У ТИВТУ, ПО ХРВАТСКОЈ ПОТЈЕРНИЦИ: Ухапшен српски генерал у пензији Борислав Ђукић

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

На аеродрому Тиват у Црној Гори ухапшен је српски генерал у пензији Борислав Ђукић /67/ по хрватској потјерници за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватској и рушење бране на Перучи, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Ђукић, који је држављанин Србије, ухапшен је синоћ приликом повратка за Београд, а на истој хрватској оптужници са њим налази се и генерал Ратко Младић, тадашњи командант 9. Книнског корпуса ЈНА.

Ђукић је био замјеник команданта Главног штаба Српске Војске Крајине, као и свједок одбране у процесу против бившег предсједника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића и Републике Српске Крајине Милана Мартића.

Према документацији „Веритаса“, Ђукић је као командант 221. моторизоване бригаде 9. Книнског корпуса ЈНА, тада у чину пуковника, оптужен за рушење бране на Перучи.

Том оптужницом су обухваћени још и генерали Ратко Младић, тадашњи командант 9. Книнског корпуса ЈНА, генерал Миле Новаковић, тадашњи командант Српске војске Крајине и мајор Милан Корица, тадашњи командант свих пограничних јединица Милиције Републике Српске Крајине.

Оптуженима је већ 1993. одређен притвор, те за њима расписана потјерница која је још на снази.

Хрватска оптужница из 1995. године генерала Ратка Младића и остале терети за ратни злочин против цивилног становништва почињен у јануару 1993. године.

Према тој оптужници, генерали Младић и Новаковић издали су 28. јануара 1993. године налог Ђукићу и Корици, а они својим потчињенима, да се постави велика количина експлозива и тако брана на Перучи припреми за рушење.

Постављено је око 30 тона експлозива, након чега су, како се наводи у оптужници, налогодавци повукли своју војску с тог подручја, а експлозив активиран индуктором и детонирајућим штапинима.

Због експлозије је дошло до урушавања и оштећења бране, односно рушења торња на брани, а настала штета процијењена је на 25,55 милиона тадашњих њемачких марака.

У оптужници се наводи да је, захваљујући правовременој интервенцији радника ХЕП-а, спријечен „циљ рушења бране – потпуно потапање и довођење у опасност живота више од 50.000 становника градова Сиња, Триља и Омиша смјештених низводно од ријеке Цетине.

Име Борислава Ђукића налази се на списку Тужилаштва Хрватске процесуираних за ратне злочине пред хрватским правосуђем, који је прије двије године достављен и Министарству правде Србије.

У том документу поред његовог имена стоји да је истрага против његове групе отворена 1993, а оптужница подигнута 13. децембра 1995. због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва и да се поступак води пред Жупанијским судом у Сплиту.

Генерал Ђукић, бивши замјеник команданта Главног штаба Српске Војске Крајине, аутор је књиге „Разбијање Југославије: мјесто и улога Хрватске“, која је објављена 2008. године у издању Српског културног друштва „Зора“.

Сам аутор је објаснио да је подстрек за писање књиге добио као свједок одбране у процесу против бившег предсједника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића и Републике Српске Крајине Милана Мартића, а додатни мотив је био да свједочи о догађајима који временом падају у заборав.

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета је до сада ухапшен 151 Србин из Хрватске и бивших припадника ЈНА, од којих су 49 изручени у Хрватску.

Од укупног броја изручених до сада је против њих 18 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

„Веритас“ напомиње да оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола, који врши Хрватска.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.