ШПИГЛ: Зашто Немачка плаче за Хилари

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Поред Трампа у Белој кући, Путина у Москви и Ердогана у Истанбулу, да не говоримо о популистима код куће, ЕУ остаје без партнера.

Европска унија суочава се са оним што Американци називају „савршеном олујом.“ Руски председник Владимир Путин води експанзионистичку политику на таласу насиља и пропаганде, Турска се трансформише у диктатуру, популисти извлаче Британију из ЕУ и држе власт у Пољској и Мађарској – а можда ће ускоро преузети управљачку палицу и у свим другим земљама.

И сада, Доналд Трамп.

Два дана након америчких избора, Европа је и даље у стању мешавине неверице и очаја, невешто маскираном формалним честиткама које су послате у Вашингтон. Канцеларка Ангела Меркел је своју сарадњу са Трампом чак условила његовим поштовањем фундаменталних вредности. Шефица немачке владе упозорила је новоизабраног председника САД да поштује слободе, демократију, владавину права и људско достојанство. У нормалним околностима таква ствар би била сваћена као врхунац дрскости.

Али готово ништа није нормално ових дана, ни што се тиче еворпских односа са САД ни поводом било чега другог. На ример, актуелни догађаји у Турској би вероватно били највећи проблем за ЕУ да Трамп није победио на изборима. Због грађанског рата који још увек траје у Сирији, Турска игра кључну улогу за европску безбедност, али НАТО земља клизи ка диктатури, а могуће је и да пропадне избеглички договор са ЕУ. У међувремену турски председник Реџеп Тајип Ердоган шири опсег пословања са Путином и чак се нада покретању разговора о куповини ракетног система са руским председником.

Сада, још један Путинов поштовалац се усељава у Белу кућу. Изабрани председник је неколико пута хвалио кремаљског аутократу за снажно лидерство и настојао да ублажи сумње да је Путин покушао да утиче на резултат америчких избора – насупорт уверењу америчких обавештајних агенција.

Чињеница да је Трамп најавио да ће захтевати од европских НАТО савезника да плаћају више за америчку војну заштиту, и чак довео у питање лојалност САД према Алијанси, подстакла је широку забринутост, посебно у Источној Европи.

Да ли ће Трамп ујединити Европу?

Ако европски политичари могу да пронађу било какву позитивну страну у избору Доналда Трампа, онда је то следеће: Трамп би могао – чак и ненамерно – да допринесе европском јединству. Проблем, на крају крајева, нису само Трампове речи током кампање – најмање исто толико брине и оно што није рекао. Наредни амерички председник до сада није рекао ништа што би макар и издалека изгледало као кохерентна спољнополитичка агенда.

„Видећемо много страха код америчких савезника“, наводи у изјави за Њујорк тајмс Џејмс Голдгејер, политиколог са америчког Унверзитета за дипломатију.

„У неким случајевима ће се можда одлучити да предузму нешто поводом тога“.

Источноевропске земље које су под претњом Русије, објашњава он, можда неће бити у могућности да чекају док Трамп не изнесе прецизније планове, ако се то уопште икада догоди. Током кампање је Трамп у више наврата наглашавао да је, кад се ради о спољној и безбедносној политици, непредвидљивост врлина.

„Јозеф Стаљин је био први ујединитељ Европе“, наводи Елмар Брок, члан Меркелиних хришћано-демократа и председавајући Комитета за спољне послове у Европском парламенту. „Трамп би на неки начин могао бити други“. Брок је нагласио да Трампа не би требало поредити са масовним убицом попут Стаљина. „Али страх може водити у јединство а у овом случају постоји страх да Америке овде више неће бити“.

За председника европске комисије Жан-Клода Јунера та брига већ је постала реалност.

„Американци неће довека водити рачуна о европској безбедности. Мораћемо то да урадимо сами“, рекао је у среду увече током говора у Берлину.

Бивши амерички амбасадор у Немачкој Џон Корнблум је у есеју који је објавио немачки новинарски конзорцијум РНД био још искренији: „Амерички кишобран над Европом је заувек нестао. Трампов избор означио је крај послератног поретка“.

Јункер сада захтева „нови покушај имплементације договора о Европском одбрамбеном савезу, укључујући и циљ оснивања европске армије“. Брок је такође подржао убрзану примену француског предлога о стварању одбрамбеног савеза.

Данијела Шварцер из Немачког савеза за спољне послове износи сличан став. Чак и ако Трамп не буде успео да испуни све што је обећао током кампање, „Немачка и Европа не могу више као до сада да се ослањају на трансатлантско партнерство. „Морају самостално бранити западне вредности“.

Страх од популиста

То би било довољно тешко чак и да је Европска унија у бољој форми. Али са британским одласком ЕУ губи другу највећу економију и земљу са сталним местом у Савету безбедности УН. Европска економија остаје нестабилна, а десничарски популисти јачају у Француској, Холандији, Аустрији и Немачкој – а већ су на власти у Пољској и Мађарској. Европска комисија верује да су у Пољској угрожене исте оне вредности које је Меркелова позвала Трампа да поштује.

Многи у Бриселу су забринути да ЕУ чека иста судбина као САД. Конкретно, лидерка Националног фронта Марин ле Пен може постати председница Француске а Фрауке Петри, шефица десно-популистичке партије Алтернатива за Немачку, чак би могла да преузме канцеларски кабинет. То сада можда делује незамисливо али многи су сматрали и да је победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима такође незамислива.

Бес многих бирача на владине институције и естаблишмент, бес који је водио Трампа до победе, доста је раширен и у Европи. Али нико још увек није пронашао начин да му се супростави.

„Не знам да ли ће бити могуће ухватити се укоштац са неповерењем према Бриселу“, наводи Ребека Хармс, шефица посланичког клуба Зелене партије у Европском парламенту.

Скептицизам, додаје она, се не храни само страхом од негативних последица глобализације већ и жељом за повратком националистичком идентитету. Додаје да су левичарска и десничарска идеологија почеле да се међусобно преплићу. „Тренутно се осећам узнемирено“.

Превод: Александар Вујовић 

in4s.net, Србин Инфо

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.