ЗАБОРАВЉЕНИ МИТИНГ: Како су Американци славили Хитлера
Нацистички митинг у Њујорку 1939. године (Фото: rarehistoricalphotos.com)
На интернету се појавио снимак готово заборављеног “проамеричког митинга”, организованог у Њујорку 20. фебруара 1939. на ком је 20.000 људи изводило нацистички поздрав испред заставе САД и слике Џорџа Вашингтона окићене кукастим крстовима.
Лидер митинга Фриц Кун, Американац њемачког поријекла, се током заклетве застави одрекао “јеврејских медија” и позвао да се “Америка врати америчком народу…” и постане “бијела”.
Седмоминутни клип који је режирао Оскаром награђен документариста Маршал Кари заправо је спој више фрагмената снимљених у Медисон Сквер Гардену. Митинг је прекинут када је Исадор Гринбаум, 26-годишњи Јевреј из Бруклина истрчао на сцену.
Он је тада бачен у масу и претучен, прије него што је полиција стигла. Као да то није било довољно, кажњен је за недолично понашање новчаном казном у износу од 25 долара (данашњих 431).
“Дио Куновог говора који није приказан у филму, истиче оца Колина, чије су радио емисије хвалиле Хитлера и Мусолинија и имале публику од око 30 милиона људи”, каже аутор филма.
“Хенри Форд и Чарлс Линдберг изразили су своја антисемитска увјерења, а медијски могул Вилијам Рендолф Херст је изјавио: ‘Кад год чујете да је неки истакнути Американац назван фашистом, заправо је ријеч о лојалном грађанину који се залаже за американизам”.
Можда је имајући то у виду, Кари истакао изјаву новинара Њујорк тајмса из тог времена Халфорда Е. Лакока, који је рекао: “Кад фашизам дође у Америку, неће бити означен као ‘Мејд ин Џермани’; неће имати обиљлежја свастике; неће се звати фашизмом. Зваће се, наравно, американизмом”.
“За мене је најстрашнији дио филма реакција гомиле. Двадесет хиљада Њујорчана који воле своју дјецу и вјероватно су фине комшије, дошло је с посла тог дана, обукло одијела и сукње и отшло да аплаудира, смије се и пјева, док је говорник дехуманизовао људе који ће у наредних неколико година бити убијани. Ово није толико показатељ лоших ствари које су Американци радили у прошлости, колико упозоравајућа прича о томе шта бисмо могли да урадимо у будућности”.
