ЖЕЛЕЗЊАК: Чим се дигне вика на Русију, знајте да Запад припрема неку отимачину

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Поводом Дана државности и Дана Војске Србије Сергеј Железњак, замјеник предсједника Државне думе Русије и замјеника секретара Генералног савета политичке партије „Јединствена Русија“, објавио је следећи ауторски текст.

Данас Србија обиљежава свој најважнији национални празник – Дан државности. Он се подудара са другим важним датумом – Даном Војске Србије. Историјска традиција настанка српске државности и њених оружаних снага нераскидиво је везана за јуначку борбу српског народа против турског јарма.

Русија то памти и поносна је што је подржавала браћу Србе и помагала Србији у тој праведној борби. Међу најважније странице наше заједничке историје спадају ослободилачки ратови 1877-1878, када су се заједно са руским војницима јуначки борили Срби, Црногорци, Бугари и други балкански народи. Та јуначка прошлост наших народа неодвојив је дио заједничког историјског сјећања и националне самосвијести, захваљујући којима су чврсто и вјековно утемељени пријатељски односи између Русије и Србије.

Садашњи односи наших земаља развијају се доста динамично у многим правцима, што нас веома радује. С друге стране, наши заједнички успјеси код појединаца у самој Србији и изван ње изазивају велику узнемиреност, па чак и нервозу. Оглашавају се позиви да се „заустави јачање проруске и антиевропске реторике у српском друштву и да се грађани Србије подрже ’објективним аргументима’, како би заиста осјетили корист од евроатлантске интеграције и европског пута Србије уз сарадњу са НАТО-ом“. Тим поводом је још прије 140 година, тачније 1876, велики руски публициста, песник, друштвени посленик, словенофил и балканолог Иван Сергејевич Аксаков написао: „Чим се подигне вриска и галама поводом властољубља и завојевачке похоте Русије, знајте да нека западноевропска сила припрема најбезочније заузимање нечије туђе земље“.

Данашња бука поводом „руског утицаја на стабилизацију, демократизацију, европску и евроатлантску интеграцију“ у Србији и Црној Гори, као и у другим државама региона, говори о томе да се Русија креће у добром правцу јачајући своју историјску линију пружања подршке братским балканским земљама у њиховом спровођењу самосталне и независне политике.

У овом тренутку ми јасно видимо да национално оријентисане политичке снаге, прије свега у Србији и Црној Гори, постају све чвршће. У земљама региона све више добијају на значају одговорни политичари који се залажу за јачање веза са Русијом, бранећи прије свега националне интересе сопствене земље. Они пролазе кроз тежак период сагледавања предности заједничког дјеловања, превазилажења старих несугласица и супротстављања покушајима да се ти важни процеси осујете споља.

У Србији се патриотске снаге залажу за независну политику и свестрано јачање веза са Русијом. У Црној Гори се води упорна борба за одржавање референдума који би показао вољу народа по питању неутралне или блоковске будућности земље, као и по питању укидања антируских санкција и развоја сарадње са Руском Федерацијом, прије свега у сфери економије и туризма. Ми подржавамо и убудуће ћемо развијати дијалог са нашим савезницима и истомишљеницима на Балкану, како путем међупарламентарног дијалога, тако и по линији партије „Јединствена Русија“.

У политичком дијалогу са представницима Србије и Црне Горе данас више пажње треба посветити економским темама. Неопходно је размотрити економска питања стратешког карактера и остварити непосредан дијалог са пословним круговима поводом конкретних пројеката и предузимачких иницијатива. То ће допринијети продубљивању економских веза између наших земаља, а формулисани предлози могу се узети у обзир у даљем раду извршних органа, између осталог и на нивоу међувладиних комитета.

Такође је очигледно да нестабилност, која је, нажалост, својствена Балкану, намеће свакој балканској земљи са ванблоковским статусом потребу да посједује добар одбрамбени потенцијал, који поуздано може заштити њене ваздушне, копнене, а за Црну Гору и поморске границе. Због тога, поред свестране политичке подршке ванблоковског статуса има смисла припремити за Србију и Црну Гору понуде везане за стварање поузданих и савремених одбрамбених система у тим земљама на основу ефикасних руских војних комплекса. Треба имати у виду да у економском смислу набавка и опслуживање дотичних система неће премашити нормативе војног буџета предвиђеног за чланице НАТО-а.

Главни задатак је пружити подршку Србији у њеној намери да се придржава независне политике, укључујући и политику војне неутралности. Становници читавог балканског региона треба да буду увјерени да је њихово мишљење темељ на коме се заснива доношење одлука по свим националним питањима, као и по питању избора спољнополитичког курса њихових земаља. Само зближавањем нација, добросусједским односима са другим земљама, равноправним дијалогом, економском сарадњом и јачањем културних веза може се обезбиједити очување националног суверенитета, као и повољни услови за ширење традиционалних веза и поуздана заштита државе од политичких притисака и покушаја узурпације споља.

in4s.net

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.