ЗАГРЕБ: СПЦ одгађа беатификацију Степинца и тражи став Ватикана о НДХ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: thehousehostel.com

Фото: thehousehostel.com

До беатификације Алозија Степинца неће доћи брзо јер је Српска православна црква /СПЦ/ затражила од Ватикана да посебна комисија изнесе свој суд и о дешавањима из доба НДХ, наводе хрватски портали.10. септембар 2015.
Пошто СПЦ нису јасни аргументи на основу којих је Алојзије Степинац – свет, папа Фрањо је предложио формирање Радне групе коју ће чинити католички и православни стручњаци, а чији задатак ће бити да заједнички преиспитају спорна питања, што је изазвало запрепашћење и незадовољство у Католичкој цркви у Хрватској.

Процес беатификације кардинала Алојзија Степинца завршен је прије четири године, па је неколико пута објављиван чак и датум када је кардинал Степинац требало да буде проглашен светим.

Онда је услиједила кореспонденција папе Фрање са Његовом светошћу патријархом српским Иринејом. Како преносе хрватски портали, детаљи договора не могу се сазнати ни из Католичке нити из Православне цркве.

Портал „Телеграм“, позивајући се на изворе у СПЦ, истиче да се патријарх Иринеј у писму папи Фрањи није бавио само беатификацијом кардинала Степинца, већ је његово писмо знатно комплексније и отвара низ врло важних питања која се односе на период НДХ и злочине које је починио усташки режим, што се може ишчитати из ријечи кардинала Бозанића који је објаснио како ће бити испитани и „ратни догађаји у вези са односима Хрвата и Срба у Другом свјетском рату по критеријумима цјеловите истине“.

Такође, СПЦ не крије забринутост што се у Хрватској и данас не само толеришу него и покушавају заговарати, па и рехабилитовати, вриједности из времена усташког НДХ режима.

Дакле, ријеч је о знатно широј тематици којом ће се бавити Радна група католичких и православних стручњака, што потврђује да је посриједи драматичан заокрет Ватикана са, за сада, тешко сагледивим посљедицама, наводи портал.

Пошто ће Радној групи бити потребно доста времена, то значи да ће се за неколико година одгодити проглашење кардинала Степинца светим, иако је радни процес, како је истакао кардинал Бозанић, готово завршен са позитивним закључком.

Патријарх српски Иринеј уручио је крајем прошле године у Београду надбискупу Доминику Мамбертију писмо за папу Фрању у којем је изнио приговоре у вези са Степинчевом канонизацијом.

У писму које је крајем прошле године патријарх Иринеј упутио папи Фрањи, он је посебно упозорио на улогу кардинала Степинца у покрштавању православаца након Формирања НДХ и доласка Анте Павелића и усташа на власт.

Посебно је осјетљиво питање покрштавање Срба православаца у НДХ, што није једини, али је за СПЦ најспорнији дио дјеловања кардинала Степинца током усташке власти.

Кардинал Степинац био је војни викар НДХ, а потом на челу Комисије за покрштавање, што му се у Српској православној цркви највише замјера.

Покрштавањем су спашени животи многих Срба, али ипак је ријеч о мањем броју у односу на онај колико их је убијено и присилно исељено.

Критичари Степинца сматрају да је начин на који се спроводило покрштавање био у потпуној супротности са одбраном, поступцима, писмима и обраћањима које је кардинал Степинац износио за вријеме суђења против њега након ослобођења.

Степинац је, наиме, тврдио да му се не може судити под притисцима, дакле, залагао се за оно што је супротно од онога што је као предсједник Комисије за покрштавање радио. Спашавање живота људи по цијену људске деградације и понижења гријех је који Бог не би требало да опрости.

Према подацима које је Српско народно вијеће прикупило у загребачкој надбискупији, 1941. године је око 41.000 Срба поднијело молбу за покрштавање, 1942. око 21.000, а након тога је годишње стизало између 500 и 600 молби.

Укупно је, у прве двије године НДХ, око 65.000 Срба поднијело молбу за покрштавање. Упозорава се да тим бројкама ваља додати још око 18.000 Срба чије се молбе за покрштавање налазе у Државном архиву, као и око 4.500 молби из Градског архива.

Како наводе хрватски портали, српска страна тврди да је из НДХ присилно исељено око 120.000 Срба, те да их је, према подацима „Америчког музеја холокауста“ у Вашингтону, у НДХ страдало око 300.000, а према подацима историчара Владимира Жерјавића – 217.000.

У фебруару је кардинал Курт Кох, предсједник Папског вијећа за сједињење хришћана, донио папин одговор.

У њему се наводи да су приговори патријарха Иринеја већ били предмет процесних истраживања из којих произлази да је надбискуп Степинац био пастир „посве посвећен спасу душа, као вјеран сљедбеник Христов и узор хришћанског живота“.

Срна

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.