СОРОШЕВ „ПРОЈЕКАТ“ У РУСИЈИ ПРОПАО! Нема ништа од револуције и свргавања Путина!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: intermagazin.rs

Фото: intermagazin.rs

Афера DC Leaks показала је на који начин је амерички милијардер настојао да мрежом својих НВО дестабилизууе Русију.

До сада је на темељу хиљада докумената у афери DC Leaks описано како је Џорџ Сорос манипулисао изборима за Европски парламент и здушно радио на уништењу Украјине. Сад је објављен план како је амерички милијардер хтео да свргне Владимира Путина и дестабилизује Русију. Документе у којима се Сорос и његова галаксија невладиних организација баве Русијом обрадио је портал The Duran.

Колико је опасно ово откриће, потврђује чињеница да је интернет страница DC Leaks привремено била оборена и није познато јесу ли сви објављени материјали и даље доступни, али су сви на време скинути у PDF формату. DC Leaks, са више од 2.500 докумената о радо НВО Џорџа Сороса, расветљава како он користи своје богатство за стварање глобалног хаоса у коме се народима еуфорично намеће злогласни модел неолиберализма.

Док је Сорос успео да дестабилизује ЕУ промоцијом масовне имиграције и отварањем граница, поделио је САД финансирањем групе Black Live Matter, а, с друге стране, искварио је врло поткупљиву америчку политичку класу. Подржавајући државни удар, уништио Украјину, док је земља коју Сорос не може да дестабилизује Руска Федерација.

Политички прагматизам и систем вредности укорењени у традицији руске националне државе вероватно су разбеснили Сороса. Русија је одувек била његов примарни циљ и покушавао је да је убије готово целу деценију. Нажалост за Сороса, а на срећу за целу планету, руска влада је схватила канцерогену природу његових НВО и против њих предузела одговарајуће превентивне мере. Тек сад, после открића DC Leaksа, то се показало као врло мудар потез.

БЕЛЕШКЕ СА САСТАНКА ИЗ 2012.

Тридесетог новембра 2015. године портал Zero Hedge пише да је „главно тужилаштво Русије објавило саопштење у коме Институт отворено друштво Џорџа Сороса и са њим повезане организације проглашава за „непожељне групе”, а руским грађанима и организацијама забрањује да учествују у било ком њиховом пројекту. Тужилац је рекао да су активности Института и Фондације отворено друштво биле претња темељима уставног поретка и националној безбедности Русије, додајући да ће Министарство правосуђа бити обавештено о резултатима истраге и да ће се ове две највеће НВО додати на попис непожељних страних организација у Русији.

Тужиоци су покренули истрагу, и у јулу ове године, пошто су руски парламентарци усвојили такозвану „Патриотску стоп-листу” са именима 12 група и организација, покренута је хитна истрага о њиховим наводним антируским активностима. Закон о непожељним страним организацијама ступио је на снагу почетком јуна. Државно правобранилаштво и Министарство иностраних послова израдили су службени попис непожељних страних организација и објавили њихове незаконите активности. Кад се у Русији једна НВО или организација прогласи непожељном, она мора да обустави све активности, а њене канцеларије бивају затворене. На снагу ступа и забрана ширења свих њихових материјала.

otvorenodrustvoУ новембру 2012. године објављен је рад под називом Белешке са састанка поводом стратешког планирања Фондације отворено друштво Русије. На састанку су учествовали Леонард Бенардо, Ива Добичина, Елизабет Иген, Џеф Голдштајн, Мина Јарвенпаја, Ралф Јиргенс, Елена Ковалевскаја, Вики Литвинова, Тања Марголин, Ејми Мекдонах, Сара Родин, Ерванд Ширињан и Бецки Толсон, а расправљали су о „заједничким приоритетима Фондације отворено друштво и активностима у Русији идуће године, те како да ефикаснје раде заједно, с обзиром на погоршање политичке атмосфере за њихове партнере”. Кључна ставка записника је нада да ће година Медведева као председника отворити врата невладиним организацијама, што је нужно за коначно разбијање руске државе.

Све наде су нестале 2012. године, кад се Владимир Путин вратио у председнички кабинет. Фондација, видно узбиђена и разочарана, пише како ће под Путином сигурно уследити другачији приступ невладиним организацијама. „Контекст људских права се увелике променио од 2006. до 2012. године, у периоду у коме је Медведев омогућио низ побољшања за рад групе, посебно променом закона о НВО из 2006. Тада је вођена кампања која је промовисала рад НВО, а многи од наших људи су имали користи од тог раздобља”, стоји у једној белешци DC Leaks-а која се односи на Русију.

„Сурков има везе са многим групама спремним на сарадњу са владом и наши партнери су били стручњаци у кључним процесима као што је била реформа полиције. За време мандата Медведева створен је простор за модернизацију и укључење цивилног друштва. Међутим, врло брзо, чим се Путин вратио на власт, почео је притисак”, пише у документу.

ПРОПАЛИ ПРОТЕСТИ НА БАЛОТНОМ ТРГУ

Важна прекретница за НВО у Русији догодила се са пропалим руским протестима у стилу кијевског Мајдана, који су разбијени пре него што су стигли да нанесу непоправљиву штету. „Руски протести су дубоко утицали на животе невладиних организација. Држава је финансирала своје организације, мислећи да ће тако утишати опозицију на широкој скали. Али, поддсичући самоорганизовање, они су отворили Пандорину кутију. Људи су постали активни и почели су да осећају да је могуће нешто променити, а врата са самомобилизацију су била отворена. Само како би уплашила становништво, држава је одговорила репресијом и политичким затварањима и поткопала друштвену подршку протестима. Подршка власти ‘добрим’ НВО био је начин да се преусмери друштвена подршка и начин да се подели заједница, док су Законом против страних агената протести дефинисани као финансирани споља са циљем поткопавања Русије”, жале се у Отвореном друштву.

Зашто таква фасцинација Русијом? Зашто је за Фондацију отворено друштво толико важна та земља? То би ваљда требало бити јасно: преузимајући власт у Русији, добијају се огромна богатства и геополитичка моћ.

Главне теме на које се фокусирало Отворено друштво у Русији била су врло важна питања за земљу:

• Транспарентност и одговорност у подручју борбе против корупције;
• Право и правосуђе (тј. реформа казненог права, полиције, правне државе, LGBT и женских права);
• Миграције;
• Школа за интеграцију (инвалида, Рома);
• Слобода медија, приступ информацијама;
• Здравље (приступ дрогама, HIV, редукција штете).

Проблеми које је требало савладати су били следећи:

• Руска тактика уплитања у Централну Азију (тј. против Закона о екстремизму у Казахстану);
• Утицај Русије у Савету за људска права Уједињених нација, где Москва подржава резолуцију која каже да људска права морају узимати у обзир традиционалне вредности сваке земље засебно;
• Врло мали број група који нас следе због великих последица од реакције Русије;
• Учешће у глобалним међународним режимима (G20, ICC, WTO), јер би отворенија Русија променила међународна управна тела.

Уствари, документ описује велики попис циљева оног „што би требало учинити” како би се дестабилизовала Русија, са нагласком на многе понављајуће теме које неолиберали користе у контаминирању земаља у којима намеравају да свргну владе.

НАЦРТ СТРАТЕГИЈЕ ЗА РУСИЈУ 2014–2017.

После документа из 2012. и јасног разочарења чланова Фондације отворено друштво због отпора Русије неолиберализму, DC Leaks пружа накнадни документ под називом Нацрт стратегије за Русију 2014–2017.

„Русија је данас суочена са жалосним повратком у ауторитаризам. Суочена је са озбиљним унутрашњим изазовима, а режим се окреће према унутра и изгледа да консолидује своју базу. Драконским законима, постепено најављеним повратком Путина за председника, све организације које се финансирају из иностранства су под претњом изолације и дошле су на зао глас. Упркос врло захтевним условима, битно је и даље се бавити Русијом и сачувати постојеће демократске просторе како би се осигурало да се ти руски гласови не утишају у глобалној арени”, стоји у ревидираној стратегији усвојеној после повратка Путина у председнички кабинет.

План дестабилизације Русије се сад пригодно зове Пројекат Русија, и садржи три основна концепта.

„У овој суморној земљи још увијек има простора за провођење Пројекта Русија. Требало би искористити све доступне могућности, пратећи следећа три концепта, које у тренутном контексту сматрамо од виталне важности:

1. Ублажити негативан утицај нових закона кроз механизме националне и међународне одбране. Кључни савезници у том погледу су нам све већи број руских грађана који се противе регресији земље, уз велику заједницу руских правних стручњака који познају закон о невладиним организацијама и имају јаку мотивацију за помоћ овом сектору да настави своје активности;

Интегрисати руске гласове у глобалној размени идеја. Од интелектуалаца, стручњака и руских активиста, изолованијих на националном нивоу, до научника који су често изоловани од међународне заједнице, ми ћемо подржати ширење различитих мисли и руских критичара у глобалном дискурсу. Ове прилике дозвољавају руским актерима да сарађују једни са другима, првенствено по питању тема у распону од миграције до дигиталног активизма, чиме ће одржавати релевантност и смањити провинцијализацију;

3. Наш циљ је да се интегришу права и достојанство најугроженијој популацији Русије – LGBT особама. Разграната мрежа партнера и пропагандне мреже нуди прилику за изградњу широке базе савезника у цивилном друштву у време кад је LGBT заједница под озбиљном претњом. Надамо се да ћемо видети уравнотеженији дискурс о LGBT правима у руској јавности, као и снажну групу традиционалних независних организација које се у свом раду активно баве интересима LGBT популације.

LGBT ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ОЛИМПИЈАДА У СОЧИЈУ

Друштвена мобилизација и финансирање алтернативне медијске мреже за промоцију социјалног дискурса и незадовољства су уобичајене тактике које Соросеве НВО користе у производњи субверзије. „Поред ових иницијатива, ми ћемо подржавати три главна подручја: (а) приступ правосуђу и правном јачању маргинализираних група; (б) приступ независним и алтернативним медијима и информацијама; и (в) платформе критичке расправе и друштвену мобилизацију. Пропагандна мрежа планира да обезбеди основну подршку нашим поузданим партнерима у сваком од тих подручја за улагања у њихов раст и развој, док су средства која би им требало омогућити да наставе неопходан посао флексибилна.

Такође би требало побољшати легитимитет и финансијску одрживост, организацијски свет трећег сектора изградити транспарентније, тако да буде делотворан. Русија је тренутно у процесу постепеног намерног и произвољног затварања. У том контексту кључно је створити озбиљна и многострана поља независних актера цивилног друштва, која ће у најбољем случају помоћи да се постави програм за отворенију и демократску будућност Русије, а у најгорем случају ће преживети ефекте нових драконских закона”, пише у документу Пројекат Русија.

Ангажовање руске дијаспоре која се супротставља садашњој влади и мобилизација LGBT заједнице кроз масовну медијску пропаганду често су понављане теме у Соросевим документима. Медијска пажња усмерена на LGBT права за време Зимских олимпијских игара у Сочију била је прилика коју Сорос није могао да пропусти. „На краћи и средњи рок пропагандна мрежа има за циљ да створи ширу подршку у цивилном друштву овој врло маргинализованој групи. Иако Закон о сузбијању хомосексуалне пропаганде има невиђену међународну пажњу, за време Зимских олимпијских игара у Сочију гласове руских активиста једва да је чула већина међународних LGBT организација. Желимо да пронађемо начин да наши руски партнери имају водећу улогу у обликовању стратегије међународног покрета, планирајући кампање оријентисане према унутра, а не према међународној јавности.

Притисак који се постигне у Сочију не сме да спласне одмах по завршетку Олимпијских игара. Наша компаративна предност лежи у великој мрежи и у томе што смо дубоко омиљени последњих неколико година. Стратешки, коришћење тих мрежа ће повећати дугорочни утицај у раду, организовању и обликовању LGBT права. Групе за LGBT права у Русији су професионалне и ефикасне, али оне не могу да изађу изван своје непосредне заједнице и подстакну друге актере цивилног друштва, што је неопходно за њихов дугорочни успех”, стоји у делу у коме се објашњава како групе које се баве једним подручјем могу да мобилишу све остале.

Нема сумње да је План 2014–2017. Сороса и његових НВО, који сугерише повећање особља и регионално евроазијско реструктурирање, претрпео велике штете због закона из 2015. године, који је те снаге препознао као реметилачки фактор у Русији и које су њиме коначно протеране из земље.

altermainstreaminfo.com, intermagazin.rs

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.