ТЕРОРИСТИ ИЛИ НАОРУЖАНА ГРУПА: Што важи за Принципа, не важи за албанску оружану групу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Дакле, Гаврило Принцип од пре сто година терориста, а они који су овог викенда убили осам македонских полицајаца – нису! Овако гласи коментар остављен на једном од сајтова који последњих дана помно прате збивања у Македонији и око ње. Читаоци најчешће протестују због упадљивог одсуства термина тероризам, како у западној штампитако и у изјавама западних званичника. Нема ни оштрије осуде виновника инцидента у Куманову. А то су, према коментарима читалаца, искључиво „албански терористи”.

На стогодишњицу Сарајевског атентата на надвојводу Фердинанда, на Западу се прилично лако баратало терминима терориста и терористички чин, који се сада ипак штедљивије користе. Заговорници политички коректног језика и избегавања олаког манипулисања овим терминима код нас као аргумент за такво становиште користе, између осталог, управо случај са Принципом. Како није требало њега олако квалификовати као терористу, не треба ни друге.

Какав је, међутим, вокс попули тренутно у Србији?

„Шта рећи на ово? Упада ти у државу група наоружаних Албанаца, напада и убија полицајце, а братија из ЕУ то назива ’политичком кризом’. Питам се шта би било кад би наоружани Срби упали у Косово и кренули да убијају тамошњу полицију – да ли би тражили од Тачија да смири ’политичку ситуацију’ или би се свом силом стуштили на српску власт”, коментар је извесног НастyБ на сајту Б92.

Или, са истог сајта: „Тек два дана каснијеСи-Ен-Ен, Би-Би-Си, Скај њуз и остали јављају да је у Македонији дошло до сукоба полиције и, пазите сад, ’терориста’.Да, то су ставили под знаке навода. Нигде ниједном није поменуто да је у питању тероризам. ’Шарли ебдо’ – цеосвет сазнао за секунд…”

Или: „Дакле, влада је крива? Онда је крива и редакција ’Шарли ебдоа’ што их је напала наоружана група?”

Или: „’Шарли ебдо’ су напали терористи, а Куманово оружане снаге!? Браво, Европо… Желим вам кумановски сценарио, а ви после слободно нападаче називајте како год вам је воља!”

И све у сличном тону. И наш колега Живојин Ракочевић је у јучерашњем тексту у „Политици” под насловом „Минут ћутања над Македонијом” написао „терористички напад”. Баш тако, под знацима навода. Али из других разлога у односу на колеге са Запада. Он каже да то просто није тероризам него оружана побуна и то носи још теже значење онога што се догодило у граду близи српско-македонске границе – акт који има за циљ да избори за себе нове институционалне повластице и отцепљење од Македоније. И о томе је писао.

„У Македонији користе термин тероризам и то је еуфемизам за албанску побуну и скривање истине од већине јавности, мада она у основи не може да се сакрије. За странце је то све под наводницима и они чекају да виде да ли да сутра за те побуњенике кажу да су герила која тражи своја права и легалне интересе. Ми у Београду прихватамооно што кажу Македонци, опет због незамерања, што је сасвим у реду. Али морамо погледати истини у очи и рећи шта је то.Ради се о побуни, активно у томе учествују и локално становништво и локални екстремисти, а албански политичари широм Балкана ћуте поводом тога”, каже Ракочевић.

Наоружани Албанци у Куманову ни за генерала Армије Македоније у пензији Илију Николовског нису терористичка група, него – плаћеници. Како преноси агенција Бета, Николовски, који је у међуетничком сукобу у Македонији 2001. године командовао Другим армијским корпусом, изјавио је јуче да се полиција у Куманову сукобила са плаћеницима, и то искусним, који имају ратна искуства не само из региона већ и са Блиског истока.

Откуд толико недоумица шта је то било и ко су били они наоружани људи у Куманову? Можда да пронађете неку од више од 100 дефиниција тероризма, па да сами одлучите да ли је то – то, или је ипак „оружана побуна”, „наоружана група”, „плаћеници”… Јер, изгледа да се све своди на то из које позиције посматрате одређена збивања. Узгред, различитим дефиницијама тероризма баратају и ФБИ, Стејт департмент и америчка војска.

Има и једна пригодна дефиниција Ноама Чомског која говори томе у прилог: „Важно је имати на уму да се појам тероризам обично користи као увреда, а не као реч која тачно дефинише оно што се њоме означава. То је блиско историјском правилу да је наш тероризам против њих исправан и праведан (ко год ми били), док је њихов тероризам против нас страшан злочин. Све док се та пракса негује, расправе о тероризму не могу бити озбиљне. То је само облик пропаганде и апологетике.

Чомски је иначе онај светски чувени интелектуалац, антиглобалиста, који је у јануару запитао што РТС свету није био „Шарли ебдо”, то јест зашто нико 1999. године није рекао „Ја сам РТС”.

И социолог Владимир Вулетић каже да је чињеница да термини нису неутрални. Они носе одређено значење и откривају позицију (становиште) онога ко говори о неком проблему. Поготово, како додаје, у оваквим ситуација кад се заиста, у зависности од угла из кога посматрате, може говорити о ослободиоцима или о терористима.

Грађаникоментатори у Србији, међутим, као да уопште немају дилему шта је у питању и зашто се избегавају поједини термини. То је за њих још један доказ примене двоструких стандарда, доказ тезе да су Албанци заштићени као бели медведи шта год да раде на Балкану, доказ да постоји пројекат стварања „муслиманске државе” у Европи.

Вулетић се слаже да је већинска реакција у Србији на догађаје у Македонији таква и приписује то осећају фрустрираности и незадовољства свим оним што се дешава око Косова и на Косову. Испољавајући своја осећања на овај начин, грађани, с једне стране, показују солидарност, а са друге, чак и важније – жељу да се нађе савезник у тој још незавршеној „утакмици” са Албанцима.

„Оно што виде јесте да се дешава да процес за који се веровало да ће можда бити завршен с Косовом заправо није завршен и да сенаставља”, истиче он, додајући да та реакција подразумева и својеврстан страх. Јер, ако би се којим случајем реализовала та идеја о „великој Албанији”, онда би она узела још један део Србије, али би се и наметнула као друга велика, а можда и значајнија сила од Србије на Балкану. При том бибила подржана и на неки начин представљала упориште за позицију САД у овом делу света. А то се вероватно додатно коси са неким другим погледима на како ствари на Балканутреба да стоје.

Политика

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. sasa каже:

    Sustina i jeste da svako veruje ono u sta hoce da veruje. Da je Gavrilo bio musliman, bio bi heroj u danasnjem Sarajevu… a razlog sto je pucao u Ferdinanda i u njegovu, u 46-toj godini(?), trudnu zenu – nije uopste bitan!
    U danasnjem Sarajevu su cak promenili ime ulice „Zrtava fasizma“, pa nazivati Gavrila teroristom mi je cak i manji problem, jer ga ne odobravam, ali ga barem shvatam. Ovo sa „zrtvama fasizma“ uopste ne kapiram.
    Tako je i sa Kumanovom… Gazom, Ukrajinom, Sirijom, Baltimorom, Irakom… Tako smo se i mi nekada kao deca u skoli igrali „gluvih telefona“, a rat je krajnji ishod tzv. gluvih telefona. To je stanje kada jedni druge prestanemo ubedjivati recima i predjemo na bombe i puske.
    Je No Suis Charlie. Je suis Sasa.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.