ВЕЋ ВИЂЕНО: Венецуела на ивици рата — амерички фантоми режирају државни удар

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, REUTERS/ Christian Veron

Они који су извели насилни напад на државу дефинитивно желе да Мадуро крене у обрачун са демонстрантима и опозицијом. То би био добар изговор за насилно рушење власти у Венецуели, након чега би уследиле инвазија САД и окупација.

Само што је председник Венецуеле Николас Мадуро у уторак поновио да постоје покушаји државног удара, које подржавају САД, после неколико сати стигао је одговор у виду хеликоптерског напада гранатама на зграду Врховног суда, уз поруку — „350. Слобода“.

Посада у отетом полицијском хеликоптеру је после напада развукла транспарент управо са тим натписом који указује на 350. члан Устава који говори о могућности да грађани не признају власт у случају кршења демократских вредности и принципа, као и људских права.

У нападу нико није повређен, а једна од две испаљене гранате, на срећу, није експлодирала.

Нема сумње да је напад на зграду Врховног суда носио симболику јер је управо тај суд почетком године укинуо одлуку Парламента о Мадуровој смени, уз образложење да Устав посланицима не даје таква овлашћења.

Шта је поручено чињеницом да је напад био оружан и изведен отетим полицијским хеликоптером? Да ли је то прелазак на другачији вид борбе у односу на досадашње протесте и да ли Мадуров одговор да је „активирао целокупне оружане снаге да бране мир“ значи да је Венецуела на ивици грађанског рата?

Познавалац прилика у Латинској Америци, дипломата Триво Инђић за Спутњик каже да позив на грађански рат траје практично од 2013. године и смрти Уга Чавеза који је створио тај боливарски или социјалистички режим, а наставио га садашњи председник Мадуро. Од тада, напомиње он, трају и стални покушаји САД да сруше режим у Венецуели који не улази у сферу њихових интереса.

Подсећајући да је Венецуела највећи светски произвођач нафте, од које има и највећи проход, Инђић указује да је пад цена нафте 2014. године искоришћен за рушење Мадура помоћу високе инфлације која је захватила земљу. Преко страних компанија у земљи и приватних предузећа, уз директно америчко мешање, организована је јака опозиција Мадуру, објашњава наш дипломата.

Он, међутим, истиче да америчко „објашњење“ да је реч о аутократском режиму, који треба да оде, не пије воду.

„Венецуела се не може данас назвати диктаторском земљом, јер има редовне парламентарне изборе, и чак у свом Парламенту има Мадурову партију као мањину“, подсећа Инђић.

Напомиње и да је Мадуро изабран општим правом гласа, због чега постоји једна врста двојства — Мадурова социјалистичка власт и њему јака опозицију у Парламенту која свим средствима покушава да га сруши.

На питање колико Мадуро може да издржи сталне протесте, у којима је само у последња три месеца у сукобима животе изгубило 76 људи, притиске споља и тешку економску ситуацију, познати дипломата подсећа да би председнички избори, који се одржавају на сваких шест година, требало да буду 2019. године.

„Ја не верујем да ће његова власт тако лако пасти“, каже Инђић, упркос томе што сматра да Мадура чека доста тешких искушења и што је нова америчка политика постала далеко оштрија.

„Ти притисци се појачавају нарочито од када је на власти амерички председник Доналд Трамп и није случајно што Мадуро стално говори да је Трамп један од људи који стоје иза ових интервенција, укључујући и ову најновију“, наводи он.

Карактеристично је, напомиње Инђић, да је Си-Ен-Ен одмах по бомбардовању пренео само изјаву Оскара Алберта Переса, човека који је возио тај хеликоптер и који наводно представља неку коалицију војске, полиције и цивила.

„То су те фантомске невладине организације које САД организују у свакој земљи и које директно служе за рушење уставног поретка“, закључује он.

На питање шта би могли да буду наредни потези, он сматра да је упркос тешкој ситуацији у земљи већина становништва и даље уз Мадура.

„И данас имате сталне демонстрације, односно маршеве грађана у одбрану Мадура. Највећи део становништва и даље подржава тај такозвани боливарски режим који је у суштини успео у великој мери да подигне стандард грађана и да смањи сиромаштво од којег је Венецуела врло изразито патила последњих 50 година. Оно је пре свега смањено током Чавезовог мандата, а Мадуро покушава да настави ту политику“, указује Инђић за Спутњик.

И Александар Харламенко са Института за Латинску америку Руске Академије наука напомиње да треба имати у виду да 50 одсто становништва и даље подржава боливарски покрет. Стога, доминикански сценарио се неће поновити, каже он за Спутњик.

Напад на зграду Врховног суда Харламенко не види као позив на акцију и масовну побуну, већ пре свега као терористички напад и провокацију.

„Они који су то урадили дефинитивно желе да Мадуро крене у обрачун са демонстрантима и опозицијом. То би био добар изговор за насилно рушење власти у Венецуели“, истиче руски стручњак.

Он не искључује да је њихов циљ да изазову још веће поделе у друштву, да створе конфронтацију налик оној каква је била у Доминиканској републици 1965. године, након чега су уследиле инвазија САД и окупација.

„Веома вероватно да венецуеланска опозиција, чији се припадници све чешће понашају не као парламентарци, већ као пучисти, рачуна управо на такав сценарио“, оценио је Харламенко за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.