СТИГЛИЦ: Нијемци заборавили своју историју

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Новости

Фото: РТРС/Новости

Добитник Нобелове награде за економију 2001, Јозеф Стиглиц, поново је довео у питање стратегију Берлина у грчкој кризи.

Неуморни присталица другачијег економског концепта, Американац Стиглиц у интервију за француски лист Либерасион изнио свој став о договору о новом плану помоћи Грчкој, позвајући на премоделирање међународног финансијског система.

Бивши челник Свјетске банке сматра да је „невиђена глупост“ упорно наметање, како каже, контрапродуктивних, неефикасних модела за рјешавање грчке кризе, као што је упорно инсистирање на томе да Грчка до 2018. сведе буџетски дефицит на 3,5 одсто бруто домаћег производа.

Стиглиц сматра да ће то још више продубити економску кризу у тој земљи, чији је БДП пао за 25 одсто у протеклих пет година.

„Успут, не знам ниједан примјер економске кризе која је створена на тако смишљен начин, а која би могла да има тако несагледиве хуманитарне последице, што је додатна понижавајућа околност“, сматра некадашњи шеф економског кабинета бившег америчког предсједника Била Клинтона.

Стиглиц предлаже реструктуирање грчког дуга, или још боље, његов отпис.

Али, према његовим ријечима, Њемачка не жели да чује ни за једно ни за друго, већ се декларативно залаже за опоравак Грчке а на другој страни спроводи политику и намеће програм који Грке још јаче гура да падну на кољена.

„Задирање у суверенитет земље каква је Грчка и диктат који јој се намеће – веома су опасни. Грчки грађани су изабрали владу која се залагала за прекид мјера штедње. На референдуму су се изјаснили против плана помоћи који им намеће још оштрије мјере штедње“, подсећа Стиглиц.

„А ево сада, због сљепила (ЕУ), сијече се грана на којој сједи грчка влада и натура јој се упркос свему нови пакет“, додао је он.

Еминентни економиста сматра да се на прошлост забораваља, што је својеврсна хипокризија и недостатак саосећањности.

„Њемачка свој економски опоравак и привредни раст дугује једино великом отпису незапамћено високог дуга 1953. године. Такође треба да буде свјесна посљедица катастрофалних дуговања од потписивања Версајског споразума 1919. Она није научила ништа о саосјећању ни страдању из та два кључна периода сопствене историје“, каже он.

Стиглиц сматра да једино солидарност може спасити еврозону, на шта Њемачка, како наводи, очигледно није спремна.

„Не бих волио да будем члан клуба чији лидер не показује смисао ни за економију, ни за солидарност, ни за саосећајност“, додао је он, и закључио да је потребан снажан политички покрет који ће се супростави таквој политици „иначе ће неминовно доћи до распада еврозоне“.

РТРС, Танјуг

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.