УМРЕТИ ЗА ЖИВОТ БЕЗ РАТА: Докторка Лиза

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Руска реч/Михаил Воскресенскиј/РИА Новости

Међу погинулима у авионској катастрофи изнад Црног мора била је и Јелизавета Глинка, познатија као докторка Лиза. Она је позната по несебичној помоћи коју је пружала деци настрадалој у Донбасу и Сирији, тешким болесницима, бескућницима и свима којима је помоћ била потребна. Докторка Лиза у пружању своје помоћи није жалила ни своје време, ни своју снагу, па ни свој живот.

Када је председник Путин 8. децембра уручио Јелизавети Глинки једну од највиших награда Руске Федеације, Државну награду за заштиту људских права, чувена докторка Лиза је одржала кратак говор, и он није био нимало тријумфалан. „Сутра путујем у Доњецк, а затим у Сирију“, озбиљно је рекла она. И још је рекла да је рат „пакао на земљи“. „Ми никада нисмо сигурни да ћемо се вратити живи“.

И заиста се нису вратили. Авион Ту-154, у коме је докторка Лиза летела у сиријски град Латакију са лековима за универзитетску болницу, срушио се над Црним морем 25. децембра ујутро. Изгинули су сви путници и чланови посаде.

У миру

Смрт Јелизавете Глинке је потресла руско јавно мњење. Добротвори, колеге и познаници докторке Лизе пишу коментаре на интернету препуне туге и дубоког поштовања. „Она је била чудо. Она је као порука са неба која говори о врлини“, написао је у некрологу Михаил Федотов, шеф руског Савета за људска права.

Јелизавета Глинка је по занимању била реаниматолог. Током 1980-их се заједно са мужем преселила у САД, где се упознала са радом хосписа. У то време је на постсовјетском простору брига о неизлечивим болесницима била тек у повоју. По повратку из САД докторка Лиза је учествовала у раду московских хосписа. Основала је први хоспис у Кијеву. „Сваком човеку треба да буде омогућено право да умре достојно и у миру, када за то дође време“, говорила је она.

Глинка је 2007. године основала добротворну организацију „Праведна помоћ“. Фонд још увек дејствује, помаже неизлечивим болесницима, усамљеним старим људима, инвалидима и бескућницима. Сваке среде сарадници овог фонда одлазе на московске железничке станице, где бесплатно прегледају, хране и лече бескућнике, који не добијају никакву помоћ од државе и друштва.

У рату

„Глинка сматра да је праведна само она помоћ која се може пружити свакоме коме је потребна“, пише новинарка Катерина Гордејева, која је добро познавала докторку Лизу. Докторка и њен фонд су се заиста трудили да помогну свима. Они су 2010. године прикупљали помоћ за људе чија је имовина страдала у шумским пожарима, а 2012. године за оне који су остали без крова над главом после поплаве у Кримску. Када је 2014. године почео рат на истоку Украјине, Глинка није могла остати по страни.

Докторка Лиза је двадесетак пута одлазила у зону ракетних напада и ризиковала свој живот да би извукла болесну децу из болница које су се нашле у самом центру борбених дејстава. Тако су деца евакуисана уз помоћ Глинке и њених сарадника.

Докторка Лиза се није бавила политиком. „Ја нисам ни на чијој страни, ја сам на страни слабе и болесне деце која су из неког разлога остала без помоћи“, рекла је она у интервјуу за „Коммерсант FM“. Рекла је и да би све политичаре који су изазвали рат одвела на одељење за реаниматологију где леже рањена деца из Доњецка и показала би им шта су урадили.

Тамо где је најтеже

Јелизавета Глинка није правила разлику између људи који умиру у хосписима, бескућника и деце из Донбаса или Сирије. Она се трудила да помогне свакоме и да лично контролише цео процес пружања помоћи. „Она је била успешан лекар, вољена жена и жена која воли, срећна мајка тројице синова. Могла је и да не путује у Сирију недељу дана пре Нове године“, пише Гордејева. Али за Глинку је било важно да буде тамо „где је људима најтеже, где им треба помоћ и где је та помоћ могућа“. Управо зато је она и била у авиону Ту-154 тог судбоносног јутра 25. децембра.

Докторка Лиза је 8. децембра одржала говор поводом награде коју је добила, и у том говору је поменула ратне страхоте и страдање деце у Донбасу и Сирији, а такође је и нехотице предсказала своју смрт. Па ипак, она је тај говор завршила речима пуним оптимизма: „Уверени смо да доброта, састрадање и милосрђе функционишу моћније од сваког оружја. Хвала вам“.

Руска реч

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.