УДАР ИЗ ЛОНДОНА ЈЕ ЛУК И ВОДА: Стиже највећа криза ЕУ у историји

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, REUTERS / Stefan Wermuth

Недолазак Варшавске групе на неформални ЕУ самит о мигрантском питању је јасан знак да у скорије време нема решења тог проблема који дрма ЕУ како ниједан до сада.

Да се на компликовано мигрантско питање у ЕУ и даље не назире одговор данас су само потврдиле чланице Вишеградске групе саопштивши да се њени челници неће појавити 24. јуна у Бриселу на неформалном мини самиту ЕУ о мигрантима, у организацији Европске комисије.

Професор Факултета политичких наука на предмету Европски односи и Европска унија, Слободан Самарџић каже да су земље Вишеградске групе тиме само потврдиле чврст став да им досадашња политика ЕУ по мигрантском питању не одговара.

„Док се не смисли нека друга политика све ће бити на државама чланицама. Свака ће се сналазити како зна и уме у новим таласима мигрантске кризе“, указује Самарџић за Спутњик.

Мађарски премијер Виктор Орбан, иначе од почетка мигрантске кризе најгласнији критичар начина њеног решавања у ЕУ, данас је саопштио да ће се Мађарска, Чешка, Словачка и Пољска, које чине Вишеградску групу, мигрантском темом бавити на Самиту ЕУ заказаном за 28. И 29. Јуни и да их неће бити четири дана раније на неформалном мини самиту тим поводом.

Орбан је указао да није посао Европске комисије да организује овакве скупове. Да Вишеградску групу, међутим, нису руководили само процедурални разлози за прескакање мини самита јасно је било после јучерашње Орбанове поруке упућене немачкој канцеларки Ангели Меркел. Унутрашње-политички проблеми не треба да воде ка „паневропској журби“ која само може да резултира хаосом, казао је мађарски премијер.

Самарџић каже да је тај мини самит организован као припрема оног правог самита 28. и 29. јуна где ће мигрантско питање бити једно од главних питања јер је горући проблем за који немају договор о томе како да га решавају. Додаје и да је мислио да ће бити бар добре воље да се окупе на тој припремној седници тог главног Самита, али да су чланице Вишеградске групе очигледно чврсте у свом досадашњем ставу да не прихватају решења која би да намеће Брисел.

И после три године од почетка кризе у ЕУ се нису помакли с места. Проблеми су се само множили а нису се решавали и по свој прилици ту нема договора, сматра професор ФПН-а.

Он истиче да је данас додатни проблем то што у самој Немачкој, која је креатор те ЕУ политике отворених врата за мигранте, око тога више не постоји сагласност. Осим реакције јавности, чињеница је да јача Алтернатива за Немачку којој је мигрантско питање високо на агенди. У исто време слаби коалиција Демохришћанске Уније (ЦДУ) Ангеле Меркел и Хришћанско-социјалне уније Баварске (ЦСУ), пре свега због става ЦСУ и министра унутрашњих послова Хорста Зехофера који је по питању миграната склон Орбановом виђењу ствари.

Немачка је постала неубедљива по том питању и ствар је пребачена на Европску комисију указује Самарџић.

А круг незадовољних ситуацијом са мигрантима је све шири. Пошто је нова влада у Риму јасно ставила до знања да Италија неће више бити једини прихватни центар за мигранте који бродовима пристижу са севера Африке, и Аустрија се придружила том кругу.

После јучерашњег заједничког састанка у Будимпешти, Орбан је саопштио да Аустрија и земље Вишеградска групе не желе избегличке центре унутар Уније. Сагласни су да је неопходна заштита спољне границе ЕУ. При том није небитна ни чињеница да Аустрија од 1. јула преузима председавање ЕУ.

Одлука Италије је већ поделила Европу. Орбаново: „Напокон“ било је контра Макроновом: „Цинизам“. Хоће ли се испоставити да је управо мигрантско питање оно које ће највише уздрмати ЕУ, далеко више од еуфорично пропраћеног брегзита.

На то питање саговорник Спутњика одговара констатацијом: Брегзит је лук и вода у односу на овај проблем.

Брегзит је уздрмао јавно мнење и психолошки био снажан јер једна велика богата земља напушта ЕУ. Али ефекат тога није толико лош и ти преговори са Британијом о изласку ће се завршити, констатује Самарџић.

„Мигрантско питање је, међутим, трајан проблем који нема институционално решење“, наглашава Самарџић.

Он подсећа да су сви указује да су сви кривили Вишеградски групу посебно Мађарску, али и указује да је њихов став прећутно прихваћен у највећем броју држава чланица. Реакција Варшавске групе је, како каже, била природна јер је та политика азила, имиграције и виза и политика спољног управљања границама потпуно пропала већ од 2011. године када су први таласи миграција из Либије кренули ка Италији. Тада се видело да ту нешто не штима, а 2014. И 2015. године је то било очигледно.

Реакција Чешке и Мађарске на немачку причу о квотама за пријем миграната била је, сматра он, здраворазумска реакција. Не може Немачка да отвори границе, а да их ми примамо. А када је отварала границе нас није питала, подсећа он на став чланица Вишеградске групе.

„Сада ЕУ нема читав спектар заштите грађанства, односно унутрашње безбедности. Распао се под ударом мигрантскоих таласа и због дисфункционалности институација. Морају све изнова да раде“, указује Самарџић, али и напомиње да је реформа ЕУ на дугом штапу.

Он не очекује да би самит ЕУ 28. И 29. Јуна могао да укаже на правце у којима би се тај проблем могао решавати.

„Тешко је ни из чега нешто направити. Све то тражи ефикаснију управу а она се тешко спроводи у Европи 27-рице. Ту је проблем тог одлучивцања консензусом и тог пипавог договоарања како би се сви сложили, који просто више не функционише“, каже Самарџић за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.