ВИДИ ЛИ СЕ КРАЈ УКРАЈИНСКОГ РАТА: Ко је добио, а ко изгубио?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/Ројтерс

Фото: Политика/Ројтерс

У поноћ између суботе и недеље почеће примирје за које се очекује да прерасте у трајно решење кризе у Украјини, договорено је на маратонским преговорима у Минску. Петро Порошенко, Владимир Путин, Ангела Меркел и Франсоа Оланд су након више од 17 сати разговора постигли споразум, о којем ниједна страна, међутим, нема претеране илузије, већ се договор посматра као први корак ка свеобухватном мировном процесу.

Иако су се лидери Украјине, Русије, Немачке и Француске сагласили када је реч о неким питањима, кључне несугласице и даље нису разрешене, а аналитичари подсећају да је договор у Минску налик оном септембарском који је такође постигнут у главном граду Белорусије. „Минск 1” је убрзо погажен и крвопролиће је настављено, што је сценарио од чијег се понављања страхује и у случају новог минског договора.

Осим примирја, договорено је повлачење тешког наоружања из зараћених подручја, које би требало да почне 17. фебруара и буде завршено за две недеље. Руски медији су известили да су усвојена два документа, од којих је први „Пакет мера за примену споразума из Минска”, потписан од стране контакт групе (украјински и руски изасланици и представници ОЕБС-а).

Документ садржи 13 тачака, а прва гласи: „Хитан и свеобухватан прекид ватре у одређеним подручјима области Доњецка и Луганска и његово стриктно спровођење почев од 12 сати (по кијевском времену) 15. фебруара 2015”, јавио је Спутњик.

Друга тачка подразумева повлачење тешког наоружања обе стране на локације на подједнаком растојању од линије раздвајања како би се створила безбедносна зона од најмање 50 километара ширине за артиљеријске системе калибра 100 милиметара и више, зона безбедности од 70 километара ширине за вишеструке ракетне бацаче и зона од 140 километара ширине за вишеструке ракетне бацаче „торнадо-с”, „ураган” и „смерч”.

Украјинске снаге треба да се повуку са садашње линије ангажовања, а оружане формације из области Доњецка и Луганска са линије која је означена у меморандуму из Минска од 19. септембра 2014. „Повлачење поменутог тешког наоружања треба да почне не касније од другог дана након прекида ватре и да се заврши у року од 14 дана”, стоји у документу.

У документу се наводи да ће ОЕБС промовисати процес уз подршку контакт групе.

Трећа тачка документа садржи специјалну одредбу која се односи на „ефикасан мониторинг и верификацију режима прекида ватре” које ће ОЕБС спроводити употребом свих неопходних техничких средстава, укључујући сателите, дронове, радаре и друге системе.

Споразум из Минска у четвртој тачки позива на доношење закона о специјалном статусу југоисточних области Доњецка и Луганска, а украјински парламент, Врховна рада, мора да донесе закон о специјалном статусу у року од 30 дана.

Пета тачка позива на амнестију особа које су учествовале у борби у подручју Доњецка и Луганска, шеста на ослобађање свих неправедно утамничених по принципу „сви за све”, а седма на обезбеђивање несметаног допремања хуманитарне помоћи.

У осмој тачки се истиче „пуна обнова социјалних и економских веза”, укључујући исплату социјалних давања и пензија.

Кијев ће, такође, обновити банкарски систем у источним областима Доњецка и Луганска и постоји могућност „стварања међународног механизма за трансфер новца”.

Девета тачка се односи на успостављање контроле граница, а према десетој, све стране оружане групе, војна опрема и плаћеници треба да напусте Украјину под контролом ОЕБС-а.

Такође, позива се на разоружавање свих илегалних група, пренео је Тас.

Једанаеста тачка односи се на „спровођење уставних реформи у Украјини са новим уставом, који треба да ступи на снагу до краја 2015, а којим се предвиђа децентрализација као кључни елемент”.

У анексу документа наведено је право на језик према самоопредељењу и право локалних власти да склапају споразуме са централним властима о економском, социјалном и културном развоју у одређеним подручјима Доњецке и Луганске области. „Влада ће пружити подршку за социјални и економски развој одређених подручја области Доњецк и Луганск и помоћи прекограничну сарадњу између њих и Русије”, наводи се у пакету мера.

Дванаеста тачка односи се на спровођење избора у Донбасу под покровитељством контакт групе, а тринаеста позива на интензивирање њене делатности.

Документ су потписали представници контакт групе – изасланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Хајди Таљавини, бивши председник Украјине Леонид Кучма и амбасадор Русије у Кијеву Михаил Зурабов и лидери Доњецка и Луганска, Александар Захарченко и Игор Плотницки.

Кључна нерешена питања укључују статус града Дебаљцева, који држи украјинска војска, а опкољен је побуњеничким снагама. Даљи преговори ће се одржати и у погледу локалних самоуправа у проруским регионима Доњецк и Луганск.

Вишесатно усаглашавање наизглед непомирљивих ставова довело је до тога да ниједна страна не буде у потпуности задовољна, док, са друге стране, наглашава успешност своје мисије.

Руски председник Владимир Путин је након завршетка састанка за руску телевизију изјавио: „Ова ноћ није за мене била најбоља, али јутро је добро.”

Његов украјински колега Петро Порошенко, који је у једном тренутку устврдио да руска страна има „неприхватљиве” захтеве, на крају састанка у Минску је поручио да „упркос напетости и притиску” Украјина није подлегла „ултиматумима”.

Русија је поново негирала оптужбе Кијева и Запада да побуњенике снабдева оружјем и људством, док су сами проруски сепаратисти уздржано поздравили споразум.

Би-Би-Си преноси коментар првог човека самопроглашне Луганске народне републике Игора Плотницког: „Надамо се да ће се захваљујући нашим данашњим напорима Украјина променити и да ће престати да пуца на цивиле, болнице и друштвено важне институције.”

Лидер сепаратиста из Доњецка Александар Захарченко међутим поручује да Кијев треба да буде окривљен уколико договор о прекиду ватре буде прекршен и упозорава да тамо „неће бити сусрета нити нових споразума”.

Преговори који су почели у среду у касним поподневним часовима неколико пута су прекидани изласком појединих преговарача, да би потом били настављени.

У једном тренутку је изгледало да ће све пропасти због одбијања представника проруских побуњеника, али је и та препрека превазиђена.

Новинари који су уживо извештавали из Минска су пренели утиске о напетој атмосфери која се пренела и на саме извештаче, а забележен је и вербални сукоб руског и украјинског новинара.

У западним медијима је упркос уздржаном оптимизму уочи почетка састанка провејавао осећај да је Путин тај који диктира правила и да ће Украјина, заједно са немачко-француским посредницима, поново бити насамарени. „Њујорк тајмс” чак сугерише да је предност руског председника у томе што његове акције нико не може да предвиди, док су, с друге стране, европски партнери отворено казали да су против сваког покушаја решавања украјинске кризе које није дипломатско.

Политика

Тагови: , , , , , ,

1 коментар

  1. Zivojin каже:

    Jedini koji ce pokusati da naruse mir je Americka peta kolona u Ukrajini i oko Ukrajinske vlade.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.