СТЕЗАЊЕ ОБРУЧА: Америка гађа Балкан, а циља Русију

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик, AP Photo/ Andrew Harnik

Фото: Спутњик, AP Photo/ Andrew Harnik

Дипломатска ужурбаност која од стране Америке и Запада тече у правцу Балкана није аутохтона и део је шире геополитичке стратегије која је усмерена на Русију. Зато што пре желе да осигурају своју позадину, а то је Балкан, који је проглашен њиховом интересном сфером, али није потпуно контролисан, тврди за Спутњик дипломата Владислав Јовановић.

Учестале посете што шефа ЦИА Џона Бренана Сарајеву, што бившег шефа ЦИА Давида Петреуса — доиста као привредника — Београду, али и оцене Данијела Сервера да ће Босна и Херцеговина бити за Србију већи проблем од Космета, намећу питање — да ли је Босна и Херцеговина опет у фокусу Америке?

Интервенционизам због нестабилности

Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, сматра како је читав Западни Балкан још прилично нестабилан, па то очигледно захтева неку врсту интервенционизма најмоћнијих актера међународне заједнице.

„Што се тиче конкретно БиХ, тај тињајући сукоб између Хрвата и Бошњака везан за евентуално конституисање трећег, односно хрватског ентитета, према многима, представља тренутно водећи проблем и наравно, ови српско-српски сукоби на нивоу Републике Српске“, додаје Ђукановић за Спутњик.

Он тврди да редефинисање Дејтона на уштрб овлашћења српског ентитета тренутно није ни на чијој агенди, па самим тим ни на агенди међународне заједнице.

С друге стране, дипломата Владислав Јовановић каже да је стварни циљ свега Русија, услед промене геополитичке ситуације у којој Америка више није једина суперсила и због подизања нових центара моћи широм планете, а нарочито на Истоку.

Зато се Запад осећа помало обавезним да учини нешто што би то могло да, ако не предупреди, а оно да успори и компликује. Или да неке од тих носилаца моћи избаци из колосека.

Чишћење и ојачавање интереса на путу ка Русији

„Због тога журе да среде ствари и на Балкану и да основне тачке Русије и Кине, ако могу, елиминишу или сведу на неважну меру. Због тога им је важно да то ураде што пре јер њихово укупно постављање према Русији већ неколико година говори о томе да они намеравају да стежу обруч — војнички, политички, економски и да на тај начин покушају да доведу до њеног исцрпљења, слабљења и по могућности промене власти“, констатује Јовановић.

Западу и Америци због свега тога је потребно да осигурају леђа, да им се ништа не догађа иза леђа, а то је Балкан.

„То је нешто што забрињава све јер се одједанпут геополитика помешала са геостратегијом, а она са тактиком. И ти потези који се врше у правцу Македоније, у правцу Републике Српске, у правцу Србије са доласком тих мрачних емисара, а ла Сервер, а и неких других, јесте нешто што изазива нервозу код њих јер је потреба за осигурањем свог положаја на Балкану пре него што крену даље ка стезању тог укупног обруча према Русији, доста хитне природе“, каже Јовановић.

И зато је Западу, а пре свега Америци, циљ да све земље на Балкану увуку у евроатлантске организације, не само у ЕУ, него и у НАТО. Такве акције сличне су акцијама против Русије већ виђеним у Украјини, потом акцијама са распоређивањем војних снага на Балтику, онда са подизањем антиракетних штитова… све то заједно са санкцијама и демонизацијом не само председника Русије, већ Русије као такве.

А то, тврди Јовановић, није добро за здравље међународних односа.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.