ЗАПАДНИ АНАЛИТИЧАРИ: Крај Шенгена — крај ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Суспензија Шенгенског споразума могла би да буде крај шенгенске зоне, сматрају западни аналитичари. То би значило и крај Европске уније какву смо знали до сада.

Немачка, Аустрија и Словачка решиле су да суспендују Шенгенски споразум и да успоставе контроле на својим границама због великог прилива миграната са Блиског истока и Африке.

Само је у Минхен током викенда пристигло 19.000 избеглица. Истовремено, министри унутрашњих послова ЕУ састају се у Бриселу како би расправљали о све дубљој мигрантској кризи и плану председника Европске комисије Жан Клода Јункера о релоцирању 160.000 избеглица.

Западни аналитичари изражавају забринутост за будућност ЕУ. Тако коментатор листа „Економист“ каже да би суспензија Шенгенског споразума могла да значи крај шенгенске зоне и преокрет за једно од највидљивијих достигнућа европских интеграција. Коментатор „Економиста“ предвиђа домино ефекат и затварање свих других граница јужно од Немачке, као и отварање нових уских грла за шверц људи.

Шенгенски споразум има две огромне слабости, сматра аналитичар Мајкл Бинион. Прво, Шенген функционише само ако је спољна граница ЕУ довољно јака, али где се налази та граница, пита се он.

„Обично у земљама које нису у стању да се носе са кризом, између Грчке и Турске, Малте и Либије, Мађарске и Србије и Италије и Туниса. Тричава сума новца дата је Фронтексу, граничним снагама ЕУ да ојача патроле, спречи кријумчарење дроге и проверава мигранте“, каже Бинион.

Друга слабост Шенгена, према његовим речима, јесте да се информације прикупљене на граничним прелазима никада не преносе исправно. Земље немају начина да прате ко улази или излази ако се полицијске информације не преносе рутински.

Међутим, права слабост Шенгена, према Биниону, јесте та да је овај споразум у супротности са растућим расположењем у Европи.

Док аналитичари са европске стране Атлантика анализирају могућности како да се Европа самостално одржи уједињена, са друге стране се позива НАТО у помоћ.

Тако Џејмс Ставридис пише како би Северно-атлантска алијанса требало да се активније укључи у кризу што би укључивало обавештајни надзор и праћење, хуманитарну подршку избегличким камповима као и успостављање заштићених зона.

НАТО би такође могао да размењује обавештајне податке са ЕУ као и да се укључи у патролирање Средоземљем, закључује Ставридис.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.