WORLD POST: БиХ и Белгија темпиране бомбе за терористичке нападе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Бета/АП

Фото: РТРС/Бета/АП

Одскочна даска за све терористичке нападе у посљедње вријеме у Белгији је озлоглашени округ Брисела Моленбек.

Али док су очи свијета упрте на Белгију, не треба изгубити из вида Босну и Херцеговину, јер БиХ је темпирана бомба за терористичке нападе, пише у ауторском тексту објављено на World Postu.

Доминик Ћосић, експерт за Балкан који живи у Бриселу, каже да и Белгија и БиХ имају разлога за бригу, јер су се стотине бх. и белгијских држављана придружили Исламској држави и враћају се у Европу.

World Post наводи процјене да је у ИД-у 520 милитанта из Белгије, док је из БиХ од 300 до 340 бораца.

Истиче и да је ИД-ова пропагандна машинерија такође пребацила своју пажњу на Балкан где циља на потенцијалне нове борце.

„У априлу 2015. године, ИД је снимио филм у трајању од 20 минута под називом „Џихад је част“ с циљем привлачење добровољаца из БиХ да се боре у Сирији или да изведу терористичке нападе на Балкану“, пише лист.

Додаје да се идеја да Босна и Херцеговина постане база за потенцијалне терористе заснива на неколико важних фактора, како историјских тако и актуелних.

„Између 1992-1995, хиљаде муџахедина путовали на Балкану да се боре раме уз раме са Бошњацима. Један од тих страних бораца – који чак има босанско држављанство био је Калид Шеик Мухамед, ‘главни архитекта’ напада у Њујорку. Осим тога, два од пет терориста који отели авион који је ударио у Пентагон такође су се борила у Босни. Осама бин Ладен је добио босански пасош у Бечу 1993. године“, подсјећа се у том тексту.

Наводи да су многи муџахедини након рата остали у БиХ, која је постала њихово уточиште и полигон.

„Извјештаји говоре да једна трећина бораца ИД-а из БиХ имају криминални досије. Већина их је тамо отишла преко Истанбула. Око 100 грађана БиХ су враћени из Турске због сумње да су кренули у Исламску државу. И док једни у Сарајеву тврде да је ниво потенцијалних терористичких пријетњи у БиХ исти као и у другим европским земљама, други се не слажу и тврде да се број потенцијалних терориста креће од 3.000 до 5.000“, пише у тексту.

У тексту се подсјећа и на неке од напада изведених у БиХ, убиство двојице војника у Рајловцу, терористички напад на полицијску станицу у Бугојну, напад на америчку амбасаду у Сарајеву и напад на полицијску станицу у Зворнику.

Истиче се да и БиХ, као и Белгија, има слабу централну владу и непомирљиве тензија између различитих етничких и језичких група.

„Чињеница је да обје земље имају сложену структуру и да се преклапају надлежности безбједносних и полицијских агенција што отежава њихову способност да ефикасно дЈелују против терористичких претњи. У БиХ раде 22 полицијске агенције, а у Бриселу шест. То чини размјену обавјештајних података и праћење радикалних група веома компликованих“, пише „World Postu „.

Поред тога, примјећује да је незапосленост у БиХ на 43,9 одсто што је чини једним од највиших у свијету, док „злогласна“ општина Моленбек у Бриселу има стопу незапослености око 30 одсто.

РТРС, Независне

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.