ЗАПАД НЕ СХВАТА: Будите достојни Путина, па ће вам веровати

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ Alexei Druzhinin

Русофобија која је од времена Октобарске револуције основа америчке спољне политике према Совјетском Савезу и Русији, Америци само наноси штету, пише Хенри Роузмонт за „Хафингтон пост“.

Указујући на недостатак чврстих доказа „о злочинима Путина“, аутор наводи да ће западне земље успети да задобију поверење руског председника уколико први признају да су га достојни.

Многи амерички званичници противили су се састанку министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова и председника САД Доналда Трампа на којем је разматран нови план за окончање „сиријског крвопролића“. Према њиховом мишљењу, то је само била Путинова „пи-ар обмана“, којој је прибегао да би показао да он у свету има једнаку тежину као Трамп, пише аутор.

Аутор истиче да неки од тих „стручњака“ тешко могу да замисле да је Путин, можда, „заиста посвећен трајном миру“. Садашња антируска хистерија, која стиже из медија и Капитола, није нова: она је била основни постулат у односима са овом земљом од времена Октобарске револуције и варирала је само у степену свог усијања.

У своје време, високи амерички званичници говорили су за Путина да је „човек који размишља као Хитлер“, да је „ратни злочинац“ и да је председник који „наноси озбиљну претњу америчкој демократији“, подсећа Роузмонт.

„То су јаке изјаве, међутим ми имамо релативно мало доказа о злоделима Путина и његове владе… А други докази указују на константно мешање САД у послове других земаља. Ако су Путин и његови саучесници неморална чудовишта, зар не би требало да се праведни гнев обруши и на нас?“, пита се аутор чланка.

Од Другог светског рата, Америка се на десетине пута мешала у демократске процесе суверених држава, било да су то Грчка или Италија, Блиски исток или Азија, Латинска Америка или Украјина, објашњава Роузмонт.

Аутор сматра да русофобија лежи у основи „склеротичне спољне политике САД“. Колико тога је остатак антикомунизма, а колико потреба да се оправда невиђени војни буџет. Можда неки русофоби заиста мисле да њихова идеологија користи њиховој земљи, али у стварности она јој само наноси штету.

Аутор текста истиче да је могуће да ће се једном и наћи јаки докази о Путиновим злочинима. Али засад они нису пронађени и треба послушати савет војног министра Франклина Рузвелта, Хенрија Стимсона, пише Роузмонт.

Када је Стимсон писао мемоаре, интензивно је размишљао о томе како су Рузвелт и Черчил водили преговоре са Стаљином. „Стимсон није гајио никакве илузије у вези са Стаљином и написао је да је он више пута прекршио своја обећања. Али је такође приметио да је Стаљин многа обећања испунио, иако је након фашистичких злочина имао добар разлог да се прибојава било каквих потеза Запада у близини своје домовине“.

На крају је Стимсон ипак изабрао пут оштре политике према СССР-у. Али касније је због тога више пута зажалио, што се огледало у његовој чувеној фрази: „Једини начин да особу учините достојном поверења је да му верујете; а најсигурнији начин да га учините недостојним поверења — да му не верујете и да покажете своје неповерење“.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.