СУДЊИ ДАН: Како се Русија ослобађа државних обвезница САД

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Наталья Селиверстова

У последњих неколико месеци обим руских актива уложених у америчке хартије од вредности опао је за скоро 12 милијарди долара. Зашто Министарство финансија Русије распродаје америчке државне обвезнице и више их не сматра поузданим финансијским инструментом?

Само у фебруару Русија је продала америчке државне обвезнице у вредности од 3,1 милијарде долара, док је од почетка године укупан обим руских међународних резерви у америчким хартијама од вредности опао са 105,7 на 93,8 милијарди долара.

Продају државних обвезница САД од стране Русије стручњаци објашњавају тиме што Вашингтон не испуњава увек своје обавезе према повериоцима, а најбољи пример за то је Иран. Када је Вашингтон још 1979. године покренуо рат санкцијама, забранио је својим грађанима и компанијама да воде бизнис у тој земљи и замрзао златне резерве Техерана које су се налазиле у америчким банкама. Та прича је настављена априла 2016, када је амерички суд донео одлуку да 2,7 милијарди долара које припадају Ирану искористи за исплату компензација маринцима који су настрадали у терористичком акту 1983. у Бејруту. Притом, нема директних доказа о умешаности Ирана у тај терористички напад, па су у Техерану одлуку суда назвали лоповлуком.

Има пуно разлога за уверење да америчка администрација може да понови нешто слично. Зато је марта 2014. Банка Русије извукла 115 милијарди долара са рачуна америчких Федералних резерви, и то због америчких санкција које су Русији уведене у вези са догађајима око Крима, чиме се Москва осигурала у случају могућег замрзавања имовине.

Међутим, страх је био неоправдан, па се руски новац убрзо вратио под контролу Федералних резерви, али последња дешавања говоре о томе да Москва сада коначно намерава да се у потпуности ослободи америчких хартија од вредности.

„Да је постојала таква могућност, одавно бисмо повукли средства из државног дуга САД“, изјавио је председник Одбора за финансије руске Државне думе Анатолиј Аксаков. Са њим је сагласан и директор Института за стратешке анализе компаније „Финансијски и рачуноводствени консултанти“ Игор Николајев, који сматра да би боље било да се милијарде долара не улажу у америчку економију, већ у руску.

„Враћати новац је теже, то ће трајати дуго“, објашњава он и додаје да би евентуална велика распродаја америчких државних обвезница смањила њихову вредност, па би Русија у том случају уместо да профитира, претрпела штету.

Са друге стране, међународне девизне резерве Русије нису пласиране само у америчке државне обвезнице — већина, око 125 милијарди долара, уложено је у вредносне хартије других земаља, пре свега Француске, Немачке и Велике Британије.

Међутим, у условима санкционе конфронтације, мало је вероватно да ће Москва улагати у економије америчких савезника, када постоји мноштво алтернативних финансијских инструмената у свету, а то су рецимо хартије од вредности Кине и Јапана. Профитабилност кинеских обвезница је далеко виша него што је случај код америчких, док је јапански државни дуг далеко стабилнији.

Други алтернативни финансијски инструмент је злато и тренутно око 30 одсто резерви развијених земаља се чува управо у овој врсти активе. У Русији та бројка износи око 20 процената. Највеће златне резерве имају САД — 8.000 тона, Немачка има три, а Италија и Француска по две и по хиљаде тона. Русија је на петом месту по количини златних резерви — поседује 1.860 тона племенитог метала у вредности од око 80 милијарди долара.

Циљ је да се увећају златне резерве. Практично сво злато које се експлоатише у Русији данас купује Централна банка.

„Држава сваке године купује све више злата. Узимајући у обзир спољнополитичке ризике, потребно је повећати удео племенитог метала у резервама“, изричит је Аксаков.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.