Милан Ружић

Занимљиво је то како у овим временима када је будућност света упитна, ми Срби и даље тежимо томе да политички, а и на сваки други начин, удовољимо својим колонизаторима и њиховим савезницима, некадашњим нашим противницима у многим ратовима које смо добили, а онда смо са победничке преведени на губитничку страну.

Сви размишљају о томе да ли наша невоља лежи у нашој власти или у њиховим страним налогодавцима, горепоменутим „савезницимаˮ. И онда се сам народ, мада, у томе предњаче српски интелектуалци, пита да ли решење свега овога лежи у демократији, у сужњократији или дронократији. Ми смо изабрали ово друго под маском првог плашећи се овог трећег.

Искрено мислим да наш опстанак тренутно може да се помогне искључиво старом српском менталитетском тековином названом инат. Уместо ината, ми смо изабрали политичке или академске кораке, али растрчане у супротном смеру. Уместо субвенционисања српског села (и ван предизборне кампање), стварања вишкова на пољу пољопривреде (житарице, воће, поврће), па и у сточарству (Уругвај би био добар пример), а најтачније, у производњи хране, ми стварамо вишкове доктора наука који нису стручни ни за шта, па чак ни за област обухваћену тезом на којој су докторирали, а који теже ухлебљењу на јаловој политичкој сцени. Једино на тај начин, хранећи Европу, можемо имати барем некакву полугу којом ћемо скинути са својих леђа наредбодавни терет наших окупатора и питати се за нешто у својој земљи.

Нико брже од нас не ствара нова лица и странке, нити академике и интелектуалце, а кроз потпуно неупотребљив образовни систем жедан реформе како бисмо и на пољу знања творили прекопотребне вишкове. А школство које након огромног броја година и новца производи људе неспособне за живот, науку и рад, није школство, него нешто попут велике друштвене мреже где је важно шта је ко рекао, ко је шта објавио и колико ко има лајкова. Имати професоре код којих су двојке и тројке највише оцене и сматрати их строгим и самим тим добрим, а не неспособњаковићима који не умеју да пренесу деци знања која би им омогућила и више оцене, погубно је за крхке дечје умове једнако колико и тежње појединих универзитетских професора да студенте науче мање него што они знају како би сами били незаменљиви до пензије.

Све ово делује као празна прича испричана милион пута, али без реформе школства и враћања у употребу богом дате земље коју још увек имамо, ми Срби немамо будућност ни у чему осим у дугом реду бивших народа изумрлих мало страном заслугом, а више својом.

Колико сутра ћемо бити сведоци директне одредбе за угњетавање нашег народа на Косову и Метохији и опет им нећемо помоћи, већ ће само тај догађај поједини интелектуалци блиски медијима искористити као платформу за јачање сопственог имена и даље успешно форматирање сопствене визије национално освешћеног патриоте и припадника интелектуалне елите.

А када инатом поставимо добре темеље, онда ће нам тек помоћи памет. Тек након успостављања тог крвотока моћи ћемо да се бавимо културом и осталим стварима које дефинишу један народ. Ми тренутно само постојимо у књигама, причама, заветима, паролама и предизборним спотовима као народ каквим волимо себе да сматрамо.

И док ракете лете по целом свету, а лидери империја зачешљавају фризуре, крате нокте и пудеришу кажипрст како би што боље изгледали док их медији снимају како тај исти прст притиска црвено дугме након ког ће полетети нуклеарна јата, ми се бавимо Експом да удовољимо свету који ће можда и нестати и који се дави у мржњи и неумрлој идеологији омаленог разјареног немачког бркајлије.

Дајте да нешто урадимо, па ако свет сутра нестане, да докажемо да смо нешто могли, а у случају да планета опстане, да докажемо да нешто можемо, да смо нечему вредели и да у нама и даље тече крв поштених сељака, срчаних ратника, потомака Светог Саве, штићеника Лазаревих и бодежа у рукама Обилићевим.

Чланак Ми Срби, у дугом реду бивших народа се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Поново се појављују некакве петиције и апели које њихови творци траже да потписујемо. Не знам чему више та најјаловија операција на телу српског интелектуалног, па и идентитетског тела које умире од наше небриге и недоприношења. Од нашег одсуства мењања навика које су и довеле до изумирања.

Док су на Косову и Метохији паљене српске куће, ми смо потписивали апеле. Док су у Црној Гори пресвлачили српску одору у усташку, измишљали језик и кројили новоисторију, ми смо покретали петиције. А док су у Републици Српској затирали сва могућа обележја српских стратишта и док је наш народ трпео сатанизацију, а затим и угњетавање од стране високих представника, ми смо по емисијама прогнозирали шта ће се десити у Русији и Украјини, како ће проћи Палестина, шта ће учинити Израел, ко ће бити изабран у Сједињеним Америчким Државама и да ли је Венецуела заиста највећи извозник злата и нафте у свету.

Све што смо чинили да докажемо свој патриотизам директно је било у сукобу са том најплеменитијом идејом и орденом националног идентитета и љубави према својој отаџбини. Патриотизам је доказиван на најглупље могуће начине, а првенствено на онај који би се тицао скоро па искључиво ега скупине људи окарактерисаних као национална интелектуална елита. Као да је неко наредио да наједном, са свим нашим савременим мукама, почне надметање у томе ко је наступио у више емисија, ко је имао више лајкова, чије су текстове највише читали, ко пише на највише портала, ко је био најближи збиљи у својим прогнозама и томе слично. Водили смо, и водимо, рат једни са другима не бисмо ли се огребали за неки крњатак пажње одређеног дела јавности који би био довољан да нам нахрани его барем на неко време. И сви ти силни потписи, а и сам сам потписао од 2014. до 2020. сигурно преко 60 разних апела, подршки, петиција и томе слично, донели су само минутажу на слабо читаним порталима, реч-две на трибинама и пар интервјуа на местима на којима нас нико и не чује и на којима се публика већ унапред слаже са свим што ћете рећи, јер алгоритам тако и спаја људе.

Стога, нисам невин у овом смислу потписивања тих бесмислица од акција, али сам са тим прекинуо 2020. године, јер сам схватио да осим илузије и јаловине у смислу чињења, ничему тиме нисам допринео. Једино се, као што рекох, его хранио пажњом и тиме што вам име и презиме стоји поред великих имена и презимена, људи чијим делима се опијате и чијим величинама тежите, али опет схватите да су тим списковима и они сами испали наивни, лењи и да им то одузима време потребно да се баве управо оним по чему их и цените.

И знам да сам милијарду пута говорио исто, али то се ради када неко неће да упамти и утуви у главу, па ћу рећи опет…

Постоје три начина којима можемо помоћи својој земљи и њима доказати љубав према истој, ако је већ стално присутно то надметање у испољавању патриотизма, а то су следећи… Можете окупити људе и политички се ангажовати како бисте нешто променили, ако још увек нисте прерасли ту илузију да политика заиста нешто може променити. Затим, можете се борбено ангажовати, при војсци, па оружјем бранити свој народ и земљу. Трећи начин је за оне који су прву опцију прерасли, а у другој се не проналазе из више разлога, а најчешће због онога да нису способни некоме одузети живот или једноставно не желе седети у војсци којој је наређено да мирује, а тај начин јесте ангажовати се у пољу свог интересовања или каријере, да ли уметничком или научном, и на том пољу, једнако бојном и тешком, покушати да учинимо нешто за своју земљу.

Да будем искрен, одавно су за мене највеће патриоте људи који упркос свему што их од тога може одвући, негују таленат дат од Бога и користе га да буду што бољи у ономе чиме се баве. Дакле, то су они људи који на олтар своје државе прилажу оно што најбоље раде и тиме, колико је могуће, утичу на заустављању онога што круни њихову земљу. И када некаква пажња ипак дође, а хоће ако довољно добро радите то што сте одабрали и за шта сте талентовани, искористите тих неколико тренутака и мрва омање и бедне славе илити тишине публике да ипак кажете нешто паметно, похвалите некога или укажете на неке недостатке, не са висина Олимпа, већ из братског јарма који делите са свима онима који су Срби и које са радошћу, и упркос свим њиховим недостацима, називате браћом, па заједно вучете плугове не би ли и овде никло нешто од чега ћемо сутра децу прехранити.

Чланак Са висина Олимпа или из братског јарма се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Дан пре уласка у 2026. годину, у Данској ће поштар доставити последње писмо. На овај начин не само да се урушава традиција стара преко 400 година, већ ме је ова вест затекла више као знак одумирања једне од последњих ствари за коју је ипак био потребан одређени труд. Све се преселило, заједно са нама, на дисплеје телефона и екране рачунара, и свет ће од овог тренутка, сасвим сигурно, тежити укидању писама и у другим државама, јер знамо да кад глобализам такне у нешто, то не остаде живо. Данска ће на овај начин растеретити свој буџет за 2.500 плата, па само сачекајмо да наши чују за ово…

Није се мало тога променило за мојих досадашњих 37 година… Настало је много тога што је у мом детињству деловало као далека будућност и научнофантастична прича, али много више ствари је нестало. Баш скоро смо на једној књижевној вечери имали случај да је један глумац рекао ону чувену — окрени нулу. И ништа се није догодило. То више није ствар на коју ће публика реаговати.

Тако ће и за ко зна колико година, али свакако нећемо много чекати, неко поменути писмо, а млађима ће неко морати да објасни да је у питању претходник мејлова или ДМ-а (како се популарно називају директне поруке на друштвеним мрежама). А тај неко ко буде објашњавао, свакако ће то учинити због ситуације и  мораће брзо да објасни да се нешто друго не пропусти, па неће стићи да пренесе радост или бол писања, причу о траговима суза и размазаног мастила, мирисању папира, стављању цвета у коверту, предавања писма поштару или убацивање у китњасте црвене поштанске сандучиће на трговима градова. И ко ће тек пренети онај дивни, а понекад и застрашујући, осећај чекања код сандучета закаченог на зид зграде или за капију и свакоминутног проверавања, дизања завесе кад чујете мотор или ауто, трчања на прозор када зашкрипе улазна врата од зграде или дворишта, па и дрхтање руку док отварате драгоцену коверту, неспретно развијате спретно савијени папир.

Па замислите само колико ће бити тужно када детету у овим данима неке од будућих година кажете: „Хајде, отвори лаптоп и напиши мејл Деда Мразу шта желиш да ти донесе.ˮ

Глобализација ће од свих нас направити Маркесовог пуковника коме више нема ко да пише, а ми ћемо чекати, јер писмо је ипак подразумевало некакав труд и доказ да је пошиљаоцу стало, a ми желимо да се за нашу наклоност или пажњу неко барем мало потруди. Данска није далеко, али обећање о једном свету, у ком руком писана реч нешто значи, делује све даље. Другачије ће сад одзвањати чувена песма „Return to Senderˮ у извођењу једног од првих манекена савременог света, апостола онога што називамо глобализмом.

Чланак Последње писмо се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Одавно се води полемика око тога колико је заиста корисна вештачка интелигенција (у даљем тексту ВИ) и колики је њен креативни потенцијал, а многи су се бринули и за ону другу страну која се тиче тога колико ће милиона људи изгубити посао под налетом ChatGPT-а (у даљем тексту ГПТ). Сви су имали своје претпоставке док се у мени након једног скандала у Америци када је поништен литерарни конкурс, јер је од преко 70.000 пристиглих рукописа потврђено да је преко 68.500 било сачињено уз помоћ ВИ, родило питање до када ће одређени софтвери моћи да утврде шта је креирано од стране ВИ, а шта не.

Међутим, још од појаве Гугла, а касније и паметних телефона, човечанство је нешто што је требало да користи као штаку, помоћно средство које ће му олакшати живот, унапредило у инвалидска колица без којих живот више није могућ. И сам интернет, одувек је размишљао писац ових редова, направљен је да збуни човека, поред тога што ће од њега направити мање покретно биће, самом неактивношћу склоно разним обољењима и деформитетима (од чега би профитирале разне гране од фармације па надаље), а збуниће га тако што му нуди преко милион или милијарду потврда за сваку глупост коју укуца попут равне Земље, непостојања диносауруса, информација о појединим људима и томе слично

Елем, када имате паметни телефон, не само да не знате више бројеве телефона напамет, већ се коришћење мозга смањује за невероватних 2‒3% што резултира не само мањком меморије, већ се смањеном можданом активношћу, тврде научници, смањује свака способност која зависи од мозга ‒ од моторике до спремности имуног система на одбрану од спољашњих опасности у виду вируса и бактерија.

Али све је ово нешто што смо уопштено могли да претпоставимо, с тим што смо се све време питали погрешно питање, а то је оно о радним местима и потенцијалу ВИ да обавља људске послове. Оно што се нисмо питали, а ових дана се то питао гласовити МИТ (Massachusetts Institute of Technology), јесте утицај ВИ, тачније ГПТ-а, на људски мозак. Резултати су и више него застрашујући.

Након четворомесечног испитивања корисника ГПТ-а скенирањем мозга, закључак је да ВИ, наравно чини људе продуктивнијима, али тихо уништава наше когнитивне способности. Један од најбаналнијих примера јесте и тај да 83% корисника ГПТ-а приликом тестирања нису могли да се сете шта су написали само неколико минута након исписивања неколико редова руком.

Скенирање мозга корисника ГПТ-а и осталих алата вештачке интелигенције показало је да су неуронске везе спале са 79 на само 42, а то показује губитак мождане повезаности за застрашујућих 47%. Да у резервоар вашег аутомобила одједном стаје само половина, а лампица сигнализира да је пун, ви бисте се обратили аутомеханичару, али када се ово догоди вашем мозгу, ви то не региструјете, а ако нешто и приметите, онда то игноришете, јер нема потребе да се „оптерећујете“.

Када су научници који су спровели ово истраживање замолили кориснике ГПТ-а да нешто напишу без помоћи вештачке интелигенције, њихово писање је било далеко лошије, чак и граматички проблематичније, од свих осталих упоредних субјеката који никада нису користили ВИ. Дакле, корисници ГПТ-а нису само лењи и зависни од ВИ, већ је на делу јако прецизна илустрација когнитивне атрофије. Нешто попут атрофираног мишића који је заборавио своју улогу.

МИТ је урадио ЕЕГ скенирање мозга на 54 учесника пратећи алфа-таласе за креативност, бета-таласе за активно размишљање и укупну неуронску повезаност. Закључак је да је код корисника ГПТ-а на делу мерљиво оштећење мозга директно повезано са претераном употребом ВИ и да ово није никаква теорија или мишљење, већ научно доказана ствар. Скенери мозга показали су ужасавајући пад алфа и бета-таласа.

На делу је парадокс продуктивности, већ дуго прогањана кованица о којој се не говори, а она у суштини значи да ГПТ заиста помаже да се задаци обаве 60% брже, али смањују когнитивно оптерећење за 32%. Другим речима, дугорочна мождана снага мења се за брзину.

МИТ је научно утврдио да сваки пут када неко користи вештачку интелигенцију као пречицу, та особа нагомилава камату у облику изгубљених мисаоних вештина, и баш као код финансијског дуга, трошак се временом акумулира. Истраживачи са МИТ-а ово називају „когнитивним дугом“.

Све у свему, изгледа да смо поново жртве технолошке преваре, и то не ни први ни последњи пут, али оно што забрињава је што смо поново то исто својом вољом.

У Србији практично, осим неколико људи који нас константно упозоравају на све и промишљају о стварима, и не постоји никаква друга интелигенција до вештачка. Вишедеценијски научни рад и друштвену одговорност су српски интелектуалци заменили за брзу селебритизацију, а њихови гледаоци више и не разликују научника или ствараоца од човека који има само речи и већу минутажу код Марића. Постало је много престижније издати науку и државу за минут пред камерама или 200 евра за колумне у читаном медију. Како вештачка, тако и српска псеудоинтелигенција профитира док народ, корисник идеја својих онлајн идола, чека на њен следећи потез са илузијом да ће тај потез донети некакав бољитак или барем већу продуктивност.

Чланак Има ли живота после ГПТ-а? се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Ако су већ здравство и образовање у Србији претрпели највећу штету приликом преласка са власти на власт, са јахача на јахаче, време је можда, уколико је судити и по изјавама министара и осталих политичара, нешто од тога угасити. Здравство не можемо, јер онда не би имао ко да нам узима половину плате глумећи лекара тако што ће вас за кијавицу послати на магнетну резонанцу у своју приватну клинику где ћете за тричавих 600 евра обавити све тестове. Не кажем да су криви лекари, већ „систем” који не постоји и чије је непостојање дозволило данашњу ситуацију.

Међутим, оставимо здравство по страни, јер још увек заиста имамо сјајних лекара који, нажалост, гледају где да отпутују. Задржимо се на ономе што је некада, као и здравство, било бесплатно и у најмању руку сјајно, а то је образовање.

То је оно што нема сваки други политичар у Србији.

Некадашње образовање у свим формама и називима кроз које је прошла Србија било је једно од најбољих у Европи. Оно што се данас дешава на том пољу је сулудо, непотребно и апсолутно неприлагођено. Неки од примера неприлагођености, а преко њих ћу претрчати, јер желим да се фокусирамо на нешто јако важно, јесте рецимо учење теорије о алгоритмима у првом разреду основне школе у ком смо некада имали шест предмета, а данас чак десет. Па рецимо „Горски вијенац” (истина одломак, али опет неприлагођен) у шестом разреду основне школе. И још много сличних прекорачења потенцијала и методике.

Оно на чему желим да се задржим је једна од највећих срамота и бесмислица у нашем образовном систему, а не говорим о отвореном лобирању и томе да кад наставници и професори наметну ђацима уџбенике издавачких кућа, они од истих тих кућа добијају новчану награду, већ говорим о пријемном испиту на који поскакују срца родитеља и ђака на прелазу из основне у средњу школу.

Наиме, већ годинама сведочимо томе да неко пре пријемног открије шта ће бити на самом пријемном испиту, а онда имамо превоз тестова у блиндираним аутомобилима уз пратњу полиције. Па тајна штампања три опције од којих ће две бити бачене када се само једна извуче тог дана. Дакле, беспотребно се троши огромна сума уместо њене трећине. Чему то исмевање једне државе која тврди да је озбиљна, а деца јој хакују сајтове министарстава и дечји тестови се возе под будним оком полиције, војске или кога већ…

Чак ни то није најгора ствар, већ следећа… Више не постоји као некада праг пролазности који је био 11 (од 20) поена из српског и 11 (од 20) поена из математике како бисте уписали четворогодишњу средњу школу. Све испод тога резултирало би падом на пријемном испиту и уписивањем детета у трогодишњу средњу школу, а самим тим, то би значило његову немогућност да упише факултет. То је био сјајан филтер за одвајање добрих од лоших ђака. А данас не постоји праг пролазности и у свим школама, услед беле куге, има места за упис, па има чак и гимназија у које се уписују двојкаши и тројкаши из основних школа. И тад морате да подредите и програм и методику наставе свима, а у том распону (не)знања, то је немогуће.

Решење би било или укинути пријемни испит и школе уписивати на основу успеха из онсовне школе или послушати наше бивше и садашње министре којечега који тврде да је најбоље отворити приватне школе.

Не може се очекивати да озбиљни људи који нешто знају, а имају титуле професора, наставника или учитеља раде у школама за плате које могу да зараде на киоску уз минимум одговорности. Да не говоримо о поштовању професора, јер то више не постоји. Некада су се пред тим људима на улици скидали шешири, а данас и сама држава, како видесмо при обрачуну са студентима, жели да им скоро па скине главу.

Наше школство је зрело за потпуну реорганизацију у сваком могућем смислу. Али држава не хаје за то, већ води рат против студената и професора, а уз помоћ људи који не знам да ли су завршили ни основне школе, а камоли факултете. Дакле, оваквој партијској номенклатури апсолутно одговара одгој необразованих насилника са придодатом факултетском дипломом. Томе у прилог најбоље говори чињеница коју је скоро у једном интервјуу изнео један угледан универзитетски професор, а то је да је од 2010. до 2025. године докторирало 600% више људи, неог што је докторирало у периоду од оснивања Универзитета у Србији до 2010. године.

Скоро смо били сведоци тога да председник државе каже како на бироу има преко 8.000 просветара који чекају посао и да би требало отпустити све оне који због подршке студентима нису радили. А зашто их држава не смени ако је тако моћна и ако може?

Прво, зато што би студенти извршили још већи притисак. А друго, зато што су „колеге просветари” који су већином против студената, а то се зна и није ништа ново и необично, запослени преко партије, а у школама се све о свакоме зна. Одмах би отпуштени рекли ко је студирао преко 20 година и у ком од села, па му је ипак дат приоритет, чије дигнуте ноге држе директору везане руке и уста, који секретар узима мито и отвара фирме, који рачуновођа ком превознику намешта јавну набавку за екскурзије, па онда он/она бесплатно путује целе године, ко је неписмен у колективу, али предаје српски језик јер му је неко из фамилије директор, ком се јединичару дају најбоље оцене, јер су директор и учитељи уплашени његове или њене мајке на челној позицији, чија се деца могу кињити и терати у ћошак, ко на гласањима из зборнице све снима или слуша, па преноси председницима општине, ко скриншотује приватне Вајбер преписке колектива, па шаље у странку за миловање по глави и тапшање по леђима.

Ништа од овога није моја измишљотина и све ове чињенице су сакупљене у разговорима са професорима, наставницима и учитељима. Само мало поразговарајте са њима уместо што их прогањате и за секунду ће вам бити јасно све што недостаје нашем образовном систему.

Дакле, реформа школства би била огроман посао само ако послом сматрамо уклањање одређених приватника или државних структура из токова новца, као и уклањање лажних диплома. Уколико се само донесу ригорознија правила везана за пријемне испите и од њих се поново направе филтери, а не општа смејурија, имаћемо школски систем побољшан, барем ону његову исходишну тачку, за најмање 40–50%. То би могао бити први корак, а сви остали да иду за њим. Тешко јесте и изнервирали би се неки носиоци листа, али то је све занемарљиво уколико причамо о будућности наше земље.

А ви, политичари, немојте мислити да је ово некакав напад, већ најдобронамернији савет како да се ова држава опорави и најбоља препорука шта да учините за Србију и њену будућност показавши тако у пракси да вам је стало до ове земље, њене младости и будућности, а не само до ваших резултата на изборима и непрекидне предизборне кампање.

Уосталом, да је школство онакво какво треба да буде, ви бисте били бољи политичари, а студенти не би били на улицама.

Чланак Оно што нема сваки други политичар у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Непобитна чињеница јесте она да смо данас сви сведоци нечег великог што се ваља овом земљом, а покренуто је од стране студената. Оно што уједно задовољава, али и забрињава, јесте то што студенти још увек нису део једначине у политичком смислу те речи, већ су фактор који умногоме утиче на њено разрешење.
Они који ипак јесу фактор, у формалнополитичком смислу, нажалост, јесу народни посланици и посланици локалних скупштина по свим местима у Србији. Говорим о оним опозиционим. Да се не бисте збунили, па ми приписали то да сам човек власти, рећи ћу само то да се на посланике, одборнике и чланове којекаквих управа, а који су из редова СНС-а нећу освртати у овом тексту, јер ће поента бити разводњена, а и шта има да се каже о људима који ратују против своје деце, показују рођеном народу крвави средњи прст, улећу међу студенте аутомобилима, говоре да ће нас победити свуда у свету и користе суперсонична оружја. Шта год да се каже о њима, даје им се превише простора и аутор изреченог испада паметан, јер каква год реч да изађе из уста или оловке, паметнија је од било ког поступка чланова владајуће странке и коалиције.
Елем, зашто се осврћем посебно на опозиционе чиниоце. Зато што никад није било лакше бити на власти са оваквом опозицијом, нити је икад било лакше бити опозиција овој власти. То функционише у оба смера, баш као што у оба смера функционише амерички и британски утицај, на једној страни прерушен у ЕУ, а на другој у НВО. Баш као што и исти новац иде уоба смера.
Сведоци смо како ових дана на седницама скупштина широм Србије опозициони посланици покрећу којекакве побуне, изазивају нереде и провоцирају (истина, буде им ватрено узвраћено). Ако већ опозиција жели да докаже да је то чиме се назива, а не конобар који за столом док се игра покер са друге стране просторије показује владару шта други имају од карата, она треба да се понаша барем као студенти, а то ће значити више ствари. Прво, да буде пристојна. Друго, да докаже да мисли добро својој држави, али не само на вербалном нивоу. Треће, да ради у корист народа, а на штету владајуће странке.
Када опозиција у Србији престане да изазива немире и уноси се у лице другим посланицима говорећи „носати”, „слинава хуљо”, „прелетачу”, „г…о улизивачко”, „знам где живиш” и сличне будалаштине, онда ћемо знати да се барем понашају како треба и да су на путу да заслуже подршку народа. Док год се понашате као чланови владајуће странке, до тада ћемо знати да нисте ништа бољи од њих, без обзира на то иза које заставе и са колико чланова стајали.
Зар има ишта лепше него ударити на члана владајуће странке неоспорним аргументом, сталожено и господски, па гледати како њихови чланови грцају не знајући шта ће, па онда испаљују ове реплике на које су се ових дана претплатили и опозиционари.
Лаж се побеђује истином, кривица правдом, глупост памећу, бука тишином, непристојност господством, невера вером и мржња љубављу.
Доста је више гледати како се свака институција у Србији са свим својим члановима претвара у неку врсту арене у којој се одигравају обрачуни у којима ћемо сазнати ко је бахатији, безобразнији, бескрупулознији, неваспитанији и једноставно гори.
Престаните јавни простор који вам је дат поверењем грађана претварати у квалификације за Марићеве емисије, Фарму и Вучићевићева укључења.

Чланак О опозицији у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Помпезно најављивани 15. март у Београду је прошао и заиста је био величанствен. Студенти су опет изнели захтеве које нико не испуњава, парадирали са националним обележјима и отвореним срцем, показали завидан ниво пристојности и бескрајну доброту, а онда на крају све очистили. Исход оног насилног дела ког смо се сви плашили јесу напади на студенте са кровова зграда каменицама и код једног од факултета, као и сада већ фамозни напад „звучним топом”.

И ево, већ 16. марта сви су подељени на очаране и разочаране. Спадам у прву групу и објаснићу зашто.

Прво морамо обратити пажњу на три аномалије у нашем политичком животу пре него што искажем због чега сам очаран студентима и 15. мартом.

Наиме, сведоци смо ових дана да је највећа аномалија овог друштва у ствари привид власти Српске напредне странке која се овде још увек одржава само медијским спиновима и употребом силе на различите начине. Чланови владајуће странке, па чак и коалиције, су сатерани уз зид и знајући политичаре, неће презати од прелетања, издаје, али ни од насиља било које врсте које могу да организују. Медијска моћ знатно опада, јер су студенти направили велики информативни рат у ком су на једној страни они са друштвеним мрежама, а на другој све остале медијске куће. Не рачунамо Н1 и Нову С, јер оне преносе само оно што се уклапа у њихову уређивачку политику и што од њихових репортера има улогу да направи неке нове звезде чије речи имају јавну тежину, најпре политичког типа.

Друга аномалија тиче се опозиционих политичара. Гледали смо по разним снимцима да опозициони политичари у скупштинама градова, на локалним нивоима, почињу отворено да се супротстављају владајућим структурама, али искључиво на погрешне начине. Уместо да сакупљају доказе које ће изнети на судове или током заседања, они се претварају у СНС-овце из Марићевих емисија и јавно вређају припаднике владајуће странке (на шта им ни ови не остају дужни), чак и на оном најнижем нивоу од ког би се постидела и Карлеуша која позива ректора, а није сигурна ни шта је то, да поднесе оставку.

И трећа аномалија тиче се наших интелектуалаца од којих се можда само два или три нису дискредитовала током ових студентских месеци. Сви остали су показали завидан ниво политичке, интелектуалне и моралне импотенције. Како они који су студенте називали другосрбијанцима, плаћеницима и издајницима, тако и они који су покушали баш преко леђа студената да се испну на бине и политички отежају на јавној сцени.

Сад кад смо обрадили аномалије, барем неке од оних које су највидљивије ових дана, вратимо се на 15. март и највеће протесте у историји ове земље. Небитно је да ли је било 800.000, милион или милион и по људи, а свакако није 60.000 или 107.000 како кажу власти, али битно је рећи да је у питању број који се не сме игнорисати.

Елем, многи су јуче прижељкивали неку врсту обрачуна са влашћу, па чак и Вучићев силазак са исте. Наравно, студенти нису очекивали ни једно ни друго. А шта су студенти хтели, многи се питају. Па овако, с обзиром на то шта и на који начин студенти чине, може се објективно доћи до две врсте разрешења. Прва јесте вероватнија, а то је да се услед бројности протеста у све ово умешају странци, а чак 27 држава је преносило протесте, и изврше неку врсту притиска на владајуће структуре у Србији. Сви ће се питати зашто странци… Па зато што сви у земљи тврде да је судство под шаком СНС-а. С те стране имамо три нимало наивне победе студената.

Две се тичу Лауре Ковеши, румунске тужитељке која се налази на челу Европског јавног тужилаштва, независне институције ЕУ, задуженог за истраживање, гоњење и подизање оптужница за кривична дела која штете буџету ЕУ. Она ће испитивати аферу са респираторима и пад надстрешнице у Новом Саду, наравно, са аспекта проневере средстава ЕУ.

Трећа победа, иако мала, нимало није наивна, јесте грешка у корацима коју је начинио Информер вешћу да ће током протеста Румуни пљачкати станове по Београду на шта је већ реаговала амбасада Румуније тражећи извињење за овај тежак дипломатски инцидент.

Ове победе показују да све структуре власти праве велике грешке у слепој одбрани од студената који их ни не нападају.

Друга врста разрешења била би можда нека врста револуције у оном класичнијем облику, али мислим да то нашој деци не пада на памет.

Деца су изабрала рат симболима и гандијевски обрачун. Тиме се само наизглед ништа не постиже, а сведоци смо наведене три победе и никада раније виђеног уједињења већине народа. Власти имају једну велику замерку на студенте, а то се тиче њихових блокада факултета… Опет грешка у корацима власти, а победа студената… На који начин?

Знамо да деца која су сада на улицама нису ишла у школу две године због корона-мера које је управо доносила ова власт учествујући у светској игри страха и обмане истим. Дакле, неки од њих су пропустили две године основне школе, неки средње, а неки факултета. Стога, ова деца су била ван система две читаве године и као што можемо видети, нису пропатила од недостатка социјализације и знања. Можда је баш тај период када су била искључена из система довео до тога да имају сада овакве ставове и да њихови поступци показују завидан ниво пристојности и зрелости. То само може значити да систем толико не ваља да одступањем од њега деца постају боља, политички и социјално освешћена. И то је још један од бруталних показатеља колико актуелна политика није добра, или барем није функционална и колико ова држава вапи за реконструкцијом система прављеног по капиталистичким мерилима.

Можда студенти ништа не покушавају насилно да учине, јер су схватили да смо ми народ одрастао на предањима из епских јуначких песама, али су разумели да није крв покретачка снага свега у тој литератури, него реч и част. Ова деца су продуховљена верзија Срба, господственија, демократичнија, емпатичнија и светлија верзија . Можда они протесте праве да би барем неким данима у седмици на улици били окружени истомишљеницима и барем у тим тренуцима живели у неком друштву које виде као своје.

Зашто они „неће урадити ништа више од овога”… Зато што више од овога није ни могуће. Схватате ли ви да је цео државни поредак ојачан корупцијом и буразерским везама распарчан шетњама младих људи. Па ја се не сећам да је тако нешто урадио било који политичар са својом странком. Не можемо рећи да њихово деловање није политички ефикасно. Свакако да јесте, а то што сад не постоји ниједан политички елемент који би прилетео да доврши причу о „напредној” Србији, то не може бити њихова кривица.

Оно што сигурно знам јесте да већ четири месеца не попушта онај бескрајни осећај поноса што су нам деца испала далеко боља од нас, што разумеју и помажу све око себе, што чине жртве које могу да чине у складу са својим годинама и положајем, што смо због њих проплакали сваког дана од децембра гледајући њихове поступке који враћају веру у човечанство. Јесте, неки много паметнији или „паметнији” људи од мене, можда и на истој страни, довешће све ово у питање дајући своја тумачења и показујући своју памет за тастатуром јалови да учине ишта друго до да глуме политичке аналитичаре у друштву ком нису никада ничим допринели. Магови исправног размишљања који својим деловањем по поткастима покушавају да изнађу пут до Марићевих фотеља и позиција саветника министара. Они који би да увек критикују, а ништа да кажу први, јер ризикују да буду исправљени или стављени на стуб срама. Они које тренери последње убацују у игру, јер ништа не знају, али на крају знају да причају зашто смо изгубили 3:0.

И нека их. Нека и мене, нек се брукам тиме што мислим да имамо најбољу децу на планети. Децу која имају свој циљ и начин борбе, па ма колико он био дечји или „неефикасан”. Деца која су показала да су свесна своје историје, своје снаге. Деца која нам примером показују да је и нека непотребна жртва ипак жртва због које се човек мора поштовати. Она деца која бране одрасле и која стоје испред нас кукавица да храброшћу и срцем мењају нешто што смо ми упропастили. Звучим ли патетично? Наравно! Зашто? Зато што је човек у преломним тренуцима историје увек патетичан! Патетична је и цела руска литература, па боље и нема.

И хвала деци што су зауставили своје школовање да би нашла времена нас да науче нечему што смо одавно заборавили, а што је Србе увек красило – љубави, емпатији, саборности, поносу, смирености, снази и памети. Али немојте се преварити да њихову смиреност и добро срце потцените, јер гнев добрих људи може да сравни планину. На крају крајева, они су јуче могли узети по грану и оборити државу за десет минута. Зашто нису? Зато што они знају да је ово њихова држава и да сте и ви на власти, иако лоши према њима, ипак њихови сународници. Дакле, они имају силу која је потребна, а нису је применили. То је разлика између кукавице и човека. Човек штити свет од себе.

Децо драга, један захвални патетични писац, и сам у души дете, који је пред вама говорио, са вама плакао, са вама се смејао, шетао, тврди да сте ви чисти планински извор поред ове усмрделе баре оковане жабокречином и не дозвољавате да у њој останемо жедни.

Газећи овом земљом од града до града, прегазили сте све поделе и мржње овог народа. Нико на вашем путу није остао имун на вашу доброту, неочаран вашом храброшћу и незагрљен вашим рукама. Не дозволите никоме да вас убеђује да своју чистоту мењате политиком, јер нисте испунили нечије жеље. Испуните своје, јер ова земља свакако остаје вама. Не остаје вам много, али ћете ви од ње направити много више од онога што је она сада. Захваљујући вама реч „студент” није само вратила свој сјај, него је постала титула и ја јој се дубоко клањам.

Чланак Студент је постала титула и ја јој се клањам се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Гледајући документарац о Јурију Љвовичу Ракитину, снимљен умећем и трошком професора земунске гимназије Бошка Милосављевића, запазио сам изјаву Ренате Улмански која је за улогу, мени непознатог српског глумца, Лазе Лазаревића у некој од Ракитинових представа рекла да ће остати заувек упамћена у историји српског позоришта иако је изговорио само једну реченицу, а ево, шест деценија након те представе, ми не знамо ни ту реченицу нити глумца који ју је изговорио.

Колико је само реченица или читавих говора изречено приликом неке беседе или глумачке интерпретације нечијег дела и колико је година, деценија или векова од њих прошло, а ми смо слабо шта запамтили. Чак смо се и у ново време у ком технологија брише потребу за памћењем, а као на мрежи упамћено нам нуди само оно што нам није потребно и што ради искључиво против нашег духа и образовања, занели неком врстом једномесечног опсећања на ствари које нам се догоде. Сви који нешто дуже памте, у разговорима са другим људима, испадају злопамтила или закерала, а најчешће избегавани због те несрећне особине, скоро па клетве, да се сећају сваке изјаве или поступка онога с ким полемишу.

Тај заборав некоме је донео много – углед, каријеру и комфор, а некоме је уништио живот. У чему је проблем, питао би се човек. Проблем лежи у томе што највеће домете своје културе одавно заборављамо и мењамо неким медијски наглашеним, а најчешће измишљеним, скандалима, па смо дошли до тога да се о Андрићу данас прича као о некоме ко је пред смрт лајао и напаствовао медицинске сестре, о Његошу уместо као носиоцу луче, прича се као о носиоцу трипера, о Меши уместо као о великом српском писцу, говори се као о предмету спорења и човеку лабилног психолошког здравља које је условило „преумљење“, о Матији Бећковићу се говори као о удбашу иако је од стране те службе много пута страдао, о Ћопићу као о самоубици, о владики Николају Велимировићу као о антисемити, итд. С обзиром на то да свест о свему, па и о култури и идентитету који је њоме увек дефинисан, данас формирају медији, немојте да нас чуди када о најславнијим борцима за наш идентитет будемо дознали све оно што никада нисмо знали, а под паролом „отварања досијеа“ и „расветљивања историје“. Тај материјал за идентитетско самоубиство подмеће нам се како бисмо лакше бродили реком глобализације и једноставније упали у зглобове новог светског поретка, лишени свих тих кочница „прогреса“ оличених у великанима наше културе и уметности.

Иако звучи као апокалиптично предсказање, тешко да ме неко може убедити да ће наредне генерације Срба, већ за неколико деценија, знати ишта, као што мало њих и данас зна, о поменутим и непоменутим лучоношама једне културе. Андрић, Црњански, Десанка, Његош, Пупин, Тесла, Николај, Јустин, Брана Петронијевић, Алас и многи други, неће више бити људи о којима знамо све и о чијим делима расправљамо, већ ће само бити исказне одреднице на које ће се позивати они који о њима и њиховом делу неће знати апсолутно ништа.

Целокупна славна прошлост, векови разних културолошких, научних, политичких, војних, спортских достигнућа, биће заборављена и згажена од стране оних који је требало од тога да живе или бар да то уграде у темеље неке боље и новије куће.

Само ће се понегде јавити неко са великим делом спремним да буде заборављено, али број тих људи и домет таквих дела неће бити довољни да нас извуку из ове провалије у коју се својевољно бацамо.

Будућност прошлости није светла, а из данашњег мрака, гледајући у нашу будућност, видимо да ће сва та светлост и светост једног народа бити угашене дисплејем паметних телефона око чијег светла ће се нове генерације окупљати као око огњишта, на ком ће висити котлић у ком се крчкају самоћа, самопорицање и заборав. И нећемо у ту чорбу, закувану нам од стране Запада а забиберену од стране нас самих, ни дувати нити ћемо је сркати, већ ћемо је халапљиво врелу сипати у грло уплашени неким новим претњама о несташици хране, па ћемо тако спржити једино место из ког би се од нас могао отети гласак побуне, нека паметна реч или молитва.

Чланак Највише домете своје културе лако заборављамо се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Драго ми је што у мом народу има толико интелектуалаца, или барем оних који тако о себи мисле, па се сваког часа лате оловке или тастатуре да напишу нешто. Али они не пишу оно што би требало, већ колумнишу не би ли неко од њих натколумнисао остале пред крај текуће године, а у освит неке нове за коју нико не зна шта нам доноси. И колико год колумнисали, калкулисали, у ствари само конформишу своју позицију у савременом друштву. То псеудоопредељивање у ствари је тек наставак саге о њиховој непогрешивости (небројено пута оспореној) и још један од покушаја да се остане углављено између једног и другог наратива, прве и друге идеологије, али је важно само нека новац пристиже, па није ни битно колики.

Јесте, говорим о онима који подржавају власт, или су с њом у било каквој спрези, а подржавали би и студенте, само што им то тренутни или бивши положај у оквирима владајуће партије или медијске машинерије не дозвољава. И шта се онда догађа… Долази фрустрација. Сведоци смо тога да многи које смо сматрали интелектуалцима прерастају у стерилне геополитичке аналитичаре који аналитичаре (од измишљеног глагола аналитичарити) по Пинковима и Хепијима, па и у понеком поткасту. И немам никакав проблем са било чијим изјашњавањем уколико је оно јасно и недвосмислено. Чак ни тад немам проблем, али имам проблем с тим што се ти интелектуално шизофрени типови сваког часа јављају да оспоре мишљење неког другог и определе га уместо њега самог. Свуда пљуште осуде по часним људима због њиховог опредељења. У чему се онда разликујемо од ведета културе поништавања? Та (не)култура у свету коначно пропада, а ми је усвајамо.

Милион пута сам рекао да подржавам студенте. Зашто? Зато што је то доказ да је младалачка енергија и жеља за побуном и даље жива, да је нису убили смартфони и интернет. Наши студенти су доказ да су деца, упркос свему, жељна истине, барем неког њеног дела. Они су доказали да могу да буду дисциплинованији од нас који смо старији од њих. Показали су да желе да узму своју судбину у руке и треба им то допустити како не бисмо сутра ми били окривљени за њихове неуспехе. Нека покушају шта желе, па ће исход, био он победоносан или поразан, бити само њихов. Свака генерација то заслужује. Моја генерација такву шансу није имала. И не знате колико боли када немате кога да кривите, а знате да нисте ви криви, јер су вас све револуције и псеудореволуције хватале у школским клупама.

Ови „аналитичариˮ нам говоре да су наша деца добила некакав новац да руше државу. Какав новац… Ено их, био сам тамо, спавају по леденим холовима факултета. Једу оно чега има и што им неко донесе. Греју се смехом и неким уверењем да нису мртви за своју државу. Маштају о томе да ово што раде има неки видљиви резултат. Не причају међусобно о пливању на Карибима или скијању на Алпима, већ около чујете како пригушени сузама неки од њих говоре да их родитељи игноришу због политике. Слушате како не знају где ће кад се заврше блокаде, јер су некима од њих родитељи у партији. Траже код кога могу да се истуширају и шта ће сутра јести. Страхују да им неко не искључи и оно мало грејања. То су деца, побогу, која се у својој држави на својим факултетима плаше својих сународника. Истина, они се некад заиграју, смеју, веселе се, а шта им друго остаје у младости? Нису они криви што су њихов дух, снага и упорност, иначе резултат њихових година, некада присутни, па се чини као да се они тамо забављају. Млади су, нека их. До јуче нам је сметало кад гледају у телефон и терали смо их на улицу, а сада када су на улици, одједном на њих сваљујемо све тежине овог света. Млада су то леђа, пући ће. Њима треба подршка, треба им усмеравање, али треба им и уважавање, треба им љубав. Деца су…

Истина је – сигурно је неко добио новац да руши државу, и сасвим сигурно тај неко ће покушати да се инфилтрира, или већ јесте, у студентске редове и преокрене све ово у некаквом другом смеру. Али студенти су још увек деца… Наравно да могу бити заведени, занесени и преварени. А где су ти српски интелектуалци, ведете патриотизма и самопроглашени хероји да оду код те деце и објасне им неке ствари, усмере их… Схватате ли ви да смо олако узели своју будућност… Никако нисам за рушење било које државе, а нарочито не своје, али јесам за истину, па ако истина може да сруши једну озбиљну државу, онда ни та држава није толико озбиљна. А ја верујем да Србија јесте.

И у овој ноћи нешто ми није дало мира. У ноћи кад смо сви искључили медије и мозгове, па посежемо за неком виљушком и флашом да то залијемо мислећи како ће сви наши проблеми да нестану на неколико дана зато што је све украшено шареним светлима. Неће. Сви наши проблеми нас чекају. И наша деца чекају. Јесте, противник сам свих оних који би залудели или завели студенте моје земље, али не могу да будем против деце.

Оставите се рефлектора, Марића, поткастера и свега осталог и идите до факултета, па разговарајте са студентима. Оно што вам интернет пружа је оно што вам пружају и самопрокламовани интелектуалци – обмана са обе стране.

Своју државу поштујем и волим, Бог зна колико, и све што радим радим не бих ли приложио нешто на њен олтар да стоји под мојом заставом која се поносно и пркосно вијори на ружи ветрова историје. Сигурно нисам онај који ће је рушити, али још сигурније је то да нисам онај који ће бити против деце, јер деца су основни смисао и будућност. Србија, каква год била, постојаће само ако буде деце. Какви су, такви су, они су наша будућност. Баш та деца која спавају по врећама у холовима и на степеништима. Пристала су да буду бескућници не би ли добила неке одговоре. Немојмо их игнорисати, па се ни они неће бунити.

Јесте, глуп сам, плитак и вероватно плаћен зато што желим добро својој деци и својој држави. Али нећете ме стрпати у ваше поделе.

А теби, народе мој, нека наредна година донесе слогу, љубав и памет, па ћеш тако осигурати и свој опстанак. Нека изумру све поделе како уместо њих не бисмо изумрли ми. Лако те је волети, народе српски, мада те је некада тешко трпети, а камоли оправдати. Али ево, долазе празници, па са њима и ти дођи себи. Јесте Божић за рођење, али се нико на тебе неће љутити ако тад васкрснеш. Наше је да те волимо, а божје да те чува.

Дижи се, народе мој, док те у дубоке рупе твојих подела не спусте као у гроб!

И у ноћи када се преждеравамо, оставићу вас са одломком од неколико строфа песме „Ово и оноˮ Матије Бећковића да се над њима запитате:

…

Цркли сте за ово,

Сад би хтели оно.

Кукаћете за овим,

Ако дође оно.

Неће ни оно бити оно,

Ако ово продужи ово.

Ово неће дуго.

Сви да су за оно,

Не би стало ово.

Ово само иде

И није дошло да оде.

Благо оном

Ко није ишчекао ово.

Је ли ово овако

Или ово мисли

Ко није за ово.

Ја нисам за ово.

Ја сам против онога.

Ја сам дао сина за ово.

Мени се кућа ископала за оно.

А ја који ово

Слушам и записујем,

Не бих дао никога,

Низашто,

А камоли сина,

За ово,

И оно,

Него за синов нокат

Да све ово,

И придар све оно,

Па једном лопатом прегрнуо,

Побусао и поравнио,

И ово и оно,

За оца и сина

И спас свог народа,

Распетога на ово и оно.

Чланак Наставак саге о непогрешивости се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Када смо тачно дошли и населили ова богата пространства која се данас Србијом зову, то ћемо оставити историчарима да се имају још око нечега свађати, а ми ћемо рећи да од нашег доласка овде, земља је почела да рађа, да даје, да се Богу моли…

Подигли смо мале дрвене уџерице и назвасмо их кућама, зацрнеше се шиндре по крововима као јата врана раскриљена над породицама које се дрзнуше да живе у тим плетеним кутијама од блата и кованицама од дрвета на подручју трусном не по својој географској одлици, већ по оној вишој, наметнутој. Ово тло се љуља час песмом ратара, час смехом деце која раздрљена у белим хаљинама табанају ка школама, а час бајонетима, бомбама, кочевима, јатаганима, шлемовима… Нико мање неком другом није скривио него ми, а нико више од нас није страдао. Ни дан-данас нисмо сигурни да ли је то проклетство, на шта највише личи, или је то дар с неба народу који би се у миру међусобно потаманио да нас у томе не спречи и напрасно не уједини намера неке велике силе која би да нас затре. Замислите само… Народ који се затире сам, а кад му то чини неко други, тај народ мотком и праћком обара утврђена царства, свргава цареве, решава се престолонаследника, преорава путеве царстава, затире азијске тигрове и европске вукове.

И кад купка у крви престане, охладе се страдалници, земља се нахрани костима, чизме се нагазе лобања и лешинари оду пуних стомака, комшија комшији помера међу, брат брата од куће тера, муж закључује о женином моралу за време окупације, сестре закрве око момака којима лепо стоји униформа, а деца се међусобно деле и свађају. И удари Војвођанин на Моравца, Златиборац на Београђанина, Шумадинац пљуне Херцеговца, Црногорац и Јужњак се кубурају…

А онда некако сви о томе ћутимо док дижемо нове цркве, сваку за по један породични грех према својима, ничу светилишта, обнављају се манастири, њиве отежају од плодова, зацари нека врста уздржане среће, ваљда да не чује зло, па се сви смеше испод бркова, наливају ракијом и сва она бивша простота и глупост прерасту у обешењаштво, а народу доста, па ужива да ко не види, срећне се очи навече сакрију иза капака.

Чим неки нови топ груне, па предухитри петлове, растера кишне облаке који би појили наша поља, опет трпај у торбе гаће и чарапе, навлачи гуњеве, скидај пушке с тавана, а мале иконе мећи у џепове да нам се нађу, па куд који, илити куд команда нареди. Опет иде Србин да гине у рату којим се за мир боре неке велике државе. Ми смо народ који најпослушније реагује када прекида сопствени мир, или барем његов привид, и одбацује своје благостање не би ли помогао држави која и није у невољи, али јој се приратовало или је нестало новца који ми никада нисмо ни имали, јер смо имали све друго.

Па се поново нађемо у белосветским играма шаха, карата, коцкањима за превласт над земљом која није наша, али се од нас свакако очекује да изгинемо у што већем броју за правду и веру које уопште нису никада ни биле улог ратова у које смо били увучени.

И опет је брат брату брат, наново се муж и жена воле на растанцима, изнова се деца окупљају да заједно брину о породичним кућама и њивама и страдају на праговима, па се поново све куће зацрне од ватри на којима се српски народ пече откако је прогледао.

Више и не знамо колико је ратова било којима смо уступали земљу не наплаћујући му кирију, већ га хранећи рођеном децом и сопственом крвљу. Такви гости нас никада нису заобишли, нити ће, па се онда често питам чему то хваљење и кићење гостопримством кад је оно сваки пут било леп изговор за наше кућепалитеље да нам се представе као гости.

Ево, не знам колико година смо овде, колико смо ратова преживели, колико пута Ђавола сахранили, колико деце изгубили, колико очева закопали, колико мајки смиривали у кукњави, колико дедова по рововима оставили, колико прадедова скидали са вешала, колико жена обешчашћених смиривали, колико браће на леђима са фронтова доносили, колико сестара тешили, колико се рођене крви напили и колико царстава срушили… И још увек нисмо ништа паметнији, нити смо мање на себе насртљиви, нити смо крв своју ужарену и узбуркану смирили, нити се ње надостили и напили.

Предигли куће, овај пут мало јаче озидане да се и окупатор намучи кад их буде у ваздух дизао, да се унуци дуже свађају око њих док се буду полако распадале и ницале као семе раздора из оставинских расправа. Окречили смо их у бело, окитили цреповима црвеним од надолазеће крви и звучно их изоловали да не чујемо комшију који вапи за помоћи или ратне трубе и сирене када између пролећа и лета поново почне неки нови рат.

Народ смо намучен историјом и навикао на сналажење толико да се и миру не опуштамо, па ни у благостању не накупимо онога чега смо жељни. Грабимо са свих страна док и своје претке гладне не наједемо. Само смо сад обеземљени, јер нам је испод части робовање њивама са којих после жањемо своју слободу, али радо робујемо канцеларијама, платама и мишљењима других као да овде има невиних и оних који нису никада ништа згрешили. Нема овде човека без греха. Нема цркве која би примила све оне који би се морали исповедити. Нема три куће да међусобно сви њихови станари говоре једни с другима. Нема гроба у који неко није узалудно легао. Нема њиве коју ће неко обрадовати. Нема мајке која ће своје дете овде задржати заједно са својим сузама. Нема очева, одавно су их однели ратови, секирација и сопствено срце. Нема оног народа који би са три праћке срушио Аустроугарску. Или има, али их ми од ових грлатих кабадахија не видимо.

Какав год да је овај народ што Србију данас отаџбином назива, колико год био искварен или исправан, с ким год живео, кога год слушао, колико год на своју штету радио, колико год себе унизио и упропастио, колико год се заносио, колико год нестајао и престајао да верује, колико год кућа запарложио, међа померио, свађао се на славама, а по рововима мирио, колико год ме некад било срамота, колико год ме изнова нервирао, колико год огрезао у безнађе, колико год морал затравио, колико год школа погасио, колико год речи погазио, колико год суза због њега пролио, колико год човека свећом тражио, колико год он био наопак – ја не могу да га не волим, не могу да се за њега Богу сваког јутра не помолим и не могу да се њиме не поносим! И какав год мој народ био, сигурно сам и ја такав. А ако смо толико рђави, зашто нас Бог онда трпи? Е па, верујем да нас трпи, јер само Он зна какви смо и да испод ове наше задртости и трулежи цветају доброта, истинољубље и љубав и да баш то што много хоћемо, а не видимо да већ превише имамо, доводи до тога да се човек свађа сам са собом, па неретко лане и на Господа.

Еј, Србине, све то чиниш и још увек постојиш… Миљениче господњи…

Чланак Србине, миљениче господњи се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Мене боле деца која немају да једу, боле ме родитељи који немају да их обуку и купе им књиге. Боле ме баке и деке чији се живот у здравственим установама сматра небитним. Боле ме пуцњаве у школама и селима, страдање људи од баналних ствари. Ноћу ме море приче са телевизија… Са њих ме о вери уче неверници, о правди злочинци, о толеранцији прогонитељи, о памети ми поју идиоти. О мојој зарађеној дипломи одлучују они који су своју купили, а о мом имању они који ће га сутра отети.

О патриотизму ме уче они који имају држављанство било које валуте, о љубави ми причају мрзитељи, химне о поштењу певају бивши затвореници, о школи одлучују они који су из њих бежали. И у шта да се уздам? У водитеље, политичке аналитичаре, поткастере, блогере и јутјубере… У тик-токере, ријалити звезде, инфлуенсере, теоретичаре завере… У чијој земљи ја то живим кад је од моје само остала застава?

Ово је сада земља политике, маркетинга, , рудника, дронова, спољних и унутрашњих дугова, извршитеља, нотара, приватника, стечајних управника, страначких пудлица, директора, управних одбора, комисија, приватизације, политичких кампања, избора, продатих извора, потопљених цркава, палих надстрешница, крвавих школа и загађених река.

Не знам да ли се овде више ћути из страха или од силних минута ћутања… Говори се само кад си спреман да страдаш и жалиш се само онда кад ти ништа друго није остало, а око тебе глуве уши, подсмешљиви погледи, ћутисамокаднисамја-људи. Лете обећања никад испуњена, пљуште паре никад ничије сем неколико моћника, лаке вербалне револуције импотентне опозиције забављају старије даме, силиконски филери и онлајн дилери задужени су за девојке које би да привуку мушкарчине, а мушкарчине тетовирани и депилирани псеудоспонзори што живе с мајкама и отимају им пензије.

Какве инвестиције и нова радна места, а плате таман толике да се плате рачуни и храна до десетог у месецу… Па нећу ја да живим да бих радио, хоћу да радим да бих живео. Какву децу овде можемо гајити ако сте им онакве узоре поставили. Нисам од оних који би волео да му дете буде наркоман, ријалити звезда, проститутка, неко ко лепи плакате у кампањи желећи да једног дана буде на том плакату, идиот и надмена будалетина пуна себе охрабрена позитивном психологијом да се изјашњава као трансјазавац.

Шта остаје у Србији честитом, паметном, креативном, добром, емпатичном, богобојажљивом, поштеном и једноставном човеку? Остају му чир, притисак и кошуља која се копча на леђима. Остају му метак, конопац и жилет. Или чаша, флаша и шприцеви као спорији пут ка одредишту које сте му наменили. Једино га од свега овога може сачувати уметност.

Уметност, сећате се… Оно од чега сте покрали паре да осунчате своје секретарице, замените кров на викендицама, подигнете чело, спустите капке, добијете трбушњаке, исисате вишкове. Уметност… Она ствар коју сте закључали у позоришта, заробили у политичкој цензури и прогнали у полупразне галерије. Оно што је требало да се снима уместо овога што сте дозволили. Оно што би нас спасило! Али зашто бисте улагали у нешто што ће нас спасити од вашег уништења…

Србија… Сви се позивате на њу, глумите да је волите, у њено име чините нечувене ствари… Она вам служи само да јој заставу прикачите као значку на ревере ваших прескупих одела. Служи вам за развесељавање других држава у УН-у. Служи вам да се због ње извињавате, да лајете о њој, да запишавате рођени народ и тужите странцима оне друге који вас неће да слушају.

Од ове земље сте направили згариште, депонију, руднике, тровачницу, високе пећи, логор, трпилиште и судилиште, вечиту поноћ у којој владају але и приказе, вешала, стрелиште и гасну комору. Срамотите је, покрадате, мрзите, оговарате, масакрирате, делите, свађате, трујете, разбијате, тучете, силујете, закључавате, иживљавате се над њом.

А тако нам мало фали да будемо нормални и срећни… Само неколико одредби, пар закона, обуздавање саможивости, прстохват љубави и гутљај разумевања. Не више од тога. Дајте да не будемо најгоре што се овде икад родило. Дајте да не останемо генерације које су отеле будућност рођеној деци. Дајте да не будемо стид своје државе и родитеља. Дајте да будемо Срби! Дајте да се Бог не срами што нам је дао прилику да живимо једини свој живот у овако лепој земљи. Овде живе и добри и честити људи. Хајдемо мало да чујемо и видимо и њих. Памет, љубав и поштење ће нас опоравити.

Чланак О правди злочинци, о памети ми поју идиоти се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Не знам постоји ли народ који је гласније дозивао слободу, вапио за правдом и у време ничега стварао уметност као што је то чинио српски народ. Међутим, негде између, ваљда притиснут ратовима и неправдама 20. века, заглављен негде између санкција и бомбардовања, тај исти народ почео је да ћути. Ваљда по оној старој: „Ћути – не слути!ˮ Али Срби као Срби, претерали смо у свему, јер кад видимо да нам нешто добро иде, ми то радимо до изнемоглости. Тако је било и са ћутањем. На толико ствари је требало дићи и главу и глас, па можда чак и „силу и ордијуˮ, али смо ипак остали неми.

Били смо неми на отимање гусала, на присвајање писма, на преименовање свог језика, на стварање непријатељских држава из државе у коју смо ми уложили све, на инсталиране владаре колонијалних управа које су нам затирале национални идентитет, на приватизације, на потапање цркава, на таблоидизацију свих медија и на ријалитизацију постојања.
Све своје особине које су нас одржале попут правдољубља, слободоумља, части, подредили смо ситној добити, илити такозваном опстајању у мирнодопским условима који су, нажалост, овде турбулентнији и штетнији од било ког рата до сада.

Ухваћени за руку од стране ЕУ и разних амбасадора који су поручивали да смо и ми свет, у свет је уведена за нас лажна, а за њих права, држава *Косово. Једним лаганим ћутањем одсечена је глава нашем идентитету и духовности, и то много раније него што мислимо, али ми смо прећутали и прогоне нашег становништва. Ћутали смо толико да нам данас нико не верује када причамо како нам чекићају гробове, скидају национална обележја, пале цркве, својатају манастире, минирају куће, спречавају увођење новорођених Срба на Косову и Метохији у било који систем чинећи нас тако непостојећим, или, не дај Боже, лакшим метама, оним безидентитетским.

Прећуткивање Косова и Метохије није само прећуткивање једне теме, већ мућење извора, раскивање колевке и ломљење крста.

Али нама ни то ћутање није било довољно, као ни онима који форсирају наше постојање и признавање, а иза леђа држе сатаре, секире и ножеве у случају да се превише узвисимо, већ смо прећутали и највећи напад до сада – напад на наше, не само духовно и културно постојање, већ и на наш физички опстанак. У питању је, наравно, експлоатација литијума. И као и увек, неко је ту направио читав турнир на коме српске поделе играју да дођу до водеће позиције. Имамо оне који подржавају копање иако је 380 милиона евра годишње од рудника много мање од 4 милијарде евра које би могле да се инкасирају здравом државном политиком субвенционисањем пољопривредника који тамо живе. Затим, у плавим дресовима, они који су против копања литијума зато што воле свој народ, своју децу и своје планине, реке и земљу. А онда су се умешали и они са наранџастим дресовима (ФК Мајдан) који не бирају повод за протурање приче о смени власти. Негде између, ваљда преко вајлд-карда, у зеленим дресовима нашла се научна јавност и здрава памет, али су они прећутани као да не учествују на турниру. И сад се игра, највише на продужетке, све док не заборавимо повод и навикнемо се само на игру и навијање. Док приликом извођења једног од корнера не видимо велики црни облак дима и публику која носи гас-маске или болничаре који хрле по тела оних који их нису имали. А победник таквог турнира биће организатор.
И од свега овога бисмо се могли одбранити да нисмо изгубили културу. Од оне која се дефинише уметничким дометима до културе живљења.

Замислите само колико отпора, ината и лепоте је могло бити пробуђено неким новим књигама које би брзо прерасле у класике, неким фантастичним сликама које бисмо гледали уместо слика свог полома, неким великим филмовима који би одисали слободом и поруком уместо скандалом и опијатима, неким сентименталним или осокољујућим песмама уместо Карлеушама и Беровићкама, па онда и неким смисленим представама уместо савременим обрадама класика… Уметност би родила и лепоту, и пркос, и памет. Али како говорити о уметности народу који је дао Његоша, одриче се Андрића и Меше, не прихвата Ћопића и Лубарду, не чита „Пилипендуˮ…
Народе мој, поносу и срамото српска… Будни, а успавани. Речити, а замукли. Паметни, а глупи. Благословени, а проклети. Срби, а Југословени. Браћу, а душмани… Победисмо џелате, а поразисмо сами себе…

Чланак Победисмо џелате, а поразисмо сами себе се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Једно од најчешће постављаних питања последњих деценију-две јесте оно „Где су српски интелектуалци?ˮ Хајде да на то питање већ једном дамо одговор…

Прво и основно, ово је народ у ком се нико није потрудио да институционализује (не у оном смислу због ког се сад смејете) заиста репрезентативе интелектуалце, у светлу тога да им пружи научну, финансијску и медијску потпору. Према томе, овај народ, који је јако раслојен у образовном, материјалном и сваком другом смислу, сачињава превише група насталих усред безбројних подела и свака група, по ком год критеријуму била подељена, има своје виђење тога ко је интелектуалац, а ко не. Стога, када се говори о томе да се интелектуалци не оглашавају везано за Косово и Метохију, литијум, национални идентитет и све остале теме, не знам ко је прозван, јер људи које сам сматрам интелектуалцима јесу, и то много пута, писали о свим овим стварима, али проблем је у томе што то пренесе јако мали број медија, илити већи број самосталних медија који имају јако ограничен број публике.

Онда се сви могући предлози, планови и идеје у ствари изгубе у том безгласју насталом услед сужења простора, а често и свести. Морам признати, ако ћу рећи оно што мислим и што сматрам очигледним, да се ни интелектуалци нису баш претргли, а разлог томе може бити изабран са гомиле.

Невоља са људима који претендују да буду, или заиста јесу, део интелектуалне елите (истина недефинисане) имају тај проблем што пишући текст, поставивши објаву на друштвеним мрежама или огласивши се преко Јутјуба сматрају да су нешто урадили. Уистину, поједини интелектуалци се баве таквим послом да је њихов домет или начин реаговања ограничен на текст, али број таквих интелектуалаца је, ако ћемо бити искрени, врло мали.

Други део интелектуалаца сматра да је изаћи на улицу и учинити неко недело на протесту, па затим бити ухапшен, огромна ствар. Овде имамо другу врсту проблема. Интелектуалац који би тако нешто учинио, доказује две ствари… Прво, доказује да није интелектуалац, већ нешто сасвим супротно. Друго, слободно га можемо сматрати претендентом на политичку функцију, јер смо до сада ваљда схватили да су хапшења скоро па инаугуративна ствар за хапшеника, барем што се тиче политике.

А онда имамо и дерт или севдах-интелектуалце који цветају тек када се кукумавчи и говори о томе како се ништа не може учинити, како је све доведено до краја, како су сви немоћни, а нарочито интелектуалци… У свему томе има истине, али она је јако замагљена, тако да и кад је видимо не знамо да ли је истина или лаж.

Оно што је важно рећи јесте следеће… Интелектуалац је човек који треба да води борбу за добро свог народа, а кроз област којом се бави. А тек онда, уколико поседује интелектуални суфицит (речником наше власти речено), његов идејни потенцијал треба искористити тако да видимо хоће ли та идеја успети да среди неке ствари на начин на који је тај интелектуалац средио своју област. Уместо овога, ми смо интелектуалцима крстили оне који су нам највидљивији, а опет, нисмо почели да слушамо оне који су апсолутни владари својих професија. Ми и даље тражимо интелектуалце на телевизији, Инстаграму, Фејсбуку (што је потпуно банално) и међу добитницима признања, а тврдимо да су признања дата миљеницима власти. Зашто онда сами улећемо у тај круг…

И ко је дошапнуо нашим правим интелектуалцима да није довољно за промену свести, множење идеја, наметање здраве логике и идеологија, да неко ради као професор на факултету? Или да није довољно бити новинар? Или да није довољно бити историчар? Или да није довољно бити свештеник? Све је то довољно, јер су у питању професије у чијим оквирима се веома снажно може утицати на људе, нарочито на младе. Е сад, болест наших интелектуалаца је у томе што они уз учињено не захтевају захвалност, здраве нараштаје, промену свести или било шта дугорочно, већ желе индивидуално признање које могу видети сад и одмах, а још ако може уз то добити и епитет јавне личности, па их месар пусти преко реда у самопослузи, тек онда мисле да су нешто учинили.

Одлазак код Марића није интелектуални чин, већ пристанак на оспоравање, утишавање и анулирање, међутим, уз наплату на нивоу популарности. Стога, ако неко оде на телевизију да говори о нечему што није његова струка или нешто у чему он сам предњачи, значи да је отишао по миловање по глави и славу. Самим тим, не можемо рећи да је то интелектуалац, јер овај народ одавно не занимају лица која ће постати позната, већ дело које ће нас извадити из овог рудника који смо ископали, или из септичке јаме. Зависи шта ко види.

Стога, интелектуалци се чују, али је проблем што њихове речи одзвањају само у најужим круговима, и то још одзвањају егоизмом и једва чујним звуковима испаљивања конфета и тапшања по леђима.

Можда ово делује као удари-па-пољуби текст, али није. У питању је указивање на проблем споне између народа и интелектуалне елите, као и дисконекције интелектуалне елите са самом собом.

Проблем је и у томе што јурећи славу и позицију, интелектуалци су себе довели до апсолутне стваралачке и научне импотенције. Занемарили су дела да би отишли да беру ловорике за надницу.

А да ли нешто може да се уради мимо струке и парног одела на телевизији и притом се не буде ухапшен, наравно да може. Увек. Али за то фали мало више жеље да се оствари циљ, а не слава. Недостаје још памети, родољубља (уместо самољубља) и, што би један деда на Овчару рекао, белих бубрега.

Чланак „Где су српски интелектуалци?“ се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

И таман кад смо мислили да не можемо више да се сагнемо, успели смо толико спустити главу да сад видимо кроз сопствене ноге, а тамо вијори некаква сукња, ако је судити по томе колико смо оштри у одговорима. Јесте да је Србија женског пола, што је сад јако проблематично тврдити због силних закона о самоизјашњавању, али не би шкодило да некада дамо и мушки одговор на нешто.

Али пошто је нама важнији наш одраз у мутној светској бари него то како заиста изгледамо и шта радимо, тако је ове године чувени фестивал „Мирдита, добар дан” померен из маја у јун. И то не на било који дан, већ на Видовдан.

Они забране нашим црквеним великодостојницима и уметницима да уђу на тзв. Косово, а ми њима дозволимо да дођу сви да нам се за столом смеју на највећи дан. Ово можда некоме има смисла, али тај неко или је у каквој установи и копча се на леђа, или још увек није прегледан.

Ако већ долази антисрпска машинерија, под заставом мира и демократије, а тако нам је 1999. године дошао и НАТО, онда имам један предлог који би био јако добар почетак демонстрације демократије баш на том фестивалу.

Зашто организатори Мирдите, кад им је већ циљ, кажу, да свом народу приближе и српску културну сцену, ако већ Ненаду Јездићу није дозвољено да игра „Књигу о Милутину” на Косову, не позову Језду да одигра ту представу на фестивалу? Ненада познајем јако добро и сигурно би пристао, и то без надокнаде.

Међутим, како је њима више стало до приче о демократији, тачније до оптуживања нас са позиције демократских ауторитета, то се неће десити.

Зато, имам боље предлоге. Неке предлоге у оквиру којих би се косовски Албанци одлично снашли пошто им је то доста познатији терен, а и круна је њихове културе. Пошто им наше власти све дозвољавају, неће бити тешко да се за то добије дозвола. Рецимо, да се плате албански писци да направе низ монографија или манифестација и да их представљамо у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Крушевцу, на Чегру, у Љубићу, у Орашцу, Такову итд.

На пример промоција фотомонографије „Затирање српских гробаља у хиљаду слика” и да се промовише на Божић у Саборној цркви. Онда, рецимо, направити и одиграти представу „Терет”, и то у Народном позоришту за Бадње вече. Или дело у три тома „Како минирати Храм Светог Саве на Врачару” које би се промовисало у крипти Храма за Савиндан. Организовати трибину „Етнички прогон Срба – кључ успеха” за Никољдан у Чачку на тргу, са мрсном закуском. „Паљење цркава: приручник” представити уз шоту на Опленцу на Ђурђиц. Или на Ђурђевдан извести перформанс „Жао нам је што сте нас убијали” на Ушћу где ће цео Београд да клекне у одређено време. Снимити, па на Лучиндан приказати филм „Србину кад одсечеш главу, он и даље трчи”. Не би било згорега ни представити књигу „Ако немаш, отми!” можда тамо негде за Митровдан. Требало би утицати и на Министарство просвете, науке и технолошког развоја да се из наших школских програма за музичко образовање избаци песма „На крај села жута кућа”, јер нас представници косовских албанаца убеђују да она није постојала.

Ако неко има још неке идеје, молим вас да то проследите организаторима Мирдите или некоме у Београду ко одобрава те манифестације. Док се свет и такозвани „регион” наоружавају, ми се играмо, и то ништа мање него руског рулета, сами са собом…

Надам се да ће наша деца бити боља од нас и да нас никада ништа послушати неће, јер ако саветујемо као што поступамо, боље да се она сама васпитавају.

Чланак Мирдита Србијо, на Видовдан се појављује прво на ИСКРА.

(Милан Ружић) Фото: С. Гарић

Сведочимо разним забранама Србима да уђу на територију са које никада и нису изашли. У питању су Косово и Метохија. Неупућен човек би се питао ко то брани Србима да уђу у Србију, а када бисте им рекли да су то косовски Албанци који су ван сваког закона и памети отуђили свету земљу тако што су плашили, масакрирали и палили, па онда поставили границе и себе на пиједестале саосећајних дипломата, тај неко би вам рекао да имате талента и да би требало да се бавите писањем услед тако бујне маште.

Елем, нисам и нећу писати о забрани Његовој светости патријарху српском Порфирију да уђе на Косово и Метохију, јер је то очекивано. Наравно, сумануто и безобразно, али сасвим је логично да ће народ који пали цркве и затире гробове сматрати патријарха тих цркава својим непријатељем.

Међутим, забрањен је улаз на Косово и Метохију и једном уметнику, и то не било ком и каквом, него Ненаду Јездићу, прваку драме позоришта у ком је запослен и неуморном тумачу бројних улога, великом домаћину и увек гласно декларисаном патриоти. Наравно, то Јездићево декларисање сигурно има удела у забрани, али они су забрану њему увели као резултат првобитне забране његове монодраме „Књига о Милутину”. И није први пут да се негде брани неко уметничко дело на основу идеолошких претпоставки, али ова представа, као и књига, су нешто што би више помогло лидерима косовских Албанаца када би се одиграло него сада када је забрањено, јер је у питању апсолутно и бескомпромисно антиратно дело. Врхунац литерарног обраћања обичног човека баченог из раја свог дворишта и под родом уснулих њива међу гранате и кише олова. Сведочење лика који прелази Албанију и куне све што има везе с ратом и нечовештвом. И не можемо рећи да је у питању непозната књига. Знају лидери отимача зашто су забранили представу…

Прво, Јездић на сцени носи шајкачу, а не кече, али оставимо то као рефлексни аргумент, први који се уочава. Међутим, мислим да косовски Албанци представу забрањују једноставно зато што им се може. Ништа друго није разлог, јер га је немогуће наћи у здравим паметима, а можда баш у том грму и лежи зец. ОНи су то урадили да понизе Србију и себи докажу да су величине о којима сањају.

Елем, оно што највише боли није та забрана, јер такве потезе најчешће вуку лидери на заласку каријере када њихове империје лажи и малверзација бледе, већ раздире то што претпостављамо да наша држава, због усклађивања са „европским путем” и одсуства жеље да се замери амбасадама Велике Британије и Америке (читајте колонијалној управи), неће реаговати на ове забране.

А најлогичнија ствар би била забранити лидерима косовских Албанаца улазак у Србију, поништити све признате албанске и „косовске” дипломе по југу Србије и отказати чувени фестивал који Београд никада није забранио, иако није у питању култура, већ великоалбанска (у суштини антисрпска) идеологија одевена у рухо културног деловања, а говорим о фестивалу „Мирдита, добар дан” (Србијо, лаку ноћ!).

Свако одсуство одговора на ове провокације мора се сматрати директним одсуством интереса за добробит и част српског народа. Разумем ја високу политику и дипломатске односе, али некада се ствари морају пореметити, избацити из лежишта, па и срушити ради образа, јер не видим да нам је остало ишта више од тога иако је и он запрљан стварима попут ове.

Оно што сигурно могу рећи јесте и то да сам, знајући Ненада Јездића, сигуран да он од те идеје неће одустати и да се сигурно неће смирити док представу не одигра макар је чекао целог свог века. Е то је српски инат – онај инат упослен да се уради нешто добро, лепо и корисно на част целог народа.

За њега се, у суштини, ништа не мења, као ни за Милутина. Сад су само обојица још присутнији и популарнији, већи и одважнији, јер их забрањује некаква фракција једног народа која се доказала само у рушењу, паљењу и убијању. Могли су само да зажмуре на ово и пусте да се представа одигра на Косову и Метохији, али они нису ми да жмуре на све и свашта. Забрањивање представа би требало да дође на почетку, по некаквој историјској аналогији, пре забране књига, цртања карикатура и графита, паљења цркава, кућа, рушења гробова и убијања људи. Ми сочекујемо нормализацију односа са онима који су нам вадили органе. Онда стварно морамо порадити на уопште успостављању односа са здравом памећу.

Представу сам гледао рекордних седам пута. Поред тога што то говори о мојој ненормалности, сигурно говори и о томе колико је представа добра и колико нових ствари увек има да се чује и схвати, а које су вам промакле у читању. Јездићу само остаје да, као на крају сваког извођења, дигне шајкачу високо и изљуби ђедове на сликама иза себе, јер он је свој дуг одужио, а и ући ће кад-тад на Косово и Метохију, па ће он са својим Милутином прећи и Албанију једног дана. У инат!

Чланак Ући ће Ненад Јездић, кад–тад, на Косово и Метохију се појављује прво на ИСКРА.

(Милан Ружић) Фото: С. Гарић

Народ смо који се увек хвали тиме како све зна, а нарочито историју. И свако ће нам пружити, чак и на најмањи подстицај у виду чашице ракије или свакодневног виђања, свој увид у некакву историју коју тврди да зна, а што је најгоре, увек сваки Србин тврди да историју зна боље од оног другог.

И тако вековима тврдимо да нешто знамо, да смо чули, прочитали, а у ствари не знамо ништа, и што је најгоре, делује као да нам није ни стало осим кад је у питању расправа у којој желимо да победимо.

А сад се запитајмо… Знамо ли за силне прогоне Срба са својих огњишта? Знамо ли да се то увек дешавало о великим празницима? Да ли нам је заиста познато колико трагедија је овај народ претурио преко својих леђа? Смемо ли не знати имена страдалника нашега рода и занемарити стратишта, па онда трговати бројкама како се коме прохте, а све у складу с политичком коректношћу? Зар не испада онда да су Срби страдали за превагу неког бедног таса на ваги наших свађа?

Зашто знамо ко је победник Звезда гранда, а не знамо за плач деце нашега рода који одзвања кроз шуме, јаруге и још увек се чује са дна неких јама? Због чега нам је познато колико зарађује Александра Пријовић, а није нам познато колико још костију наших предака лежи неопојано и несахрањено по којекаквим увалама, вртачама и окапинама? Ко је то нама могао рећи, ако ми нисмо сами желели да знамо, шта о чему мисли Јелена Карлеуша, а не знамо за ливаде, шуме и обале где су Срби убијани камом, каменом, жицом, за места на којима – што каже Ћамил Сијарић – где год да станеш, нога ти упадне у лобању неког Србина? Како је могуће да постоји народ чија власт шаље државни авион по тело страдалог певача, а не шаље спелеологе, археологе, форензичаре, етнологе и историчаре да истраже где смо све то страдали услед непознавања историје коју и даље упорно заборављамо?

Је ли могуће да напамет знамо текстове песама нечега што се зове Мерлином и пунимо му шест арена иако је био ратни хушкач, а не знамо спискове страдалих ни из једног рата који је на нас, увек неспремне, наишао? Знамо где летује Аца Лукас, али не знамо где је страдало 700.000, 40.000, 15.000 Срба одједном… Чули смо милион пута која ријалити звезда где живи, али смо глуви за то ко све није жив, јер је подлетео под точкове историје.

Знате ли како пара душу суза у оку деведесетогодишњака који прича да је гледао када су му клали браћу, мајку, оца и баку док је он седео у жбуњу и није смео да писне? Имате ли појма колико мора да боли неку старицу која је од онога што је видела побегла на крај света и још увек осећа ножеве у свом трбуху? Јесмо ли свесни колико су ужасни крици деце која умиру по Грмечу, или преко албанских планина, или у ватри својих спаљених домова?

Знамо ли како кама кида српско месо? Знамо ли како је када мајка мора да одлучи ком ће детету од њих петоро да спасе живот? Знамо ли како је то бити претучен, силован, везан, па камионима са стотинама других као стока бити послат кољачима? Знамо ли колико је ископаних очију, опараних утроба, искиданих језика остало по ливадама? Знамо ли са коликим морем суза је заливена земља на којој сада више нема Срба? Знамо ли којим су речима родитељи тешили децу секунду пре него што ће сви заједно бити поклани? Знамо ли шта је ишло кроз главу, осим метка или маља, онима који су клечали над сваком јамом? Знамо ли где је земља највише улегла од трупова оних које смо заборавили? Знамо ли да смо следећи ако не знамо одговор на сва претходна питања? Знамо ли за крике, дозивања, смрзавања, бичевања, сечења, кидања, чупања, модрице, откинуте удове, раскомадане утробе, силовану децу? Знамо ли за мржњу? Знамо ли за уништена гробља? Знамо ли за патњу? Знамо ли за ужас? Знамо ли за Гаравице?

Чланак Историја коју упорно заборављамо се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Шта је то што пред нама већ добија скоро па јасне обрисе Трећег светског рата? Не бих се усудио да кажем да је превише очигледно и да је крштено правим именом, али оно што бих се усудио да кажем јесте да тај рат који ће почети због глобализације, која је имала лажну намеру да цео свет уједини у миру и култури (иако од почетка показује да заиста не жели то), па је уместо тога све ујединила у рату, одавно већ траје у нашој земљи. И не само да траје, него нас је довео до несагледивих последица по национално биће.

Друштвене мреже су пуне саосећања са жртвама туђих ратова, док ми своје ратове не само да нисмо расветлили кроз науку и освестили кроз наше поимање последица, већ смо га продужили и продубили, а све под патронатом истих оних сила које то врло успешно чине у целом свету.

Једна од највећих победа Запада над нама је Далсов план који је једино у Србији спроведен тако темељно и с толико наше љубави према самоуништењу коју смо назвали приврженошћу демократији. Неки од резултата тог плана јесу и она застиђа својих родитеља и ведете школских ходника, никако учионица, које нам сад наша јавност пласира као националне трудбенике и заслужне грађане ове земље.

Један од примера се догодио не тако давно… Наиме, министарство је послало допис школама да је за школарце забрањена прослава нове године у просторијама школа, јер је „веома тужна година за нама” – са чим се можемо сложити – али не и када чујемо да за дочеке по нашим трговима за наш новац певају Цеце, Аце, Јеце, Куце и Маце, троши се брдо ватромета и радује се до зоре. Уколико тугујемо за својом децом, онда треба да тугује цела земља, а не да тугују само школарци који су злочинима највише и били погођени, како буквално, тако и у сваком другом погледу.

Школе су затворене месец дана раније како би се „средили пропусти и како бисмо нову школску годину дочекали спремни на све изазове”. И шта се догодило… На почетку школске године речено је да је забрањено у тренеркама ићи у школу. То је све. Сад чујем како су школе добиле и нови допис о томе да дојаву о бомби треба схватати озбиљно, али да наставници и професори треба да траже експлозивну направу у школи, па уколико је нађу, да притисну „паник тастер”. Чекајте… А онолики полицајци за које сте рекли да ће бити запослени у свим школама у Србији? А дежурне екипе задужене за експлозивне направе…

Због чега сам баш школу узео као пример… Због тога што је то једина инситуција коју смо до краја запоставили, а ниједна друга нас неће извадити из ове провалије у коју падамо. И нису за то криви полицајци, учитељи, наставници, професори, понајмање ђаци, криви смо ми као друштво које дозвољава све оно што некада давно не би, и то у случају највећих проблема.

Ми смо колонија, а колонија има колонијалну управу која седи негде по Америци или Енглеској и гледа шта следеће да нам смести, међутим, када бисмо искористили богом дану земљу, па се бавили пољопривредом и сточарством, са оволико ораница, могли бисмо да хранимо пола, а можда и целу Европу. Та предност у овом добу глади и неизвесне будућности могла би да буде наша полуга уз помоћ које бисмо елиминисали уплив колонијалне управе у све сфере нашег живота, па бисмо могли да преговарамо о одређеним стварима.

Али не, део народа се одмах посвађа на нивоу тога ко ће добити субвенције, зашто ова странка има ово министарство, зашто она нема оно друго итд. Ми смо одавно постали јако ексцесни, наш менталитет је доведен до једног нигде другде виђеног екстрема и за то можемо кривити цео двадесети век, ратове, па и колонијалну управу која је јако добро извршила оно што се захтева Далсовим планом.

Међутим, напредак и освешћење можда лежи управо у томе да схватимо да овај садашњи менталитет, тај инцидентни, уопште није наш. Он је само производ нашег правог идентитета – оног који баштини морал, част, рад, дисциплину, веру – све оно што нас је спасило од нестанка, помешаног са овим воајеризмом, материјализмом, ријалитизацијом постојања, политизацијом света и нетрпељивошћу према традицији, а то су нам накалемљене вредности. Услед те комбинације, ми смо постали овако ексцесни, јер је наш прави менталитет у сталној колизији са наметнутим и брижљиво негованим новим идентитетом. И док се не вратимо себи, ово што смо последњих 70-80 година биће одредница нашег постојања.

А ја не верујем да смо ми народ Карлеуше, Митровића и деце која убијају своје другаре, већ народ Тесле, Светог Саве и људи који су прелазили пакао албанских планина не би ли се вратили у земљу коју су волели. Превише смо као народ деце изгубили да би ово била тачка нашег нестанка.

Чланак Трећи светски у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Прошао је још један Сајам књига који је са собом, као и сваке године, донео много одушевљења, али и разочарања. Нажалост, како која година пролази, ова друга категорија постаје знатно јача од првонаведене.

Елем, било је посетилаца, дружило се, али неколико ствари примећених на Сајму књига јасно говоре у прилог томе да Србија не да води погрешну културну политику, већ да је апсолутно лишена постојања исте.

Не могу да кажем да је Београдски сајам одговоран и за шта осим за добру организацију, али могу без најмање гриже савести да покажем прстом на све остале. Међутим, то би било једнако бесмислено у смислу исхода по српску културу, па макар и само у једном оваквом тексту на неком од медија који ће га пренети.

Школски дани на Сајму књига увек су са собом доносили огромну гужву која се пре 2014. године разливала по штандовима издавача који заиста и објављују дела за децу, а те године, и те како кобне по Сајам књига и српску културу, превласт су преузеле старлете, инфлуенсери, инструктори шминкања и сви они који никада нису ни отварали књиге, али су написали своје. Од те године, па до данас, неукус и помама за трендом, српских школараца достигли су врхунац и ове године смо имали бермудски, не троугао, већ осмоугао, на једном делу започет „обијачицом и књижевницом”, а на другом крају затворен „најпознатијим београдским макроом”. У угловима између налазили су се тиктокери, инстаграм инфлуенсери и понека ведета позитивне психологије и мотивационих говора.

Са друге стране, оне корисније по српску културу налазили су се паметни аутори, људи од дела, али скоро па искључиво ванкњижевни ствараоци – професори, инжењери, политиколози, новинари, разни аналитичари и геополитичари.

Некако је све деловало као да је Сајам књига постао отворен за све осим за писце. Дакле, медијска слава је од Сајма књига направила сајам подкаста, друштвених мрежа и Јутјуба.

Дошли смо до оног степена у издаваштву, па и на свим осталим пољима, где осим профита ништа друго не игра улогу. Наркоман који је преживео велику дозу – објављуј, проститутка која је имала највећи број муштерија – објављуј, политичар који је уназадио земљу, али има аутобиографију у којој о томе говори – објављуј, макро који… – објављуј, обијачица – објављуј! Али најновији роман који је апсолутно ремек-дело, небитно да ли неафирмисаног или афирмисаног писца – сачекајте да направимо пројекцију. Деценијама најчитанији писац овенчан свим наградама и славом – нека, доста је он објављивао. Познати песник са новом књигом – поезија се не продаје!

Срби ће пожелети цензуре, а цензуре бити неће!

Ако је све профит у материјалном смислу, а профитирање у интелектуалном и уметничком, културолошком, смислу није пожељно, какву ми то онда културну политику водимо? Зар је све постало економија? Хвалимо се Андрићевом нобеловом наградом међу собом, а не знамо да можда имамо још Андрића, него се свету препоручујемо Северинама, Зоранахама, Шешељима, Драшковићима и макроима. И онда се чудимо зашто нас свет перципира као назадне и несвесне да се старамо сами о себи. Па не видимо ли кроз Сајам књига да то заправо и јесте тако? Да смо ми земља која живи између ратова и избора и да смо сами себи као народу ускратили све изборе осим председничких и парламентарних.

Сврха културе није да троши паре из буџета једне земље, већ да ту исту земљу учини вредном постојања. И када деца коју дојимо млеком наших девијација одрасту, па где мислимо да се можемо сакрити од тог гнева, разврата и непоштовања према нама – генерацијама које се хвале нормалним детињством и играњем напољу… Генерација се цени према томе како одгаја следећу, а по ономе како је живела своје детињство.

Не можемо калемити конопљу на нашу шљиву. Не иде. Неће ништа да порасте. Ми смо постали нација, хајде можда пре култура плагијатора. Имитирамо и крадемо све оно што је у свету прошло као исплативо. И шта је биланс?

Биланс су позоришта без публике, пусти биоскопи, музеји и галерије, празне школе и колевке, напуштене библиотеке, полупразни универзитети, али су пуни аутобуси за иностранство или за политичке скупове, пуне су народне кухиње, болнице, коцкарнице, шминкераји, тржни центри, пуна плућа вејпа, уши трепа, школска дворишта дроге и улице оружја. Мислите да је то резултат сваког друштва? Није. То је резултат Срба и Србије.

Али ми смо неми и слепи за све своје невоље. Нама је важније да скупљамо лајкове по друштвеним мрежама подржавајући неке од у свету зараћених страна и оплакујући децу изгинулу у Гази (као да постоји човек коме није жао страдалог детета), а наше жртве чаме заборављене под изломљеним надгробним плочама по Косову и Метохији. Деца поражена леже по болницама. Пуцају по школама, лутају бесциљно по улицама знајући да их чека иста судбина као и њихове родитеље – прилагођавање политичким струјама како би добили посао или право на лечење, право на живот.

Кад ћемо оплакати децу своје земље? Када ћемо подићи споменике нашим страдалницима? Изгледа никад.

И све то је резултат незнања, или нечитања ако баш хоћете. Али добро, идите на Тик-Ток и гледајте како се најбоље исцртавају мачје очи, како се прелази ниво неке игрице или једноставно уживајте у „ако-мислите-лепо-биће-лепо” варкама профитера од ваше невоље.

Чланак Сајам подкаста, друштвених мрежа и Јутјуба        се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Корпоративни капитализам, као надидеја и архипракса, прерушен у леве покрете, зелене револуције, воук, сексуалне слободе, женска права имитира оно што је као начело наметнуто у антици, а то је демократија. Најнедемократичнија идеја, попут капиталистичке, тако успешно баштини илузију демократије, тачније, толико непогрешиво је продаје савременом, многим стварима поробљеном, човеку да најпаметнији, па и најглупљи ум, онај који само вади новац или картицу да би платио неку будалаштину, попут, рецимо, премијум чланства на Јутјубу, не може то да примети, а ако и схвати, нема снагу да то промени. И не вреди залагање појединих хероја здравог разума, оличених у људима овенчаним научним признањима, дипломама, искуством, јер је количина лудорија далеко већа. Како је ум замагљен? Замагљен је врхунским маркетингом који нам продаје златне кавезе и премијум окове које смо спремни да платимо само да бисмо имали неку врсту статуса у друштву у ком никакво истинско достигнуће не значи ништа.

Замислимо само сусрет добитника Нобелове награде за књижевност и неког Тик Ток инфлуенсера. Први је добио неки бедни новац за награду, глава му је пуна знања, искуства, она је ризница савета за бољи, успешан и пре свега здрав живот. Глава Тик Ток инфлуенсера загњурена у мобилни телефон, пратиоце, окићена најскупљим ланцима, заузета лајковима и шеровањем не само да је празна свега другог, већ ће се без икаквог пардона спрдати с тим нобеловцем и његовим делом. Ово је корак унапред, али нико да схвати да је то огроман корак у напретку на погрешном путу.

Како променити ишта или васпитати децу у глобалистичком корпоративном екперименту названом системом или поретком кад тржиште диктира потражњу, па самим тим и укус. Данас ће вам било ко рећи да је музика Тејлор Свифт боља од Моцартове, јер се више продаје. Она има више награда, а уосталом, и народ тако каже и то тражи.

Сачекајмо овде мало… Продаје нам се демократија, коју јако скупо плаћамо а она никако да стигне, али ако је то владавина народа, она не може ни стићи. Зашто? Зато што народи више не постоје. Глобалистичка мантра о свету без граница, иако се показала тачном само у случају ковида и вакцинације, условила је тањење вододелница народа и нација попут језика, вере и културе. Култура је унификована тако што је измишљено нешто што називају „трендингом”. Дакле, културни домет више не одређује суза, осмех, врисак, неспавање након доживљаја дела, него искључиво његова исплативост и популарност, две јако уско повезане категорије. Па ако је данас популарно назвати се родно флуидним, а претња свету назвати себе Србином, Французом, Египћанином и томе слично, шта можемо да очекујемо? Народи не постоје, а постоје корисници интернета и корисници материјалног у свакодневици, што се настоји изједначити.

Принцип функционисања интернета преноси се врло убрзано на реалан живот. Сви смо ми у неким кредитима, дуговањима, плаћамо ствари за које више не знамо ни шта су и тако у ствари само радимо за фонд који ће нам обезбедити да имамо у чему да се возимо, на чему да кликћемо и где да преспавамо, па и место на ком ћемо радити прековремено. И када човек умре, ни лист се више не помери. Једноставно „корисник” више није на мрежи. Стога, ако нема народа, не може бити ни демократије, јер народ или нација јесте збирно име за припаднике једног народа/језика/вере по истом заставом и у истој држави који јој раде у корист и на част. А како народ може бити гомила аутошовиниста која кликће по Јутјубовима, Инстаграмима, Твитерима, Тик Токовима, порталима уверена да свим што објави или подели негује своју индивидуалност? Не може народ или опште добро уопште бити могуће као термин, а камоли као реалност, ако сви инсистирају на индивидуалности.

Е то је највећа подвала капитализма, модерне психологије и интернета – опсена да је свако од нас „корисника” у ствари „премијум”, „плава значка”, „ad-free”.

И кад имате такав безидејни свет који само креира садржај фокусиран на трендовима на којима доминирају мајмунлуци необразованих празноглаваца окићени бројем прегледа, онда је логично рећи да свет умире, да људска цивилизација нестаје.

И ево неких показатеља колико је пропаст сама по себи духовита…

Толики миленијуми развоја данашњег писма од некадашњег пиктографског (илустрације ради, то су хијероглифи), а ми се полако од оноликог вокабулара, граматике, синтаксе, свега на чему се заснивало наше школовање и што је било ствар престижа знати, враћамо на емоџије. Опет људи комуницирају пиктографским писмом. Свако мало неко пошаље смајлије, ананас, капљице воде, срца, неки знак руком.

Толики векови учења бројева, таблице множења и дељења, сабирања, одузимања, а човечанство се свело на бинарни систем.

Милијарде и милијарде књига, старих, нових, преведених, непреведених, многи сати, дани, године, деценије колико су писане поједине песме, приче и романи, а АИ вам направи књигу за десет минута.

Онолико учење понизности, социјалној интелигенцији, бонтону, заједништву, општем добру да бисмо дошли до данашњег „Волите себе, јер вас нико други не може тако волети!“.

Миленијуми еволуције, исправљања кичменог стуба, развоја палчева, развијање очњака да би нам сад кичма пропадала за компјутерима, да би нам рекли да је све у сналажењу, а не у раду и да би нам сам нутриционисти, нове ведете виших слојева, тврдили да смо ми у ствари биљоједи поред истих тих очњака.

Ништа што је некада функционисало у оздрављењу људи више не игра улогу, све је то оспорено, јер шта ће нам облоге, утопљавања, туширања, чајеви, биљке када је у продаји најновији неиспитани лек који може бити наш за само 9.99 чега год, јер узевши њега „узимамо здравље у своје руке” иако је цена уклапања фармације у капиталистички поредак управо наше здравље.

Колико је само векова прошло у веровању у Бога, а сад нас уче да морамо веровати у себе, јер је Бог одједном нешто апстрактно, али врло јасно означено као назадно и неинтелектуално.

Здрав, паметан, вредан, поштен и човек са делом више никоме не користе. На њему се не може зарадити, јер он пропагира вредности које се затиру, које нису исплативе.

Стога, иако овако набацано, можемо лако извести закључак да бити образован, радан, паметан, поштен, слободан и религиозан човек, уз то и породичан, јесте највећи домет револуционарног деловања, јер такав човек је највећи херој и једина нада да будућност ипак постоји. Ко није такав, нека зна да свесно учествује у овој елегији пропасти у којој и сам држи неки инструмент, па макар то био и триангл у који само повремено удари уверен у своје несуделовање у поразу. Али знајмо да не диктира све „трендинг”, постоји и негде горе изнад облака неко ко диктира поштеније, непогрешивије и, истина, понекад, мало грубље и само он може довести до „великог ресета” при ком се, сигуран сам, не би баш најбоље провели они који заговарају исти тај, само овоземаљски, ресет. Можда је ђаво заиста и отишао, јер шта ће он да ради тамо где има Швабова, Гејтсова, Безоса и толиких, свених или несвесних, пратилаца њихових идеја…

Чланак Елегија наше пропасти се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Србија је у два дана (9. и 10. септембра) проживела много тога, али оно што остаје као траг свега проживљеног, од чега су већина лепе ствари, јесте пласирање потпуно погрешних домета Србије у иностранству.

Већ дуги низ година, мислим да је ово једанаеста по реду, у Београду се одржава нешто што се назива геј парадом и што су нам подметнули сви они борци за нечија права и демократију, а искључиво под условом да њихово опредељивање и њихова заједница могу, на основу тражења својих права, да оспоравају права других људи који не мисле као они. На шта тачно мислим… Сетимо се само колико тужби је ЛГБТК+-/* заједница поднела против слободномислећих српских интелектуалаца, па чак често и због цитата. Шта је циљ те заједнице и за шта се она бори ако је свако мишљење које се не поклапа с њиховим перципирано као погрешно, па чак много чешће и као претња? Зар једна заједница која тражи права за себе мора та права да тражи ускраћујући права и оспоравајући мишљење већине? Зашто се „једна од најдемократичнијих заједница на свету“ бави културом поништавања, оспоравањем мишљења, медијским нападима на своје неистомишљенике, ревизијом историје и променом наратива бајки, цртаних филмова и класика светске књижевности, најчешће дечје? Ово су питања на која се морају дати тачни одговори, а ваљало би успети, иако говорите научно основане чињенице, задржати своје име ван судских папира.

Елем, деветог септембра је у Београду одржана промоција најмлађих официра Војске Србије што је велики догађај само по себи. Али како баш истог дана, кад промоција треба да нам пружи колики-толики осећај сигурности, патриотизма, да нам покаже здраву и праву омладину ове земље која је одлучила да живи за њу, да се догоди и геј парада? Ево како… Наиме, ми као колонија једне или више сила које себе сматрају великим, а које су одавно огрезле у промовисању права на основу одузимања туђих, па и набављања ресурса на исти начин, морамо да негујемо тај дух који нам је колонијално наметнут, а то је дух америчке политике. Дакле, не би ме чудило да је наређено да је промоција официра, као нешто на шта либерални медији гледају као на хушкање, морала бити ублажена геј парадом као нечим што је светски тренд и чиме су нам рекли да треба да се препоручимо свету.

Одавно нам говоре да наша историја, чији је један век богатији од целокупне америчке, не вреди ништа, да није тачна, да наша књижевност и није баш сјајна, да наш спорт није релевантан, већ да се све то треба прилагодити тако да немамо домете веће од америчких у било којој области. Одатле и она некадашња акција „И ви сте свет!“. Она срамота где једна једва-држава, говорим чисто о дужини постојања, нас бодри да смо и ми део света, као да српска култура није један од најсјајнијих драгуља у европској, па и светској круни културе.

Е, зато су они форсирали, не знам да ли само идејно, или и финансијски, геј параду. Размислимо само о овој теорији… Геј парада је „највећи домет“ данашње демократије. У Србији, исти они који форисирају параду, говорим о Американцима, утеривали су овде демократију бомбама много пута, а највише 1999. године. Па су нам кројили земљу како су стигли, плаћали аутошовинисте, разарали службе и главни град, а са Далсовим планом као темељом.

Сада пређимо на десети септембар… Кошаркаши су освојили сребро на светском првенству, одбојкаши прошли у четвртфинале европског првенства, Новак Ђоковић освојио 24. гренд-слем титулу, а фудбалери победили у утакмици важној за квалификације за Европско првенство. Не знам да ли је икада иједна држава имала тако велики дан у свом спорту. Мислим да није.

И сад, како је дошло до тога да наши душмани са маском пријатеља траже да се форсира геј-парада као наша национална препорука за „велики свет“ и „демократско друштво“, а да се спортски успеси третирају, ето тако, као случајни и неважни…

Па дошло је на тај начин што је геј-парада, говорим на глобалном нивоу, не само у Србији, једна велика подвала идеолога депопулације. Ако у једној земљи отворено промовишете хомосексуализам, а сетимо се и „прајд-каравана“, захтевате истополне бракове као ствар важнију од реконструкције болница, онда не можете рећи да та пропаганда није директно усмерена на поспешивање беле куге у коју је Србија огрезла. И не кривим ја за то удружења, организације и шта знам какве активисте, јер они раде неки из убеђења, а много више њих за новац, већ кривим страни фактор који улази у нашу земљу, а не изува се, него диже чизме с мамузама на нашу трпезу.

Али у чему је ствар… Оне јучерашње силне победе наших спортиста су један од најбољих начина за нервирање оних који нам не желе добро, а и то је један вид отпора, можда и најслађи.

Елем, Србија није земља новодемократских начела, него земља традиције, културе, спорта, домаћина и православне вере, а такође је и бастион чувања права свих националних и верских мањина, па ево, деветог смо видели, и сексуалних. Без имало задршке смем да тврдим да је ово једина земља у Европи у којој је остало барем још мало слободе.

Нисмо ми криви што смо урадили све што се од нас тражи, а нисмо нестали. То ћете ви, окупаторско-демократске силе, морати да видите са Господом, јер изгледа да Он нас чува знајући колико смо лакоми, али имајући на уму колико заиста вредимо.

Данас је 11. септембар, а опет и Срби исказују жаљење Американцима због тог датума. Е па, у томе је разлика између ова два народа. Ми смо спремни да оплакујемо и жртве својих џелата. И зато вам кажем – ви сте свет, ми смо људи.

Чланак Ви сте свет, ми смо људи! се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Оно што смо мислили да се никад не може десити, дешава нам се свакодневно, а најгоре је од свега то што смо на те невероватности, које су последица лошег укуса, погрешне културне политике и недостатка здравог разума, навикли и сада их сматрамо апсолутно примереним.

Једна таква ствар одиграла се 22. августа у Београду. Сведоци смо тога да су политичари приликом изградње куле „Београд” говорили како ће та зграда служити за „обележавање најзначајнијих датума српске историје”, „највећих достигнућа српске културе” и „свих великих годишњица српског народа”. Међутим, баш 22. августа, кула је засијала иницијалима Јелене Карлеуше – жене о чијем деловању на морал, културу и уопште укус грађана ове земље нема потребе трошити речи.

Албум на ком се експлицитно спомињу мушки и женски полни орган, њихове излучевине и остале бљувотине које је ново доба одобрило и васпоставило као нормалну и прихватљиву ствар у јавном дискурсу, спонзорисан је, како је у Скупштини Србије навео посланик Народне странке Ђорђе Станковић, од стране Телекома. Уколико је то тачно, онда то значи да својим новцем финансирамо сопствену пропаст, како моралну, тако и духовну.

Станковић је изјавио: „Једна Јелена Карлеуша добиће милион и по евра од ’Телекома’. Добиће 350 хиљада евра за свој албум, 150 хиљада за друге трошкове и милион евра за емисију коју ће имати на Телевизији ’Прва’. То ће бити пандан неке бивше емисије коју је држао Иван Ивановић на тој телевизији, нека емисија политичко-забавног карактера. Када сам те податке изнео, уз пуну одговорност, имао сам прецизне информације да је у том моменту исплаћено 450.000 евра, договор је био да јој се исплати још милион. Тих 450.000 је исплаћено у две транше, прво 300.000 па 150.000 евра.” Ови подаци су ужасни ако погледамо оно што се назива певачком каријером дотичне жене и уколико се узме у обзир утицај њене музике на овај народ. Све у свему, и да је ово тачно, за то се, нажалост, најмање може кривити дотична.

Због чега је 22. август тако поражавајући датум? Због тога што је Србија, да је поштовано оно што су политичари изговарали о намени дисплеја на кули Београд, на тај дан могла да обележи рођења Милана Обреновића, Павла Јуришића – Штурма, Михаила Ђурића или Добрице Ерића. Међутим, нама се намеће закључак да је Јелена Карлеуша, по новим аршинима, далеко важнија личност српске историје и да су владавина, тактика, памет и таленат горенаведених личности, а ништа од наведеног не поседује дотична певаљка, па чак ни просечне вокалне способности, потпуно неважне категорије. Нама је тог 22. августа из центра Београда поручено да су певање о полним органима, истицање попрсја, мешање задњицом, силиконски филери и разврат далеко важнији од било каквог достигнућа.

И чиме да се сада охрабре будуће генерације? Како да објаснимо деци да вреди борити се и биди частан и добар професор, уметник, доктор, спортиста, студент, занатлија ако са највеће зграде у главном граду земље за коју треба да се потруде исијавају иницијали пропасти? Неће предуго проћи, а Тесла, Миланковић, Пупин, Исидора Секулић, Андрић, Црњански, Његош и сви остали, мораће у уџбеницима да уступе место певаљкама.

Заиста ме не интересује да ли је сама управа града уприличила ово исијавање, далеко језивије од Николсонове улоге у истоименом филму, или је певаљка сама платила (Станковић тврди нашим новцем) рекламу, ово је једна од највећих срамота српског народа и његове престонице.

Можда нас због тога овако дуго нико не напада, не бомбардује и не затире – видели су да ми то можемо много боље да урадимо сами, па нема разлога да наши душмани прљају руке. Чак нисам више ни сигуран да имамо непријатеље. Можда их заиста и немамо, него гледајући у оно што називамо непријатељима – не схватамо да буљимо у огледало.

Чланак „Нека се помере Тесла, Пупин и Миланковић, иде Карлеуша“ се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Напустио нас је необични сликар обичних ствари и мајстор фантастичне обичности – Ратко Лалић. У неким нормалнијим земљама, чвршће укорењеним у сопствену културу, ових неколико дана, медији би требало да буду претрпани сликама Ратка Лалића, његовим сасушеним и орошеним цвећем, прашњавим путевима који се губе у зараслим ливадама, пејсажа које је својим сликама чинио далеко узвишенијим него што су они били у природи, међутим, нико није пренео ни вест о његовом одласку.

Да један од његових великих пријатеља, Емир Кустурица, није нашао за сходно да се јавно опрости са сликаром, ниједан медиј не би ни знао да је он преминуо.

Овако поразан однос према сопственој култури сигурно не гаји ни једна једина држава на свету. Наши медији се баве стварима које директно утичу на нестајање овог народа, или најблаже речено, на његову идиотизацију.

Колико смо само пута били сведоци наратива да се аутотјуновани идиоти, изроди из брака најгорих избора турбо-фолк и реп музике, са четири разреда основне школе у медијима величају као људи који су и без образовања успели да се „снађу”, па смо уз тај текст добијали слике и снимке њихових вила, јахти и аутомобила. И никада нам није сметало то што медији нападају, рецимо, СПЦ због возног парка, а величају горепоменуте приказе које имају свако по један возни парк. Са друге стране, на екранима, посредством телевизије назване по једној од боја којима се прецртава породица, гледамо облајхану водитељку коју нам свакодневно представљају као вуковца. Нажалост, не схватамо подвалу у виду блајхане водитељке, а подвала се састоји у томе да нам поруче да су вуковци и образовани људи у ствари идиоти који се срамоте за новац, док су они прави идиоти, нешколовани позивачи на разврат, у ствари права ствар и да их треба, преко националне фреквенције, постављати на пиједестале.

И на шта се онда своди живот уметника у Србији? Своди се на бесконачну рововску клановску борбу за одликовања која не значе ништа ван тих кругова, за бедна средства рођене државе и ЕУ, за стипендије у иностранству, за колумну у праћеним медијима и улогу домаћина који ће отворити манифестацију посвећену прасетини, јагњетини, пиву или већ нечему што нема смисла.

Цео живот српски уметник посвети најпатриотскијем могућем чину – стварању дела које ће оставити у наследство рођеном народу и за које се потајно нада да ће надрасти и њега и народ, па ће то дело можда постати једна од дефинишућих тачки српског идентитета. И сваки српски уметник који тек почиње, а многи то раде целог живота, све што чине – чине искључиво о свом трошку и на сопствену штету не би ли нешто приложили на олтар српске културе.

И како им се та држава у чије име делају одужи? Тако што их у дневницима и никад читаним рубрикама постави на зачеље, пре временске прогнозе и Лотоа, тамо где изнад стоји велики наслов „In memoriam”. Наше вести из културе свеле су се само на то који је уметник кад преминуо, уз максимално скраћени приказ његових домета.

Зашто се онда чудимо пуцњавама у школама, насиљу на трибинама и ван њих, изваљивању табле посвећене јасеновачким великомученицима, свеопштем незнању и јурњави за новцем, огуљеним фасадама, зараслим трговима, дворанама које прокишњавају, изнајмљивању позоришта бизнисменима, снимању спотова са лаком порнографијом у порушеним црквама, рекламама огромног формата навученим преко развалина осталих од бомбардовања…

Све је то резултат занемаривања културе и уметности, јер како ће ико да научи ишта или да трага за лепотом ако га нико није учио шта је лепота и шта је то што треба баштинити.

Обуците сви своја свечана одела, ућутите на минут и дајте да одржимо ту комеморацију српској култури, уместо што је мрцваримо и одржавамо на апаратима већ деценијама.

Дајте да се решимо тог „баласта”, па да сви заједно пљујемо, подригујемо, шмрчемо, опијамо се, спопадамо малолетнице, тетовирамо чела, прдимо, ричемо, уђемо у ријалити, варамо супруге, повраћамо, тучемо се, крадемо, уградимо силиконе, понижавамо слабије од себе, престанемо да читамо, дивљамо по сплавовима, мрзимо, оговарамо, разваљујемо, палимо, отимамо, уваљујемо, ждеремо, претимо, провоцирамо, почупамо све кочнице, истерамо човека из себе, постанемо рефлекс који хода, скандал-мајстори и неопеване будале.

Шта ће нама култура која нас је уписала у народе, а у времену у ком нам говоре да сви треба да будемо грађани света и родно флуидни. Сахранимо културу, занемаримо своје нестајање, па Швабу, родној осетљивости и промени пола раширимо руке… Или ноге…

Чланак IN MEMORIAM – КУЛТУРА се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Главни град Србије коначно је одлучио да поново подржи породицу тако што ће 24. и 25. јуна у самом центру града бити организовани Београдски дани породице.

Ако се узме у обзир то да је породица најнападанија и најнарушенија ствар у савременом свету, морам бити искрен и рећи да ми се идеја о данима породице у Београду веома свидела. Наравно, сада ће многи рећи како сам присталица власти, али нећемо се обазирати на глупости које немају утемељење у здравом разуму.

Када је, под налетом глобализације и права за сексуалне мањине која се заснивају на одузимању права онима који тој групи не припадају, савремени свет почео да руши породицу, он се уклапао у ону чувену идеју депопулације планете која већ одавно није теорија завере, већ је постала стварност. Већ дуго, гледајући око себе, можемо приметити да живимо скоро па у документарцу о депопулацији. И у таквом свету који је нагрижен намерама богатих, огуљен од културе и присиљен да се врти око новца и ријалитија, породица је једно од врло ретких уточишта од грубости света. Као таква, логично је да се налази на удару. Међутим, овакав ударац тупим предметом у виду градске одборнице, а испред покрета „Не давимо Београд“, нисам могао ни да сањам да ће икада играти било какву улогу у каквој год аргументацији.

Наиме, она је изјавила да је идеја о формирању Београдских дана породице потекла као одговор на прошлогодишњи Еуропрајд и да „истицање оваквог фестивала на темељу дискриминације других није права вредност породице. Овако се само продубљују поделе и насиље“.

Дакле, прво смо се суочавали са јавним повицима о томе како је породица најопасније окружење, јер се у њој лако може догодити сваки вид злостављања. Онда смо слушали како треба отказати породичну шетњу (што је и учињено), јер се њом угрожавају права ЛГБТ заједнице која жели да има своју шетњу. Затим смо сад сведоци речи да фестивал, чији сјајан програм лако можете наћи на интернету, посвећен породици продубљује поделе и насиље.

Симићева је изјавила да „нема разлога за славље када сви тешко живимо“. А јесмо ли тешко живели прошле године када се сила и ордија гејева слегла у главном граду Србије, па је новац за то ипак издвојен, додаћу нажалост? Нисмо ли тешко живели када је новцем грађана плаћен дочек једне од нових година на ком је наша истакнута певачица истакла ЛГБТ заставу? Живимо ли тешко кад се у Београду организује „Мирдита – добар дан“? Живи ли се тешко када хапсе Србе по Косову и Метохији, или то није Београд, па нема везе? Или само живимо тешко када се ради о стварима од суштинске важности попут породице, културе и народне традиције?

Госпођо, госпођице, господине, или како год се дотична изјашњава, породица – оно у чијем рушењу сте узели удела са овим изјавама – мора да опстане ако ми као народ који нагриза бела куга хоћемо да опстанемо.

Не видим да ико нормалан или моралан може бити против дводневних радионица, концерата и представа посвећених деци и слављењу породице као, што се мене тиче, највишег домета организовања људске цивилизације.

Стога, стварно, не давите Београд и не давите породицу, а што је још важније – не давите гледаоце својим изјавама које су други написали за вас, а ако сте их сами смислили, онда заиста нисте материјал за одборника, па ни за одборницу, јер градски одборник, макар он био и одборница, треба да има разумевања, части и барем мало памети и образа.

Верујем да вам ја као породични човек и православац баш нисам по вољи, вероватно сам вам раван ђаволу (каква смејурија!), али има нас много таквих које ћете убудуће морати да трпите као што и ми трпимо вас. Е то трпљење, иако без разумевања, јесте оно што држи насиље у футроли, а ово што сте ви изјавили, то је оно што провоцира и позива на обрачуне. Као добри православци, опростићемо вам – породично.

Чланак Не давите Београд и не давите породицу се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Синоћ је Србија остала затечена изненадном одлуком Владе Србије да се усвоји Закључак по ком се школска 2022/23. година у Србији за све ученике основних и средњих школа завршава 6. јуна, баш као и у Основној школи „Владислав Рибникар“.

Разумем и подржавам одлуку да се Рибникар, због најужасније трагедије у Србији, затвори раније, па и да се реконструише из разлога које су предочили психолози. Међутим, не разумем затварање и свих осталих школа две седмице пред крај школске године, дакле, у периоду у ком сви наставници и професори имају највише посла око сређивања оцена. Тај период који је сад укинут је најтурбулентнији, а прича се да је министарство упутило допис школама да ђацима дају вишу оцену уколико им је оцена „негде између“. Ово звучи разумно, али у суштини је апсолутно неразумно.

Шта може бити разлог затварању школа пре времена? Ово не можемо знати, али приче о солидарности су једноставно баналне. Као да има некога ко не жали децу чији су се животи угасили оног дана и ко није пустио сузу тог јутра. Да је школска година прекинута тад, то би и имало неког смисла. Овако баш и нема.

Подсетимо се само, школе су радиле и за време оба рата и окупације зато што оне служе (ако је неко заборавио) да од младих створе образоване људе који ће сутра преузети ову државу и водити је боље од било кога данас. Школе стварају имуни систем за друштво које оболи од нечега улажући све што могу у образовање и васпитавање неких бољих генерација. Тако би требало да буде. И сад, ми затварамо школе пред пошасти која је, између осталог, и директна последица лошег образовног система. Уз силне рупе у методици и методологији које се користе у образовним установама, уз свако оштећење на оклопу образовног система, ако оклопа уопште и има, ми смо решили да на те страховите проблеме одговоримо затварањем школа! То би било у реду да постоји некакав конкретан и применљив план за реконструкцију система, али он не постоји чим нам реконструкцију образовног система или идеју о њој нису предочили као разлог затварања школа.

Онда остаје нагађање које се данас могло чути у свакој школи у Србији.

Да ли су школе затворене услед недостатка неке смислене идеје шта радити након трагедије… Јесу ли затворене, јер повлачењем деце из школа родитељи могу раније на годишње одморе, што аутоматски значи слабљење протеста… Затварају ли се зато што нам се спрема нека невоља о којој не желе да нас обавесте… Да ли се затварају зато што нам једноставно није стало до образовања деце… Је ли градиво које ће деца пропустити у ове две седмице уопште потребно у уџбеницима ако га тако лако искључујемо… Зашто ће поједина деца ићи у школу, уколико желе, ако већ затварамо школе…

Ово није никаква опозициона реакција, нити пребацивање кривице на било кога, већ један обичан захтев да се да смислено образложење које ће бити праћено конкретним планом. Ваљда као народ ове државе толико заслужујемо…

И кључна два питања…

Како то да су школе затворене тако брзо, а Задруга још увек није укинута?

Зашто услед овако крупних промашаја и показивања неспособности не распустимо Скупштину, него школе?

Чланак Напрасно затварање школа се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Када једно друштво имитира туђи систем, истина ‒ наметнут бомбама као насушним средством демократизације савременог доба, онда је логично да у неком тренутку то друштво добије и све оне велике девијације имитираног. Познат је пример са почетка овог века када је група ентузијаста, љубитеља средњег века, живела у једном, за те сврхе изграђеном, дворцу са малим градом, на начин на који се живело у средњем веку са свим изазовима у смислу одсуства канализације, воде, адекватне одеће, хране и свега осталог, и то друштво је, логично, после неког времена дошло до тога да се тамо запатила куга.

Тако је и наше друштво, желећи да буде американизовано, што је рефлексни одговор на оно што смо ми, генерације рођене и одрасле осамдесетих и деведесетих година прошлог века, сматрали великом уметношћу (првенствено говорим о Холивуду) ‒ а несвесни да нам је кроз те „младима пријемчиве садржаје” пласирана једна потпуно погрешна представа о животу, моралу, вредностима ‒ желели да тај, кроз уметности подражаван, стил живота имитирамо, довело до тога да се демонтажа морала и дехуманизација друштва изведу успешно.

Као и увек, мањи народи који имитирају, тај пут прелазе далеко брже од имитираног, јер није у питању логичан след и развој догађаја и свести, већ жеља да се новопримећене ствари из америчке културе одмах примене и код народа имитатора. На тај начин, овај народ стиче илузију, коју назива свешћу, да иде „у корак с временом и трендовима”, а не схватајући да у том процесу имитације губи свој идентитет, и то у најрањивијем слоју становништва ‒ младима, а млади нису само слој који је најподложнији склоности ка имитирању, већ и будућност сваке земље. Стога, не би било погрешно тврдити да је упадањем младих у систем имитације будућност наше државе и друштва умногоме нарушена или онемогућена, јер као будућност љубитеља имитације, та заједница ће, природно, срљати, често и несвесно, у жељу за даљим имитацијама, а не разумевајући да је тако пристала на колонизацију.

Америчко друштво одавно је стекло то ишчашење да деца пуцају по школама, улицама и тржним центрима, па је то постало чак и део савремене америчке уметности. Са друге стране, опет, девијације потенциране филмовима попут „Џокера” и њему сличних које пропагирају неоанархију која подразумева насиље и багателисање људског живота (на чему Холивуд гради име још од почетка осамдесетих), а не нарушавање система као свој циљ, довеле су до тога да се створе читави култови обожавалаца убица и осталих девијаната.

Та врата су у Србији била благо одшкринута, јер их је таквим држао пањ морала који смо на њих наслонили, али појавиле су се друштвене мреже (можемо кривити и интернет уопште) које су свет сузиле и све групе упутиле једне на друге створивши тако виртуелне армије истомишљеника. Тој игри алгоритма нису одолела ни српска деца, нарочито не она запостављена од стране родитеља, па су се и наша деца сврстала у своје бинарне и баналне групе. Случај дечака који је пуцао у своје другаре у основној школи у Београду, ако узмемо као тачно ово што сам написао, није никакав инцидент нити изоловани случај, већ логични след догађаја и резултат имитације америчког друштва.

Оно где ми не успевамо да будемо паметни јесте покушај деконструкције имитираног система, буђење оних који, уљуљкани у виртуелни сан, сањају о „свету који гори”, а имамо шансу ‒ с обзиром на то да је и нама, као и младима, доступно све то на интернету, јер се ради о систему ‒ наслутити по ком принципу ће све да функционише.

Ако узмемо у обзир континуитет оваквих трагедија у земљи коју имитирамо, можемо доћи до болног закључка да је овај случај био само почетак, али ако већ имамо шансу да ту, од короне наовамо популарно речено, „епидемију” зауставимо тако што ћемо укинути домаће интензификаторе девијација и дрвосече које онај пањ морала желе да исцепају за потпалу друштва и света, а у питању су ријалити програми и њихови творци и популаризатори, онда не можемо, а да не подржимо протесте у Београду који се одвијају сваког петка, јер ови протести, иако такозвана „зелено-лева” опозициона опција жели да се представи као организатор истих, ипак јесу стварна и логична побуна оправдано уплашене нације која ионако нема број деце који гарантује опстанак те нације.

Кроз своју историју, никад се нисмо осећали сигурно због често присутног невремена у виду разних Олуја, ветрова историје и киша бомби, али смо знали да те опасности долазе споља и јасно је било ко нам наноси зло. Али стрепети од опасности у рођеном народу потпуно је друга ствар, сама по себи ужасна и наизглед неизлечива.

Прави проблем у једином очигледном, добронамерном и искреном виду побуне против стања у које смо доспели, а то су горепоменути протести, јесте то што је наше друштво дубоко подељено по свим питањима, а тако подељено друштво има велике шансе да се, из чувеног ината или идеологије, не помири са тим разликама и из корена ишчупа овај коров који смо сами садили, па поново засади морал.

Међутим, делује ми као да ће се прича са протестима завршити потпуном политизацијом истих и самим тим довести до немогућности да се значајније утиче на те домаће интензификаторе девијација којима наши пропагатори неморала заливају имитирана ишчашења.

Онај пањ морала који је држао врата, потпуно је исцепан и бачен у шпорет корпоративног капитализма. Сада врата наше куће пред промајом туку у свој шток и прете да ће се потпуно извалити. А ми седимо и облачимо прслук да нам не буде зима. Ако се сад свим тим Митровићима и Јеремићкама не супротставимо одузевши им утицај, нећемо дуго чекати тренутак у ком ћемо оне прслуке које смо навукли због промаје, морати да заменимо панцирима.

Највише бих волео да протести успеју са својим захтевима и да не прерасту у политичку кампању и борбу власти и опозиције преко леђа намученог и уплашеног народа, јер су овога пута у питању натполитички интереси. Али најсрећнији бих био да се све нормализује и смири и да за све горенаписано не будем у праву. Сањам о томе да ме неки читалац сретне, потапше по рамену и славодобитно и самозадовољно ми, са дозом ироније и покуде, упути речи: „Стварно понекад пишеш глупости!”

Чланак Откуд сад протести… се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Текст који треба да представља одговор Зорану Ћирјаковићу Ћири – а како одговорити човеку који ни себе ни мене није ништа питао, већ је прибегао увредама (успут не одговоривши ни на шта из мог претходног текста) – хтео сам да почнем паралелом са оним малим слончетом Ћиром које се губи, јер се увек заигра са неким бесмисленим стварима, па га мајка дозива кроз шуму: „Ћирооо! Ћирооо!”

Међутим, то не би била права паралела, јер слонови, за разлику од Ћирјаковића, памте, а изгубљени Ћира је доказао да не памти, нити се сетио да каже хвала, онима који су га бранили у време док су га „отказивали”. Као један од уредника портала „Искра”, увек сам преносио све текстове који су били у одбрану залуталог Ћире, али добро, сви греше, па и ја. Не можете очекивати да се један такав ичега сети кад је већ написао оно што је написао.

Заиграјмо игру „Подсетимо Зокија”…

Зоки, не сећам се да си у свом избљувку од текста оповргао ишта што сам рекао, и то је лепо знати, јер то онда значи да ништа и не можеш да оповргнеш.

Назвао си ме „Ломпаровим ботом”, „драгачевским елитистом” и рекао да сам „посао и све чиме се бавим добио преко везе”. Како је диван тај звук који производи ветар када дува кроз празну главу…

Мило Ломпар, сећаш се – онај о чијем делу сањаш, мој је дугогодишњи пријатељ, а ја, за разлику од тебе, својим пријатељима никада ништа нисам тражио нити имам потребу да им се улагујем, као ти ономад кад си тражио ко ће да те брани. Тим што си мене, Зоки, назвао Ломпаровим ботом, а Ломпара опет некаквим ботом, па и још неке људе, говори само о томе да ти једино то разумеш и за то не могу да те кривим, јер човек свет види онаквим какав је он сам. У недостатку аргумената, најлакше је некога вређати. Идемо даље, Зоки…

Посао којим се бавим, а ти ни не знаш који је то посао, нисам добио преко везе. Ниси, Зоки, ни претпоставио да си тако сам себи скочио у уста, јер ако си већ рекао да си дипломирао на електротехници (и да знаш математику – што је био неочекивано непромишљен, умало не написах глуп, одговор на моју фигуративну опаску о једначини са свим непознатима), а исто тако си рекао да си радио као туристички водич (опет симболика коју ниси схватио), како је могуће да ти (са својом дипломом) ниси добио посао водича и новинара преко везе, а ја са дипломом лингвисте сам добио посао на Одељењу за српски језик преко везе? Све оно што сам писао, а то је бар лако проверљиво, не могу да пишем преко везе, тако да веза у мом случају није играла улогу нигде, као што је нема ни у твом одговору.

Говорити о елитизму круга двојке, а некога дисквалификовати на основу тога да ли је икада био у Београду, не може бити ништа мање од будалаштине, па се нећу на то превише обазирати, али у свако доба можемо прошетати Београдом, отићи у било коју установу културе, редакцију, научну установу и побројати људе којима сам ја помогао, са којима сам радио и који ме поштују, па и да проверимо да ли сам икада икога, са ким сам се бар на тренутак дружио или радио, након тога заборављао и нападао. Ово са Београдом и „селом покрај Лучана” је бескрајно безобразна, а првенствено злонамерна изјава, јер тиме не показујеш само свој елитизам (који си успут приписао мени), већ показујеш да си класни идиот који не види даље од Београда који су, успут, одбранили људи из средина попут моје, али то је нека друга тема. Не видим ништа лоше у томе што сам рођен у Чачку, живим у Лучанима, син сам поштених, добрих и радних људи и унук истих таквих сељака из околине Ариља и Пријепоља. И нимало ме не чуди да ти, Зоки, као сељачина не можеш да разумеш потомка сељака. То су једноставно две различите ствари.

„Драгачевски елитиста“… Ево, тапшем и дивим ти се, Зоки. Ко год ти је пренео ове будалаштине, поздрави га. Рекао си ми да сам елитиста, а мене у Драгачеву једино понекад види неко ко планинари, јер сам ја заслепљен природом, док си ти заслепљен првенствено собом, а сада, по налогу, и Ломпаром. Зато ти то не можеш уопште да схватиш, што је и добро. Не треба да напрежеш своју главицу пуну електротехнике.

Што се тиче текста у Њузвику у ком си, добри мој Зоки, написао да те је срамота што си Србин, опет си слагао. Рекао си: „Господин Ломпаров бот износи и једну ружну неистину – не само да нисам крио свој најсрамнији текст из 1998. већ је само захваљујући мени лако доступан. Окачио сам га на чак два места – постављао сам линк и на претходни твитер профил, неколико пута – и, наравно, на оба моја профила је и даље доступан.” Али, лепи Зоки, није то баш тако… Елем, ти свој текст из Њузвика ниси могао да сакријеш, јер су га, колико се сећам, у изводима штампали „Погледи” (чини ми се 1999. године – онда кад је народ ког се стидиш био бомбардован), а цитирао Никола Живковић у књизи „Српско питање”. Ццц… Зоки, мали враже.

А то што говориш како си у Википедију сам унео неку реченицу о себи, тачније о својој биографији – не могу да кажем да сам чуо јаднији потез. Дакле, ишао си линијом стида од своје биографије, па прљања, а онда прања и сад ревизије, мој Зоки…

Ти не схваташ, Зозо, најважнију ствар. Нисам ја бранио Ломпара од тебе, нити Ломпару треба одбрана. Браним неукаљану биографију од човека који је своју опрао, што бабе кажу кад треба да ставе маст на груди (а ја то знам, јер сам унук сељака – знаш те људе, они које мрзиш), „у девет вода”. И тебе не тишти то што је Ломпар ишао на Нову, него те тишти што ти као обична другосрбијанска пријатељица ноћи ниси гостовао на Новој која је природно станиште за људе који имају уверења која ти гајиш, Зоруле… Теби је у ствари жао што Ломпар може тамо некога и да натера да преуми, да пређе на патриотску страну. Али да не објашњавам ја теби оно што ти већ знаш. Исто тако си написао, подсећам те, Зозили: „Срамно је да је текст објављен у ’Печату’ – у коме ми није било дозвољено да на било који начин и у било којој мери критикујем Мила Ломпара.” Дакле, самим тим признајеш да није проблем ни мој текст, ни Ломпар, већ то што ТИ, Зози, ниси могао да објавиш текст у Печату. До малопре сам био забављен твојим одговором, а сад ми те је већ помало жао.

Онда иду три пасуса против Мила, јер то ти је задатак, али опет си га лоше урадио и наставник ће бити веома љут због тога, Зоћо. Е, тад си написао: „Господин Ломпаров бот пише да сам ’наводни творац кованице аутошовинизам’. Можда га је срамота што је његов идол инспирацију за критику аутошовинистичког самопорицања вероватно делом украо из моје идеје и објавио је шест година касније?” Опет, ја па ја. Зоки, уопште ниси тимски играч. Разочарао си своје одељење.

За сам крај, а крај је потпуно неочекиван, тачно колико и твоја појава под новом управом твог живота, Зокице… Е тамо убацујеш и Јеремића. Браво (устао сам и аплаудирам)! Ово говори три ствари… Прво, пакујеш ме у кош са Јеремићем, али си промашио, лопта маши целу таблу. Друго, тако оправдаваш суштину свог ботовања, али овога пута погађаш доњи део мрежице. Треће, лопту ти уз чвргу узима јачи од тебе, глупо је што у твојој свесци видимо задатак и сви знамо да га решимо, а такав математичар не уме.

И, мој добри Зоки, то што себе на Твитеру представљаш као „првокенселованог ” је велика срамота, јер ниси први. Колико је интелектуалаца „отказано” (ово је српскија реч, па да нешто и научиш) слањем у логоре, колико их је стрељано, а онда и коликима је забрањен било какав рад у времену комунизма, то би, Зозице, морао да знаш.

Ниси заборавио ни да најавиш свој нови текст о Ломпару (докле више, Зоки?!), а то, као и писање о мени на Твитеру, твом блогу, коментарима по порталима који су пренели мој текст, само показује да сам ја направио велику грешку што сам ти пружио задовољство да се игде огласиш. Људи ми шаљу оно што си писао и смеју се. Пружио сам ти оловку да те извучем из септичке јаме, а није требало то радити. Међутим, како сам те, додуше индиректно, извлачио онда објављујући све текстове о твојој невољи, тако сам те извукао и сад, јер ти у ствари само то и хоћеш – да се неко бави тобом, Зокили. Ухватио си се баш за моју оловку да те извуче из септичке јаме. У реду, ја волим да помогнем.

Пошто смо подсетили Зокија, морам написати још нешто. Наслов мог текста из Печата гласи „Преумљења и кампање” и у њему, као што видите, нема ничега сензационалистичког нити увредљивог. А „Стање ствари” га је преименовало у „Милан Ружић: Ћирјаковић заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене”. Овај наслов, поред тога што провоцира, а као лингвиста савршено добро знам зашто оригинални наслов није био провокативан, као што знам и да се при оваквом преименовању увек умеша зла намера и нешто што треба да привуче читаоце, „Стање ствари” би могло мало да обрати пажњу на нешто што се зове морал или барем етика. Наравно, сваки портал има право да преименује текст, па преко тога могу и да пређем ако као параметар искључим добру намеру.

Међутим, то да Зоки објави текст крајње увредљиве и неко-ми-је-рекао садржине мењајући тако моју биографију, а не своју као ономад на Википедији, и да онда „Стање ствари” извуче у наслов увреду (по други пут у овоме што се нажалост не може назвати полемиком) „Зоран Ћирјаковић: Одговор господину Ломпаровом боту”, то је већ једноставно безобразно и злонамерно. Да не кажем да је тај текст преузет из коментара, па објављен. Тиме се један човек за кога сам мислио да је господин и коме сам такође учинио неколико услуга никада не тражећи повратну услугу јасно ставио на страну спектакла, а помало и Зокија. Стога, овај текст, ако у редакцији имају имало части, „Стање ствари” наравно може пренети јер је одговор на текст објављен на њиховом порталу, али ће убудуће, наравно, морати да траже дозволу за сваки мој текст, посебно онај који желе да пренесу, а пренели сте их скоро све на чему јесам захвалан, али што онда и не чини овај данашњи поступак баш људским.

Све правописне грешке у Зокијевим реченицама које сам цитирао, исправљене су, баш као и оне правописне грешке редакције која је Зокијев текст објавила.

А Зоки, илити Ћира, у ствари је из медија склоњен не зато што је неко други крив, већ због тога што је Ћира, као и истоимени возић, једноставно замењен бољим, бржим и функционалнијим возовима – бољима од себе (овде не мислим на аутора ових редова). Замењен је возовима на струју, а он је и даље остао да се ложи. Угаљ полако нестаје и Ћира успорава. Онај ко га је упутио на тако далек пут, треба да зна да Ћира не може носити толики терет. А можда баш то и знају, па су га зато с тим теретом и послали на тај пут.

Зоки, мали весељаче… Драго ми је што се нисмо упознали. Одох да читам, а ти иди да пишеш на својим страницама и профилима, правим и лажним, попут своје биографије, и да лепо проведеш ноћ обасјан светлом телефона или рачунара пишући коментаре. Мене зову добре књиге. Доста сам њиховог времена потрошио на тебе, Зоћо мој добри, и ретко када паметни…

(Овај текст се сме пренети искључиво у целости без изостављања иједне написане речи)

Чланак Подсетимо Зокија Ћирјаковића се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Поводом текста и интервјуа Зорана Ћирјаковића посвећених лику и делу Мила Ломпара

Сведоци смо отказа памети Зорана Ћирјаковића, који је покренуо својеврсну кампању против једног од највећих и најзначајнијих српских интелектуалаца – Мила Ломпара. Наиме, како је већ неко време „поништен“, како за себе каже, Ћирјаковић се у српске медије, кроз два портала што му помажу у нападима на Ломпара, вратио међу „интелектуалце“ који имају медијски простор, али овога пута само на интернету.

Ћирјаковић у својој канонади на самом почетку изговара: „Мило Ломпар је у неком смислу наследио Добрицу Ћосића као нека врста оца оног дела српске нације који се поноси својим српством.“ Елем, Мило Ломпар никада не може бити ни близу Добрици Ћосићу из више разлога. Прво, Ломпар није књижевник, али јесте непревазиђени историчар књижевности и велики професор за разлику од Добрице, човека који је након средње пољопривредне школе уписао Вишу партијску школу. Добрица је учествовао у писању програма СКЈ, члан СКОЈ-а, АГИТПРОП-а, био је републички и савезни посланик, председник СРЈ, одлазио на Хиландар (послом), и стога, иако мени драг, Добрицу, који је толико тога уложио у комунизам што је расточио српски идентитет, не можемо олако називати „оцем српске нације“, а најмање га можемо поредити с Ломпаром, па чак и само симболички. Дакле, Добрица је „отац српске нације“ онолико колико је и Ћирјаковић добронамеран и колико су његови аргументи утемељени.

Подсетићу, Ћирјаковић има и проблем што је Ломпар гостовао на Новој С. Уколико неки српски интелектуалац, говорим о Ломпару, оде на телевизију другосрбијанске уредничке политике и тамо говори све што је важно за српски народ, то може бити само добро, јер ће можда неко од тамошње публике схватити у чему греши. Кад смо већ код преумљења, присетимо се да је управо Ћирјаковић, наводни творац кованице „аутошовинизам“, писао за „Њузвик“ (каква комедија), а тамо је, поред разних глупости, једном приликом навео да га је срамота што је Србин. Не знам како смо дошли до тога да Ћирјаковићу можемо да прећутимо, па чак и опростимо тако нешто, а да он не може да прећути завист коју осећа према Ломпару и Ломпаровом необоривом делу.

Оно што је можда Ћирјаковић уснио, па сад сам са собом расправља о сну као да је истина, не значи да му зарад старе славе у медијима, ако слава није прејака реч, треба давати простора да изговара своје монологе имитирајући сановник. Али знам да он може само да сања, кад се већ тиме бави, дело у рангу Ломпаровог. Чак морам да признам да ми је заиста жао што је Ћирјаковић минорна појава у српским интелектуалним круговима, па му стога Мило Ломпар вероватно неће посветити ни један једини ред, пошто бих тај одговор заиста волео да прочитам.

Е сад, да не бисмо схватили да је све то сањао, Ћирјаковић се потрудио да начини један псеудоинтелектуални текст где образлаже своју новостечену (уколико је новостечена) мржњу, можда и не конкретно према Ломпару већ према Ломпаровом делу, утицају и давно заслуженој јавној перцепцији Ломпара као највећег српског интелектуалца (што Ћирјаковић у интервјуу и изговара иако после пише текст којим ће себи скочити у уста).
Ћирјаковић је себи дао за право и да вреднује дело Слободана Јовановића, успут га називајући „отровом за Србију“. Овим није само постао туристички водич за воз у ком седе они који су кренули на екскурзију у ревизију историје већ је и показао да његово незнање, као и у Ломпаровом случају, увек иде руку подруку са злом намером, да не помињем оно треће, било би баш ћирјаковићевски. Док се тај воз полако котрљао пругом, Ћирјаковић је, у намери да орасположи школарце, изрецитовао и нешто о демократији, али чак и деца су сматрала да је то било баш лоше.

Што се тиче власти, Вучића и свега осталог што је Ћирјаковић замешао у своју двопорталну интервју-салату, морам рећи да је доста чудно то што, по Ћирјаковићу, испада да Ломпар, који критикује власт – ради у прилог истој тој власти, а да је Ћирјаковић, који подржава власт – велики критичар исте те власти. Уколико грешим у вези са Ћирјаковићевим односом према властима, а он се не мери бројем антивучићевских статуса на твитеру (ваља поменути угашеном) како сањар рече, нека Ћирјаковић објасни свој „професионални“ ангажман и покуша да га раздвоји од власти.

Нападом на Ломпара, Ћирјаковић је заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене и политичке или било какве друге мисли. Желим му срећан пут. А када му на следећем часу за обнову туризмолошке дозволе повере нови домаћи задатак, нека размисли пре него што почне да га решава, јер, Ћирјаковићу, не можете решавати једначину у којој имате само непознате. Да сте ишта израчунали, резултат вам не би био овако поражавајући. Рећи ће вам већ наставник кад будете оцењивани. Али добро, сад радите у новој туристичкој агенцији, па вам треба времена да се привикнете на колектив и друштво, а знамо да је сваки почетак тежак. Уосталом, ви сте већ били туристички водич, лако ћете то поново савладати. Сећате се онога: „Са леве стране налази се споменик Добрици Ћосићу, а са десне Слободану Јовановићу.“ Ви сте тренутно између.

Чланак Преумљења и кампање се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

У четвртак нас очекују избори у САНУ, а кандидати за председника су академици Светислав Божић и Зоран Кнежевић. Кандидати за потпредседнике су академици Зоран Поповић, Миодраг Матељевић, Миодраг Марковић и Славенко Терзић. За генералног секретара Академије предложени су академици Небојша Лалић и Душица Лечић Тошевски.

Досадашњи, никадзаистаотишавши, председник САНУ Владимир Костић, изјавио је како се неће више кандидовати, па је тако по први пут рекао нешто значајно по САНУ и српски народ, али да ли је то заиста истина?

Елем, знамо да је Костић унутар САНУ оформио читаву мрежу људи који чине његов клан, па је подржавши Зорана Кнежевића народу упутио јасну поруку ко је његов кандидат. Али, на страну избор за председника, јер се догодило нешто што привлачи више пажње.

Елем, по први пут се за генералног секретара САНУ кандидовала жена. Присетимо се, Костић се још 2021. године, након реакције медија, јавно пожалио рекавши: „У години у којој смо издали прву књигу из едиције ’Жене – академици’, с намером да славимо њихове доприносе упркос анахроној друштвеној свести и тада и сада, и у години у којој су битно проширене уметничке области представљене у нашој кући, чланови САНУ на тајном гласању нису изабрали ниједну нову чланицу. Укратко, мој приватни став је да је оваква одлука небрањива. Могу да покушам да се довијам да у сплету околности измишљам оправдање, али ћу и сам, а и они који ме слушају, знати да је то јадан и узалудан покушај. Оправдање да није било квалитетних предлога је једноставно неистина јер их је било више него довољно.” Шта је овде спорно, питате се… Спорно је то што управо Владимир Костић није подржао кандидатуру Душице Лечић Тошевски, као ни цео његов клан. Исти онај Костић који је јавно нарицао због изостанка избора иједне жене у САНУ, али и онај Костић за чије је владавине Математички институт САНУ, у години Костићеве кукњаве, организовао научни скуп „Планови за родну равноправност у науци и важност родно осетљивог буџетирања”, а са којим у вези је академик Часлав Оцић изјавио да је Костић саботирао зборнике о Косову, а форсирао скуп о родној равноправности.

Прво сам помислио како он против ње можда има нешто у оквирима струке, јер је она далеко значајнији научник од Костића са завидним светским реномеом, међутим, онда се сетих…

На изјаву још увек актуелног председника САНУ да се Косова треба одрећи са елементима достојанства (што је иначе на једној клиници за еутаназију, што Костић сигурно зна, службени назив самог поступка), академик Душица Лечић Тошевски, одговорила је јавно овим речима: „Колико сам разумела у јавности и у Академији постављено је питање да ли је за САНУ Косово део Србије или није. Осећам обавезу да одговорим само на то питање. Моје мишљење је следеће – Косово и Метохија је света српска земља, наш архетип и духовна ризница. Косово је неотуђиви део Србије и то не може променити ниједна окупација нити политика.“

Можете мислити колико је за време Костићевог председниковања, тачније директоровања, гушена свака алтернатива њему када је дошло до тога да академик Владимир Кањух, иначе 49 година члан САНУ, јавно изнесе предлог да се кутије направе од провидног плексигласа и да се гласови броје на лицу места пред свима како би се избегле било какве малверзације. Овај предлог наишао је на реакцију Костића, који стално тврди како се ни у шта не меша, како је предлог сасвим легитиман, али није по статуту. Не верујем баш да се статут САНУ бави материјалом од кога су начињене кутије, нити може имати јасну одредницу да ли се гласови броје у тачно одређеним просторијама. Притом, из САНУ се више пута чуло да је Костић живо заинтересован за то ко ће бити чланови комисије за бројање гласова.

Портал „Националист“ у једном тексту објављеном 20. фебруара пише: „Одлазећи председник САНУ Владимир Костић, наставља са интензивним насилним лобирањем за своје кандидате Зорана Кнежевића (кандидат за председника) и Миодрага Марковића (кандидат за потпредседника). Костић је наставио да позива у свој кабинет академике и присиљава их да потписују кандидатуру за његове фаворите.“

Елем, кад смо већ код националиста… Из многих претходних изјава, да се закључити да Костић и они њему верни у САНУ у ствари једино знају да коментаришу ко од чланова је националиста. Најважија установа у Србији осуђује људе да су националисти, а председник САНУ се прославио изјавом о предавању Косова са елементима достојанства. Уместо да се и сам повуче с елементима достојанства, Костић покушава да задржи сву власт у својим рукама. Тако га и хвале, кажу: „Он све конце држи у својим рукама.“ Можда то и нису биле похвале него упозорење осталима.

Откако је Костић на челу САНУ, од свог његовог ангажовања, видљиво је следеће: покушаји да се од САНУ направи НВО; да се свака алтернатива Костићевом клану осуди као националистичка (чак клеронационалистичка); САНУ нема ни једну једину друштвено, научно или уметнички релевантну активност о којој је обавештена јавност, а да су резултати те активности допринеле видљивом унапређењу поља које је било тема активности; у САНУ нема обележавања 80. годишњице од смрти Николе Тесле (ваљда да се не замеримо Хрватима); сваки јавни иступ Владимира Костића носи огромну тежину с обзиром на то да је председник САНУ, иако је он многе ствари коментарисао са личног аспекта (како се касније бранио), а у јавности то одјекује као званичан став Академије, што он зна (па зато су остали академици и морали засебно да реагују у медијима након сваке Костићеве изјаве).

Могло би се још набрајати, али суштина је да је САНУ постала ирелевантна. Од светионика српског народа који би нас спречио да се слупамо о стене на које кроз своју бурну историју стално наилазимо, до пригушивача сваке изјаве или дела релевантних за информисање, образовање или идентитет српског народа.

Владимир Костић је успео од САНУ да направи још једно бојно поље на ком се српска интелигенција завукла у ровове и ратује за благонаклоност председника институције, уместо да буде оно што би требало – највиша научна и уметничка институција чије је деловање кључно за опстанак Србије.

Чланак ВЛАДИМИР КОСТИЋ – ОДЛАЗИ А ОСТАЈЕ! се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић

Дошли смо до тачке у којој се реченица „Није фер!” третира као најнаивнија, а особа која то изговори као дете. Бескрајно је тужно то што ове тихе повике душе, још неразвијене клице будућих побуна, људи више не схватају правдољубљем, па чак не у потпуности ни знаком да је неко неискварен, већ искључиво као материјал за подсмех или као доказ да се онај ко ово изговори може бесомучно искоришћавати због своје слабости према свету. Али та реченица није слабост…

Она клија у неисквареној људској души и њена исходишна тачка јесте реакција, а да ли ће реакција бити молитва за оне који исмевају људе који су ту реченицу изговорили или ће реакција бити побуна правдољубивих против трулежи света, то зависи од душе и снаге онога ко је исмеван. Може се исмевање завршити осамљеничком молитвом за свет, а може и гневом праведника који је само наизглед безопасан.

Оставите ви тај аутоматизовани одговор како „Свет није фер!” за холивудске филмове, јер свет је саздао праведник и свака ће правда стићи свог кривца.

Међутим, ова чињеница не треба да буде једина утеха која би лишила свет реакције на неправду. Она треба да буде додатна брзина том ударцу који ће сваки човек задати неправди. Уосталом, одакле нам право да се позивамо на исквареност света као на оправдање… Та ситна пристајања на нешто што није фер и исмевања онога ко нас упућује на неправду на било који начин јесте темељ сваког полома, а нарочито моралног.

Морал… Сећате се… Оно што смо оставили у прошлом веку и износимо га као мотку која подупире штрик на ком се одавно више ништа не суши, али нам треба да бисмо говорили о важности чистог веша иако нам стоји бачен у неку корпу – никада опран.

Чланак Морал… Сећате се… се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Како активни и афирмисани српски писци, овенчани славом, наградама, тиражима, бивају несвесни да су уз то задовољење ега почели да пате од стваралачке импотенције, – нажалост својом вољом, а на срећу излечиве

Говорити или писати о српској књижевности, тачније о српској књижевној сцени, указивати на њене недостатке, откривати њена скретања са пута, и још ако то чини један писац, уједно и читалац, никако није пожељно, није ни паметно, можда није ни колегијално, али свакако јесте корисно.

Елем, не схватајући себе као изузетак од било чега, па ни као јединствену појаву у оквирима морала и стваралаштва, већ искључиво као писца који себе сврстава у оквир српске књижевности, не могу а да не браним књижевност којој припадам. Понекад, као сада, покушавам да је браним од нас самих, а то уме из џепа да вам избије награде, поједина познанства преобрати у нетрпељивости, услови мањак промоција и гостовања, па чак и да вас потпуно отера на маргину, угрози продају књига, још дубље вас подели са неистомишљеницима, а онда и доведе до тога да навучете на себе она закулисна оговарања и одликовања новим (дис)квалификацијама. И све је то у реду, јер ништа од тога и није књижевност већ су у питању симптоми обољења ега, како нападнутих, тако и нападача.

Дакле, не може се сагледавати тренутно стање на српској књижевној сцени, а да се не примети да постоје две групе писаца. Прва група су они који заиста у јавности слове за писце – одлично пишу, људи знају за њих, продају доста књига и томе слично. Друга група су бивши забављачи – разни водитељи, певачи, фудбалери и њима слични – који желе да их народ сматра писцима, али авај, немају дело вредно пажње у оном књижевном смислу, док у смислу популарности најчешће имају.

О другој групи нећу трошити речи, јер они су једноставно популарни људи на измацима каријера који желе додатно да зараде, а од њихових урадака, или рукописа које су исписали они на књизи непотписани, могу сасвим пристојно да зараде издавачке куће и тако покрпе дугове настале штампањем класика српске и светске књижевности који су ових дана постали сувишни, јер човек више и није човек него тренд-јуришник, као што ни најузвишенија литература више није предмет дивљења већ „смарање“.

Она прва група, у коју спадају сви активни и афирмисани српски писци, овенчала се славом (прејака реч, али назовимо то тако), наградама, тиражима, али несвесна да је уз то задовољење ега почела да пати од стваралачке импотенције – нажалост својом вољом, а на срећу излечиве.

Шта раде аутори из прве групе и зашто их помињем? Они чекају велике годишњице како би о тим јубилејима објавили књигу о познатом писцу или песнику, ствараоцу било које врсте, јер везивање књиге за неко велико име (ком аутор никако није дорастао у било ком смислу) продаје ту књигу много више од онога ко је потписан изнад наслова исте. Стога, дошли смо у позицију да људи чији је таленат неоспоран исти тај таленат срозавају постајући неозбиљни биографи. Али пазите сад… Уколико их назовете биографима или хроничарима, они се љуте што их не зовете писцима! Не схватају да њихов живот, занет идејом о сопственој величини изграђеној на туђем имену, због њихове љубави према продаји књиге неће проћи ни у чему другом до у чекању великих јубилеја и планирању који ће то човек кога сви знамо бити тема њихове следеће књиге. Превише све то мирише на безидејност и издају талента, па уз то чак и издају читалаца. Они причају испричане приче, а књига им добија на вредности уколико „осветле“ неки сасвим безначајан детаљ из биографије писца жртве (онај описани) оваквих књига, иако је и тај детаљ најчешће нетачан, јер им се извори своде на „Рекао ми је овај“, „Чуо сам у његовом родном граду“ или „Написао је онај“… Дакле, донекле су ти назовиписци и таоци спектакла. Они радије троше време на причање већ испричаних прича које сви знамо него на стварање нових дела за којима пати толико нерасветљених и необјашњених тема.

Мислим да је било важно напоменути ово ишчашење које, као и свака девијација, постаје парадигма. И ваља знати да против аутора таквих књига немам апсолутно ништа, већ из најбоље намере истичем то да свој таленат треба да развијају и да је много боље покушати бити писац достојан тога да неко о вама сутра напише биографску књигу, надајмо се не неко попут њих, већ озбиљан биограф. Имају све што је потребно да буду велики писци, али се задовољавају тиме да остану мали биографи.

Да је овај текст злонамеран, навео бих имена свих писаца који се тиме баве, али нећу јер заиста желим да српска књижевност нађе излаз из безидејности. Ко зна колико ће ме њих позвати да ме критикује, па онда рецимо да овај текст пишем не као писац, ни као критичар, али као страствени читалац, те на овакво изјашњавање полажем пуно право.
И не разумем како моје колеге не боли то што су у њиховим књигама најбоље реченице у ствари цитати људи који су тема њихових књига.

Чланак КЊИЖЕВНОСТ И „ОБОЉЕЊА ЕГА“ се појављује прво на ИСКРА.