би скратили време дискусије опозицији. Или да се само подсетимо срамотне чињенице – срамотне пре свега за власт – да је парламентарну опозицију у Србији 2021-2022, ако не рачунамо мале етносепаратистичке странке (албанске и муслиманске), чинио само један посланик, Владан Глишић – пошто је режиму било свеједно да ли ће опозиција да бојкотује изборе 2020. или не.

Али ово укопавање парламентаризма, које је годинама и систематски вршио СНС, не може бити оправдање да сада и посланици опозиције додатно сахрањују парламентаризам – поготово у овако напетим приликама. Оно што је најгоре, јер је погубно и по сам начин разрешења кризе, опозиција је у томе нашла пуну подршку атлантистичких медија.

Тако смо могли да прочитамо коментар уредника Nove.rs, у ком он насиље опозиције оправдава тврдњом да је „држава окупирана од стране малобројних припадника групе која свакодневно крши законе“, да је „врховни поглавар те групације председник ове државе“, да се „то зове банда“, те да „та банда не броји више од неколико десетина криминалаца“.

Пошто је, дакле, реч о „бандитима“ и „криминалцима“, логични закључак је да је свака употреба насиља дозвољена. Нема потребе да се замајавамо параламентаризмом и да се играмо демократије, само ће однос снага на терену – ко располаже већом силом и вољом да је употреби – разрешити ову политичку кризу.

Будући да нам предстоји масовни долазак 15. марта испред Скупштине, овакво „пумпање“ делује поприлично неодговорно. Већ се спекулише да се тог дана, само ако се окупи довољно света, можда може очекивати и покушај заузимања Скупштине и зграде РТС (овде 30:23-33).

Међутим, чак и ако се у томе успе, остаје питање – шта онда. Опет су пред нама два пута: револуциорани – извикивање привремене владе или револуционарног комитета; или демократски – организовање слободних и поштених избора.

Некад је малкице једнократног насиља потребно да се политички живот врати у институције и оне прораде – као 5. октобра када је власт натерана да призна резултате избора од 24. септембра. Али, сада нисмо имали изборе. Зато смо у ризику да добијемо продужено и вишекратно насиље, које ко зна како све може да се заврши.

Верујем да је за огромну већину грађана једина прихватљива опција мирно и демократско разрешење кризе. Али, како практично до тога доћи?

Очигледно је потребно направити мост који води од садашњих студентских протеста, усредсређених на пад надстрешнице, до слободних и поштених избора. Та веза се тренутно не види, јер студенти инсистирају на отклону од политике и на фокусу на своје конкретне захтеве.

Међутим, као што је већ примећено, неки од тих захтева – попут кажњавање криваца – нису испуњиви у реалном времену (истрага и суђење би могли да потрају годинама). Потребно је капитализовати успех досадашњих протеста неким конкретним резултатом, а то значи компромисом који би отчепио рад институција и спустио тензије у друштву.

То би могао бити студентски захтев за обавезујући референдум, у чијем организовању и контроли би и они учествовали.

Ову идеју је изнео Младен Мрдаљ (овде, овде или овде), с чијим либековским становиштима се углавном не слажем, али овај предлог ми се чини као сасвим рационалан.

Идеја је да преко народног референдума студенти уђу у систем, тако што ће га истовремено и ресетовати.

Постављена би била три питања на референдуму – који дакако не би био саветодавни, већ обавезујући (чл. 10 и 11).

Прво питање односило би се на надстрешницу, и било би копча са студентским захтевима. Рецимо, „да ли сте за то да се сви државни органи законом обавежу да комисији Београдског универзитета морају да предају сву документацију везану за изградњу и пад надстрешнице“. Током припреме за референдум, у којем би учествовали и студенти, тачно би се прецизирала овлашћења и обавезе ове комисије. Резултат референдума био би обавезујуће доношење лекс специјалиса о њеном раду и најширим истражним овлашћењима.

Друго питање тицало би се ресетовања демократског система и могло би да гласи: „Да ли сте за то да се посланици бирају директно и на име, а не преко странака“. Садашњи партијски картел, како владајућих тако и опозиционих странака, тешко да ће да дозволи ову промену, па је једини начин да на то буде натерен – обавезујући референдум. Мање је важно да ли ће тај нови изборни систем бити једнокружни већински, као што сам предлагао, двокружни већински, за шта је Мрдаљ, или мешовити персонални, како то жели Јокановић. Важно је да се коначно разбије постојећи партијски олигопол.

Што се пак тиче трећег питања, Мрдаљ предлаже да се оно односи на поделу канала РТС – први канал да иде режиму, други опозицији. Али, тиме можда само јачамо партијску димензију власти, што је у супротности с иначе одличном Мрдаљевом идејом да се на бирачком листићу, на следећим изборима, налазе само имена кандидата, а не и странака. Јер, „ако гласачи не препознају кандидата по имену и презимену, то значи да то није добар кандидат“.

Стога, као треће питање пре би можда ваљало поставити: „Да ли сте за то да се врати слободан приступ политичким досијеима из служби безбедности 1945-2025“. Тај приступ је био могућ једно краће време, након 5. октобра, а онда су досијеи били поново закључани. Наш садашњи политички, па и интелектуални живот оптерећен је оптужбама да овај или онај јавни делатник ради за режим, или да је некада радио за који од претходних режима. То је већ достигло димензије једне ружне параноје. Зато би такво отварање досијеа свакако помогло прочишћавању и оздрављењу нашег јавног живота.

Наравно, долазило би у обзир и неко другачије усмерено треће питање, о коме ваља чути глас народа – рецимо, „Да ли сте за то да се укину јавни извршитељи?“, или нешто слично. А могло би и без трећег питања, јер су прва два суштински довољна: прво као операционализација студентских протеста, а друго као постављање демократског система на здраве основе.

Оваква излазна стратегија могла би одговарати студентима. Они би се, с постизањем договора о референдуму, вратили у наставу, те не би изгубили школску годину, али би остали важан политички фактор. Надзирали би есенцијалне институционалне процесе, тако што би у њима и даље активно учествовали.

Таква излазна стратегија могла би одговарати и власти. Ако је збиља спремна на извесно попуштање (компромис) – а свако другачије опредељење води „Бакићевом решењу“ (јурњави по улицама и пливању по Сави) – ово је путања која од њих не тражи превелике жртве.

У последњем тексту о протестима, наиме, указао сам на то да да је корен незадовљства текуће средњокласне побуне заправо неподношљива корупциона рента. За напредњачки естаблишмент, међутим, пристанак на референдум мање је болан корак од стопирања корупционе ренте – на шта они, после 13 година практиковања, вероватно тешко могу себе да натерају.

Напредњачка ароганција долазила је највише од њиховог досадашњег политичког успеха. Ни Милошевић, после 1992, није тако потпуно господарио Србијом, као они 2017-2024. (држећи све полуге власти, од општина, до председника републике).

Али, с тим начином владања је завршено. Што пре то схвате, окану се надутости и пређу на склапање компромиса као саставног дела парламентарног живота, већи су им изгледи да продуже сопствени век политичког трајања.

Јер, као и у свим другим стварима, тако и у политици – охолост свагда претходи суноврату.

Чланак Охолост претходи суноврату се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

За ову власт често се каже да је „стабилократија”, али после 1. новембра она то више није. Део друштва захватила је грозница промене, а као једно од главних решења истиче се „прелазна влада”, која би припремила „слободне и поштене изборе”.

Међутим, и најслободнији и најпоштенији избори не би донели готово никакву позитивну промену ако би остао садашњи изборни систем. Он је и осмишљен тако да Србијом, шта год да се догоди, наставља да влада страначко-лидерска олигархија, а не Народна скупштина.

По нашем систему грађани на изборима гласају за странке, што ће рећи за њихове лидере, а не за посланике, односно не за оне који ће их заступати.

Србија је једна изборна јединица, па кад се изброје гласови гледа се колико је која странка добила мандата и са њене листе скупштинари улазе у парламент. Наравно да посланици онда одговарају страначком вођи, који их је на листу и ставио, а не бирачима.

Док се то не промени, нема нама среће у политичком животу. Посланици морају да буду на своје име бирани на терену, тако да сваки крај тачно зна који је његов посланик и коме људи у невољи могу да се обрате.

Пошто по нашем уставу скупштина има 250 посланика, Србију треба поделити на 250 изборних једница, тако да сваки педаљ Србије има неког представника у парламенту.

Према садашњем саставу скупштине (биране 2023), један посланик у Београду долази на 17.000 становника, док у Топличком округу (Прокупље, Блаце, Куршумлија, Житорађа), или пак у Пиротском округу (Пирот, Бела Паланка, Бабушница, Димитровград) један посланик пада на 77.000 људи.

Београђанин је пет пута политички вреднији од Прокупчанина! Зато је Београд болесно нарастао науштрб унутрашњости Србије која умире, а политичаре у оваквом систему баш брига, јер може да их буде баш брига…

У 250 изборних једница посланика треба бирати на име, и то по једнокружном већинском систему – ко освоји највише гласова, тај постаје посланик.

Не треба други круг, па да се сви удруже против једног (као у Француској), него нека се трчи трка, па ко први прође кроз циљ тај је победник и готово.

Зашто је овај систем добар за данашњу Србију? Зато што он ресетује демократију и све враћа на полазне позиције. То је ситуација у којој посланици постају главни чинилац у странци, они граде странке, па партијски лидери више не могу да диктирају целокупну политику.

Неко ће рећи да овакав систем највише одговара напредњацима. Али то није тачно, јер њихови људи на терену најчешће немају углед. Политичку моћ њима даје странка, не њихова лична постигнућа, ма која врста да се узима у обзир.

Ово решење је добро и за националне мањине, које су концентрисане у појединим општинама, тако да ће свакако бити у скупштини представљене својим људима.

Поготово је овакав модел добар као почетак извлачења Србије из колонијалног положаја. Странцима је данас довољно да притисну два-три човека, и да постигну шта желе. Али, са скупштином бираном по једнокружном већинском систему, морали би да лобирају педесет или сто људи, што је далеко тежи посао.

Најбоље од свега је да ће се већина посланика, после седнице, морати вратити кући, у унутрашњост, где ће сретати своје комшије-бираче. Зато ће добро да размисле да ли ће, као сада, да гласају на звонце, као овце.

Наравно да ово решење има својих мана, као и свако друго уосталом. Али, у овом тренутку његове предности су изразите, управо са становишта ресетовања српске демократије.

Против њега ће бити, наравно, сви страначки лидери, као и њихове политички и интелектуални трабанти. Но, ако јавност заиста хоће промену, и то квалитативну у односу на досадашње стање, притиснуће политичку елиту и најзад ћемо се померити с мртве тачке.

Касније, када се странке реформишу из лидерских у корпорацијске, овај изборни систем може и да се модификује. Лично сам се још пре десет година залагао за увођење родитељског гласа, не само из демографских разлога, већ и зато да би популација до 18 година такође била представљена. И друге идеје су добродошле, али сада, у овим околностима, не треба експериментисати. Ваља само применити модел који је био на почетку модерне демократије, поставши њен темељ и од тога даље ићи.

Дакако, све је ово под претпоставком да желимо демократски излазак из наше политичке кризе. Нисам баш сигуран да око тога у нашој елити постоји консенсус. Али, уверен сам да је за обичне људе, за народ који живот није мазио (а неће га ни мазити), ово најбољи и најједноставнији начин да добију знатно већи утицај на власт него што га сада имају.

Чланак Промена изборног система – први корак с мртве тачке се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Реч је о нашим „прозападним“ медијима и о томе колико им се може веровати – поготово данас.

Почећу од извештавања о Румунији, где су поништени председнички избори. Нигде код нас нисте могли прочитати да је то било након што је утврђено да ће Ђорђеску, према истраживању јавног мнења, убедљиво да победи у другом кругу. О томе је код нас писао само Спутњик.

Потражио сам изворно истраживање и ево шта сам нашао. Центар за урбану и регионалну социологију (ЦУРС), који сондаже ради још од 1990. године, спровео је излазну анкету (exit poll) на парламентарним изборима, не би ли утврдио како ће ти исти бирачи гласати у другом кругу председничких избора. Анкетирано је 24.629 бирача.

Према овом истраживању, Калин Ђорђеску би добио 57,8 одсто, а Елена Ласкони 42,2 одсто. Анкета има маргину грешке од 0,6%.

Анкета је објављена истог дана када је Уставни суд потврдио резултате првог круга председничких избора. Настала је паника – Ђорђеску ће бити председник!

Одмах су румунске обавештајне службе „декласификовале“ документе по којима је, пред први круг, тобоже било „агресивних хибридних руских напада“. Онда се Уставни суд предомислио и поништио изборе.

Један политички маргиналац, делујући изван естаблишмента и у апсолутном НАТО окружењу, уз помоћ ТикТока и злих Руса, преварио је систем и покрао изборе? Да, да.

Међутим, пустимо сад Румунију и такву „демократију“. Запитајмо се зашто наши западнољубиви медији нису пренели кључни тренутак румунске кризе – сазнање о томе ко ће бити победник другог круга? Зар то није важан податак без ког се, заправо, и не могу разумети догађаји?

А можда нису знали? Но, о истраживању ЦУРС-а писали су Ројтерс, Глас Америке на енглеском, Алџазира на енглеском, Еурактив… Чак је и Блиц превео с Politico.eu коментар у коме се помиње ово истраживање – премда замотано у гомилу дисквалификација типа „ултранационалистички председнички кандидат“, „непријатељски став према инвеститорима“, „могао би озбиљно да угрози и румунску економију“, „улога страних инвеститора одувек је била деликатна тема“….

Не, не, знали су. Али, одлучили су да српску публику поштеде тог сазнања, како не би сабрала два и два, и боље разумела природу „демократије“ каква је намењена Источној Европи. Што да нас плаше истином, када се ионако све мање овдашњих урођеника клања пред ЕУ тотемом?

Пређимо сада на ово што се дешава код нас. Да ли сте приметили радикалну промену реторике за један те исти тип догађаја, за само девет месеци?

Сећате се  пролећне блокаде Филозофског факултета у Новом Саду због Динка Грухоњића? Како су називани ти студенти?

• „група људи“ („Слободна Европа“);
• „група младих особа, махом младића“ (021);
• „Група људи упала у Филозофски факултет“ (наслов), „углавном млађи мушкарци који личе на навијаче“ (Н1);
• „група младића и девојака, у мајицама са ликовима осуђених ратних злочинаца и криминалаца“ („Време„)
• „стотинак млађих људи и студената“; „у холу Филозофског факултета заправо је најмање студената овог здања, а добар део окупљених уопште нису студенти, него младићи повезани са десничарким организацијама и владајућим режимом“ („Данас„). Блокада истог факултета, само девет месеци доцније, одједном је описана потпуно другом лексиком.
• „Студенти Филозофског факултета у Новом Саду, који су данас почели блокаду“ („Данас„);
• „Студенти трећи дан заредом блокирају Филозофски факултет у Новом Саду“ (поднаслов; 021).
• „студенте је једногласно подржао Одсек за медијске студије“;“студенти захтевају оставке и кривичну одговорност…“; „студенти траже и отварање све документације…“ (N1);
• „одржани су преговори студената који блокирају Филозофски факултет у Новом Саду…“; „студенти ће на пленуму одлучити да ли ће дозволити административним радницима да обрачунају плате запослених за новембар“ (N1).

Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина су студенти али, као и увек, има студената с других факултета, као и падобранаца са стране.

Пре девет месеци се, међутим, пажљиво гледао полни састав, процењивале политичке склоности, загледале су се мајице, терминолошки диференцирали студенти од не-студената…

Данас пак свега тога нема, већ постоји само јединствена и апстрактна маса студената, која исто мисли, исто осећа и исто хоће, која све обухвата, и која ужива високи и неупитни друштвени/политички статус…

Наравно, ако би се и ови студенти данас једнако пажљиво загледали, и ту би се сасвим природно откриле разлике – не само између учесника и неучесника, већ и међу онима који блокирају зграду.

Мој колега с факултета, Чедомир Антић, држао је час када је почела блокада у Београду. „Ушла је непозната девојка“, каже он, „са њом и нека млада жена, па још девојака. Сместа су почеле да дувају у звиждаљке, трубе и узвикују: ‘Блокада’!“

Антић говори о „групи од седамдесетак младића и девојка, међу којима су студенти Филозофског факултета били мањина„, а која је „дошла да избаци своје колеге из учионица и амфитеатара“. „Они који воде блокаду се крију. То је мали покрет анархиста који не поштује ниједну установу државе, па ни универзитет“, оцењује он.

Овај професор је одмах нападнут у саопштењу Анархосиндикалистичке иницијативе, организације која подржава студентску блокаду, као „лажни вођа лажних студентских протеста деведесетих“, као „режимски човек“ и „британски шпијун„, а који, ето, „поново помаља своју ружну главу“.

Мање је важно, за ово о чему пишем, какво је стварно расположење на универзитету и какав је стварни састав студената који учествују у блокадама. Битно је да медији не могу имати два аршина.

Не могу се једном студенти који протестују стављати под микроскоп и бројати им се свака (политичка) длака, а други пут да их се гледа из небеске перспективе, те да се третирају као (политички) бестелесна, етарска бића, романтични јунаци што узвишено левитирају ходницима факултета…

Медији ваљда треба доследно истраживачки (аналитички) да нам представљају стварност, остављајући нама да извлачимо закључке. Али, очигледно, не ови.

Уосталом, лицемерство њихових двоструких мерила одавно не изненађује. Сећате се случаја са спомеником Немањи и с Балашевићем, пред крај короне?

Када је отваран споменик Стефану Немањи, иако се све дешавало на отвореном, дигнута је паника епских размера. „Плес смрти око Стефана Немање“, гласио је наслов на Новој.рс. „Већина окупљених била је без маске, а није поштована ни дистанца. Многи су носили заставе Србије“, био је ужаснут Данас.

Коментатор Novе.rs користио је изразе као „денс макабр„, „каприциозна оргија“ и „јесу ли ови људи нормални?“, а Миодраг Мајић је прокоментарисао: „Први корак у превазилажењу оваквог стања била би едукација о томе колико је ово штетно и колико нам је несреће већ донело.“

Само месец дана раније, међутим, када је на вест о смрти Ђорђа Балашевића публика масовно изашла напоље да ода пошту, наслови су били сасвим другачији.

„Какав опроштај од Ђолета, препуне улице и мостови Новог Сада“, гласио је наслов на одушевљеној Новој.рс. „Како је НС испратио свог панонског морнара„, блистао је поносни Н1. „На новосадском кеју вечерас ‘Ноћ кад је Ђоле препливао Дунав'“, читали смо као наслов у листу Данас – све са описом како се „хиљаде грађана, у миру, са сузама у очима, упаљених свећа и са белим ружама у рукама, опраштају од свог Панонског морнара“.

Исто понашање – са (анти)епидемијског становишта, иначе, у оба случаја готово потпуно безопасно, исти медији и исти људи оцењивали су као „катастрофу“ и као „предивно“ – зависно само од њихове сопствене политичке агенде.

Обратите пажњу да у свим овим случајевима није реч о лажи, већ о систематској манипулацији, коју није тако лако препознати. Али, ма како наизглед неупадљива била, ова технологија „информисања“, практикована годинама, у ситно меље наш мозак.

Ако смо преморени, деконцентрисани, изнервирани или збуњени – а ко није – немојмо седати пред телевизор. Превариће нас, чак и прекодирати, а да то и не приметимо.

Верујмо првенствено оном што смо видели и чега се јасно сећамо, поуздајмо се у свој разум, а ако нам се и у њега роди сумња, држимо се оних елементарних вредности којима су нас родитељи учили.

Само тако ћемо моћи да преживимо ова тешка времена, и све ове људе који нам или  раде о глави, или који хоће да од нас направе само још једног магарца…

Чланак Да нас ситно не самељу се појављује прво на ИСКРА.

(Слободан Антонић) Фото: Медиа центар

Економски коментатор Peščanikа, Мијат Лакићевић, у такт је погодио идеолошку линију „грађанске Србије“ када је реч о копању литијума.

„Није проблем литијум него актуелни режим, и није проблематичан толико Рио Тинто колико Александар Вучић“, каже он. „Највећа опасност пројекта јадарит лежи у чињеници да се он одвија у време коруптивне и криминализоване Вучићеве власти“.

Читај – не би било проблема да се литијум вади под нашом власти. Али, и под Вучићем га треба вадити, јер, како објашњава Лакићевић – „можда неко мисли да ће брже срушити Вучића ако Горње Недељице и Рађевина остану `пољопривредни рај`? Љуто се вара. Ауторитарни режими најјаче упориште имају управо у руралним срединама“.

Што ће рећи – да бисмо Вучићу извукли тепих испод ногу и срушили му изборну базу, дајте да индустријализујемо Недељице. Мудро, јашта.

Лакићевић још предлаже да опозиција тражи дијалог с влашћу око литијума, „али да за поједина (кључна) питања свакако буде укључена и ЕУ“. Тако ће се најбоље видети, каже он, „да ли је Европа заиста Србији наменила улогу `рударске колоније`“ – као што се данас код нас лаже „и с лева и с десна“, „или је ситуација управо обрнута и Србија једино чвршћим (економским и политичким) везивањем за Европу (а не за БРИКС и Кину, нити неком новом политиком несврставања) може да обезбеди и привредни развој, и еколошку одрживост, и социјалну правду, и правну државу“ (и куће од чоколаде, а и прозоре од мармеладе).

Да је линија погођена видело се већ после два дана из одговора америчког Стејт департмента на питања Радио Слободне Европе (РСЕ) у вези протеста против ископавања литијума у Србији. У одговору се оптужује Русија да је „инструментализовала протесте како би остварила своју агенду“ (!?), и истиче „да ресурси литијума пружају изузетну прилику Србији“ (само се не каже за шта тачно). РСЕ је са своје стране објаснио да су „пројекат ископавања литијума у Србији подржале Сједињене Државе и Европска унија“.

Честитке Лакићевићу што је све погодио, само још да нам објасни шта ће ЕУ на преговорима о литијуму. Ако је ЕУ за копање, шта је тачно њена функција – да убеђује и опозицију да треба да се копа?

Али, идеја како ЕУ треба да посредује и арбитрира у нашим унутрашњим стварима није нова. Тако се и Милошевић преварио, навучен од Митерана, пустивши да о СФРЈ пресуђује Бадинтерова комисија, па смо добили безусловну легализацију сецесије. Но, то је било 1991. године – ваљда смо од тада нешто научили?

Пропаст се увек састоји из низа ситних грешака, и то тако што се прави једна по једна… То прихватање супериорности ЕУ и наших „западних партнера“ као нечег подразумеваног и природног (тзв. натурализација), непрестано нас ставља у инфериорну позицију, да не кажем у положај глупана.

Подсетићу само како нас је исти тај Лакићевић, пре шест година, убеђивао да аеродром Београд треба дати у концесију Вансију. Наводно, баш то што је аеродром „Никола Тесла“ профитабилан најбољи је разлог да га одмах предамо Французима: „Који ауто ћете боље продати, покварени или онај који је у добром стању? Некад се дешава да морате да платите да вам неки крш одвуку из дворишта. Исто је и са концесијом“ – подучавао нас је мудри Лакићевић како да се решимо беде.

Економски коментатор Peščanikа нам је такође објашњавао како нам Французи заправо чине услугу, јер „би било фер имати у виду огроман ризик којем се француска компанија излаже улазећи у овај дугорочни посао – може ли ико да гарантује да Србија свој пут у ЕУ неће окончати као руска губернија?“. О, јадни Французи, колику жртву од њих тражимо!

И док се Французи саможртвују, наши пак добици од ратосиљања аеродрома биће бесконачни. „Прво, тиме београдски аеродром добија управу европског калибра“, објашњава нам Лакићевић. Друго, „кредитни рејтинг Вансија бољи је него што га има Србија“. Треће, „иако све фирме умеју да се прилагођавају локалним приликама, ипак оне из Европе доносе европске стандарде и правила, који су, треба ли подсећати, знатно изнад српских, балканских и азијских“. Четврто, „долазак француске компаније подиже, ма како скромно, политички рејтинг Србије – то је сигнал (…) да се ова земља и политички све више опредељује за праву страну“.

И пето, тиме се „један значајан економски ресурс извлачи из сфере политичког уплива власти у Србији“. „Ако Ванси успе – Србија ће 2043, на стогодишњицу другог заседања АВНОЈ-а, бити потпуно другачија земља. Ако не успе, то ће значити да Србијом још увек влада Вучић“.

Добро, послушали смо Лакићевића и дали „Николу Теслу“ Вансу. И како данас изгледа београдски аеродром са све његовим епохалним „европским стандардима“? „Због необичног квара летови данима касне“, наслов је ових дана у Времену. „Надлежни кажу да се ради о глобалном квару на софтверу, али аналитичари сматрају да је необично да квар тако дуго траје и да ИТ стручњаци не могу да га отклоне“.

Објашњава се да је реч о грешци у систему за чекирање путника на лету, „што је био трећи пут у кратком року да се овај проблем јавља“. То је довело до значајног успоравања функционисања аеродрома и до великог кашњења бројних летова. Управа аеродрома тврди да се исто дешава и другде, али стручњак за цивилну авијацију, Ален Шћуриц каже да то није тако.

„Јер да јесте, било би саопштења о проблемима на другим аеродромима, а нема их. Деси се да падају системи на аеродромима – недавно смо имали и планетарни пад система, када су отказане хиљаде летова. Но, тада се ствар отклони брзо и не понавља се. У Београду се, међутим, понавља“.

Између осталог и због тога, „Никола Тесла“ се налази међу најлошијим и најнепопуларнијим аеродромима у свету. „Прошлогодишња летња сезона пропраћена је бројним отказаним летовима, кашњењима, великим бројем изгубљеног пртљага, дугачким редовима испред шалтера и веома незадовољним путницима“. По истраживању портала AirHelp, београдски аеродром заузима 236. место од 239 оцењених аеродрома!

Четврти отпозади – честитамо Венсију, Лакићевићу и европским стандардима! Не вреди што су се Французи жртвовали, сигурно су се опет умешали зли Руси и „инструментализовали аеродром како би остварила своју агенду“.

Зато је у Времену, у ову недељу, поново објављен чланак: „Аеродром Београд: Поласци касне од пола до два и по сата“. „Нема објашњења зашто данас после подне и вечерас авиони из Београда полазе са закашњењем. Овог лета је три пута јављано да се ради о софтверу. На сајту Air Serbia нема никаквих информација о разлогу кашњења. Да ли је разлог данашњем кашњењу четврти пут, још увек није јављено. Сви летови касне од пола сата, до два и по“.

Опет ти Руси, аман!

А сад једноставно питање: да ли ће ЕУ стандарди обезбедити сигурно копање литијума као што су обезбедили тачност и уредност летова?

Или да то кажемо другачије: онолико колико смо знали да ће нам ЕУ обезбедити тачност и уредност летова, толико се и сада можемо поуздати да ће нам ЕУ обезбедити сигурно копање литијума. Што ће рећи – нити смо могли знати онда, нити можемо знати данас.

Ми смо још 1991, заједно с Милошевићем, имали илузије о ЕУ. Али, после је дошла и 1992, и 1995, и 1999, и 2000, и 2004, и 2012, и 2022… Зар стварно неко мисли да нас може довека хватати на исти трик?

А што се тиче нашег искуства с ЕУ, пада на памет изрека комшија Бугара: „Голям тъпан отвънка, празен тъпан отвътре“ – „Велик је бубањ споља, ал` празан изнутра“.

Они такође још веле: „Око да види, ръка да пипне“ – „Око је да види, а рука да пипне“.

И видели смо, и пипнули, и сад нам је све јасно.

Моја генерација (тзв. бумери) имала је привилегију да може да греши, да прави глупе изборе. Али, сви ресурси су одавно потрошени. Бојим се да ће млад свет, само ако једном погреши, данас сам пропасти, а Србију смаћи у провалију.

Зато је добро што млади више не верују у ЕУ. А још мање у грађанерску критику Вучића – у ту сенилну борбу за повратак буђавих привилегија из 2012.

Управо они који ће у Србији живети у Лакићевићевој 2043. години треба да одлуче да ли ће и ко ће у овој земљи да копа. То је праведно, и ту нема шта да причају ни ЕУ, ни Вашингтон ни Лакићевић.

Како одлуче ови који данас имају двадесет и тридесет година, тако ће да им буде. Баш ме занима хоће ли и они бити ЕУ телетабиси.

Чланак ЕУ телетабиси се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Уочи градских избора у Новом Саду, поставило се питање да ли можда оживљава војвођански сепаратизам?

У уједињеној опозицији, која се налазила на месту 11 гласачког листића у Новом Саду, била је и Лига социјалдемократа Војводине – ноторна сепаратистичка странка (о којој сам детаљно писао овде 215-217). Због тога је премијер и могао за ову листу да иронично каже како је „суштински њихов кандидат Грухоњић“.

С друге пак стране, на месту број 7 појавио се Александар Оџић и његова листа „Нови Сад Главни град Војводине – Покрет Аутономија“. Оџић је у односу на Чанка мање познати аутономашки екстремиста, али ништа мање отрован. Док је био у покрајинској скупштини, као председник Војвођанске партије, уживао је снажну Грухоњићеву подршку. Оџићев програм и Грухоњићева подршка виде се из наслова које је Оџић добијао на порталу Vojvodina info:

Оџић: Србија наставља да омаловажава и пљачка Војводину

Оџић: Србија третира Војводину као колонију

Оџић: Војводину понижавају и израбљују

Оџић: Мора се зауставити драстично пропадање Војводине

Оџић: На делу затирање аутентичног културног наслеђа Војводине

Оџић: Не постоји „Српска Војводина“

Оџић: Плачеш ли и даље, Војводино?

Оџић: Време је да се Војвођани дозову памети

Оџић: Војводини статус републике у новом уставу

Оџић: За Републику Војводину се морамо борити

Оџић: Војводина као Каталонија

Оџић: Војвођани имају право на референдум о независности

Оџић: Хитно интернационализовати питање Војводине

Оџић: Ако Србија не може у ЕУ, Војводина може

Оџић: Будућност Војводине не може се градити на антиевропским вредностима

Оџић: Косово је независно, Војводини статус Хонгконга

Оџић: Нови Београд и Земун треба да буду самостални војвођански градови

Да, Оџић хоће Независну државу Војводину, која би одмах отворила питање границе са остатком Србије: „Сава и Дунав су природне и историјске границе територијалног идентитета Војводине, па самим тим и један значајан део јужних граница западне цивилизације“.

Војводина је Запад, Србија је Оријент. Зато културрасисти, Оџић и Грухоњић, и хоће тзв. војвођанску нацију. А главно што су припадници те западне надкултуре урадили уочи избора било је да скину и баце заставу Војводине Српске.

И како су прошле ове две листе? Оџић је узео тек 0,8% – дакле, толико су се његове отровне којештарије примиле у Новом Саду. Међутим, Уједињена опозиција („Удружени за слободни Нови Сад“), добила је 24%, а председница ГО НС ЛСВ за НС Маја Мрнуштик, као 4. на листи, изабрана је за одборницу.

Сетимо се да је ЛСВ на покрајинским изборима 2023. предводила „војвођанску коалицију“, која је добила свега 2,3% гласова. Тако је ЛСВ испала из скупштине АПВ, па се тада закључило да је „ЛСВ сишла са главне политичке сцене“.

Међутим, сада је ЛСВ, управо захваљујући томе што је – нејасно из којих разлога – позвана у Уједињену опозицију, опет успела да се врати на мала врата на политичку позорницу Новог Сада.

Ма браво, мајстори, одлично вам иде…

Ово није први пут да „београдске странке“, из тупости или наивности, пумпају војвођанске сецесионисте. Најгори случај десио се 2000, када им је практично препуштена сва власт у АП Војводини.

Милошевић је пао 5. октобра, а 8. октобра је био други круг покрајинских избора. У таквој атмосфери, ДОС је почистио странке „старог режима“: од 120 места у скупштини, коалиција СПС и ЈУЛ освојла је само два места, а СРС ни једно.

Међутим, ДОС је предизборним споразумом препустио – не зна се зашто – половину својих посланика у Покрајинској скупштини тзв. аутохтоним војвођанским странкама: ЛСВ, СВМ, РДСВ, КВ, ДЗВМ, ДСХВ и ХНС. Како је и војвођански ДС нагињао аутономаштву, направљена је хипераутономашка коалиција ДС, ЛСВ и СВМ.

Ова коалиција имала је надполовичну већину у скупштини АПВ, иако је њен реални удео у бирачком телу био далеко испод тога. Рецимо, ЛСВ је са 8% подршке бирача имао 20% покрајинских посланика.

Чанак је постао председник скупштине, те је таква скупштина до 2004. успела да начини озбиљну и дугорочну штету држави Србији. Тзв. Чанкова застава Војводине је један од тих штеточинских репова који се до данас вуку по северу наше земље.

Разумем идеју обједињавања опозиције, али и у томе ваљда има неке границе. Нови Сад није Ваљево, па да локална питања немају превише везе с државним. Када Динко Грухоњић каже да је на делу „(ч)етнификација `српске Атине`“, која се, између осталог, врши и тако што се „маркира територија црквама грађеним у рашко-византијском стилу“, онда изградња цркве на Лиману и њен изглед престају да буду локално и постају опште питање.

Када Грухоњић, такође, каже да се у Србији води таква државна политика да „ниједна територија, нити један озбиљнији догађај, од фудбалских и кошаркашких утакмица у Београду, до Егзита не сме остати незагађен, неконтаминиран задахом `српског света`”, због чега „Војводина данас добрим делом изгледа као пустиња“, онда је јасно да са страначким изданцима такве идеологије не може бити пактирања чак ни на градском, па ни на општинском нивоу.

Али, Маја Мрнуштик, председница ГО ЛСВ сада је одборница у градској скупштини, па ћемо и одатле слушати њене изјаве како је „паљење ломача“ на Бадњи дан „терор над Новосађанима“, како то „није у складу са новосадском мултикултуралношћу“, те како Нови Сад „не памти ово што нам се дешава у последњих неколико година“.

И са таквом политиком наша опозиција се нада да ће на изборима да добије Вучића? Како да не…

Чланак Мали коментар протеклих избора се појављује прво на ИСКРА.

Реформу образовања у Србији, након 5. октобра 2000, можемо сликовито представити као транзицију из система који производи одговорну националну елиту, као и модернизацијски квалификовану средњу класу, у систем обуке и социјализације „помоћног становништва“ – које је планирано да обавља само рутинске, полуквалификоване и услужне послове за центар светског капиталистичког система.

Главни домаћи актер такве реформе образовања у Србији је овдашња колонијална политичка класа, а њен први помоћник је компрадорска интелигенција. Показатељи такве трансформације наше просвете су очевидни: комерцијализација образовања, опадање квалитета свих нивоа образовања, увођење „дуалног“ образовања, те пражњење градива од све већег дела штива које је у вези с културним и националним идентитетом.

Ипак, у српском школству ради још много просветара – наставника српског језика, историје и других хуманистичких дисциплина – који код ученика буде и разгоревају идеју народног самоодржања, културног идентитета и друштвеног самопоштовања и напредовања. Докле год је тако, компрадорство овдашње друштвене елите неће моћи да одређује тон целокупне наше просвете.

Али, нажалост, српски универзитети умногоме дају све мањкавију интелигенцију, како по знању тако и по оданости овом друштву. Зато је борба за универзитет вероватно кључна у годинама које нам престоје.

Генерално, у Србији постоји јасно уочена тенденција смањења квалитета образовања, од оног у основној школи, до оног на универзитету. Ова тенденција повезана је с настојањем да се друштвено произведу генерације ограниченог образовања, неспремне за критичко мишљење, којима ће се лако манипулисати не само у сфери политике, већ пре свега у домену економије – од односа у производњи, до образаца потрошње.

„Уз изузетак уског сегмента пословно–менаџерске елите и нешто ширег слоја високо образоване техничке интелигенције, остатак (популације – С. А.) иде у дробилицу из које излазе кротки, за судбину свог радног места вазда заплашени, произвођачи и потрошачи. И тако се производе за самосталан живот неспособни морони, који су управо оно што је потребно великом бизнису“.

У таквом свету, док припадници транснационалне елите  и даље настављају да се образују у издвојеним класичним школама и на архипелагу традиционалних универзитета, за припаднике свих осталих слојева произвођача–и–потрошача, резервисане су „модерне“ и „креативне“ методе учења кроз разне „напредне школигрице“, по „огледним програмима“, као  и непрестано снижавање критеријума – тзв. исхода учења.

У Србији су посебно нападнути, када је реч о основној школи, настава из српског језика и књижевности, који је не само један од основних идентитетских предмета, већ и темељац за развој самосталног мишљења, способности разумевања и изражавања, као и уметничког укуса. Одмах после 5. октобра било је планирано да се „према румунском моделу, предмет разбије на два дела: 1) матерњи језик и комуникације, и 2) уметност – у оквиру које би се књижевност радила заједно са музиком, сликарством и драмом“ (Вукадинов, 2002).

Циљ је био „деполитизација“ предмета, о чему је отворено говорио помоћник министра просвете Вигор Мајић, на семинару за наставнике српског језика и књижевности (Аранђеловац, 15–16. март 2002). Он је изнео оптужбу да је овај предмет „исувише окренут историји“, да професори књижевности „политизују децу преко емоција“, те да ће од сада главни садржај предмета Српски језик и књижевност бити усвајање „језика комуникације“: „И многе веће нације су жртвовале значајне делове својих књижевности ради неких нових ствари“, објашњавао је Мајић (иначе по образовању географ), „тако ће бити и овде (у Србији – С. А.) – свиђало се то неком или не“! (нав. овде).

Да бисмо разумели значај изучавања националне књижевности, најбоље је да послушамо сведочење Слободана Владушића.

„Национална књижевност човеку дарује осећање националног поноса. О томе могу да посведочим из личног примера. Када сам почетком деведесетих година почео да студирам, Србија је била сатанизована земља под санкцијама у којој је владала хиперинфлација. Дакле, то нису били баш идеални услови за студирање. Али временом, током студирања, са мном је почело нешто да се дешава. Наиме, канон српске књижевности који сам тада усвајао заједно са вештином тумачење књижевности (и света), почео је у мени да ствара осећање поноса. Схватио сам да свет не почиње са мном и да се неће завршити са мном. У додиру са величанственошћу српске књижевности све оптужбе о нашем тзв. урођеном дивљаштву, о нашој инфериорности, нецивилизованости, постајале су ми смешне. Постао сам свестан да је српска књижевност једна вредност која не може да се изрази новцем и да ја овакав какав сам, могу да се наставим у њој и да се борим за њу. Тако је, одједном, живот добио један дубљи смисао. После тога, нисам могао да постанем ни аутошовиниста, нити сам се осећао инфериорним у односу на тзв. свет, нити сам размишљао о томе како да се продам за шаку валуте. И то осећање поноса и вештина тумачења коју сам стекао захваљујући својим професорима, прожели су ме неком тихом срећом, која траје и даље: то је срећа што постоји нешто као српска књижевност, срећа што могу да је читам без превода, срећа што могу да учествујем у њој, и да преко ње будем део једног бољег, истинитијег и вреднијег света“ (Владушић 131-132).

Иако се због побуне једног дела стручне и опште јавности ипак одустало од Мајићеве „реформе“ Српског језика и књижевности, наставило се са снижавањем стандарда очекиваног знања, поготово из националне књижевности. Тако је на завршном тесту из Српског језика и књижевности у основној школи, 2012. и 2013. године, одлуком просветних власти омогућено да се као тачни одговори ученицима признају и они који драстично крше правописна правила. Рецимо, ако ђак одговори да је „Горски вијенац” написао „петар петровић његош”, такав одговор се признаје (Владимир Димитријевић 90). У овим тестовима више „није било ни граматике, а ни књижевности – национални елемент, који је саставни део политике идентитета једне државе, такође је потпуно избрисан; није било спомена о знаменитим писцима и делима, … није било захтева да се покаже познавање аутора и дела која спадају у корпус националне, односно светске књижевности“ (исто 93–94).

Такође, „ученицима је дато право да добију бодове на тесту иако не познају службено писмо Републике Србије, јер им је омогућено да ћирилични тест попуњавају латиницом (националне мањине имају тестове на свом језику). (…) Како може да се бодује знање ученика који не познаје службено писмо у толикој мери да није у стању њиме да попуни завршни тест?“ (исто 94; 115).

Према анализи Оливере Крупеж, „наведени текстови и тражени одговори јасно шаљу поруку ученицима да национална књижевност нема вредност јер није неопходно њено познавање. Национална књижевност `нема капацитета` да се из ње издвајају коментари, аргументи, приповедачи, битно и небитно, стилска изражајна средства. Уместо `примитивног` Његоша, чију двестагодишњицу славимо, ђацима се нуди постмодерни Умберто Еко“ (нав. у Димитријевић 114).

Слична тенденција опадања знања примећује се и на универзитетима. Студенти показују све мање знање на испиту, због чега се снижава критеријум оцењивања, да би затим студенти још мање учили и још слабије знали. Лично могу да посведочим пад способности студената социологије да читају и разумеју дуже текстове, а о читању књига и да не говоримо. Наравно, у сваком нараштају има изузетно добрих студената, као и веома лоших. Али, проблем је што се ниво знања оне средине (која је просек) генерације – а та кохорта је највећа и најважнија – из године у годину спушта све ниже. Данас доживљавам да на основним студијама социологије студенти мешају Светог Павла и патријарха Павла, а на докторским студијама имао сам случај да нико у групи није знао одговор на питање шта је аграрна реформа (што би морало да се научи још у гимназији).

Очигледно, неоколонијална концепција (анти)образовања успешно пустоши српску просвету и можда је последњи час да се томе пружи отпор. Зато је ова књига и написана. Не само као анализа стања и трендова, већ и као апел за обједињавање снага разума, просвећеноси и отпора.

(уводни и закључни део књиге Слободана Антонића која је управо изашла из штампе: Колонијално (анти)образовање: српско школство под игом атлантизма, Београд 2024, Catena mundi, стр. 127)

Чланак Колонијално (анти)образовање се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Ана Лалић, која сада формално води Грухоњићев НДНВ, прославила се прошле недеље изјавом, а коју је одушевљено истакла Autonomija info, да је „у Војводини на делу досрбљавање“, као и „галоп српског национализма”.

Код аутора окупљених око Autonomijе info, иначе, навикли смо да читамо свакојаке антисрпске изразе и синтагме – од оптужби да Војводину „пустоше клеронационалистички скакавци“, те да је „Воша“ жртва „примитивне србизације“ (Павле Радић), преко описа Новог Сада као места којим „марширају повампирене четничко-љотићевске хорде“, под духовним вођством „разних бећковића, антића и остале тровачке братије четничких идеолога“ (Бојана Ватић), до тврдњи да Војводину напада „звер српског национализма“ која доноси „(ч)етнификацију `српске Атине`“ (Динко Грухоњић).

То друштванце познато је, такође, по непрестаном инсистирању на разлици између клеронационалистичке и примитивне „Србије уже, тзв. отоманске Србије“ (Недим Сејдиновић; критика овде), и Војводине која „не познаје национализам“, која је „космополитска и европска“ (Бојана Ватић), те која негује „мултикултурне средњоевропске вредности“ (Павле Радић).

Међутим, Ана Лалић – још једна у низу самозваних антифашисткиња – сада се истакла као језички иноватор. Не само што је измислила израз „галоп српског национализма”, већ је сковала и реч – „досрбљавање“.

Ова новокомпонована лексема изазвала је много весеља на твитеру, а мени се највише допао пост Татјане Милекић: „Поништавај евровизијску песму. Ово ћемо: `Досрбљени ми смо били / оног часа, оног трена / кад је покрај мене прошло / твоје лице, твоја сјена. /Досрбљени, досрбљени, / камен гори, вал се пјени / говорили нисмо ништа / досрбљени, досрбљени“.

Но, у сенци Лалићкиних неологизама остао је њен исказ да се, бранећи се све од „од галопа српског национализма“, у „Војводини грађани покушавају да се изборе `за нацију у настајању, за Војвођане`”.

Ова идеја о „војвођанској нацији“ није нова. Током пописа 2011. по Новом Саду су осванули билборди с поруком:  „На предстојећем Попису становништва грађани и грађанке одговараће и на питање о својој националној опредељености. Многи не знају да имају право да се изјасне као Војвођани“. „Ја сам Војвођанин/ка – то сам што сам“.

За ове билборде испоставило се да их је платио један од функционера ЛСВ, а они су одмах препознати  као покушај „стварања нове националне мањине у Војводини“, односно као конструисање „неке нове (измишљене) нације“ – „још ће се неки период говорити о привржености Војводине, Србији; а онда би се могло почети причати и о добросусједским односима“.

Срећом, „покушај стварања војвођанске нације, упркос великог утрошеног новца, овом приликом (2011. – С. А.) није успео. (…) Свега 28.500 грађана Србије у крајевима северно од Саве и Дунава изјаснило се по регионалном принципу – то је свега 1,45% становника АП Војводине“.

Ови „регионалци“ нису били само „Војвођани“, већ су се изјаснили и као „Сремци“, „Бачвани“, „Банаћани“, „Новосађани“, итд. Оно што је, међутим, карактеристичан показатељ јесте да „регионалне припадности, па самим тим и војвођанске, готово да нема изван крајева са српском већином: рецимо, у Ади регионалаца има свега 0,49%, у Сенти 0,52%, у Бачком Петровцу 0,81%“. Дакле, у крајевима где нема Срба, нема ни регионалаца.

То јасно показује од ког етничког „материјала“ заправо треба да буде искована нова нација – „Војвођани“. Јер, као што је већ лепо примећено, „стварање државе Војводине гради војвођанску политичку нацију од Срба, а мањине остају оно што јесу“ (овде 41).

Сличан покушај стварања „нације Војвођана“ забележен је и на попису 2022. године. Тада су ЛСВ и Војвођанска партија затражили да се „`Војвођанин`  класификује као посебна национална припадност“.

Грухоњићева Autonomija info, која је од самог свог зачетка била пропагатор војвођанског сепаратизма, том приликом водила је нарочиту кампању. Објављен је, рецимо, интервју с „политич​ком социолошкињом Аном Девић“, у коме се каже да би „војвођански идентитет као категорија у попису  био револуционарни потез“ у смислу да се промовише „војвођански идентитет као мањински, не регионални“.

Урађен је и омнибус текст с насловом „VOICE: Војвођански идентитет – протест против наметања националистичког идентитета“. Тај „националистички“ идентитет наравно је – српски.

Дакако да је ова методологија војвођанског етноинжењеринга одавно препозната. „На Војводини се примењује рецепт који је већ испробан на Црној Гори. Издвоји се група Срба, па им се прича како су они лепши, културнији и бољи људи од остатка Срба (шаргарепа). Онда се говори о претњи, који остатак Срба представљају за њих (штап). Као решење им се понуди физичка и духовна сецесија од сопственог национа“.

То „спонзорисано европејство и идеологија војвођанске посебности“ заправо значи да се „аутономија дефинише у односу на Србију и мери дистанцом према њој. Како то јасно формулише Шандор Егереши: `ваља само јачати европски, војвођански и подунавски идентитет`. (…) Лабораторија за производњу идентитета поодавно је на делу. Не схватају је само они који не желе“.

Тренутно је идеја војвођанске нације маргинална.  Али, као што је такође већ примећено, „једна од највећих српских грешака је арогантно игнорисање и омаловажавање антисрпских напора у њиховом зачетку“. Досадашње искуство нас учи да политички маргиналне групе треба схватати озбиљно. Оне често служе тек као лабораторија за производњу и чување екстремних идеја. Али, када дође време – тачније, када то процени моћни спољни чинилац – те идеје преузима нека од главних политичких снага и почиње да их реализује.

Тако је, почетком деведесетих, сепарацију Црне Горе од Србије заговарао само Либерални савез. Колико су зеленашке идеје биле маргиналне види се по чињеници да се на референдуму у Црној Гори, 1992, свега 7,04 посто бирача изјаснило против заједничке државе са Србијом.

Те године донет је у ЦГ и нови устав у коме је службени језик назван српским. ДПС је био на становишту да Црногорци имају двојни идентитет – ужи црногорски и шири српски. Фантазије о посебном „црногорском језику“ и „црногорској цркви“, као и монтенегринско антисрпство, били су усамљена појава.

А онда, 1997, долази до сукоба Ђукановића и Милошевића. Ђукановић се окреће Западу, и цела владајућа номенклатура преузима иделогију антисрпског „дукљанства“. Оно што је некада било политички и друштвено маргинално, сада постаје „мејн стрим“. До 2002. већи део културне и остале елите успешно је „монтенегризован“, а до 2006. обезбеђен је потребан број гласова да се може прогурати референдуму о сепарацији.

Токсична идеја „војвођанске нације“ тренутно се гаји по бизарним, екстремистичким („аутономашким“) круговима – за које је лепо уочено да су  „опасни, плаћени и знају да су следећи на списку клијената Срца Таме“. А од развоја међународних прилика зависи да ли ће та идеја бити убачена у главни ток српске политике.

Заправо, то ће зависити од исхода рата у Украјини. Вејн Мадсен је још 2015. године објавио чланак „Војводина – следећа бриселска лажна држава“. У њему је тврдио да је, након Мајдана, Викторија Нуланд – тадашња заменица државног секретара за европске послове „спремна да покрене рат за независност Војводине“.

„Ако Украјина буде на неки начин модел за оно што Нуландова и њени неоконзервативци планирају да ураде са Војводином“, писао је Мадсен, „то ће бити етничко чишћење покрајине од Срба и стварање државе отворене за западне нафтне и гасне компаније“.

„Као што је Косово отето од Србије да би се олакшао пролаз Трансбалканског гасовода и како би САД обезбедиле сталну војну базу у Бондстилу“, тврдио је Мадсен, „независна Војводина требало би да осигура за НАТО расположиве ресурсе нафте и природног гаса у Банату, а да се плодни слив Дунава искористи за производњу генетски модификоване хране. Као и Украјина, Војводина је мета западног војно-комерцијалног комплекса за експлоатацију нафте и гаса и Монсантовог агробизниса“.

Вејн Мадсен је на Википедији означен као „амерички новинар и теоретичар завере“, али кога су змије уједале не може да буде непажљив. У друштвеном подземљу онога што се именује „Војводином“ још увек пребива перверзни, антисрпски („титоистички“) државоид, импрегниран кроато-малограђанском („средњеуропском“) псеудокултуром и паланачким аспирацијама наших аутошовиниста да буду „нека друга нација“. И док моћни и пребогати Блекрок ординира по Украјини, његово окретање Србији збиља би могло да донесе јачање и поновно политичко уздизање тог монструма.

Нама остаје да се пазимо и уздамо у оно што су војвођански Срби рекли 1918: „Ми нисмо вером и језиком једно са Србима и Србијом него смо кост од кости српске, једно по духу и судбини. (…) Одлучили смо да једно будемо са Србијом без услова, без преговора и без поговора” (Јаша Томић, нав. овде 9).

И тако ће да буде.

Чланак Војвођани: – „нација у настајању“ се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Нисам видео да је неко на овој нашој („суверенистичкој“) страни коментарисао промене у НИН-у, па да ја то урадим.

Кука, запева и проклиње „грађанска Србија“ због НИН-а.  „НИН више не постоји“, смрачио се Иван Миленковић. „НИН, то је за мене пре свега морална категорија“, сетан је Драган Великић.  „Одувек је био једна врста слободарског часописа“, „пас чувар друштва од самовоље власти“, у жалости је Неда Тодоровић. За преузимање НИН-а чак каже да је „ударац на културно-цивилизацијску ситуацију у Србији“ (sic!).

Недим Сејдиновић открива дубље разлоге, па пише да је НИН сметао  власти „због чувене НИН-ове награде за роман године, која одлази у руке и онима који не припадају напредњачком културном кругу, а нису ни довољно велике патриоте“. Ето што ти је новинар, из прве је погодио како је било, када је Вучић ускликно: „Доста ми је свега, хоћу НИН-ову награду, преузимај НИН!“

Весна Малишић, дојучерашња заменица глодура НИН-а, каже да су новинари „осетили да је у току процес `мењања крви` НИН-а“, да је реч „о тенденцијама да НИН постане `питомији` у односу на власт“, „и да се тиме изгуби оно што ми мислимо да је највредније, а то је политичка оштрица“.

Сузе су ми капале на тастатуру читајући исповести јуначких уредника НИН-а о њиховом историјском не злој власти. Једино је мали проблем то што су ти исти уредици претходно, самопрегорним радом, успели да од поприлично независног недељника, чији се тираж кретао и до 20.000 примерака – а какав је био у доба Слободана Рељића – направе колонијални парамедиј, пун атлантистичких бескичмењака, с тиражем испод хиљаду примерака.

Тачно је да је у Србији НИН некада био важан део интелектуалног сазревања и живота читавих генерација. Мој отац је одувек куповао Политику, НИН, Јеж и, за нас, децу, Политикин забавник. НИН је био поуздан, аналитичан и отворен недељник у којем се неговало непристрасно (објективно) новинарство. То је подразумевало, између осталог, да се у чланцима у којима се анализирају савремене контроверзе изложи мишљење обе стране. НИН је био важан и због тога што нам је давао оријентире – указивао на важне личности и књиге у свету и код нас.

Почетком деведесетих НИН се, у једном тренутку, приближио тадашњим властима. Али, брзо је повратио независност, и са уравнотеженом уређивачком концепцијом – у којој су еврофилска и антиглобалистичка парадигма, традиционална култура и постмодернистичка авангарда, имали подједнако право грађанства – дочекао приватизацију, у марту 2009. године.

НИН је продат Рингијеру за смешних 810.000 евра, после чега почиње његов пад. Редакција је пребачена у Блиц, а већина старих уредника и новинара је „испраћена“.

Прави НИН заправо је умро 29. јула 2009, када је нови власник, Рингијер  сменио Рељића и на његово место поставио Срђана Радуловића, заменика глодура Blica. Новинари дотадашњег НИН-а протестовали су непотписаним писмом, због „брзометног избора на место главног уредника релативног анонимуса из дневног листа, дакле особе без икаквог искуства у уређивању недељног листа“.

Протестовало се и због „понашања новог уредника и његових помоћника“ за које се тврдило да у саобраћању са колегама „исказују ароганцију, па чак и непристојност у манирима“. Тврдило се да се „већ после свега неколико бројева квалитет НИН-а срозао на најнижи ниво у последњих неколико деценија“.

„Теме су лоше одабране, новинарима се намећу листе обавезних саговорника, не разазнаје се никаква уређивачка концепција“. „Смените некомпетентне уреднике“, захтевало се у писму, „поставите на уредничка места кадрове из редакције НИН-а, дођите код нас да направимо стратегију развоја која ће побољшати квалитет“, стајало је у писму Михаелу Рингијеру.

Али, Рингијер је остао неумољив, и „реформа“ НИН-а још више је убрзана. У НИН-у од 12. новембра 2009 (бр. 3072), промењен је дизајн листа и тиме на симболички начин завршен процес његове „трансформације“. Наместо угледног покојника, појавило се ново, журналистичко створење, које је одлично симболизовало нову владајућу идеологију и њену „органску интелигенцију“.

У том броју „реформисаног НИН-а“, наиме, уопште није постојала опозиција тадашњем („жутом“) режиму. Сви интервјуи, све слике, све изјаве, сви чланци гостујућих аутора, припадали су политичарима који су долазили из владајућег блока странака.

Били су ту интервјуи министарке Диане Драгутиновић, Ненада Чанка, ауторски текст Драгана Ђиласа, изјаве (са све сликама) министара Јеремића, Динкића и Јасне Матић, затим изјава тадашње председнице Скупштине Славице Ђукић-Дејановић, државног секретара Хомена, гувренера НБ Јелачића, СПС директора Душана Бајатовића, коалиционог посланика Драгана Марковића-Палме…

У том, „реформисаном“ НИН-у није било места ни за један чланак, ни за један интервју, чак ни за једну једину сличицу неког из парламентарне опозиције. Штавише, ни једном речју, ни једном једином скраћеницом, није поменута макар нека од тада три највеће опозиционе странке у Србији (ДСС, СНС и СРС).

Ето тако је рингијеровски НИН био „пас чувар друштва од самовоље власти“, тако је неговао оно што је „највредније, а то је политичка оштрица“ према носиоцима власти. Стварно, хвале вредан успех атлантистичког „објективног новинарства“!

Можда је у економској рубрици било нечег критичног и самосвојног? Не, ту је била тек она стандардна неолиберална лакировка, с идејом да ће све наше проблеме решити стопостотна приватизација: да продамо странцима ЕПС и Телеком, па Бог да нас види.

Да ли би и један уредник НИН-а – из његове послератне историје, од 1951. до те, 2009. године – спровео такво политичко и идеолошко глајхшалтовање? Да ли би смео да се појави у својој редакцији, у оближњој кафани, да прође улицом, да се поздрави с људима…?

Не. Неко би му ипак рекао – његов колега из редакције, уредник других београдских новина, доајен новинарства с којим пије кафу – Човече, шта то радиш? Али, уредник рингијеровског НИН-а прешао је „на нови ниво игрице“. Њему више нико у Србији није могао да каже да нешто није у реду. Јер, његов газда постала је „Европа“, заправо оно што зовемо „дубока држава“ – привилегована група која заузима институционализоване локације за уживање системске ренте, а заузврат предано ради на искоришћавању и слуђивању обичног света.

НИН је, пре Рингијера, био можда последње упориште новинарске интелигенције старог типа код нас. Његови уредници и новинари припадали су култури у којој се, кроз политичку уравнотеженост, објективност и боље разумевање друштвених токова, служи јавном интересу. С новим газдама наступила је смрт НИН-а који смо до тада га знали. Заправо, претворио се у пуког мамузара недовољно послушног локалног управљача, критикованог првенствено због непотпуног атлантизма и несавршеног неолиберализма.

Рецимо, у броју од 11. маја 2017. године, читамо како је „смањење плата у јавном сектору и пензија било неопходно како државни буџет, а са њим и Србија, не би банкротирали“ (стр. 15). Значи, све је савршено када власт лакејски следи инструкције ММФ-а и неолибералне нормативе. Шта је проблем? Као што читамо у истом тексту – мало је отпуштања, нема приватизације јавних предузећа, а посебно нема приватизације Телекома и ЕПС-а (16).

У истом броју из 2017. затичемо чланак „Унија ће опстати“ (18‒19) којим се читаоци НИН-а уверавају да још само мало треба издржати, јер ЕУ неће пропасти – упркос „најозбиљнијем изазову: оживљавању национализама“. Ту је и опис Марин Лепен као „кандидата странке са фашистичким коренима и (сада само боље замаскираним) расистичким ставовима“ (44). Дакле, све препознатљива места тупаве глобалистичке идеологије.

И наравно, ту је била и подршка увођењу „сексуалних пакета“ у српске школе – у којима је било предвиђено да се деца уче о аналном, оралном и ЛГБТ сексу. У чланку „Чувари табуа“ (26‒28), НИН је закукао што је „једна иновативна и крајње напредна иницијатива“ доживела „медијски линч“ само зато што је „конзервативна Србија `заурлала`: стоп пакетима!“, будући да су пакети „ударили на свети породични трон“ (27; 26).

Типичан дисквалификаторски речник „друге Србије“. И тако је рингијеровски НИН постао тек ћирилична Helsinškа poveljа. Наравно да таквом листу пристоји и карикатура „Србија, лета Господњег 2017“ (стр. 6), на којој се види Франкенштајн који носи паролу „Доле Дарвин и еволуција“, звездочатац који држи равну Земљу и транспарент „Хоћу и ја у школски програм“, вештице с паролом „Доле вакцине“, пећински човек који једном руком вуче жену за косу, а другом држи транспарент „Уа абортуси“, као и човек у оделу с паролом „Не дам Недића“.

Ето таква је, за рингијеровски НИН, била Србија 2017. године. НИН је изгубио стару публику, а нову није добио. На грађанистичкој страни толико је већ било недељника, да за још један – и то ћирилични магазин – више није било места.

Једно време је још преживљавала НИН-ова награда. Али, када је „реформисана“ редакција по истом моделу коначно „реформисала“ и жири, а овај пак НИН-ову награду доделио типичном уратку НВО књижевности, Саше Илића, озбиљан свет престао је да и ту награду урачунава у ма шта озбиљно.

Тако је НИН постао у тој мери мало вредан да га је Рингијер могао мирно препустити својој менаџерки као њен годишњи бонус. НИН је задржао још само композитну вредност – као део медијске „машинерије која нас држи у најјефтинијем, при томе политички коректном, аутоколонијалном ропству“ (овде 202).

Реч је о покривању што ширег медијског поља опозиције, како би се могло „диктирати ко у свести народа може да се појави као помена вредна алтернатива Вучићу“ (исто 10). Тако, када је у јулу 2020. дошло до аутентичне побуне грађана због ковид закључавања, управо су се, преко N1 и B92, „уредници НИН-а оградили од протеста“, јер – како су алармирали јавност – протести „нису грађански, већ је реч о десничарима“ (Весна Малишић)!

Тиме су се рингијеровски НИН-овци показали као супротност ранијим интегралним уредницима и новинарима. Као да су чиповани на начин да изнад њих све време стоји атлантистички Велики брат с невидљивим џојстиком, они су од НИН-а успели да направе тек још један пример друштвеног и културног аутизма. Ако су прорежимски таблоиди и постали смеће које се купује како би се хартија поставила испод пилића у кавез, НИН се чак није ни куповао – јер су се сви чланци претворили у проповеди (уп. овде 61), по којима је главни и свеобјашњавајући кривац за све што нам се догађа био и остао српски национализам.

Тешко се може порећи да је такав НИН гајио нескривену  мржњу према свим политкоректно неподобним личностима и идејама, као и тешко прикривени презир према реалној Србији, тим живим и „обичним“ Србима. Исмевао је њихов разум, надмено их припиткујући: зар стварно желите да будете с Русима и Кинезима, који вас поштују и признају ваш територијални интегритет, уместо да се лепо потчините ЕУ и САД, који вас презиру, отимају територију, те безочно варају и експлоатишу?

Ламброс је једном прокоментарисао да би „у данашњој Србији своју колумну, пре свега у Данасу и Пешчанику, без проблема имао и Анте Павелић“ (овде). Можда мало претерано, али на том путу је негде, авај, био и рингијеровски НИН. Да ли ми је жао што такав НИН нестаје? Нимало.

Дакако, не надам се превише ни од новог уредништва. Новоименовани глодур годинама је „држао медијске обуке у влади Србије и Војводине, под покровитељством америчке амбасаде“. Бојим се да из тога слабо шта добро може да испадне.

Ипак, горег од овог што је било тешко да може да буде. Чуо сам процену да, осим ако се не појави неки благочестиви тајкун наклоњен Вучићу, недељнику с толико руинираним тиражом не преостаје друго до да се пребаци на електронско издање. Друга процена била је да је читава ова представа и удешена с циљем да се атлантистичкој структури „терет“ неисплативог НИН-а коначно скине с врата.

Како год да било, рингијеровски НИН је, након што је пре 15 година угушио прави НИН, на издисају. Сувишно је времена прошло да бисмо се могли надати обнови традиције, а сам пад је одвећ дубок да би се, без довођења јаке екипе, могао очекивати нови журналистички узлет.

„Јаку екипу“ пак може да доведе само новац кога нема. А он тешко да ће се појавити, а још теже да, уколико се и појави, неће ништа заузврат тражити.

Чланак Крај НИН-а или крај колонијалног парамедија се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Ово је наслов књиге Синише Стефановића, коју је у октобру објавио Андрићев институт (Одјељење друштвених наука).

Синиша Стефановић је историчар, запослен у Заводу за проучавање културног развитка (Београд). Он већ дуже од деценије истражује културолошке аспекте српског матичног писма. Био је координатор Заводовог пројекта Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији из ког су произашли Стефановићеви научни чланци, као и важан део грађе за ову књигу.

Нећу препричавати Стефановићеву књигу, јер је цела доступна на сајту Андрићевог института (овде). Ова дигитална доступност је одлична јер, иако постоји у каталогу, књиге засада нема ни у једној библиотеци у Републици Српској (овде), а у Србији чак није ни каталошки заведена (овде).

Рећи ћу само зашто је ова капитална књига (590 стр.) од изузетне важности за српску културу. Она даје историјски преглед културних борби око ћирилице, као и државне културне политике у последњих два века.

Ту је све пажљиво приказано и објашњено: „Копитар-Вукова реформа“, као израз културне политике Марије Терезије и Јосифа Другог; отпор Вуковој ћирилици у Србији и њено увођење као последица руског пораза у Кримском рату; културцид над ћирилицом током Великог рата; комунистичка културна политика „латинизације“ Југославије и Србије; нетрпељивост према ћирилици тзв. цивилног  друштва у Србији, као кључног заступника данашње атлантистичке културне политике итд.

Стефановић на конкретној грађи показује, рецимо, да су највећи падови у употреби ћирилице везани за ИБ (1948) и Седми конгрес СКЈ (1958), а не за Новосадски договор (1954) – што јасно означава политичку, а не лингвистичку позадину овог питања. Објашњава политичку дисквалификацију ћирилице као „шовинистичког писма“ и настојање Павла Ивића да, у изнудици, дефинише двоазбучност српске културе, како би одбранио њено јединство. Описује латинизацију широких слојева становништва у Србији (до 1990), те увођење „двоазбучности“ српског језика (после 1990) – при чему је „друго писмо“ стандардна хрватска латиница.

Аутор је академски пристојан и само благо описује антићириличну хистерију овдашњих перјаница аутошовинизма, уздржавајући се од оштријих квалификација (попут речи које сам користио у овој реченици). То је свакако похвално, мада претпоставља да имамо посла с рационалним актерима који уважавају снагу аргумената. Али, рекао бих да је овде пре реч о фанатичним идеолошким бојовницима, који страсно мрзе све што има било какве везе с традицијом, православљем и Русима.

Подсетићу да је Џорџ Ален, амерички амбасадор у Југославији 1949-1953, тражио од југословенског министра просвете и културе Родољуба Чолаковића да се, као доказ потпуног „раскида с Русима“, напусти ћирилица и пређе сасвим на латиницу. „У извесном смислу то и радимо“, одговорио је министар. „Трудимо се да свако дете у Југославији научи латиницу, па ће до тога доћи само од себе“ (овде 148).

Јер, докле год пишу ћирилицом, Срби су за атлантисте „мали Руси на Балкану“. Зато је после 5. октобра систематски вршена латинизација готово целокупног јавног простора. И зато је Венецијанска комисија протестовала због ћирилице у члану 10 српског Устава (2006).

Од тада се тај члан непрестано напада. Тако је ових дана и моја колегиница с Института друштвених наука, Сузана Игњатовић, у Peščaniku, написала да се „ништа страшно неће десити ако дерегулишемо писмо у следећем уставу – ћирилица ће и даље бити коришћена за надгробне споменике, за својеручне потписе, за краснописна школска сведочанства и на рекламним таблама неког кафића – из штоса“.

Дакле, све приче о „богатству двоазбучности“ завршавају местом које је ћирилици истински намењено – то су гробља и спрдање. Јер, како стоји на Грухоњићевом порталу Аutonomija info: „А шта нам говори мањак ћириличних табли (у Новом Саду)? Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара `српска Атина`, у којој се `мислило и на ћирилици писало`. Друга ствар је отмено присуство латинице“.

Отмена латиница и примитивна ћирилица – то је резиме културрасистичке политике наших компрадора. Зато они добијају епи нападе кад год се спомене заштита ћирилице од атлантистичког културцида. Када је, 2021. године, донет закон о заштити ћирилице – иначе, намерно скројен као неефикасан, безуб и непримењив – завапили су до неба како је он израз „снажне националистичке мобилизације и средство принуде и застрашивања грађана“ (Хелсиншки одбор за људска права), „израз политичке регресије и притиска на Србе који користе латиницу“ (Е. Павловић, Autonomija info), део „кампањске фазе буке и беса, у којој ће понеки малерозни латинични `неродољуб` бити егземпларно стрељан“ (Теофил Панчић), акције којом се најављује „држава Србија као касарна у којој се стреља за употребу латинице“ (Саша Илић, Peščanik), те како ће од сада људи који пишу латиницом у Србији морати носити „жуте траке – или беле, какве су током рата деведесетих у Приједору носили муслимани“ (Мијат Лакићевић).

Закон, наравно, није имао никаквог ефекта – јер је тако и скројен: као прости  симулакрум. Али, Peščanik не престаје да вапи како је посреди „својеврсна хајка на латиницу и стални покушаји њеног насилног изопштења из српске културе“ (Марија Мандић), како је „латиница поново изложена службеној дискриминацији“, као „тридесетих година (?!), када је ћирилица била део репресивног механизма државног апарата“ (Саша Илић), или да је „то начин за остваривање претензија СПЦ-а у области културе и стицање монопола над српском културом – што је сасвим анахрона тежња“ (Владимир Вељковић).

И зато, у циљу заштите јадне, прогоњене латинице – које ваљда нигде нема на нашим улицама, или на нашим ТВ екранима – „проевропски“ политичари, попут Маринике Тепић, предлажу штампање уџбеника у српским школама на латиници. Вероватно је мало 258 милиона Laguninih латиничних књига, потребно је да се и књиге за децу штампају латиницом, како се случајно и она не би заразила тим „националистичким“ и „паланачким“ писмом.

А ћирилица? Њу треба пустити да сконча пред атлантистичким планираним културцидом: „Ћирилица ће се одржати ако пронађе сопствени raison d’être (…). Ако није довољно витална, ћирилица ће да одумре, и то неће бити штета, јер оно што у себи више нема животне снаге нема ни разлога за живот“ (Иван Миленковић, „Мумифицирање културалне политике“, Политика, 24. август 2013, Културни додатак, стр. 7). 

Ламброс је лепо рекао да је ћирилица „лакмус тест за нашминкане фашисте“. Јер само за ћирилицу вреди „што нема снаге, нека умре“. А ваљда и за Србе уопште.

Ствар је таква да латиница данас несумњиво има статус колонизаторског писма у Србији. У слободној земљи, два писма би се можда и могла доживети као извесни културни плурализам, као занимљиви диверзитет. Али у колонији Србији? Немојмо се заваравати. Није случајно што „страни ивеститори“ пишу искључиво латиницом. Није случајно што наше вашингтонске странке знају само за латиницу. Није случајно да наши аутоколонијални медији, наши аутоколонијални издавачи, наши аутоколонијални писци, познају једино латиницу.

Да они бар некад нешто напишу ћирилицом, па да кажемо – нема ту политике, нема ту неке посебне поруке. Али, искључиво латиница – па то је већ знак препознавања, политички и културни симбол који на сав глас виче оне легендарне речи Мие Давид: „Колико је ова земља одвратна!“.

Зато је Стефановићева књига важна. Она је сведочанство два века наше дезоријентисаности и наивности, лутања и несналажења, лоше и слабе српске културне политике, али и моћног, арканског деловања империјалних сила Запада на овом тлу.

Са Стефановићевом књигом ваљда ће нам много тога постати јасније. Јер ми себи још два века лутања тешко да можемо да допустимо.

Чланак Успон и пад Вукове ћирилице  се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

У првом делу ових сећања описао сам општи утисак о Београдској опери осамдесетих. У другом делу дао сам преглед наших ондашњих сопрана и мецосопрана. Сада ћу пак да опишем какав су утисак на нас, у то време, остављали мушки солисти Београдске опере.

* * *

Почећу од доајена Звонимира Крнетића. Био је искусан тенор (наступао је још од 1959) и на позорници је показивао пријатан осећај за музикално. Изградио је лепу фразу и сигурно се кретао у свим регистрима. У висинама, што је за тенора најважније, био је поуздан и уједначен. Уопште, у наступима му се видела посвећеност, скромност и дисциплина – особине које су толико недостајале многим другим члановима ансамбла.

Али, Крнетић је крајем седамдесетих већ практично окончао редовни ангажман у Народном позоришту. Наступао је по позиву, мада учестало, јер међу млађима у Београдској опери – што је опет била брука своје врсте за Београд – није било тзв. спинто тенора (Манрико, Каварадоси, Дон Хосе, Калаф, Радамес…).

Због година, Крнетићу је глас већ био приметно ослабио, мада није попримио онај претерани вибрато који долази са старошћу. Но, све теже се пробијао кроз оркестар (храбро се држећи још читавих десетак година). Ипак, нама је сметало што је његово певање почело повремено да прати и извесно шиштање у гласу („као код гусана“).

Какогод, ми смо га ценили због приљежности и пожртвовања. Без његових ускакања, током тих сивих осамдесетих, репертоар Београдске опере вероватно би се распао. Жао ми је што нема више снимака Крнетићевих наступа из његове тенорске младости. Волео бих да сам га могао чути кад је певао Едгарда у Лучији.

Други тенор био је Предраг Протић, који је тада још био млађи човек  (у касним тридесетим). Али, Бог му једноставно није дао леп глас – ни пуноћу, ни заобљеност, ни лакоћу кретања. Уз то је певао с некаквим немогућим портаментима, с непрекидним узлазним глисандима, стално се клижући од ноте до ноте. Када би Лучија умрла и пала завеса, ми бисмо најчешће излазили напоље, како не бисмо морали да слушамо Протићево мучење с Едгардом, у завршној сцени трећег чина.

Ипак, Протић нам је био симпатичан, јер је стоички подносио млаке аплаузе публике и превртање очима на своје певање. Храбро је настављао да спрема све главне улоге лирског тенора, држећи тако велики део репертоара уопште присутним на београдској сцени.

Наше друштво се смејало када нам је једна девојка, која је познавала неког иза позорнице, причала како је чула да је „Протић у Прагу, у Пуританцима, отпевао високо еф“. Та опера се код нас није изводила и ми смо мислили да је посреди још једна од ловачких прича – „ма где Протић то може?“.

Међутим, данас се на нету могу наћи два његова висока еф: у Пуританцима (овде) и у Италијанки у Алжиру (овде). Значи да је та скаска ипак била истинита. Протић је очигледно имао те висине и био довољно храбар да их пева. Али, то се, нажалост, није видело у Београдској опери, почетком осамдесетих.

Миливоје Петровић („Миленце“), био је други лирски тенор. Имао је лепшу боју гласа од Протића, чак и извесну пунину у средњем регистру. Али, није имао висину – просто је бежао од највиших тонова и улога које су их подразумевале. Иако тих година најављиван у програму, никада није запевао Едгарда, те се уместо њега на сцени ипак на крају појављивао „одважни“ Протић.

Најбољи део мушких гласова били су баритони. Од старијих, већ сам помињао Душана Поповића. Био је знатне телесне масе и снажног, премда већ отежалог гласа. Сасвим су му пристајале карактерне улоге злоћа – од Скарпије, до Макбета. Ипак, и он је био на самом крају каријере. У гласу су му били све израженији некаква храпавост и шкрипање, док је глумачки био све мање покретљив (због големог стомака).

Десетак година млађи од њега били су Никола Митић и Зоран Александрић. Митић је био јаког, облог, мада на моменте мутног гласа, а Александрић је више био лирски и каваљер баритон. Митић је уредно и посвећено носио велики део репертоара, док је Александрић тих година ређе наступао.

(Не знам зашто. Из литературе видим да је норма за примадоне била ниска – две до четири представе у сезони [овде 193]; међутим, Крнетић се жали да је својевремено морао да пева и по осам представа месечно [овде]; зашто су неки наступали учестало, а неки ретко, то остаје тек да нам објасне музиколошки историографи).

Ипак, ми смо највише волели најмлађе баритоне: Слободана Станковића и Горана Глигорића. Они су у то време збиља били одлични: чистог, свежег, младалачки снажног гласа, лепе дикције, изврсне глуме, супериорно су владали позорницом. Навијали смо да што више наступају, и да добију што више нових улога.

Међутим, видим из литературе да је Бане Станковић морао да пише писма Управи са захтевом „да му се повећају радне обавезе ради уметничког развоја“ (овде 173). Њихова каријера у Београдској опери је, у деведесетим, нажалост прекинута (зашто – не знам; и о томе бих волео да прочитам код музиколога).

Од басова ваља споменути Александра Ђокића и Живана Сарамандића. Обојица су имали лепе и звучне гласове, и били у напону снаге за басове (по својим годинама). Ђокић је био фино уједначен у свим регистрима, док је Сарамандић, по боји и снази гласа, био изванредан у средњем и вишем регистру. Али, у најнижем домену, који је за баса и најрепрезентативнији, Сарамандићев глас одједном је губио снагу. Што се више спуштао у великој октави, звучао је некако све прозуклије.

Ипак, ми смо их обојицу волели – јер су на позорници били „личности“. Својом појавом и глумом чинили су сцену Народног позоришта одмах важнијом и драматичнијом.

Што се тиче мушких оперских нада, у то доба смо највише навијали за Славољуба Коцића. Коцић је имао, веровали смо, све предиспозиције да се развије у успешног лирског тенора, бољег и од Протића и од Миленцета. Не пуштају га само из суревњивости – мислили смо. И стварно га никад нису озбиљно узели у Београдску оперу. Но, Коцић је доцније направио сасвим лепу тенорску каријеру у Новосадској опери (СНП).

* * *

А сад нешто о публици.

Београдска публика, у то време, била је шкрта на аплаузима, а певање на бис било је веома ретко. Из чланка о Игору Филиповићу (Илустрована политика, у прилогу) види се да, ако је тај податак тачан, нико у Београду све до њега („140 година“) није бисирао арију „Жена је варљива“. И ја сам био присутан те вечери и то је заиста било чудесно.

Још само једном сам присуствовао певању на бис – када је поновљен чувени сескстет из Лучије. Ето, то су била два пута за осам година и не сећам се да је икада више, осамдесетих у Београду, било извођења на бис.

С друге стране, није било ни протестног звиждања певачима, нити узвика „уа“, или каквог другог гласног негодовања. Ако се публици нешто није свидело, уздржала би се од аплауза, и то је било све.

Улазница је, осим за премијере и гостовања, била релативно јефтина и приступачна. Ми смо обично узимали четврту галерију, а онда бисмо, пред сам почетак представе, сели на неко боље слободно место, на првој или другој галерији. Никада нам нико због тога није правио питање.

Из слике у прилогу види се да је улазница за четврту галерију 1981. коштала 30 динара, а мислим да је толико стајао и програм. Улазница за најбоља места на првој галерији, и то за гостовања 1983, била је 300 динара (инфлација између те две године је била око 50%, али цена улазнице није толико подигнута, ако је уопште промењена; из истог програма се види и име оног пољског тенора ког сам помињао у 1. наставку).

Крнетић прича да је, кад је он био тек млади заљубљеник у оперу (раних 50-их), младеж с треће галерије, после представе, остајала на углу испред позоришта и до касно у ноћ коментарисала наступе (овде). Ми бисмо пак, када смо имали пара, силазили у позоришни бифе који је, практично, радио до дубоко у ноћ.

Кафане су се, у то доба у Београду, затварале најкасније у 23.00. Позоришни бифе је, међутим, био једно од ретких места где се могло седети и иза поноћи. Наравно, ако вас пусте – а нас су пуштали, јер смо били пристојан млад свет, и никада нисмо правили проблеме. Могли су се појести ћевапчићи и помфри, све по прихватљивим ценама. Радо се сећам тих дружења, уз пиво и једну порцију помфрита за све нас.

Данас, захваљујући нету, можете да слушате оперу кад год пожелите, и кога год од певача хоћете. Онда, међутим, оперу сте могли да чујете ретко, само ако сте имали сопствену плочу или је од неког позајмили. Извођења на радију су била тек повремена, а на ТВ занемарљива. Један једини пут на ТВ давао се циклус филмованих опера, и то је било све, за цео овај период. И избор плоча је био ограничен на Југотонова лиценцирана издања (углавном Decca и His Master’s Voice), никад више од једног извођења по опери.

Ипак, ми смо брзо научили шта су добри гласови и таквој публици је било све теже продавати „рог за свећу“. Били смо критични према свакој врсти надобудности, пренемагања и примадонског понашања солиста. А опера је, уосталом, таква уметност да у њој тешко да може бити претварања:  Hic Rhodus, hic salta.

* * *

На крају, кад сам већ поменуо плоче, хоћу да искористим прилику да кажем нешто и о мојој омиљеној плочи из осамдесетих из области вокално инструменталне музике. Није садржавала оперу већ један веома редак жанр – православну, оркестарско-хорску духовну музику.

У то доба православну музику ретко сте могли да чујете изван цркве, а једнако ретко и на плочама. ПГП РТБ се није усуђивао да публикује Мокрањчеву Литургију Св. Јована Златоустог, већ је било допуштено Југотону да је објави у Загребу (овде).  Мокрањчеву Литургију је у Београду тих година снимила и СПЦ (музика овде; омот овде) – с дивним професором Милошем Ердељаном, као басом. Али, та се плоча продавала искључиво по црквама и билa не баш најбоље техничке израде  – мени је, рецимо, допао један искривљени примерак, који је завијао.

Но, ПГП РТБ је 1973. издао плочу с деловима из Литургије св. Јована Златоустог Миливоја Црвчанина (1892-1978). Ова плоча је била за нас чудо. Најпре, савремени српски композитор, а његова музика не само да је била слушљива, већ је била и прелепа. И друго, литургијска православна музика која није а капела, већ са целим симфонијским оркестром. И то још у издању ПГП РТБ – чудо!

Не знам ко је у РТБ био заслужан што се ова плоча уопште појавила, али све похвале због ње. Мислим да је у питању један од ретких носача звука из тог жанра уопште код нас. А сама музика је чиста лепота, поготово анђеоски глас Ирине Хајдаревић (мој наставник виолине у „Биничком“, 1968-1973. био је Фарук Хајдаревић, можда му је то била супруга?).

Црвчанин је био „једини српски композитор који се ‘усудио` да уведе оркестарски елеменат у црквену музику“ (овде 118). Био је образован теолошки и музички. Завршио је Богословију у Београду, као и композиторски одсек Државног конзерваторијума у Прагy, где је и докторирао на теми: Српско црквено појање у прошлости и садашњости (1929).

Црвчанин је Литургију (1938) написао само за концертно извођење – био је потпуно свестан да оркестар у цркви није део православне традиције. Својом Литургијом заправо је оправославио западну духовну полифонију, баш онако како је то урадио и Александар Гречанинов (1864-1956) у Литургији доместици (1917), или како то пак данас ради митрополит Иларион Алфејев (1966-) у ораторијуму Страсти по Матеју (2007).

То што се Црвчанинова Литургија није могла извести у цркви вероватно је и пресудило да се ипак дозволи РТБ да сними плочу српске духовне православне музике. Но, Црвчанин је обезбедио да уз сваку плочу иде и папирић на коме је писало:

„Уз сагласност Патријарха Српске православне цркве Германа, у писму композитору од 5. маја 1972, људским гласовима природати су као пратња инструменти. Исто тако Митрополит прашки и целе Чехословачке Доротеј, у писму Црвчанину од 12. септембра 1973. године, похвалио је и препоручио ово дело Патријарху московском и целе Русије, Пимену“.

Иларионове Страсти по Матеју изведене су на Коларцу 2011. године, уз присуство самог композитора и нашег патријарха (овде). Слушајући, међутим, ту величанствену и потресну музику, сетио сам се Црвчанина, чија не мање величанствена Литургија у целости није никада изведена у Београду, а чак овде немамо ни копију његове докторске дисертације (а о преводу да не говоримо). Нека овај чланак послужи као позив да се та жалосна грешка исправи.

Плоча с деловима из Црвчанинове Литургије може се чути овде.

Чланак Сећање на Београдску оперу осамдесетих (крај) се појављује прво на ИСКРА.

Antonio Ahel / ATA Images

Слика Србије као луднице уобичајена је у дискурсу тзв. грађанске Србије. Омиљени антитетички пар наших грађаниста је „нормално – ненормално“, при чему се други члан овог пара резервише обавезно за Србе и Србију

Осим слике Србије као „септичке јаме“, о чему сам писао прошли пут, у уобичајене аутошовинистичке тропе спада и „клеветнички наратив о Србији као тешко болесном, у суштини неизлечивом друштву“ (Ћирјаковић 236).

Идеју „Србије“ као „психијатрије“ (у смислу луднице), Никола Крстић изражава термином „Србијатрија“ (овде, овде, овде, овде, овде). Он у својим редовним колумнама у листу „Данас“ представља Србију као „болесника, који не жели да се излечи, напротив, ужива попут Ханибала Лектора у својој психопатији“. Пошто „здравом разуму више нема места овде“ (јер се здрав разум у Србији „посматра као страно тело“), а што доводи до честих „психотичних епизода“, ЕУ мора стално Србију да позива „да престане да прави лудости, попут помахнитале грдобине“.

Ова слика Србије као луднице уобичајена је у дискурсу тзв. грађанске Србије. Биљана Стојковић данашњу Србију назива „загађеном лударом“, поредећи је са „колективним лудилом Трећег рајха“, Павле Радић говори о нашој „испалости из разума“, а Владимир Арсенијевић мисли „да је реч о једном колективном менталном обољењу“. Динко Грухоњић објашњава да је у Србији „грађане немогуће пробудити из националистичке коме“, будући да „не постоји чаробни штапић којим је могуће ријешити то лудило – јер, то јесте једно потпуно лудило, једна готово колективна хистерија“.

„Србија се одавно масовно отцијепила од нормалности“, каже даље Грухоњић, а главни узрок тог „менталног загађења“ је, наравно, српски национализам који, како секундира Снежана Чонградин, оставља „трајне последице на мозгу“. „Србија је болесна земља која се није опоравила нити од национализма, нити од претензија на суседне територије“, оцењује и Александар Попов, „Србија је дубоко, дубоко обољело друштво, сагласан је и Драган Бурсаћ, „реч је о болесном једном друштву“, потврђује и Динко Грухоњић, „Србија ће бити још дуго болесно друштво“, „болесна земља“, мисли и Јелена Диковић.

„Ко ће лијечити народ болесни“, пита се забринути Драган Бурсаћ, „ко ће лијечити три деценије злочином и злом инфициране људе – милионе њих?“. „Србија не одустаје од мржње, претњи, болесних идеја“, згрожен је и Бојан Тончић, „ми не живимо у демократском друштву већ друштву које је дубоко болесно“, рећи ће и Драгана Рашић, Србија је „од национализма, клерикализма и анахроног конзервативизма оболело друштво“, и има „статус болесника с којим Европа не зна шта ће, који у инфицираном стању држи цели регион“, упозорава Павле Радић.

„Ово ванредно стање (2020) показује пре свега колико смо ‘болесни’ као друштво, и то лечење тек нам предстоји“, каже Бранкица Станковић, „Србија је данас болесна земља“ пише Александар Фатић 2022. године, али – у односу на то време – данас (2023) „друштво је још болесније“, тврди Драгица Станојловић.

Користе се и друге слике везане за ментално здравље. Никола Самарџић каже да је у Србији „у току процес опште интелектуалне регресије“, услед чега смо постали „политичка заједница с посебним потребама“, „ово друштво је дубоко дегенерисано“, рећи ће и Динко Грухоњић, „наше друштво има деформисан карактер“, објашњава Чедомир Јовановић (извор овде 30), „српско друштво је поремећено по вертикали – од патријарха, па до хулигана“, вели Драган Бурсаћ, „овде је насиље културни код, психолошки механизам, инструмент комуникације (…) поремећеног друштва“, тврди Сташа Бајац.

У том смислу Сретен Угричић наглашава да „у Србији може оно што нигде не може, оно што би другде било незамисливо, непојмљиво, док истовремено не може оно што другде и може и уобичајено је и подразумева се“. Милан Ћирковић је убеђен да су „фабричка подешавања у Србији по defaultu ментална болест“, а Павле Радић то назива „националистичким делиријум тременсом, који код Срба траје преко тридесет година“.

„Живимо у ненормалној земљи“, слаже се и Милан Ћулибрк, „у земљи која ратује са стварношћу“, додаје Теофил Панчић, док у листу „Данас“ читамо наслов – иначе без икаквог основа у тексту! – „Борис Лијешевић режира Беснило по култном роману Борислава Пекића, великана који је доживео беснило сопственог народа“ (!?).

Омиљени антитетички пар наших грађаниста је „нормално – ненормално“, при чему се други члан овог пара резервише обавезно за Србе и Србију.

„Плашим се да је српска психа јако угрожена, ви те људе (Србе) више не можете да посматрате као нормалне“, поставио је још 1993. дијагнозу Богдан Богдановић. У Програму ЛДП из 2007. (стр. 6) пише: „У Србији је нормално све оно што у свету није“ (извор овде 30), Србија је „од нормалности одметнута држава“, рећи ће Павле Радић, „већинска Србија је обрнуто пропорционална свакој врсти нормалности“, сложиће се и Динко Грухоњић, „у нормалним државама…“ омиљен је почетак реченице наших грађанских мислитеља који стање у Србији приказују као абнормалну негативну изузетност.

У Србији, наравно, нису сви ретарди, постоје (истина ретко) места као и периоди нормалности. „Центар за културну деконтаминацију јесте већ петнаест година оаза нормалности“, истиче Драган Великић, а од 5. октобра „до убиства Зорана Ђинђића (…) Србија је ишла ка нормалној земљи“, што је код свих пробудило наду „да ћемо ми постати нормална земља“, уочава Кокан Младеновић. Али, то су нажалост били и остали само ретки изузеци.

„Већ 35 година не можемо да живимо као сав нормалан свет“, жали се Динко Грухоњић, „далеко смо од нормалног европског друштва“, наглашава Аида Ћоровић, па „нико нормалан више не жели да прави породицу у Србији“, каже Александар Рокнић, а „Данас“ то извлачи у наслов. Јер, док је национализма, „Србија никад неће постати нормална земља“, уверена је Бојана Ватић, због чега се не може „Србија – српско друштво – вратити међу нормалан свет“, додаје и Павле Радић.

Но, кад ми тако говоримо о себи, зашто не би и други. Тако Миљенко Јерговић, у интервјуу листу „Време“, оцењује: „Нема сумње да је Хрватска данас нормалнија земља од Србије“, док „Слободна Далмација“ у наслов ставља, а у чему је радосно следи и „Данас„, питање: „Зашто се Србија опет толико труди да буде ненормална држава?“ (У самом чланку наводе се неидентификовани „српски повјесничари“ који „кажу да се Србија толико труди да буде ненормална држава“, и „питају се има ли шансе да се [Срби] икада врате на нормалан пут“).

Ето, тако је „нормалност постала једна од кључних камуфлажних флоскула неоколонијалног новоговора“, преко које се „отпор уоквирава као патологија, а другачије мишљење као симптом болести“ (Ћирјаковић 111).

Неко би могао да помисли да је оцена како неко „није нормалан“, или пак да нешто „није нормално“, код нас одавно већ постала узречица на коју не треба обраћати пажњу. Разлика је, међутим, у томе што се овде читаво једно друштво, или управо тај одређени народ, упорно и консистентно, проглашавају ненормалним. То првенствено чини наша компрадорска (ауто)колонијална елита – „идеолошки протагонисти нашег вишеструког колонијализовања“ и „стипендирани протагонисти идеологије глобализма“ (Ломпар 110).

Невоља је у томе што припадници те номенклатуре „српско друштво уоквиравају као неизлечиву патологију која може бити кроћена само сталним западним мешањем“ (Ћирјаковић 138).

Као што то објашњава и Слободан Владушић, компрадорска елита свако заступање другачијег мишљења, свако коришћење неког другог дискурса – а не „Дискурса“ (једино дозвољеног, западноцентричног, политкоректног наратива), сваки дискурзивни отпор – чак и најбезначајније поновно не, третира као болест, као лудило, док носиоци таквог мишљења или дискурса бивају означени као болесници и лудаци. „А ту већ постоји ауто-пут који води од историје лудила до надзирања и кажњавања“ (Владушић 114).

При томе се користи реторички трик који почива на низу неоправданих уопштавања:

1. појава х је израз социјалне патологије;

2. за негативне појаве крива је власт;

3. власт је патолошка;

4. власт = држава;

5. и држава је патолошка;

6. народ толерише такву власт;

7. и народ је патолошки;

8. заправо, цело је друштво патолошко.

Сваки корак у овом извођењу је погрешан, јер се заснива на хипергенерализацији. Последица је радикална експанзија негативних (ауто)стереотипа који чине срж културе аутошовинизма. Кад год наиђете на неку негативну појаву, ви ћете је објаснити супстанцијалном патологијом и државе, и народа, и друштва. И тако данас, сутра и прекосутра. И тако у десетинама ТВ емисија и на десетинама портала. И тако из стотине грла, рачунара и телефона…

На тај начин обезбеђује се доминиција „стереотипа у јавном дискурсу који чине сувишним свако доказивање и расуђивање“, омогућавајући „неосновано супстанцијализовање“ (Богољуб Шијаковић 38). „Функција стереотипа“, објашњава даље Шијаковић, „јесте да дјелују као семантичко заробљеништво“, они обезбеђују „стигматизацију и семантичко поробљавање“ (исто). Тиме онај „ко има моћ да влада семантичким пољем“ утиче на публику која треба да „изгради менталну (когнитивну) мапу стварности“ (38; 43).

Управо преко тог механизма нормализује се имагологија Срба као опасних „лудака“, које ваља одвојити од нормалног света – или им поставити старатеља.

Али, Србима не треба старатељ – јер, ми нисмо малоуман народ. Штавише, интелигентији смо но што нас представљају прозападни натурализатори наше колонијалне ситуације. То се лепо видело по избијању Украјинског рата – народ је одмах савршено разазнао ко је ко, и шта је шта. И у том чврстом уверењу остао до данас.

Како је то за некога тешко. А како је то за некога лепо…

Чланак СЛОБОДАН АНТОНИЋ: „Србијатрија“ се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Наставићу где сам стао прошли пут – с прегледом утисака који су на нас, млађу публику, остављали солисти Београдске опере осамдесетих.

Још једном да напоменем да ова сећања нису никакав коначни и свеобухватни естетски суд о било коме, већ само сведочење о укусу млађег дела публике из осамдесетих. Млади људи оштро суде, па су такве и оцене које следе.

Наравно, те оцене не представљају непоштовање ничијег труда и посвећености – а они су огромни како би се стигло само до тога да се изађе на позорницу и пусти глас. Али, уметност је сурова господарица: рачуна се само оно што је успело, само оно што је прекорачило границу између „не ваља“ и „ваља“. А музика је, поврх свега још, и такав сој уметности да се у њој свака, па и најмања грешка чује.

(Не рачунам, наравно, „авангардне“ којештарије, у којима се више производи бука него музика. „Добро је позната чињеница […] да Шенберг  [приликом слушања интерпретације својих дела – С. А.] није ни примећивао када је неко свирао погрешне ноте“ [овде 137-138]. „Гал је студентима музике пустио снимак трећег клавирског комада из Шенберговог оп. 19, заједно са снимцима на којима је сам насумично `лупао` по диркама клавира. Студенти су имали задатак да идентификују музички `оригинал` и одвоје га од насумичне буке коју је створио сам Гал. Тачан одговор је дало само двоје студената – а и они су одмах изјавили да су одговорили случајно“ [овде 185]).

Дакле, какав су утисак остављали наши оперски прваци, почетком осамдесетих?

* * *

Почећу од сопрана. За две певачице је знала најшира публика, захваљујући њиховим честим гостовањем на ТВ: за Радмилу Бакочевић и Милку Стојановић. Али ова млађа редовна публика, којој смо и ми припадали, није их превише волела.

Радмила Бакочевић певала је суво и стегнуто, била је често превисока у интонацији, а у највишем регистру звук који је испуштала више је личио на контролисано вриштање него на певање. Верујем да је она некада звучала знатно боље (певала је од 1955). Али, почетком осамдесетих, у њеним наступима било је више неоправдане ароганције него белканта.

Нисмо је волели ни због њеног мужа, који је сматран функционерским бирократом. Ипак, Бакочевићка је у улогама злоћа била више него прихватљива. Сасвим јој је, рецимо, пристајала улога леди Макбет – та је представа (премијера 23. децембра 1981), заправо, била једна од бољих (Макбета је певао Душан Поповић, коме је такође улога одговарала, Александар Веселиновић је био Банко, па се чак и Миленце Петровић прилично добро носио са Макдафом…).

Милка Стојановић имала је топлији и мекши глас од вокално ригидне Бакочевићке, али у оно мало наступа у којима сам је гледао (певала је ређе од Радмиле) остављала је утисак интонативне неуредности, ма о ком регистру да је реч, док би највише тонове на крају арије само цикнула.

После тога би јој, по правилу, једна старија жена, која је увек седела на другој галерији, скроз десно, викала „браво“ и „бис“, и бацала јој цвеће (што се у Народном позоришту готово никада није радило, осим баш у изузетним случајевима). Али, ми смо ту жену и иначе сматрали ћакнутом, те је стога она остајала усамљена у свом одушевљењу Милком. Таман посла да поново слушамо „набадање тонова и цијук прикљештене волухарице“.

И за Стојановићку верујем да је некада много боље певала (у опери је била од 1962). Но, прилично сам скептичан према многим легендама о њеним „великим интернационалним успесима“. У то време није било интернета, па су се приче о „освајању публике“ у иностранству далеко теже могле проверити. Данас је другачије.

Рецимо, Novа S недавно је за Милку Стојановић устврдила (заправо, однекле преписала) да је „овенчана наградом Golden Voice (Златни глас) часописа Opera News у Њујорку, публика и јавност Америке сврстали су је, заједно са Ренатом Тебалди, Мариом дел Монаком и Бењамином Ђиљијем, међу четири најлепша гласа света“.

Међутим, чак и најједноставније претраживање интернета одмах показује непоузданост оваквих судова. Страница Википедије о овом часопису не помиње ни да постоји таква награда (овде), а ни претраживањем у архиви самог магазина не може се доћи до макар неког сличног податка o Милки Стојановић (овде) – што је искључено ако је таква награда икад постојала, или ишта значила.

Такође, у истом тексту Nova S каже да је „Међународни биографски центар у Кембриџу чак два пута, 2007. и 2017. године, уврстио Милку Стојановић у стотину највећих музичких уметника света, а 2011. у сто највећих професионалаца света“.

Али, „Међународни биографски центар“ позната је адреса за узимање пара лаковерним сујетницима, где свако за пар стотина долара може да добије титулу коју пожели. На нету о тој шеми преваре одмах излази одредница из Википедије (овде), или на српском (овде), па је право чудо да ико још пада на такве којештарије.

Све те нарације о „великим интернационалним успесима“ наших оперских величина ваља ипак узимати cum grano salis. Неке од њих су ловачке приче самих дива, а неке су подмсевајуће измишљотине млађег дела публике (о чему ће бити речи у 3. наставку) које је, ваљда, неки невежа после узео за озбиљно.

Рецимо, за Радмилу Бакочевић тврди се да је „у миланској Скали и  Метрополитен опери“ имала „наступе који су је прославили“ (овде), да су јој
„у Миланској скали врата увек била широм отворена“ (овде 21), на РТС се за њу каже да „скоро лаконски говори о наступима у њујоршком Метрополитену, миланској Скали, о светским метрополама где је најчешће певала премијере“ (!?; овде), пише се како је „наступала по цијелом свијету, од Метролитена до Бољшоја… али јој је најизазовнија увијек била… – Миланска Скала! Чини ми се да је то, ипак Скала… – каже Радмила Бакочевић“ (овде).

Међутим, данас су на интернету доступне архиве миланске Скале, из којих се лепо види да је Бакочевићка, у целој својој каријери, тамо певала свега четири пута: два пута Норму (31. децембра 1972. и 5. јануара 1973), и два пута Тоску (20. и 31. децембра 1974), при чему је једном била замена за Грејс Бамбри, која је у последњем тренутку отказала наступ (што се види и из афише, где је руком прецртана Бамбрица, а дописана Бакочевићка).

Наравно, ни то није за потцењивање – није мали успех певати главну ролу у Скали (Стојановићка има нула наступа). Али, све је то километрима далеко од паланачких надувавања типа „врата су јој увек била отворена“ и „најчешће је певала премијере“.

Милка Стојановић је, у односу на Радмилу, имала више наступа у Метрополитен опери (Њујорк) – укупно 11, а Бакочевићка 8. Али, то је доста скромно према Бисерки Цвејић, која је, уз 10 наступа у Миланској скали (овде), у  Метрополитену отпевала чак 53 представе (архив ове опере је тренутно у реконструкцији, па податке наводим по секундарном извору; овде).

Од лирских сопрана стални део ансамбла чинили су Радмила Смиљанић, Олга Ђокић и Гордана Јевтовић. Њих није пратила фама о „интернационалним успесима“, нити су се оне тако понашале. Зато су од публике, којој сам припадао, прихваћене какве јесу – солидне певачице на заласку каријере, али које носе већи део редовног репертоара.

Радмила Смиљанић је имала леп и мелодичан глас, али су нам она и Ђокићка деловале некако престаро за улоге девојчурака какве су Ђилда, Маргарита или Микаела (ми смо тада имали двадесетак година, а оне по четрдесет; данас више не мислим да су жене од четрдесет година маторе). Ђокићка је певала „тање“ од Смиљанићке, и сматрали смо је за нијансу слабијом, док је Јевтовићка имала продоран глас, али са превише израженим вибратом, што је знатно кварило општи утисак. Била се и по средини доста заокруглила, те је у улози пажа (Бал под маскама) деловала смешно, као „дете–кретен“.

Од мецосопрана, најлепше је изгледала Дубравка Зубовић. Њен глас је био чист, мелодичан, мада донекле и мутан. Али заправо, није био за оперу већ за концерте. Чим би оркестар мало гласније засвирао она се више није чула. Једноставно, тешко је могла да пробије звучну баријеру коју је испред ње стварао оркестар (на концертима, оркестар је иза певача – због чега и слабији гласови више могу да дођу до изражаја).

Зубовићка због тога није била за Кармен, али је била солидна Адалђиза, и права је штета што таквих мецосопранских улога (девојака-супарница) није било више у класичној оперској литератури. Дубравка је лепо изгледала, задржала је девојчаку линију и имала допадљиво лице с израженим очима, тако да би она с таквом спољашношћу тим улогама баш пристајала, без обзира на мане гласа.

И око ње су се плеле легенде о „интернационалним успесима“ – познат је случај „специјалног признања за улогу Кармен“, коју је донела са неког шпанског гостовања, да би се после испоставило да је реч о обичној захвалници, коју су добијали сви учесници представе  (овде).

Од осталих мецосопрана ваља поменути Бреду Калеф и Олгу Милошевић. Бреда је, почетком осамдесетих, већ била прешла да пева роле старијих жена–вештица, што је некако било сасвим у реду. Глас јој је био снажан, али с таквом мешавином претераног вибрата и тремола да је њено певање звучало као штектање митраљеза. Та „раскоканост“ гласа била је донекле присутна и код Олгице Милошевић, мада у далеко мањој мери него код Бреде. Олгица је била задржала зрелу женску лепоту и са доста страсти је тумачила Кармен, тако да је у тој улози уопште нисмо сматрали неприхватљивом.

Али, ми смо желели више да гледамо млађе певачице, којима заиста није, почетком осамдесетих, давана довољна шанса да наступају и да се развијају. Поред Јовановићке и Кесићке, које сам поменуо у прошлом наставку,  желели смо више да гледамо, рецимо, и Светлану Бојчевић (Цицовић) и Миску Шћепановић. Оне су тада биле младе и у пуном напону снаге, и права је штета што баш у то време нису имале прилику да више певају. Бојчевићка је после ипак некако успела да се пробије у Народном позоришту (али ја сам тада већ престао да будем редовни посетилац опере), док се Шћепановићка негде изгубила, и о њој више нема чак ни трагова на нету.

(наставиће се)

Чланак Сећање на Београдску оперу осамдесетих (2) се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Већ сам довољно стар да могу да пишем сећања, а ову тему сам одабрао као прву зато што ми се чини да је о њој мало, а каткад и погрешно писано.

Има прегршт снимака данашњих извођења – свако може да укључи телефон и сними певање на позорници. Зато добро знамо како ко данас пева. Али, готово да нема снимака живих оперских наступа из Београда осамдесетих. Отуда појава да, који год певач из тог доба да се помене, сви одједном постају „велики уметници“, „незаборавне примадоне“ и „љубимци публике“. А није тако било.

Овде ћу оставити сведочење како је млађа оперска публика доживљавала тадашње наше певаче и Београдску оперу. Ја сам у то време имао двадесетак година и био сам у групи од десетак студената и гимназијалаца који су редовно долазили на представе.

Наравно, када сте толико млади, често имате заоштрене судове, а вероватно и недовољно изграђене. Али, с друге стране, ти судови су најчешће безинтересни – не познајете никога од извођача да бисте имали неког посебног обзира, не знате позадину онога што видите и чујете, једноставно судите онако како вам се чини да јесте, по свом непосредном естетском доживљају.

Интензивно сам пратио Београдску оперу од 1978. до 1986. године. Тада је почела реконструкција зграде Народног позоришта (1986-1989), а програм је пребачен на Сцену у Земуну (данашњи Мадленијанум). Ја сам тада и престао да идем у оперу – не само што ми је било далеко, већ и што сам променио редослед интересовања.

Али управо због тога, моје сећање на Београдску оперу из осамдесетих није прекривено неким другим утисцима. Веома јасно се могу свега присетити, као да је тај део меморије остао сачуван у својеврсној временској капсули. Зато мислим да моје сведочење можда може да буде корисно.

Оно може да помогне пре свега нашим музичким историографима да разумеју укус и рецепцију (дела) тадашње београдске публике. Музиколошко писање о том времену често је важно и занимљиво. Али, видим да они млађи, који нису били део аудиторијума, умеју да направе и елементарне грешке – једноставно нису били у прилици да чују оне о којима пишу. Тако се Душан Поповић, Никола Митић и Горан Глигорић у једном раду представљају као „тенори“ (овде 186). Они су наравно били баритони, а свако ко их је слушао не би могао да направи такву омашку. То је разлика између искуства и литерарног знања.

* * *

Београдска опера осамдесетих имала је две лепе врлине и више мана.

Прва врлина била је класични репертоар. Наравно, непрестано се покушавало са „осавремењивањем“ уметничке понуде. Али, будимо искрени – публика воли оперу због Росинија, Доницетија и Вердија, не због авангардних експеримената. Из литературе видим да су и певачи одбијали да певају савремени репертоар, јер им „квари глас“ (овде 160; 170). Тада је владало самоуправљање, па нико није могао да их натера да певају оно што неће (овде 257).

И тако су због мрзовоље како публике тако и певача, савремене опере скидане с репертоара већ после десетак извођења. Не сећам се да је иком због тога било жао.

Ту је судбину доживела и опера Орфеј ХХ вијека, Бруна Бјелинског која је можда била и понајбоља у категорији савремених опера. Ипак, извођена је свега две сезоне, укупно 14 пута. Ова опера је на моменте била духовита – Бјелински се поигравао с различитим музичким цитатима и жанровима, чак је пародирао и којекакве авангардне керефеке (попут „алеаторике“ – случајног набадања у свирању или певању). То пародирање је, у извесном смислу, била луда храброст за укус наших блазираних музичких снобова (који су нам доцирали „шта је добра музика данас“). Постава је била сасвим солидна (Слободан Станковић и Дубравка Зубовић), а посебно ефектан је био крај, када су се појавила нека дечица, која су се држала за руке и певала.

Али, ако си одгледао једну представу ниси имао потребу да дођеш поново. У музичком смислу није било партије коју би желео опет да чујеш – осим можда цитата из Глука, али онда ћеш да слушаш његовог Орфеја, нећеш парафразе Бјелинског. Такође, ефектни делови заснивали су се првенствено на „штосу“ – ма колико да је добар, зашто би се исти виц слушао више пута?

И пошто је заједничким снагама певача и публике опструиран едукативни пројекат „тишина празнине“, Управа је морала да попусти. Тако смо Доницетија, Вердија и Пучинија, и њихов распевани белканто, могли да слушамо до миле воље.

Друга врлина Београдске опере осамдесетих била је певање на српском. Опера уживо заправо је као и свака друга позоришна представа, само што се у њој пева. А када имате певаче који: 1. лепо певају; 2. ликом одговарају улози (Ђилду певају са двадесет година, а не са шездесет); 3. добро глуме; 4. имају ваљану дикцију, и 5. певају на свом и вашем језику – што је, узето све заједно, редак, али не и немогућ стицај услова – естетски доживљај је врхунски.

Управо таква је била, почетком осамдесетих, Доницетијева Лучија од Ламермура у Београдској опери. У најбољем саставу, Лучију је певала одлична Влатка Оршанић, Едгарда Игор Филиповић, тај сјајни тенор, ту су били, у алтернацији, беспрекорни Слободан Станковић и Горан Глигорић, одличан је био и бас Александар Ђокић…

Настојао сам да не пропустим ни једну представу, ма у ком саставу да се Лучија изводи. Не знам ни колико сам је пута гледао, престао сам да бројим после двадесетог пута. Али, тај снажни, комплетни утисак музичке драме био је могућ само зато што је Лучија извођена на српском.

Знам да данас ово звучи као потпуни анахронизам – сад се у Београдској опери, колико чујем, све пева на италијанском, а изнад позорнице иде титл, и никоме више не пада ни на памет да се враћа на српски. Али, то је као да у Народном позоришту гледате наше глумце како играју Шекспира на енглеском, а горе читате српски превод. Може и тако – али естетски доживљај стварно је потпуно другачији.

Дуга је прича зашто се, можда и неопозиво, одустало од певања на српском (видим да је једна млађа ауторка из Музиколошког института САНУ оперу на српском чак протумачила као израз српског национализма; овде 205). Али, можете ми веровати на реч (уметнички доживљај се, наравно, тешко може дискурзивно пренети): то је умело да буде толико добро, да би ми последња жеља, пред смрт, свакако била да поново чујем Лучију – у добром саставу и на српском – па да умрем. И уопште се не шалим.

Реално, то је ваљда исто као и са кастратима. Данас њихове улоге певају жене, али оне немају капацитет плућа као мушкарци (па сваки час морају да узимају ваздух), имају слабију снагу гласа и другу боју, а кастрати су се, кажу, неупоредиво лакше и лепше кретали и по доњем регистру. Тек мушки фалсети слабо шта ваљају – кад они узму да певају човек мисли да ће да се угуши, колико само стискају грло и напињу се.

И тако, ми данас можемо само да претпоставимо колико је величанствено било певање кастрата (на основу наших знања о њиховим физичким диспозицијама и на основу историјских описа) – пуним гласом, из груди, с лаким кретањем у свим регистрима, способношћу да се једним удахом отпевају и најдуже фразе…

Само, гледано из данашње перпсективе, колико је вероватно да ће се обновити опера с кастратима, толико ваљда има и изгледа да ћемо икада још у Београдској опери поново да слушамо Доницетија или Вердија на српском. Зато нека и остане забележен овај утисак једног припадника београдске оперске публике из осамдесетих – добро изведена опера на српском може да пробуди тако снажне емоције да је човек неколико дана под утиском. И штета је што ова тврдња више не може да се провери. (Осим можда у Нишу; у њиховом позоришту сам још 23. фебруара 2015. гледао Севиљског берберина на српском – и било је одлично; али видим да ту представу више не играју, а да ли Кармен и Чаробну фрулу, који су им на репертоару, певају на српском то не знам).

* * *

А сад о манама.

Београдска опера осамдесетих није била добра, а основни разлог био је тај што је, када је реч о сталном саставу, имала слабе теноре, сопране, па и мецосопране (заправо, једино су стандардно квалитетни били баритони), а није имала новаца да плаћа гостовања добрих солиста чак ни из Југославије, а камо ли из иностранства.

У наредном наставку ових сећања детаљно ћу прокоментарисати сваког од наших тадашњих солиста. Али, општи утисак је био, прво, да су „велике звезде“ Београдске опере биле далеко од оног шта су о себи умишљале и какву су фаму око себе правиле; друго, да су њихове певачке способности биле на убрзаном заласку (у литератури видим израз: „гласовно онемоћали певачи“; овде 130; и мислим да им приличи), а и физички су све мање одговарали улогама које су певали; и треће, да су звезде на заласку и они који никада нису умели да певају, све користећи самоуправљање, успели да направе блок за онемогућавање доласка млађих певача, чак и у споредне улоге.

Лучија од Ламермура је била изузетак. Очигледно да се нико из ансамбла није претерано отимао да пева тако тешке улоге као што су Лучија и Едгардо, па су онда ангажовали Оршанићеву из Осијечке опере, а Филиповића из Љубљанске. Обоје су тада били млади, и претпостављам да су више због каријере, него због новца, прихватили да гостују у Београду (Оршанићка чешће од Филиповића).

То је заиста била врхунска представа, док је остало добијало на сјају тек ако би дошао неки гост који би евентуално „повукао“ остали ансамбл. Моја сећања на уобичајене представе увек су у монотоној, прљавоплавој боји – каква је била како позорница, тако и гледалиште (са столицама пресвученим у плави сомот, који се временом испрљао). Али, добра гостовања памтим као јарко жуте представе: вероватно зато што су сјајни гласови осветљавали и грејали целу, већ оронулу и запуштену салу Народног позоришта, доносећи нама у публици чисту радост.

Као жутог сећам се, рецимо, гостовања Владислава Пјавка, руског драмског тенора, снажног гласа и страсне глуме. Био је толико добар у Пиковој дами, да смо у појединим сценама тврдили да се осећа мирис вотке. То је, наравно, немогуће – јер вотка, за разлику од шљивовице, не мирише. Али, његово извођење је било у тој мери уверљиво да смо умислили, а и једни друге убеђивали, како се на првој галерији лепо осећа Стољичнаја.

Одлични као гости били су и Љиљана Молнар Талајић (Загреб) и Виктор Бушљета (Ријека). Љиљана је имала чист, леп, топао и мекан глас, којим је просто грејала тада увек прохладну салу Народног позоришта. Једино што је била предебела, па си морао да занемариш све драмске аспекте и представу гледаш као какав костимирани концерт. Бушљета је такође био изврстан драмски тенор, снажног и интонативно поузданог гласа, супериорних висина, мада и он матор и дежмекаст, са великим стомаком и подваљком. Али, на сцени су некако били добар пар, њихова Норма је свакако била за класу боља од свих осталих извођења Белинија тих година у Београду.

Београд није имао првокласног драмског тенора, па је често гостовао Стојан Стојанов-Ганчев (Загреб). И он је био збиља одличан, иако се мени увек некако више свиђао Бушљета.

Ипак, већина гостовања тих година далеко су била од импресивних, Опера једноставно није имала пара за боље певаче (морала је да моли, 1984, предузећа за помоћ, како би уопште могла да изведе предвиђене премијере; овде 195). Углавном су нам долазили гости из Источне Европе – а и они претежно нижег ранга. Сећам се да је пар пута Едгарда певао неки пољски тенор изразито ниског раста, готово патуљак, на огромним штиклама, скоро штулама – његов глас звучао је као да сте плочу од 33 обртаја пустили на 78.

Нас из млађе публике посебно је нервирало што се шанса слабо даје најмлађим певачима. Видим да је та врста блокаде регистрована и у литератури, мада више у односу на средње-млађе, него на најмлађе солисте (овде 190). Ми смо, међутим, желели да, у редовном репертоару, гледамо Јадранку Јовановић као Розину у Севиљском берберину, а Гордану Кесић као пажа Оскара, у Балу под маскама. „Сад кад имају двадесетак година право је време за то“, говорили смо. „Шта, треба ли да чекамо да напуне шездесет година да би им коначно дали те улоге?“

Такође из литературе видим да су ови и други (тада) млади солисти своју праву шансу добили тек крајем осамдесетих (а тад сам већ престао да идем у оперу). Надам се да Јовановићева и Кесићева доцније, кад су и саме постале важне (нарочито Јадранка), нису блокрале нове младе певаче, као и да се нека нова млада публика није због тога на њих срдила.

Уопште, ми смо тада горљиво грактали да улоге седамнаестогодишњих девојака и младића треба давати младим певачима – само тако оно што се на позорници дешава има неког смисла. Мучно је када видиш нафракану бабу с кикицама и машницама, како глуми девојче – Ђилду или Микаелу. А управо то се, осамдесетих, готово по правилу дешавало.

Каже се да младе солисткиње тако покваре глас. „Баш нас брига“, пенушали смо ми, „нека пет сезона прави ватромет, па да после буде легенда, то је боље него да добије своју прву шансу у тридесетој, да пева Ђилду у четрдесетој, а да публика преврће очи на њено старачко пренемагање у шездесетој“.

Али, нисам данас баш превише сигуран колико смо били у праву…

(наставиће се)

Чланак Сећање на Београдску оперу осамдесетих (1) се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић (фото: Медија центар Београд/ Standard.rs)

„Слободан Антонић је недавно непријатеље свега српског, а поготово идентитета разоткрио у – Југословенима“. Овако почиње критику мог прошлог текста Мијат Лакићевић на Peščaniku.

Да је Лакићевић изволео бар дати повезницу на мој чланак, чак и читаоци Peščanika би се могли уверити да скоро ништа у овој реченици, баш као и у целој Лакићевићевој „критици“, није тачно.

Али, општа претпоставка да сви људи траже истину и поштују аргументе, показује се као неоправдана предрасуда при сусрету с идеолошким активистима. Њих истина не занима, и они не разматрају аргументе. Њима је важно само да ревносно пуцају из медијских митраљеза на све што се креће – све што је склоно да мисли, па онда мисли другачије од њихове досадне агенде: „европски пут“, „српки национализам“, „суочавање с прошлошћу“, бла, бла…

Лакићевић се руга да сам тексту, писаном за Искру, дао „дрвенградски наслов“ – алудирајући, ваљда, на Мећавник као некакав нови центар „српског национализма“. Чланак се, да подсетим, зове Истина је националистичка измишљотина и осврће се на потискивање или заборав неких наших културних посленика само зато што су „српски националисти“.

У чланку уопште не проглашавам наше суграђане који се национално изјашњавају као Југословени за „непријатеље свега српског“, већ критикујем супремационистички став дела наше културњачке и медијске елите, који себе виде – у односу на све нас остале – као некакву „наднацију елитних надљуди“, именујући је „југословенством“ (зато и пишем „Југословени“ са знацима навода – чему се Лакићевић невешто ишчуђава).

Као што сам већ на Искри објашњавао, такво „југословенство“ најчешће је израз презира према сопственом народу – карактеристичан за „грађанску Србију“, као и израз идеологије различитих (ауто)колонијалних пројеката („евроатлантске интеграције“, „Западни Балкан“, „друга Србија“) – али под обавезним НАТО кишобраном.

Предвиђено место Србије је, наиме, да буде вечита (полу)периферија ЕУ/Немачке, трајно извориште јефтиних сировина и јефтине радне снаге. Такав положај се, међутим, може одржати, услед непредвидивости Срба, тек ако се обезбеди да у Србији доминира култура аутостигматизације, тј. превага аутошовинистичког фатализма (Срби као „најгори народ“, „нема нам спаса“, „заслужујемо све што нас је снашло“), како би се осигурао механизам аутомаргинализације жртве.

Тај механизам функционише тако што се образац супериорни/ инфериорни трансферише и као линија поделе унутар колоније. Отуда код нас издвајање „Друге Србије“ и њено супростављање остатку друштва („националистима“), диференцирање „нас урбаних“ од „њих руралних“, „нашег модерног“ од „њихове паланке“, „европског“ од „балканског“, „прогресивног“ од „ретроградног“…

Објективна функција ове (само)дистинктивне друштвене групе – првенствено у елити – јесте да буде аутоколонијално језгро (културно, медијско, идеолошко), компрадорска пета колона која обезбеђује друштвену климу за несметано деловање колонијалне управе и трансакцију профита атлантистичких компанија у њихове метрополе.

Један од тих (само)маргинализујућих стереотипа, којима се натапају и засићују менталне мапе друштва, јесте и дистинкција „Југословени“ – „Срби“. Ту се Југославија јавља првенствено као симулакрум политкоректне прошлости (Соња Бисерко: „Југославија је била наша прва ЕУ“). И као што је „српски национализам“, наводно, убио ту нашу „прву ЕУ“, тако и сада „српски национализам“ – а заправо та „рурална“, „паланачка“, „балканска“ и „ретроградна“ Србија која одбија да слуша ЕУ и САД – убија нашу будућност.

Пошто су у менталним мапама које негује наша културна и медијска елита Срби и Србија сведени на негативни (ауто)стереотип, они који су поверовали да је њихов основни проблем то што су рођени овде („случајни Срби“) евакуишу се у прихватљивији (супериорнији) идентитет – у „Југословене“, или у какве друге надрегионалне (подрегионалне) идентитаријанце (Западнобалканци, Овопростораши, одн. Београђани, Војвођани)…

Али, све је то тек аутоколонијална фантазма, чија је функција да се обезбеди довољан број и утицај „унутрашњих странаца, који чине апарат аутоколонијализма, задужен за ефикаснији и јефтинији менаџмент наше понижавајуће зависности“.

Учинак таквог „југославизма“, у околностима хегемоније атлантистичког (нео)колонијализма, може бити само Србија као оперативни кондоминијум НАТО суседа и сопствене аутоколонијалне елите. Зато сам и писао о неопходности критичке деконструкције савременог југославизма као дела колонијалне идеологије (уз пуно разумевање онога што је изворно југословенство значило за Србе 1918-1992).

Ово све сам морао да поновим да бих показао колико је апсурдна оптужба да позивам на дискриминацију оних 27.143 Југословена, с прошлогодишњег пописа. Ја критикујем идеолошки југословенијат и његову (ауто)колонијалну функцију – не ово или оно етничко опредељење.

Но, улога оваквих текстова с Peščanika и није расветљавање недоумица, већ утврђивање градива о непријатељу. Ових дана је, такође, у недељнику Vreme изашао чланак  под називом „Država je otkupila i neprimerene knjige“. У чланку се извештава о незадовољству неких издавача овогодишњим откупом, па се каже:

„У библиотекама Србије наћи ће се низ књига којима ту није место…. Међу ауторима чије је књиге Министарство културе препоручило библиотекама су и отворени заговорници десних идеја, на пример Драгана Симеуновића и Слободана Антонића“.

Соња Ћирић, ауторка овог чланка, убацила је ову реченицу тако да изгледа као да је реч о саставном делу протеста издавача – али тога нема у тексту њихових саопштења (овде и овде).

На страну етикета о „отвореном заговарању десних идеја“ – као да само „леве“ идеје смеју да имају право грађанства. Али, немамо ли овде директан позив на дискриминацију писаца из чисто идеолошких разлога?

Реч је, наиме, о мојој књижици Два заветна народа: Руси и Срби (2022), која је, да будем нескроман, имала доста леп успех код читаоца. То се види по томе што је тираж првог издања брзо распродат – можда и због тога што јој је Кустурица посветио две емисице (овде и овде).

Зашто се та књига не би могла наћи у српски библи0текама и по чему је она „непримерена“? Е па зато што ју је написао аутор који је „отворени заговорник десних идеја“ – и готово.

То је слика наше „грађанске Србије“. Она богзна како заговара толеранцију и дијалог, а из петних жила ради на цензури и „поништавању“ сваког ко другачије мисли. „Још једна Антонићева књига у библиотеци? Страшно, брзо састанак кризног штаба у Крокодилу!“.

Али заиста, имали су окупљање кризног штаба због натписа на зидовима „Кад се војска на Косово врати”. Извештавајући с конференције за штампу о протесту против те пароле неколико НВО (Крокодил, Иницијатива младих за људска права, Јуком, Београдски центар за људска права), Danas је дао наслов: „Poziv na genocid uz prećutnu podršku vlasti“. Хеј, парола „Кад се војска…“ – позив на геноцид!?

А у антрфилеу под насловом „Демократска расправа“ Danas пише да се „по окончању излагања за реч јавио Димитије Митић из странке Нова ДСС постављајући пар питања. Констатовао је да лично не види никакав проблем у графитима и да не мисли да они било кога вређају. На ово му је одговорила чланица удружења Крокодил Милена Берић тврдећи да се ради о његовом личном мишљењу које може да износи у свом простору или на улици, али не и на догађају који они организују“.

„Док је на питање одговарала Софија Тодоровић, Митић је добацивао. Организатори су му рекли да напусти конференцију, а док је одлазио поручио је да ће `на сваки мурал који прекрече, да осване њих десет`. Док су Митић и још један мушкарац били на излазу, писац Владимир Арсенијевић је добацио `бедници`“.

Е, баш права „демократска расправа“ – управо по мери наше „грађанске Србије“! Тамо где „ми организујемо догађај“ нема изношења других мишљења. А кад ми избацујемо људе због „добацивања“, толерантно и демократски за њима узвикујемо да су „бедници“.

А то неопростиво „добацивање“ се, читамо на другом месту, састојало у подсећању да Резолуција СБ УН 1244 и предвиђа повратак војног контингента на Косово, као и у питању: „зашто организаторима нису сметали симболи ОВК на фестивалу Мирдита, добар дан чији су учесници, па чак и организатори?“

Заиста, недопустива питања, права десничарска. Влајса Арсенијевић и остали, наравно, нису дозволили расправу из чисто хуманитарних разлога – како блесак супериорности њиховог моћног интелекта не би ослепео те бедне националистичке мрачњаке.

Сигуран сам да је уочена ова додатна НВО ревност, верност и непоколебивост, па ће убрзо стићи и награда у виду још једног гранта…

А и Мијат Лакићевић и Соња Ћирић ваља да добију хонораре. Зато их обавештавам да сам управо дао у штампу још једну књигу, вероватно опет пуну „отворено десних идеја“: Украјински рат – рађање Царства.

Опрез – шта ако се и та књига појави у библиотекама?

Чланак Узбуна, књига у нападу се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

О књизи Поглед једног српског националисте Николе Кусовца, Београд: Информатика, 2023, 130 стр.

Никола Кусовац (р. 1935) припада генерацији мојих родитеља. Та генерација је шездесет година живела у Југославији и тешко се, након 1992, привикавала на српско становиште.

Штавише, у нашој културној и медијској сфери данас се „Југословени“ јављају у готово свим генерацијама. Због својеврсне разметљивости „југословенством“, они чак чине гласну већину:

• Радина Вучетић (на питање: „Јеси ли ти Југословенка?“): „Јесам! Ми сви имамо проблем с идентитетом. Ја сам рођена у Југославији, ја сам васпитавана у југословенском духу, ја сам особа која још увек када крене на путовање у Словенију заборави пасош, ја и даље имам свест о томе да је то један простор. (…) Ја и даље не могу баш да се до краја сродим са новом (?! – тј. српском – С. А.) химном, сви смо знали Хеј Словени…“ (овде  1:45-3:18);
• Биљана Србљановић: „Ја сам изразито и дубоко анационална. У самој суштини националног је све оно против чега се борим у свом животу“ (овде). Ипак, Србљановићева за Југославију каже да је „моја једина домовина“, а у истом тексту Србију назива „ова страшна земља“ (овде);
• Владимир Арсенијевић: „Моји родитељи су били искрени Југословени, идеолошки неоптерећени, и ја сам васпитан у том духу. Имам двојно држављанство, и српско и хрватско, али ме, најискреније, боли уво и за једно и за друго. За мене је то само згодна прилика да имам два пасоша, од којих је хрватски проходнији и, у том смислу, мени дражи“ (овде); „Идеја југословенства постала ми је ретроактивно делимично прихватљива, jeр је то ипак савременији идентитет, на известан начин сличан америчком“ (овде).
• Миња Богавац: „Рођена сам у СФРЈ и то ми нико не може одузети. Кад год негде упишем да је земља мог рођења: Југославија, осећам се као да сам заједно са својим дедом ослободила Београд. Кад год видим неку рку и крпу са звездама, уколико имам новца, сигурно ћу је купити. Застава Србије ми је конфузна“ (овде).
• Огњен Главонић: „Југославија је била модернизацијска творевина, а ја се данас осећам као Југословен“ (овде).
• Слободан Тишма: „Ја сам апатрид, моја земља више не постоји. Био сам Југословен и то сам и остао“ (овде). 
• Срђан Драгојевић: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“ (овде).
• Момчило Ђорговић: „Рођен сам и сазревао сам у Југославији, у оној дивној, антиклерикалној, антинационалистичкој, транснационалној и космополитској држави која је била призната и поштована на Западу, и дан данас мислим да ми је та земља домовина“ (овде).
• Динко Грухоњић: „Ја сам Југословен, дакле апатрид“ (овде; слично овде).
• Јасна Ђуричић: „Моја  је земља Југославија“ (овде);
• Кокан Младеновић: „Ја сам Југословен и моје осећање припадности ма ком народу или ма којој земљи јесте југословенско“ (овде 21:30-21:36);
• Дубравка Стојановић (на питање „Када си знала да више нема Југославије?“): „Ја то још увек не знам (смеје се), зато што на неки начин и даље живим у Југославији“ (овде 30:37-30:54).
• Алексеј Кишјухас: „Југославија јесте била и остала наша земља. И она друштвено живи и данас (…). У оној мери у којој смо и данас модерни – дакле, писмени, образовани, здрави, осигурани, урбани, просвећени и попкултурни – Југославија живи. И живјеће вјековма“ (овде).
• Теофил Панчић: „Југославија се још није распала и неће се распасти тако скоро, а сасвим је могуће да се неће распасти никада, јер је испод варљиво крхке покорице направљена од нераспадљиве материје“ (овде).
• Дејан Илић: „Колико пута може умрети Југославија? Безброј. Југославија је вечна“ (овде).
• Дашко Милиновић: „Ја сам становник неке будуће Југославије, а не бивше. Убеђен сам да Србија неће постојати у 22. веку. Ова држава и нација ће у наредном веку нестати“ (овде).
• Стеван Филиповић „Мука ми је више од свих национализама. Хоћу Југославију!“ (овде). 
• Слободан Ј. Георгиев: „Југославија је наша држава“ (овде).
• Биљана Лукић: „Од Југославије ми највише фали осећај поноса земљом у којој живим“ (овде).

Парадоксално, Србија је данас земља у којој живе Срби, а чијом културом и медијима владају „Југословени“. Велики део наше културне и медијске „елите“ сваког јутра се буди у држави коју не жели и не воли. То је узрок сталне фрустрације и незадовољства њених чланова. Зато тако и изгледа култура коју производе, а која доминира нашом престоницом.

Карактер тог доминатног културног обрасца најбоље се видео када се у Београду појавио Немања: висок 23 метра, био је превише српско обележје у сред „југословенског“ Београда. Недопустиво. Највећи део запомагања и проклињања наше културне „елите“ због Немање – ако изузмемо замерке типа: „како може то, кад у Београду још увек немамо споменик жртвама великосрпске хегемоније“ – састојао се из оптужбе да споменик није (довољно) београдски:

• Ирина Суботић: „Шта ће његов споменик у Београду, кад знамо да Стефан Немања није имао Београд под својом влашћу?“ (овде 2:15-2:20)
• Горан Мишић: „Стефан Немања никад није био Београђанин, јер Београд и није био у Србији у његово вријеме“ (овде);
• Марко Видојковић: „Није имао појма шта је то Београд“ (овде).
• Радина Вучетић: то је „надгробни споменик космполитизму“, „на симболичком нивоу највидљивија слика урушавања некада космополитског Београда“ (овде);
• Теофил Панчић: „Дешава се свеобухватна промена `идентитетске политике`: новим симболичким средиштем главног града доминираће српска варијанта `бана Јелачића`, што је пре и изнад свега значило – раскид са Југославијом. (…) Овај акт значи да Београд најзад престаје да буде главни град Југославије, и да поново постаје престоница суверене и самосвесне Србије“ (овде).

Наша културна „елита“ воли да се слика на Трафалгар скверу, на коме доминира споменик адмиралу Нелсону. Али она се, наравно, не пита зашто меморијал адмиралу није негде на обали – у Доверу, рецимо. Него је баш у Лондону – у коме Нелсон нити је рођен, нити је њиме икада управљао.

Али, Немању у Београду они су одмах препознали као део плана „посрбљавања Београда“ – баш као што је и наводна „`дејугославизација` имена београдских улица“ (овде и овде). Јер, наши културњаци мисле да се атрибути „српски“ и „београдски“ искључују у оба смера: оно што је српско не може бити београдско, а оно што је београдско не може бити српско.

Када, дакле, они кажу да Београд треба да буде „космополитиски“, то за њих заправо и дословце значи – несрпски. Инсистирање на „југословенском“ карактеру „правог Београда“ уистину и служи томе да се затоме елементи његовог прошлог и садашњег српског идентитета. То је прави смисао данашњег аутоколонијалног југославизма.

Али ево, постоји и један Никола Кусовац. Он припада генерацији која је скоро цео живот провела у Југославији. Он је, истовремено, и припадник истинске културне елите – дугогодишњи кустос Народног музеја у Београду и аутор две хиљаде каталога, књига и ликовних критика. Он је још и београдски коленовић – његова је породица била земљишни власник целе Карабурме… Али он, Никола Кусовац, ипак се усуђује да мисли другачије од круга двојке и да се пркосно изјашњава као – „српски  националиста“.

Управо тако – као „Никола Кусовац, српски националиста“ – он се потписао у чланку објављеном 16. новембра 2000. (стр. 99), као и у тексту од 15. фебруара 2002. године (стр. 44). То је, дакле, било у време највећег досовског евромазохизма. Тако се Кусовац сасвим јасно издвојио из привилеговане, београдске културњачке касте – која мрзи што је рођена у Србији (Србљановићева: „Погледаш и кажеш шта је мени и зашто ја да се родим баш овде. Како баш овде да заглавим?“; овде) и презире наш обичан радни свет (баш онај који је храни и издржава).

Дакако, Кусовац је сасвим свестан тога да „Друга Србија држи културу и памет“ (овде). Он, у чланцима сабраним у овој књизи (1993-2007) отворено говори о перјаницама самопоништавајуће културне политике, попут „Ирине Суботић, активисте Сорошовог фонда“ (стр. 32) – за коју смо већ видели да и данас одређује шта у култури сме, а шта не сме („Не може Немања, јер није београђанин“).

Такође, Кусовац у овој књизи показује и продукте такве погубне културне политике, попут „луксузне публикације, на чијим корицама се налази географска карта, а на којој су границе Војводине и Косова и Метохије обележене као међудржавне“ (стр. 33). Постоји и код нас штампана, карта Космета „која приказује тек неколико значајних (српских – С. А.) локалитета, градова, манастира и цркава, у лукаво уравнотеженом односу према џамијама, хамамима и турбетима – уз очито избегавање да се каже како они припадају турској, а не шиптарској кутурној баштини“ (стр. 34).

Због такве културне политике, Кусовац говори о „оболелом бићу српске културе“, као и о „неопходности да на чело свих установа културе које су од виталног значаја за очување и неговање националне свести, буду постављени осведочени стручњаци – родољуби“ (стр. 37).

Кусовац је и сам практично показао шта то заправо значи. Он је током Одбрамбено-отаџбинског рата, у Српској Крајини и Републици Српској (1991-1995), био на војишту, радећи на спасавању српског културног наслеђа и на његовом привременом пребацивању у Србију. Али, за наше другосрбијанске културтрегере узор посвећености култури никада није био Кусовац. Узор је био, рецимо – како то и сам аутор не може а да не примети – „борац за слободу Дукље и Дукљана“ (2001), дон Бранко Збутега (лаудацио овде, овде или овде).

Наравно, током тих судбоносних година за српски народ, и сам Кусовац је изоштрио своја становишта. Како сам каже:

„Призор који никада нећу заборавити догодио се 1991. године у Ливну, кад је преосвећени Атанасије преносио мошти бачених у Ливањско поље. То ридање нисам видео у животу. Прва три сандука била су пуна дечјих глава које нису биле веће од моје песнице. Иде несрећни Атанасије, целива главе, рида и кука. Кад имате такве ране, не можете а да не будете националиста. Него шта сам него српски националиста! Стало ми је до народа из ког сам потекао“ (овде).

Кусовчев пркосни „национализам“ покушај је одбране од непрестане, злостављачке, и сатанизујуће пропаганде против овог народа и ове културе, у којој је сасвим нормално да се сними емисија с Мирјаном Kарановић која каже: „НАТО је на крају морао да нас бомбардује да би нас зауставио. Kао када особи у хистеричном нападу мораш да опалиш шамар да би се смирила“ (овде).

Не, како је добро примећено, „не постоји ниједан контекст у којој би ово имало било каквог оправдања и смисла“ (овде). Морамо постати свесни онога што нам се дешава. Борба за наше освешћење је кључ нашег опстанка, а та борба је кључна, најтежа и најважнија.

Књига Николе Кусовца једна је од оних које помажу наше освешћење. Прочитајмо је.

(Није дозвољено преузимање овог текста без дозволе аутора)

Чланак Истина је националистичка измишљотина  се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Зачудио сам се када сам видео наслов: „Срећко Михаиловић: За увођење санкција Русији 23 одсто испитаника, 35 процената грађана је против, а 42 нема став“ (овде).

Само 35% против санкција Русији? Али, по ранијем истраживању тог истог Демостата 71% грађана Србије било је против санкција Русији! (овде).

И по осталим истраживањима тај постотак је вишеструко већи. Удео грађана Србије који се противе санкцијама Русији, према различитим агенцијама, износи:

• НСПМ: 82% (овде), 81% (овде), 80% (овде) и 84% (овде);
• ЦРТА: 83% (овде);
• The Henry Jackson Society: 79% (овде 28)
• „Институт за европске послове“: 76% (овде);
• Демостат: 71% (овде).

Како сада одједном само 35%?

Отишао сам да погледам Fonet-ову вест на другим местима и свугде је писало „да је 23 одсто испитаника за увођење санкција Русији, 35 одсто против, док 42 одсто даје одговор `не знам`“ – Nova.rs (овде), Danas (овде), Vreme (овде), Jug media (овде), Oslobođenje (овде), Novi list (овде)…

Потражио сам сајт Демостата и ту сам нашао презентацију истраживања (овде). На 22. страни презентације види се да је питање гласило: „Када је реч о односу Србије према рату у Украјини, које вам је мишљење ближе?“. Била су фактички понуђена само два „мишљења“:

1. „Србија треба да усклади своју спољну политику са Европском унијом и уведе санкције Русији“ – 23%;
2. „Србија треба да задржи добре односе са Русијом по цену одустајања од Европске уније“ – 42%;
3. „Не зна, без одговора“ – 35%.

Као што се види, Fonet је погрешно пренео резултат истраживања. Најпре, заменио је одговоре 2. и 3, па је 35% одговора „не знам“ приписао одговору који је имао удео од 42%, а тицао се политике пријатељства према Русији.

И друго, питање се генерално није тицало санкција Русији, већ два става између ког се морао одабрати један. При томе, други став није исцрпљивао опцију неувођења санкција: зашто би, наиме, неувођење санкција аутоматски подразумевало „одустајање од ЕУ“? Могуће је, као што је и сада случај, не увести санкције и не одустати од ЕУ. Али, испитаници који оптирају ову опцију нису у понуди имали тај одговор! Због тога се опредељење за одговор бр. 2. никако не може изједначити са целокупним скупом испитаника који су против санкција.

Очекивао сам да Демостат упути исправку ове вишеструке дезинформације, или да је објави било на свом сајту (овде), било на свом твитер налогу (овде). Прошао је дан и ништа, други дан и ништа, трећи, четврти, пети, шести, седми, осми… Постало ми је јасно да исправке неће бити.

Немогуће је да Срећко Михајловић или Зоран Пановић не читају Danas, Vreme или Novu.rs, па да нису приметили ову необичну грешку Foneta. Али, пре него што изнесем своју претпоставку зашто ова Fonetova дезинформација није демантована, хоћу да ближе размотрим само истраживачко питање и понуђене одговоре.

Да се стварно испитивао однос грађана Србије према увођењу санакција Русији, питање би једноставно гласило: „Да ли подржавате то да Србија уведе санкције Русији због Украјине“, а одговори понуђени испитаницима би били: 1. да; 2. не; 3. не знам/ без одговора.

Сви знају да су недопустива сугестивна питања попут „Да ли подржавате то да Србија уведе санкције Русији због ничим изазаване и злочиначке агресије према Украјини, а коју је већ осудио цео мирољубиви и демократски свет“ и слично – јасно је због чега.

Али, недопустиви су и одговори с трик образложењима, који заправо треба да наведу испитаника на жељени став. На питање: „Да ли подржавате то да Србија уведе санкције Русији због Украјине“, не могу се понудити одговори типа. 1. „Да, јер Србија треба да усклади своју спољну политику са ЕУ“; 2. „Не, макар и по цену одустајања од ЕУ и увођења санкција Србији“.

Ови одговори су методолошки некоректни, најпре зато што за „да“ или „не“ може да постоји више образложења – рецимо, разлози против санкција су негативно српско искуство са санкцијама, укидање повлашћене цене руског гаса, отказивање руског вета у УН на пријем „Косова“ итд. – па је издвајање само једног од њих увек арбитрарно. Зато се, ако нас баш занимају разлози за неки став, они истражују у следећем питању – где се од испитаника тражи да образложи свој одговор, или да се определи између понуђених разлога (с могућношћу више одговора).

И друго, одговори формулисани као 1. „Да, јер Србија треба да усклади своју спољну политику са ЕУ“; 2. „Не, макар и по цену одустајања од ЕУ и увођења санкција Србији“ сугестивни су, пошто је образложење првог одговора афирмативно, а другог негативно. То наводи несигурне испитанике да се у већој мери опредељују за први одговор, што је свакако елементарна истраживачка манипулација.

Евентуално би се могла допустити два афирмативна образложења: 1. „Да, јер Србија треба да усклади своју спољну политику са ЕУ“; 2. „Не, јер Србија треба да задржи пријатељске односе са Русијом“.

Или два негативна образложења: 1. „Да, макар и по цену кварења пријатељских односа са Русијом и поскупљења гаса и нафте“; 2. „Не, макар и по цену одустајања од ЕУ и увођења санкција Србији“.

Оба ова модуса су свакако поштенија, али ни она не би била сасвим методолошки коректна. Но, комбинација афирмативног и негативног образложења потпуно је недопустива – што су методолошка знања која се стичу већ на основним студијама из друштвених наука.

Дакако, Демостатово питање и понуђени одговори, формално посматрано, нису имали тај недопустиви облик. Ипак, и они нису били методолошки сасвим коректни. Од испитаника се, наиме, тражило да се определи само између два става, од којих је први био с афирмативним образложењем (усклађивање с ЕУ), а други с негативним (одустајање од ЕУ). При томе је још други став тако формулисан да је практично преполовљивао удео испитаника који одбијају санкције – попут оних који су против санкција, али баш не по цену одустајања од ЕУ.

Наравно да је такво сужење избора и неуравнотежено формилисање одговора одбило многе испитанике, због чега се и појавио тако висок удео од 35% оптирања за „не знам“ и „без одговора“.

Што је најгоре, Демостат је сам дао тумачење овог свог налаза, а које је новинара Фонета онда и навело да извести онако како је известио. То тумачење је гласило: „Видимо да непуна четвртина испитаника (23%) сматра да `Србија треба да усклади своју спољну политику са Европском унијом и уведе санкције Русији `, а да са друге стране две петине испитаника (42%) има сасвим друкчије мишљење, `Србија треба да задржи добре односе са Русијом по цену одустајања од Европске уније`“ (овде 22; моје истицање).

„Сасвим друкчије мишљење“ у односу на „увођење санкције Русији“ логично би било неувођење санкција Русији – а видели смо да једноставно није тако, јер је велики део противника санкција, због заоштрено негативног образложења из одговора бр. 2, побегло у опцију „не знам“ и „без одговора“.

Тако се десило да је новинар Фонета најпре други одговор изједначио са целокупним скупом противника санкција Русији (што је нетачно), а онда је још, случајно или не, ову опцију додатно смањио заменивши 42% (из одговора 2) са 35% (из одговора 3). И урраа, Срби су престали да се баш много противе санкцијама Русији!

Истраживања јавног мнења су осетљив посао, и ту се лако губи кредибилитет. Срећка Михајловића ценим као истраживача, без обзира што сам критиковао неке његове теоријске концепције (овде), или пак налазе истраживања (2018. у Републици Српској добио је да ће Иванић тући Додика са 52%:43% – а резултат је био 54%:43% за Додика, као и да ће Говедарица победити Цвијановићеву с 51%:44% – а резултат је био 47%:42% за Цвијановићеву; овде).

Ипак ме је зачудило овако постављено истраживачко питање, као и нереаговање на Fonet-ову дезинформацију – поготово што се на сајту Демостата истовремено с висине доцира о „дезинформацијама“ које „имају за циљ да замагле истину у очима грађана“, што „наноси штету демократији, праву на информисање и друштвеној сагласности“ (овде).

Тиме се Демостат, нажалост, почео опасно приближавати једној другој агенцији, познатој по репутацији да поставља сугестивна питања – о чему сам већ критички писао овде – а чији су, такође, налази у вези санкција представљени тако да „увођење санкција Русији не би подржало 64 одсто грађана Србије док је 16 одсто испитаника за усаглашавање са ЕУ по том питању“ (овде). На нету не може да се нађе оригинално истраживање, али не бих се смео заклети, на основу ранијих искустава с овом агенцијом, да тај резултат није добијен управо тако што су испитаницима, на питање о увођењу санкција Русији, понуђена два одовора: 1) „не“, и 2) „да, да бисмо се ускладили са политиком ЕУ“ (овде).

Али, Демостат је – постављајући питање тако да се преполове противници санкција – свакако и сам допринео да се, приликом извештавања, надмаши чак и овај „рекорд“ од 64%, сводећи га на 42%, на шта се онда надовезала и „грешка“ Фонета која га је додатно смањила на 35%. Ма браво, момци!

А сада нешто о томе зашто није било исправке Fonet-ове грешке. Три су могућности: 1. Демостат није приметио грешку; 2. Демостат се боји да поправља Fonet; 3. Демостат и Fonet су део исте „екипе“, због чега чувају један другом леђа.

Прву могућност апсолутно одбацујем, јер знам способности Срећка Михајловића када је реч о искуственим истраживањима. Уосталом, негде 1996. године, он је основао Центар за унапређење емпиријских истраживања, у који је и мене позвао, баш зато што је био незадовољан постојећим методолошким стандардима и стањем у овој сфери примењене друштвене науке. Знам да он разуме када се направи брљотина и да уме да разликује исправно од погрешног.

Не могу да се одлучим између могућности 2. и 3, а и не знам јесу ли њима исцрпљене све опције. Голим оком се види да је у нашој јавности настао колонијални олигопол „прозападних“ медија, про-ЕУ/НАТО странака, људскоправашких НВО, политички коректних стручњака и подобних јавномнењских агенција.

Тај олигопол је, најпре, изразито богат. Између 2017. и 2022. године, амерички Конгрес је определио 1,5 милијарди долара у оквиру четири рачуна апропријације стране помоћи кроз Фонд за борбу против руског утицаја (Countering Russian Influence Fund – CRIF; овде 1). Од тога је само у медије и НВО у Србији уложено 56 милиона долара, у БиХ 81 милион долара, у ЦГ 50 милиона долара (овде 16) – што значи да је само на сузбијање руског „малигног“ утицаја на Србе потрошено неких 120 милиона долара. (И опет 80% Срба против санкција Русији – какво епско траћење пара!).

Америчка агенција за међународни развој (USAID) наводи да је од 2001. године до 2019. уложила око 140 милиона долара у активности намењене цивилном друштву и медијима у Србији (овде), а само у овој фискалној години издвојен је 41 милион долара (овде). Укупно, пак, како се наводи на сајту Стејт департмента, „од 1998. САД су обезбедиле 1,1 милијарду помоћи Србији да јој помогну да се развије као просперитетна демократија (…) интегрисана у регионалне и западне институције“ (исто). (И опет – пућ).

Друго, овај колонијални олигопол је озбиљно моћан – што се лепо види у начину индуковања и усмеравања актуелних протеста (без обзира на њихову иницијалну оправданост; в. овде). Гледаност и поверење у компрадорске „медије (Danas и Nova) и парамедије (Nova S и N1) у власништву једне опскурне корпорације“ (овде) секундарни су у односу на њихов политички и друштвени утицај, нарочито када је реч о компрадорској елити и ситној (ауто)колонијалној буржоазији (која и даје потребну масу за бг. протесте).

Ови „медији и парамедији“, који су заправо хибридне и бастардне установе – с главом човека (медиј), а телом змије (колонијална пропаганда) – имају функцију да обезбеде идеолошку легитимацију којом се врши нормализација колонијалног положаја Србије – од Danasa, тог „колаборационистичког листа“ и „службеног гласника српског аутошовинизма“, у коме колумнисти пишу један те исти текст већ годинама, због чега у њему „деведесете вечно трају“, па све до „луксембуршких пропагандних канала“ попут „Nove S“ или N1, на којима дефилује цвет наше компрадорске елите као својеврсни Апел српском народу 2.0. Моћ ових „медија и парамедија“ је толика да чак и један Бошко Обрадовић налази за упутно да честита рођендан овдашњем The Colonial Times-у (овде; слика овде).

Преко ових „аутоколонијалних трансмисија“, наши компрадорски пропагандисти и денунцијанти, у савезу са политичким колаборантима и капитулантима, настоје да у јавности систематски замагле препознавање истинске агресије и главног зла. Њихов циљ је да од народа направе „становништво“ које само занима „брига за корито и храну“ (овде 26) – како би се спровео колонијални Endlösung српског питања.

У том компрадорском олигополу – то види свако ко макар мало уме да гледа – извршен је идеолошки Gleichschaltung, а на акционом плану, нарочито на нижим нивоима трансмисије, успостављена је Kadaverdisziplin. Зато није могуће искакање, у виду исправљања дезинформације – јер, кредибилност колонијалног олигопола нико изнутра не сме да доведе у питање. Отуда и имамо извештавање о истраживањима јавног мнења као праксу компрадорског неутрализовања непожељних ставова и мишљења грађана Србије.

Али, узалудног ли посла. Срби су постојали и пре НАТО и ЕУ, а постојаће и после. Не вреди.

(Није дозвољено преузимање текста, у деловима или целини, без дозволе аутора)

Чланак Компрадорски неутрализатори се појављује прво на ИСКРА.

Након злочина у „Рибникару“ у грађанској (аутоколонијалној) Србији завладала је хистерија тумачења злочина преко колективне, националистичке патологије српског друштва. Тим тумачењем тежило се:

1. производњи политички коректних афеката згражавања над „српским национализмом“, као извориштем свих друштвених зала;
2. ширењу дисквалификатива „насиља“ на читав један сектор идеја и историјских догађаја;
3. преузимању улоге моралног судије који дефинише корене насиља и који – преко успостављања режима трауме – добија право да одређује начине уклањања и превазилажења ужаса (terror management);
4. дисквалификовању политичких неистомишљеника као чудовишног Другог, тј. као трајне опасности по грађански (аутоколонијални) мир и поредак;
5. потврђивању и уконачењу негативних аутостереотипа, које „грађанска Србија“ систематски производи – као идолошког оправдања за нова (колонијална) насиља.

Основна места те interpretatia hysterica била су ова.

1. Српско друштво је sui generis насилничко. „Имамо оно што се може означити као патолошко друштво“ – „чини ми се да је наша средина јама безданица произвођења насиља“ (Ратко Божовић). „Насиље је основна одлика овог друштва“ (Иван Меденица – „за разлику од цивилизованог света“, додаће он мало после). „Српско друштво је последње три деценије болесно (од насиља) и треба да се лечи“ (Борис Варга). Овде се, уистину, „насиље  плански производи и обнавља већ тридесет година“ (Иван Меденица). „Труло српско друштво“ је, једноставно, такво да „наша деца обитавају у медијској култури и друштвеном миљеу који су агресивни, насилни, патријархални, мачистички и милитаризовани“ (Алексеј Кишјухас). „Међу нама доминира мачо култура“ (Женска платформа за развој Србије), и, уопште, имамо „одсуство емпатије као прогнане категорије човечности у српском друштву“ (Момчило Ђурђић). „Српско друштво упорно одбија да прекине нит насиља која га води у нове кругове несреће“ (Софија Мандић), због чега нам је управо сада „дошло на наплату 30 година колективне трауме живота у Србији“ (Дубравка Стојановић).
2. Корен насиља је српски национализам. Криво је „наше језиво лице, мамурно од (ч)етничког национализма“ (Алексеј Кишјухас). „Та друштвена патологија и насилничка атмосфера започели су давно – планери су били Матија Бећковић, Добрица Ћосић, Михајло Марковић“, док је „Слободан Милошевић био извршилац“ (Весна Пешић). За злочин у „Рибникару“ криви су српски националисти који су, још деведесетих, „наоружали овај народ – претходно му објаснивши да му душмани нису дали да своју праву народност развије и покаже“ (Теофил Панчић). Злочин се десио због „нормализованог национализма, шовинизма, клерикализма, ратних злочина и слављења ратних злочинаца“ (Павле Радић). Убиство деце у „Рибнкиару“, уопште, учинак је тога што нам је „школа ауторитарна и агресивна, где се из историје и других `националних предмета` сеје зло и мржња према другима“ (Дубравка Стојановић).
3. Злочин у „Рибникару“ завршни је резултат српске агресије из „ратова током деведесетих“ (Никола Крстић). Он је израз „нечисте савест целог колектива због окрвављених руку у комшилуку – негирања најтежих ратних злочина у Хрватској, БиХ и на Косову“, због чега „сваки даљи корак води ка насиљу“ (Борис Варга). „Стигло је на наплату доба у којем се издашно пумпана агресија према споља, сада окреће ка унутра“ (Алексеј Кишјухас) – јер, „геноцид и злочин нема где да се врати него сопственој кући“ (Снежана Чонградин). „Ово друштво је фрустрирано, јер не можеш заборавити оно што се дешавало у Босни, четворогодишњу опсаду Сарајева, генцид у Сребреници, убиство осам хиљада људи, бацање цвећа на тенкове који су ишли на Вуковар“ (Јудита Поповић);
4. За злочин у „Рибникару“ крива је српска „систематска негација злочина у ратовима у бившој Југославији“ (Софија Мандић). Крив је „неразрешен мрачни талог злочиначке прошлости“, односно „смрад неразјашњених злочина (…) владајуће политике 90-тих, које је ојадило суседе и разорило Србију“ (Павле Радић). Јер, “у Србији, никада није било озбиљне дебате о ратовима и злочинима деведесетих – зашто су се ти ратови догодили, колико је ко одговоран, како смо успели да одемо у рат четири пута. Нема помињања како смо дошли до потпуне дехуманизације – да будемо толико индиферентни према злочинима, без икакве емпатије за жртве” (Дубравка Стојановић). „Смрт деце на Врачару и у Младеновцу почела је онда када су родитељи данашње деце јавно учени да српске снаге у Сарајеву снајпером не гађају и не убијају децу“ (Софија Мандић).
5. Један од главних генератора насиља је „омнипрезентна Српска православна црква – она увек пронађе начин да све то
   аминује, закључно са овим срамним иступом Патријарха Порфирија“ (Иван Меденица). Реч је о „амбицији потпуно политизоване цркве да у свему овлада друштвом“ (Павле Радић). Не само да је криво својевремено „проглашење Владике Николаја Велимировића за свеца“ (Момчило Ђурђић), већ је крив и патријарх Порфирије који је „био члан РРА – тела које је једногласно одлучило“ да „Пинку да фреквенцију“, а што је омогућило „убици из Младеновца да може да обожава, имитира док гледа“ (Биљана Србљановић).
6. Постоји нужна веза између убистава и графита генерала Младића. Ти графити „`красе` фасаде на пола и пет минута хода од школе `Владислав Рибникар`“ (Иван Меденица), због чега је „прихватљивост оружаног обрачуна у школи подржана строго чуваним графитом у част Ратка Младића – поред кога је дете, које је пуцало у Рибникару, свакодневно пролазило“ (Софија Мандић). „Врховни командант убијања сарајевске деце био је генерал Ратко Младић“, објашњава и Томислав Марковић, а „мурал с његовим ликом налази се пар стотина метара од ОШ `Рибникар`”. Иван Меденица би се чак смео заклети да је злочинац вежбао у „стрељани која је украшена портретима Путина и Младића“.
7. Крива је националистичка власт. „Националсоцијалистички и напредњачко-фашистички режим директно је одговоран за масакр у школи“ (Динко Грухоњић). Крива је „клеронациоционалистичка криминална камарила на власти спрегнута са црквом“ (Павле Радић). „Зна се ко је крив – они који више од десет година владају страхом и насиљем“ (Марко Видојковић). Злочин у Рибникару је „одраз стања духа слобизма, шешељизма и вучићизма у земљи у којој владају већ више од тридесет година“ (Милојко Пантић). „Власт је све радила тако да деца која су данас узраста њихове власти (10+) као једини друштвени модел успеха виде брутално вербално и физичко насиље – власт је тиме заувек окрвавила своје руке“ (Софија Мандић).
8. Постоји каузална веза између убиства и неких других антиевропских феномена. Крив је „руски свет“ (Момчило Ђурђић),  криво је „постројавање деце под неофашистичким обележјима“ (Грађанска Војводина),  криво је „убиство Ђинђића“ (Момчило Ђурђић), криво је „величање битке на Кошарама“ (Милан Ст. Протић), криво је то што „Србија неколико година није отворила ниједно ново поглавље у преговорима са Европом“ (Соња Атанасијевић)…

С чисто етиолошког становишта, већина ових објашњења пре припада „култури лупетања“, него рационалној анализи. Везано за српско друштво  наводно натопљеног насиљем, погледамо ли статистику стопа убистава у Европи видећемо да су, пре Србије, следеће земље ЕУ: Летонија Литванија, Естонија, Лихтенштајн, Кипар, Румунија, Француска, Белгија, Шведска, Малта, Словачка. Да није и у овом земљама случајно проблем српски национализам?

Истина, Кишјухас каже да су “вредности `Велике Србије` те које инспиришу многе масовне убице на Западу“. Али, реч је о аутору који српским национализмом објашњава чак и загађеност ваздуха у Србији: „Смог какав данас удишу Београд, Нови Сад и Ниш, Ваљево, Бор и Панчево“ настао је зато што су Срби „косовојесрбијашили спаљујући амбасаде с три посољена прста“, „молебански чували светиње“, „турали труло лишће на бранике аутомобила“, „јаросно гранатирали Дубровник и Сарајево“ – „и сада смо напрасно запањени откуд то, дођавола, удишемо отровни ваздух?“. Српски национализам је објашњење за сва зла у Србији – и то је просто тако.

Но, премда изгледају као објашњења, наведених осам тачака заправо су иделошко изокретање, манипулација, закуцавање у здрав мозак (brain rape) народа, злостављачко понижавање жртве… Изостављају се, не случајно, примарна објашњења која се тичу, најпре, психопатологије злочинца – „дечко је просто поремећен“, лепо каже Данијел Симић, „све остало је тражење повода за прогуравање политичких агенди, које су спремне од раније“. Такође, запоставља се важност преузетог модела опонашања, утврђеног и у полицијској истрази – школски злочин је, подвлачи Милан Ружић, „резултат имитације америчког друштва“.

Занимљиво је да нико не помиње ни класну димензију злочина – десио се у „елитној школи“, коју похађају углавном деца из виших класа, с посебним билингвалним програмом, и с изразито пермисивним педагошким приступом: „На родитељском састанку не сме да се помене име ученика који направи неки проблем. Лоше ученике не смеју да избаце из школе. Родитељима је забрањено да се обраћају ученицима (тј. другој деци) ако постоји проблем. Такмичарски дух између деце доведен је до нивоа бесмисла. Ништа другарство, само ко какве оцене има и какве патике носи. У школи има доста невидљивог и видљивог насиља према слабијима. И нико не може да реагује, ни родитељи, ни школа“.

Ако се већ траже дубљи узроци злочина, онда су класно порекло и безосећајна класна култура малог привилегованог убице (са све породичним сефом) ваљда значајнији за објашњење од оближњег мурала с ликом генерала из деведесетих?

Наравно да су за размере почињеног зла одговорне како школске власти, тако и све друге, а ни улога медија није за потцењивање. О томе су већ аргументовано писали Игор Ивановић, Слободан Стојичевић и Тајана Потерјахин, и ту не бих имао много шта да додам. Али, остаје горак утисак због масовне манипулације – „међу најодвратније спадају оне које мртве дечије главе `фактуришу` Србији као заслужен рачун за њену кривицу у ратном распаду Југославије“, пише и Мухарем Баздуљ. „Тако реагују људи који су толико убеђени у истинитост и правоверност властите симплификоване слике ратова, да им то блокира и најелементарнију човечност и емпатију“.

Безочна манипулација тако побеђује „најелементарнију човечност и емпатију“ – јер колонијална територија, по својој компрадорској елити, заправо у многоме и јесте патолошко друштво.

Чланак Посттрауматски режим и потчињавање Србије се појављује прво на ИСКРА.

Од кад знам за себе слушам о „позном капитализму“ – завршном стадијуму капитализма, препуном декаденције и противречности, који води ка револуцији.

Сам појам потиче од Зомбарта (Spätkapitalismus), још с почетка 20. века, а затим га је популаризовао Мандел, седамдесетих (Late Capitalism; прев. овде). Крајем 20. века афирмисао га је и Џејмсон, који је, као израз позног капитализма, препознавао постмодернизам (овде и овде; прев. овде).

Данас многи аутори говоре о позном капитализму као нечему подразумевајућем, што не тражи чак ни референцу (рецимо, овде), или пак тиме означавају свакодневне апсурдности модерне економије (овде).

Али, у прве две деценије 21. века капитализам изгледа живљи него икада пре. Никаква декаденција, никакве револуционарне противуречности. Јер, све раније бремзе су нестале.

У 19. веку капитализам су још ограничавале војно-аристократске и црквене структуре, као и остаци традиционалног морала. Није све могло бити роба и није се свако могао купити (унајмити) да ради било шта.

Такође, у 20. веку капитализам су снажно зауздавали и синдикати, социјалистичке и радничке партије, јаке националне државе, кејнсијанизам, држава благостања и, наравно – блок социјалистичких земаља.

А онда су, са сломом социјализма 1989, готово сва ограничења нестала. Капитализам је, на политичкој и идеолошкој сцени, остао сам – као једини господар. Како то објашњава Штрек (овде), срушене су све регулаторне институције које су спутавале ширење капитализма и комодификацију свега и свакога: ствари, људи и природе.

Капитализам је показао своје најружније лице, уништавајући све што смета неограниченом профиту и нарастајућој империјалној ренти: сваку друштвеност, сваку традицију, сваку заједницу, сваку установу, сваку сувереност, сваку личност…

Финансијски капитал не само да је постао доминантан, већ и највећим делом шпекулативан – највеће зараде су ван реалне економије (уместо Н–Р–Н´, сада имамо само Н–Н´).

Дерегулација тржишта рада и уништење синдиката су од радника и службеника направили прекаријат – потплаћену радну снагу за привремене и повремене послове.

С друге пак стране, најбогатији капиталисти сасвим су се одвојили од свог друштва – јер, њихови профити све више долазе из транснационалних ресурса. Међународна плутократија изградила је и транснационални идентитет.

Настала је суперкласа (Superclass), како их назива Роткопф (овде). Неких шест хиљада људи налази се на друштвеном врху света (31). Захваљујући ванредно унапређеним средствима саобраћаја и општења, они су у великој мери кохерентна, планетарно умрежена група (25-31). Сам Роткопф не мисли да је реч о некаквој самосталној, завереничкој организацији. Ради се о неформалној, социјално и статусно повезаној групи, која настоји да сачува своју привилиговану позицију у светском систему (18-19).

Фурсов, међутим, сматра да је, од самог почетка, капитализам одликовало настојање да се образује самостална и од националних држава независна плутократска структура (овде и овде).  Он тврди да је природа капитализма као система, још од средине 18. века, „пројектно-конструисана, усмеравајућа и номогенетска“ (номогенетический характер). Већ тада се јавља амбиција, код најсамосвеснијих капиталиста, да се овлада не само националним друштвом, већ и главним економским процесима на планети.

Та амбиција је постала реална с тријумфом капиталистичког глобализма 1989. и с револуционарним унапређењем средстава општења и контроле (интернет, биг дата, вештачка интелигенција). Тако је, по Фурсову, настала мрежа међусобно повезаних и затворених наднационалних групација супербогаташа – 300‒400 породица (кланова) које су у својим рукама концентрисале богатство, моћ и медије.

Фурсов тврди да су „конспиративне структуре, заправо, трећа димензија капитализма, која довршава капиталистички систем и даје му целовитост“ (овде). Капиталистичка елита од самог почетка (тј. од 18. века) делује офанзивно – она има амбицију да овлада системом – политиком, медијима, културом, а на крају и светском историјом. Она то мора да ради – не зато што жели, већ стога што једино уз такво деловање капиталистички систем уопште и може успешно да функционише.

У основи, капитализам, по својој природи, жели да разори све што смета претварању ствари и бића у робу, односно свих односа у чисто новчане. Појединац мора да остане сам, наспрам система, што мање заштићен било каквим солидаристичким или духовним структурама. Зато капитализам немилосрдно разара нацију, религију („смрт Бога“), уметност, породицу, на крају и самог човека („трансхуманизам“)…

Управо о томе пише Фузаро у књизи Нови еротски поредак (2018). Он каже да савремени „турбокапитализам“ (turbocapitalismo) промовише оне идеје, теорије и понашања које појединце чине све слабијим и неповезанијим, а самим тим и све изложенијим манипулацији и експлоатацији. Саставни део ове идеологије је тзв. сексуално ослобађање – уклањање свих табуа и забрана (што је пандан дерегулацији тржишта), уз промоцију модела лаке промене партнера – баш као што се и од радника очекује да прихвати краткотрајне послове на одређено и њихову убрзану сукцесију.

И док брачна и породична љубав стварају јаке везе алтруизма и солидарности које појединца подржавају и оснажују, „апсолутни капитализам“ (capitalismo assoluto) настоји да се изврши „деетизација света живота“ (deeticizzazione del mondo della vita; стр. 22). Циљ је да испред моћног, глобалног Господара остане тек слаби, атомизовани, недруштвени и изоловани „прекарни Слуга“ (precarizzato Servo) који другог пре подне види као супарника у такмичењу ко ће да ради јефтиније и ефикасније, а поподне као објекта сексуалног задовољства (20-23).

Отуда толика системска подршка „џендер идеологији“ (ideologia genderista) која, одвајајући сексуалност од биолошког пола и рађања, појединца чини суштински несигурним, отуђеним, дезоријентисаним, усредсређеним на сопствену сексуалност и последичне сукобе с окружењем – од породице до друштва-нације.

Идеални постидентитетски радник-потрошач, објашњава Фузаро, практично мора да изгуби сваки идентитет (попут класног или националног) осим сексуалног (22). А и он треба да буде флуидан и неодређен, како би појединац, сведен на пансексуалну монаду, био лишен свих капацитета да уочи злоћудност система и пружи му отпор (223-224; 311-312; 353).

И пошто је разорио или раслабио све друге структуре, капитализам је, у нашем времену, дошао и до саме природе човека („трансхуманизам“). Али, тоталне амбиције – које као да више ништа не може да ограничи – на крају доживљавају и рађање одсудног отпора.

Штрек верује да „већ сада капитализам умире као резултат уништења својих противника – он скапава, такорећи, од превелике дозе самог себе“ (from an overdose of itself; овде). Концентрација светског богатства у мало руку, доминација шпекулативног капитала и империјална пренапрегнутост, угрожавају саме основе система.

С друге пак стране, најава замене све јефтинијег људског рада аутоматима, рађа страх да ће капиталистичка суперкласа на крају пожелети да елиминише велики део „непотребног“ човечанства – излишног као радна снага, а одвећ сиромашног да би доприносио „тржишној тражњи“.

Ударивши на све, тотални капитализам као да је коначно изазвао појаву обједињеног отпора. Актуелну антисистемску побуну две од последњих неколико преосталих националних држава – Русије и Кине, од којих ова друга још има снажне елементе социјализма, а прва елементе традиционалног солидаризма и комунитаризма („православни социјализам“) – подржао је готово цео Трећи свет. Африка, Латинска Америка и Азија схватају да је ствар отишла предалеко, те да ће их хибрис тоталног капитализма у тишини придавити, ако сад нешто не предузму.

И тако, као да живимо у одсудним временима у којима се бију многе битке, али које се могу посматрати и као једна – од Бахмута, до отпора „џендер идеологији“. Ово је можда последња прилика да се хиперкапитализам заузда. Јер, ако сада не буде заустављен, његову победу већина човечанства, па и сам човек, можда више неће успети да преживи…

Чланак Тотални капитализам се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)

У суботу је у Охриду председник Србије рекао да, премда он „ништа није потписао“, „некакав договор је постигнут“ (овде).

То су потврдили и остали договарачи. Косовски премијер је, тако, казао да „између страна“ постоји „јавни договор“ (овде). А министар дипломатије ЕУ Жозеп Борељ изјавио је да се „анекс и споразум сматрају прихваћеним“ (овде), те да ће текст анекса одмах бити објављен на сајту његовог министарства – што је и учињено (овде).

Потврда договора дошла је и од изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара, који је у Охриду казао да је „вечерас постигнут тежак, али неопходан договор Београда и Приштине“ (овде).

Тачно је да ништа није потписано. Али, универзитетски професор Зоран Чворовић, уочи Охрида, објаснио је да Бечка конвенција о уговорном праву (1969) омогућава да међународни уговор „стране могу оверити на било који начин на који се међусобно договоре – то може бити и усмени споразум, пошто међународно право има принцип да је сваки споразум обавезујући“ (овде; прев. овде).

Погледао сам Бечку конвенцију. И доиста, одмах у члану 3 лепо се каже да „међународни споразуми који нису закључени писменим путем“ такође имају „правну вредност“ и „потпадају под међународно право (овде).

После Охрида Чворовић је на друштвеним мрежама прокоментарисао да је Охридским изјавама процес склапања међународног споразума, који је почео 27. фебруара, завршен. Дакле, имамо споразум.

Када пажљивије погледамо сам текст Споразума и Анекса видимо да је ово тространи споразум: између Београда, Приштине и Брисела.

Брисел има функцију арбитра, он оцењује да ли Београд и Приштина поштују договорено. Кроз донаторске конференције, Брисел даје награде Београду и Приштини ако испуњавају Споразум. А кроз блокаду придруживања ЕУ додељује им казне, ако га се не држе.

Важан моменат код Анекса је изостанак редоследа испуњавања договореног: „Косово и Србија су сагласни да ће се сви чланови (Споразума) спроводити независно један од другог“ (овде). То, рецимо, значи да Приштина практично одмах може да тражи улазак „Косова“ у УН (чл. 4 Споразума), док Београд то не сме да опструира зато што косметски Срби још нису добили аутономију.

Тако се, Охридским пристанком („некакав договор је постигнут“), Београд сагласио да се претварање „Косова“ у независну државу (а у неком тренутку и чланицу УН), чврсто веже за приступање Србије ЕУ. Као што је то рекао и председник Србије (овде): „Ако ми будемо желели да напредујемо на европском путу, наш напредак ће бити цењен и кроз то колико и шта ћемо да урадимо по питању имплементације овог (Споразума и Анекса)“.

Ако треба да оценим Охридски пристанак, онда могу да кажем да је то рачун без крчмара. А крчмар су грађани Србије.

Брисел мисли да смо ми још у стадијуму евромазохизма када је, према истраживању НСПМ (октобар 2007) 72% грађана Србије било за улазак у ЕУ, 21% против и 7% неодлучно (овде 85). Али, од тада смо се дозвали памети. Сада је, према последњем истраживању НСПМ (јануар 2023), за улазак Србије у ЕУ 35%, против 48%, неодлучно 17% (овде).

Дакле, подршка уласку у ЕУ се буквално преполовила, а удео противника се удвостручио. Тако је сада, међу опредељенима, евроскептика више него евроентузијаста – 58% : 42%.

Штавише, према истом истраживању, уколико би услов за улазак Србије у ЕУ било признање независности „Косова“, подршка пада на свега 9%, а противљење ЕУ расте на 79%! (исто).

Стварно није јасно како Брисел мисли да тргује са Србима –  по начелу „ви сад мало признајте сецесију Косова, а ми ћемо после мало да вас пустимо у ЕУ“ – кад је 80% Срба против те трговине?

Колико је цео споразум од почетка на климавим ногама види се и по томе да је председник Србије колико сутрадан после Охрида изјавио: „Ми ћемо да имплементирамо највећи део ствари, али нећу да имплементирам ништа о уласку у УН“ (овде).

То је сасвим супротно охридском Анексу – који је председник Србије, по сопственој изјави, прихватио. А Анекс јасно каже: „Косово и Србија сагласни су да неће блокирати примену ниједног члана (Споразума)“ (овде).

Ниједног члана Споразума? Не каже ли члан 4 став 2 Споразума: „Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“? А УН је међународна организација.

Дакле, председник Србије је, сутрадан по прихватању, јасно рекао да ће ипак да блокира примену члана 4 став 2 Споразума. Како то може?

Али, приметиће неко, то је за унутрашњу употребу, како би се анестетизовала српска јавност. Међутим, из оваквих изјава ипак произлазе две могуће последице:

1. Приштина ће у једном тренутку моћи да се позове на ове изјаве председника Србије, којима се одриче поштовање Споразума – па ни она неће хтети да примени неки његов члан који јој не одговара; тако ће се примена Споразума заглавити;
2. Брисел може да запрети Београду да ће му блокирати приступ ЕУ док не испуни све – укључив и чл. 4 ст. 2; али, у Београду ће само малоумни политичар хтети да дозволи Косову столицу у УН, у замену за наставак пута у ЕУ – ако је 80% бирача против тога; онда опет од Споразума нема ништа.

Дакако, алтернатива је да се Срби натерају да комплетно примене Споразум и Анекс. Но, ако се боље размисли, то може бити само увођењем унутрашње диктатуре.

Но, Срби су у томе мало незгодни. Сетимо се како је било 2020. када су власти најавиле поновно ковид-затварање. Догодио се Ивањдан испред Скупштине. Видело се колико је тврдо, колико су људи љути. И власт је морала да одустане.

Наравно, унутрашња диктатура увек може да рачуна на помоћ од НАТО чизме.  Али, онда би то била истинска окупација. Но, као што рече онај Француз – с бајонетима можеш све, али не и на њима да седиш.

Дакле овај споразум је од самог почетка климав, а пошто је суштински супротан елементарним националним интересима, треба га немилосрдно рушити – као и све политичаре који га подржавају.

Наши политичари, нажалост, воле да мисле да ће да ће да надиграју Запад, јер су „паметнији“ (читај: лукавији). Али, што рече Момчило Селић: многи од њих су се „коцкали с коцкарницом“ – и Милошевић, и Ђинђић, и Тадић, и Вучић. Али, „Сатану нико лукавством није победио“ (нав. овде 253).

Данашњи подржаваоци председника Србије такође пропагирају нужност лукавства слабијег: „Змију глади, испод ње се вади“. Али, та „лукавост“, која захтева неограничено трпљење Срба на Космету, ипак има своје границе.

Јер, како косметске Србе препустити на милост и немилост „администрацији Приштине“, када видимо да се Србин, због пуке мајице с „цртежом мапе Србије с Косовом“, осуђује на осам месеци затвора, при чему је одлежао шест.

У исто време, албански полицајац „Косовских безбедносних снага“, који је пуцао на српског дечака (11) – само зато што је путем носио бадњак, и погодио га у лево раме (прострелна рана десетак цм од срца), пуштен је у кућни притвор. А „косовски“ тужилац поднео је комичну тужбу: „изазивање опште опасности“ – дечко се, ето, заиграо пиштољем, што је довело до извесних,  безначајних „лакших телесних повреда с привременим здравственим последицама“.

Дакле, Србину за мајицу шест месеци затвора, а Албанцу за прострелну рану кућни притвор. Ето то је правда „Републике Косово“. И сада Срби треба да се интегришу у такву „администрацију“, која ће им, према Охридском договору, обезбедити „некакав облик локалне самоуправе“? Смешно.

Вашингтон и Брисел желе да, после свих грешака које су овде направили, хитно затворе „српски проблем“ пре него што Руси сломе кијевску хунту. То је  оно што Милош Ковић назива америчким моделом пацификације: „дођу, побију, протерају и опљачкају, а онда траже да се помирите са реалношћу“ (овде).

Али, све то у данашњем времену је рачун без крчмара. Охридски рачун без крчмара.

Чланак Слободан Антонић: Охридски рачун без крчмара се појављује прво на ИСКРА.

(Слободан Антонић) Фото: Медиа центар

О различитим показатељима да је Србија колонија већ сам писао у серији чланака (овде). Сада ћу да изнесем још неке економске показатеље.

Србија је у неоколонијални положај доспела након 5. октобра 2000. Тај дан слободно се може назвати колонијалном контрареволуцијом. Ако је 1804. била година антиколонијалне револуције и почетка стицања суверености, 2000. година је почетак пада српског друштва у колонијалну зависност.

То се види, између осталог, и по томе да је, после 2000. године, највећи део производне имовине, кроз „приватизацију“, доспео у руке странаца.

За време Милошевића свега 15% запослених радило је у приватном сектору (овде 77), да би до 2020. године приватни сектор нарастао на 74% запослених (овде 79). Од тога, највећи део припада странцима.

Током српске приватизације укупан износ трансакција износио је око пет милијарди евра. О тога су странци купили предузећа за 4,1 милијарду, а домаћи капиталисти за 0,9 милијарди (овде 73).

„Странцима је продато готово све што су желели да купе, по ценама по којима су то желели“ (овде 198). Па ако већ говоримо о пљачкашкој приватизацији, „највећа пљачка у приватизацији била је у корист странаца“ (овде  69; 73).

Статистички завод, који је некада водио евиденцију о структури власништва (домаће – страно; овде 48), то више не ради. Ни у статистичким годишњацима више се не могу наћи подаци за БНП – вредност робе и услуга остварених средствима у власништву домаћег становништва.

Ипак, несумњива је доминација страног капитала у српској привреди. Од 15 највећих извозничких компанија свих 15 припадају странцима (овде). Но, тек поређењем БНП с БДП могао би да се процени обим укупног вишка исисаног из Србије.

Једна од процена је да у Србији „одлив капитала прикупљен по основу дивиденди, реинвестираних профита, камата итд. (у корист странаца – С. А.), у просеку годишње износи преко милијарду евра“ (овде 53) – при чему томе треба додати још и „­две милијарде евра годишње, колико се из Србије одлије кроз трансферне цене“ (исто 54-55).

Трансферне цене представљају лажно приказивање цена по којима домаћа подружница неке транснационалне компаније купује или продаје производе централи. Најчешће, увозне цене се надувавају, а извозне багателишу – како би се смањио или сасвим избегао порез на профит.

Тај механизам дренаже вредности из колоније се, рецимо, лепо види из податка да је 2011. извоз из Србије у Аустрију износио 267 милиона евра, док аустријски подаци о увозу из Србије приказују 385 милиона евра. То значи да је само у Аустрију, те године, овим путем трансферисано преко сто милиона евра (исто 54).

На основу односа улагања страног капитала и профита процењено да је сразмера оплодње страног капитала у Србији 1:2,5 (на уложени евро добит од 2,5 евра. То сасвим одговара Манделовој рачуници сразмере од 1:2,5 оплодње америчког капитала у Латинској Америци 1957-1964. (овде). То је права слика српског (полу)колонијалног статуса, односно полупериферијског положаја данашње Србије у светском капиталистичком систему (овде).

Србија, ако и свака колонија, води политику безусловног спољнотрговинског дефицита. Овај дефицит значи непрекидно задуживање, структуралну зависност економије од Запада и конторолу привредне политике од стране ММФ.

Према званичним подацима, разлика између српског увоза и извоза, 2000-2020, износи 129 милијарди долара.

Спољнотрговински дефицит Србије 2000-2020.

Извори: за 2000-2008: овде iii; за 2009-2013: овде 309; за 2014-2018: овде 299; за 2019-2020: овде 313.

У питању је мањак од 6,5 милијарди долара годишње или 538,6 милиона долара месечно. Ради поређења, годишњи дефицит Србије у доба социјализма (1988) био је свега 80 милиона долара (овде iii). Тих 6,4 милијарди долара годишњег мањка и јесте разлика између привреде у релативно сувереној земљи (каква је била СФРЈ) и привреде у (полу)колонији.

Дефицит од 129 милијарди долара покривен је:

1. дознакама наших радника из иностранства, које су 2001-2020. изнеле 77 милијарди долара (процењено према WB);
2. страним кредитима: укупно 38,3 милијарди долара (овде);
3. приходом од приватизације: преко 7 милијарди долара (овде).

Србија је, дакле, за двадесет година, сервисирајући модел привреде (полу)колоније, потрошила оно што је остало од претходних генерација (приватизација), оно што је зарадило милион сународника из иностранства (дознаке), и оно што ће тек зарадити наредне генерације њених житеља (кредити).

Наравно, постоји још економских показатеља (полу)колонијалног положаја данашње Србије. На пример, банкарски сектор. Док је у Немачкој, Француској или Британији већина банака у власништву домаћег капитала, на екс-социјалистичком истоку Европе доминантан је страни банкарски капитал (овде). Али, у Србији све банке осим једне (Поштанска штедионица) у власништву су иностраних, првенствено евроамеричких структура. Само у једној години стране банке су из Србије извукле 1,5 милијарди евра (овде).

Друго, у Србији страни капиталисти од српске владе добијају 14,5 пута више субвенција за новоотворене погоне него српски капиталисти (овде). Износ субвенција креће се и до 142.000 евра по новозапосленом раднику (овде). Тиме стране компаније у Србији практично обезбеђују бесплатну радну снагу за наредних неколико година.

Оваква пракса се оправдава тврдњом да се субвенције враћају кроз порез који плаћа страна компанија. Али, подаци сведоче да је износ субвенција најчешће двоструко већи од плаћеног пореза (овде). На субвенције странцима је потрошено око пола милијарде евра (овде 68).

Домаћи капиталисти се жале и да велике инфраструктурне послове од државе (тренутно вредни пет милијарди евра), обавезно добијају странци (овде), да највећи део профита странац може легално да изнесе из Србије а домаћи предузетник не може, и да је странац је ослобођен царине на увоз производне опреме, а домаћи капиталиста не (овде).

Треће, положај домаће радне снаге. Закон о раду 2014. донет је тако што су српске власти „прихватиле 65% препорука Савета страних инвеститора у Србији“ везаних за измену дотичног закона – како се похвалила сама председница српског Foreign Investors Council-а (овде). Влада Србије је платила рекламу на CNN -у, у којој се позива страни капитал да дође у Србију, будући да у њој има, како је стајало у реклами, „високостручних, а јефтиних радника“ („high-skilled, low-cost workers“; овде 0:19).

Некад и девет десетина запослених код странаца ради на одређено време, што значи – нема синдиката, нема плаћања прековремених сати, нема паузе за тоалет, нема одмора за викенд… Као што је сликовито примећено: „Страни инвеститори осећају се у Србији као британски туристи на Закинтосу: све норме, социјалне, правне и моралне, укинуте су, и – идемо!“ (овде).

На крају, мало теорије. Објашњење начина експлоатације неформалних колонија почива на теорији скривеног цеђења или одливања вишка (capitalist surplus extraction, surplus drain). Економски вишак је „разлика између онога што друштво произведе и трошкова производње“ (овде 9). Савремено тржиште се састоји из ланаца различитих прикривених монопола, преко којих доминантни економски актери елиминишу компетитивно тржиште и систематски присвајају неплаћену вредност (oligopoly capitalism; овде). То омогућава извлачење економског вишка из практично свих чиниоца производње: земље, сировина, рада, енергије, знања, технологије или капитала (овде 197).

Савремени светски капиталистички систем управо се састоји из пирамиде уланчаних монопола, на чијем врху су глобалне компаније, а на дну су локални произвођачи (подизвођачи). На свакој тачки те пирамиде, актери који су изнад (компаније или њихови делови), захваљујући монополском положају, присвајају део вредности коју су створили хијерархијски нижи актери.

Класичан случај је компанија Apple и његов производни ланац. Реч је о компанији без сопствене фабрике (fabless company). Apple је на врху система који чине, редом надоле, фабрике за склапање компоненти, фабрике за производњу компоненти и снабдевачи сировинама. Apple контролише дизајн, коородинира цео производни систем и управља маркетингом и продајом. Apple увек ангажује више добављача, намећући им се као једини купац, али и постављајући их у међусобно конкурентски положај, како би им оборио цену производа. Добављачи морају да притискају своје добављаче, или да обарају цену рада, да руинирају ресурсе и околину, да траже субвенције од државе (општине) и слично. Наизглед, све почива на слободном тржишном уговарању. Али, системски монопол доминатних актера омогућава постојано цеђење (одлив) системске ренте (овде).

Обезбеђење локалних делова система скривених мопола основна је улога компрадора (в. овде).

Напослетку и питање у односу на коју је земљу (или блок земаља) Србија у колонијалном положају. Миодраг Ранковић Србију види као жртву првенствено америчког хегемонизма и империјализма (овде), док Јово Бакић износи оцену да је „Србија колонија не само САД и ЕУ, већ и Русије и Кине“ (овде).

Међутим, од страног капитала који је у Србију ушао 2010-2020, 67,6% долази из ЕУ, 9,3% из Русије, 4,3% из Кине и 2,3% из САД (овде). Србија је у економском погледу под јасном доминацијом ЕУ, док у медијској сфери ЕУ дели утицај са САД. Само једна америчка агенција (USAID), у раздобљу 2001-2019, уложила је 140 милиона долара у „пројекте“ српских медија и НВО (овде). Наравно, САД војно контролишу и јужну српску покрајину, и имају снажан утицај на српску политику.

Дакле, Србија је у економској и политичкој зависности од ЕУ и САД. Србија је њихова неформална колонија.

Чланак СРБИЈА КАО КОЛОНИЈА се појављује прво на ИСКРА.

(Слободан Антонић) Фото: Медиа центар

Друга Србија као друга нација

Прошле недеље се, на сајту Peščanika, Иван Чоловић пожалио како професор Слободан Наумовић и ја лоше утичемо на странце (овде).

Страни научници, ето, често преузимају нашу критику Друге Србије. Они више верују једном Наумовићу (овде) или Антонићу (овде) него Чоловићу. Зато је Peščanikov „секуларни свештеник… жовијалан и гибак, спреман да намерно кривотвори године и датуме, лепршав као шал око врата седокосо-временског стипендисте који бодро корача крај Сене“ (овде 65), морао да апелује на „српску академску јавност“ да „проблематизује и оспори“ оно што смо ми писали – како не бисмо даље збуњивали и дезинформисали иностране научнике (овде).

Стварно не знам шта је неистинито од онога што смо професор Наумовић и ја написали. Наумовићева књига изашла је 2009. године, и њена главна (наводно спорна) теза је да је подела на две Србије попримила облик „квазиетничког идентитетског расцепа“ (овде 289). А од тада до данас „расцеп у националном идентитету“ (275), очигледно, само се појачао.

Припадници Друге Србије, данас, заправо су још удаљенији од друштва и народа ком номинално припадају. Они развијају различите облике алтернативног (квази)етничког идентитета.

Јер, ако српско друштво доживљавате као „фашистичко“ (Аида Ћоровић), „натопљено фашизмом“ (Душко Радосављевић), где „у свакој пори живи фашизам“ (Драган Бурсаћ); ако сматрате да је „Србија четничка држава“ у којој се „већ у школама регрутују мали четници“ (Ђокица Јовановић); ако мислите да је Србија „септичка јама од државе“ (Исидора Стакић) и „болесник с којим Европа не зна шта ће“ (Павле Радић); ако су за вас „Србија и Р. Српска духовни логори“ у којима „људски живот вриједи колико један метак – или трзај ножа“ (Динко Грухоњић), ако су за вас Срби „народ болесни, који се не либи ходати по ножу геноцидности“ (Драган Бурсаћ) – како онда можете да припадате таквом друштву, таквој држави и таквом народу?

Стога није чудо да се развијају различите стратегије напуштања српског идентитета. Једни себе представљају као „анационалне“ (Биљана Србљановић) и невољне становнике једне туђе земље – то су Ћирјаковићеви „случајни Срби, као замишљена наднација елитних надљуди“.

Други отворено изјављују да их је „срамота што су Срби“ (Владимир Арсенијевић), додајући да им је „идеја југословенства постала ретроактивно делимично прихватљива“ (исти).

Трећи се директно декларишу као припадници некакве нације Југословена (Динко Грухоњић, Кокан Младеновић или Огњен Главонић), односно тврде да њихова „права“ земља није Србија већ метафизичка Југославија (Момчило Ђорговић, Јасна Ђуричић, Слободан Георгиев, Светозар Цветковић), пошто је за њих, на некакав некрофилски начин, „Југославија још увек жива“ (Теофил Панчић, Дубравка Стојановић, Алексеј Кишјухас, Дејан Илић)…

Четврти пак беже у субнационалне (регионалне) идентитете, конструишући их по (псеудо)етничком моделу. Али, обавезно као несрпске, па и антисрпске – попут „нације Војвођана“ (в. овде 173-237).

Ту су, наравно и регионални идентитаријанци (западнобалканци, овопростораши, регионци…), као легиони „унутрашњих странаца, који чине апарат аутоколонијализма, задужен за ефикаснији и јефтинији менаџмент наше понижавајуће зависности“ (Ћирјаковић).

Теоријску основу нужности редефинисања нашег идентитета дали су у Peščaniku Ненад Димитријевић (овде) и Дејан Илић (овде).

Први је објаснио да су чак и српска деца која се данас рађају – будући да су Срби – одговорна за „српске злочине“ из деведесетих: „Они су припадници групе (т.ј. српске нације – С. А.) која је компромитована злочином почињеним у име групе. Теза о неправедном терету, нажалост, пада пред увидом да су друштво и политичка заједница међугенерацијске категорије“ (овде).

А други се позвао на Хабермасов став да су „нацистички злочини направили оштар прекид у континуитету немачког колективног идентитета“, утврдивши да би и у Србији „транзициона правда требало да консолидује крхки нови колективни идентитет – што се подиже на рушевинама претходног, окаљаног масивним злочинима“, тако што „треба почети изнова на другачијим основама“ (овде).

Овај Илићев императив одмах је, такође на Peščaniku, подржала Весна Пешић, заложивши се за „редефинисање нас самих“ (овде)

Поменуте другачије основе новог српског идентитета, велики део Друге Србије препознаје као безусловну НАТО-филију и ЕУ-латрију. Тако „политичка организација Глас“, чији је оснивач Никола Самарџић, објављује да у Србији, „због политичке и медијске маргинализације, наше грађанке и грађани који су за ЕУ и НАТО постају национална мањина, с јасним политичким, вредносним и културним идентитетом“ (овде и овде).

Као што се из овог цитата види, они себе стварно почињу да доживљавају као другу нацију – различиту од осталих Срба. Соња Бисерко је у уводнику Хелсиншке повеље, за мај 2001, такве, прогресивне Србе – за које каже да углавном насељавају Војводину и Београд – назвала „евро-Србима“.

Али, и њих остали Срби такође све мање виде као своје сународнике. Никола Танасић их назива „идеолошким Хрватима, Монтенегринима и Бошњацима, заробљеним клетом игром судбине у трагичну чињеницу да су рођени усред Србије и од родитеља Срба“ (овде).

А Милан Миленковић пише: „Ми се у једној ствари гадно и кобно варамо: одроди, позападњачени Срби, више и нису Срби. Молити неког позападњаченог Србина да се врати српској култури је једнако смешно као и молити неког Бошњака, или Хрвата да се врати прадедовској вери“ (овде).

С друге пак стране, нека врста пандана Самарџићевом препознавању евро-Срба као „националне мањине“ јесте донекле иронични захтев Мише Ђурковића „да се традиционалним Србима признају права мањина у Србији“ (овде).

Ово је била реакција на насилно увођење „родно сензитивног језика“ у медије и образовање – што је изазвало велики отпор стручњака за српски језик, као и научне јавности уопште (овде). Ђурковић је стога затражио за Србе статус националне мањине, како бисмо, у условима доминације евроатлантске агенде, могли да наставимо с нормалним животом – између осталог и с коришћењем стандардног српског језика (овде).

Све у свему, Иван Чоловић може да се жали колико хоће. Али, Наумовићева теза о елементима псеудоетничког расцепа у данашњој Србији потпуно је тачна.

Ова дубока подељеност српског друштва није нешто необично. У САД, рецимо, данас има више међурасних бракова него оних између демократа и републиканаца. Удео једнопартијских бракова достигао је је 79%, а свега њих 4% су бракови у којима је један супружник демократа, а други републиканац (овде).

А у Русији Захар Прилепин објављује да он и тамошњи прозападни либераши нису исти народ (овде).

Наравно да чак ни дубоке разлике, по себи, нису ништа лоше. Али, ако су праћене мржњом према другачијима – што, нажалост, није редак случај код наших аутошовиниста (в. овде и овде), онда то све може водити директно у грађански рат.

То нико овде не жели, а и није тако лако могуће. „Две Србије“ – то није Србија подељена на пола, него је Друга Србија незнатна мањина, мада доминантна у контролисаној јавности. Али, девет десетина Србије није на њиховој страни (овде).

Зато, само мирно и присебно. Најважније је сведочити истину, упорно и систематски. А шта ће рећи на Peščaniku и није толико важно. Време је сад на овој другој страни, а њихов песак цури ли цури…

Чланак Друга Србија као друга нација се појављује прво на ИСКРА.