ВЕЛЕСИЛА: Почело је? Кина гради прву „војну“ базу у Африци

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ Pawel Lisitsin

Кина убрзано гради војну базу на Сомалијском полуострву, које је иначе познато и као Афрички рог или капија Африке.

Током састанка у Пекингу командант Генералштаба Кинеске народне Армије Фанг Фенгхуеј захвалио се свом џибутијском колеги на помоћи у изградњи, коју ова земља пружа Кини. То је већ други сусрет високих војних функционера у последњих месец дана. Крајем новембра, Џибути је посетио заменик председника Централног војног комитета НРК Фан Чанглонг. Према писању западних медија, изградња кинеске базе у иностранству била је основна тема ових преговора. Иначе, председници Кине и Џибутија, Си Ђинпинг и Исмаил Омар Геле, постигли су споразум о бази још у децембру 2015. године, а у јануару 2016. званични представник кинеског Министарства спољних послова изјавио је да ће база „обезбедити логистичку подршку за кинеске војне бродове који учествују у операцијама против пирата“. Будућу базу у Џибутију званични Пекинг не назива „војном“, него „базом за пружање материјално-техничке подршке“.

Научни сарадник Центра за међународне односе на кинеском Институту за комуникације Јанг Мјен за „Спутњик“ каже да је база у Џибутију од стратешке важности за Пекинг, али да то није војна база у обичном смислу речи.

„Тренутно Кина активно гради океанску флоту, стога су логистичка и техничка подршка неопходне како би ратна морнарица остваривала своје задатке у океану“, објашњава он. Али требало би имати у виду да је у овој афричкој земљи распоређено 800 припадника кинеске мировне мисије. Додуше, ни кинеско Министарство одбране не негира чињеницу да ће база обезбедити подршку и овим војницима. Осим кинеских војника, у Џибутију се налазе француска, као и америчка војна база. Такође, у тој земљи су распоређени јапански, немачки и шпански војници. Американци су стигли у Џибути 1999. године, и сада веома често користе ову територију за обезбеђивање војних операција у Јемену и Сомалији, пре свега за наношење удара по терористима помоћу беспилотних летелица.

Градећи базу у Џибутију, Кина добија још један атрибут светске велесиле, каже за „Спутњик“ Станислав Тарасов, историчар, стручњак за Африку и Блиски исток.

„Кина је прво ојачала економију, онда повећала политички утицај, а тренутно повећава присуство широм света — купује компаније и активе, а сада и гради базе. Било би чудно да Кина не изгради базу у Џибутију. Ова земља игра важну геополитичку улогу јер се практично налази на раскрсници светских трговинских путева“, објашњава Тарасов. Дуж Афричког рога пролази једна од најважнијих рута која спаја Црвено море и Индијски океан, а значај овог пута се повећава из године у годину. Осим тога, Џибути има велики значај за обезбеђење логистичког приступа страног бизниса тржиштима Етиопије и земаља такозваног „Заједничког тржишта за источну и југоисточну Африку“, на којем је удружено 20 афричких земаља. Управо због тога овај регион често називају капијом Африке. Кина је већ реализовала неколико великих пројеката у Џибутију, на пример завршила је изградњу железнице Адис Абеба — Џибути, вредне четири милијарде долара. У том смислу, изградња базе није никакав „милитаризам“, већ тежња Пекинга да заштити сопствене економске интересе у Источној Африци.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.