ВЕЋ ВИЂЕНО: Америка анатемише Русију, а иза завесе спрема паклено оружје

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, © REUTERS/ U.S. Department of Defense, Missile Defense Agency/Handout

Док званичници САД оптужују Русију за кршење Споразума о неширењу оружја за масовно уништење, Конгрес САД је још у јуну покренуо расправу о нацрту закона о трошковима националне одбране за наредну годину. У том документу се налази предлог разраде програма за стварање нове крстареће ракете која би била у супротности са чувеним Споразумом из 1987.
Државни секретар САД Рекс Тилерсон оптужио је Русију да крши Споразум о неширењу оружја за масовно уништење. Према његовим речима, САД и Русија деле посебну одговорност за подршку режиму неширења оружја за масовно уништење у свету. Нажалост, навео је Тилерсон, последњих година Русија је понекад радила на начин који слаби глобалне норме и поткопава принцип одговорности нација.

Како тврди амерички државни секретар, примери за кршење су то што Русија не поштује гаранције безбедности које су дате крајем Хладног рата, што омета напоре да се развију ранији напори о нуклеарној безбедности и што покушава да ослаби независност Међународне агенције за атомску енергију у истрази о тајним нуклеарним програмима.

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја затечен је Тилерсоновом изјавом.

„Са чуђењем смо сазнали од америчког државног секретара да Русија сад још и слаби потенцијал Међународне агенције за атомску енергију. То је за нас нешто ново“, рекао је Небензја.

Политиколог Владимир Кирејев каже за Спутњик да је америчка кампања изношења оптужби без доказа на рачун Русије психолошки притисак.

„Оптужбе добијају све невероватнији карактер, готово из области фантазије, а питање које се само намеће је куда даље? Они ће нас ускоро оптуживати да смо украли Месец. Оптужбе пљуште, тек да би оптужили, стварног садржаја у њима нема“, рекао је Кирејев.

Он, међутим, сматра да иза оптужби Сједињених Држава упућених Москви не стоје војни, већ економски циљеви.

„Оптужујући Русију да она наводно не жели да поштује правила Међународне агенције за нуклеарну енергију, они заправо желе да ограниче руске активности на тржишту нуклеарних технологија где ми сада имамо добре позиције. Циљ је да се Русији одузме део тржишта, зараде и угледа како би наравно саме САД заузеле то место. То је између осталог и економски, трговачки рат. Чини ми се да им је главни циљ управо да нас истисну“, тврди руски политиколог за Спутњик.

Москва је, подсетимо, раније више пута одбацивала тврдње Вашингтона да Русија крши Споразум о забрани ракета средњег и кратког домета. Штавише, према мишљењу члана Руске академије ракетно-артиљеријских наука Константина Сивкова, тај споразум не опструише Москва већ Вашингтон.

„САД су те које стварно нарушавају тај споразум, јер под плаштом развоја сопствене ПРО заправо развијају копнену инфраструктуру за базирање крстарећих ракета типа ’томахавк‘. Американци у близини руских граница постављају лансирне базе за Мк-41, са којих могу бити испаљене ракете било којег типа и вида, па и нуклеарне. Оно што САД заправо раде јесте посредно стварање услова да се Русији онемогући да одговори на евентуални, и то подвлачим, нуклеарни напад“, каже Сивков.

Члан Руске академије ракетно-артиљеријских наука има предлог како би Москва могла да одговори на такве потезе Вашингтона.

„Испада да Америку баш брига заправо за све постојеће споразуме који су раније били закључени и на које су они ставили свој потпис и раде на томе да остваре сопствену супериорност над Русијом. И изгледа да их никакви уговори, споразуми, дипломатске мере неће скренути са тог пута. Једино што Русија сада може да уради јесте да оствари асиметрични одговор у сфери наоружања, али при томе не излазећи из оквира постојећих споразума. Ту ипак постоји неколико могућих варијанти које би дефинитивно натерале Американце да седну за преговарачки сто“, додаје Сивков за Спутњик.

Професор Академије војних наука Руске Федерације Владимир Козин подсећа да је у јуну Конгрес САД покренуо расправу о нацрту закона о трошковима националне одбране за наредну годину. У том документу се налази предлог разраде специјалног програма за стварање нове крстареће ракете надземног базирања средњег и малог домета, која би била у супротности са чувеним Споразумом из 1987. године.

Козин тврди да је то је главни разлог због чега Американци сада желе да изађу из Споразума. Осим тога, оптужујући руску страну за наводна нарушавања, Американци покушавају да прикрију све оно што су до сад сами чинили у нарушавању одредби тог споразума, додаје професор Академије војних наука РФ.

„Валцер играју двоје. Стога, ако Американци сада изађу из Споразума, онда га се наравно ни Русија неће придржавати у једностраном поретку. У овом тренутку, 32 земље света имају све индустријске и техничке могућности да производе ракете малог и средњег домета, а те земље нису обухваћене билатералним Споразумом о смањењу броја ракета средњег и малог домета. То значи и да би америчко напуштање Споразума водило отвореном почетку трке у наоружању, јер би то био почетак домино ефекта. У те 32 државе спадају и неке чланице НАТО-а“, каже Козин.

Он за Спутњик закључује да осим тога Американци могу да поставе крстареће ракете, које су иначе сада забрањене према одредбама Споразума, на територијама држава Западне Европе, што је у њиховом интересу. Укратко, излазак из Споразума је крајње опасан и водио би дестабилизацији стратешке нуклеарне стабилности у свету.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.