ШЕФ БНД: Зависимо од НСА

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, Ројтерс

Фото: Политика, Ројтерс

Пред специјалном комисијом немачког парламента шеф немачке Савезне обавештајне службе (БНД) Герхард Шиндлер бранио је шпијунску сарадњу своје службе са америчком Националном безбедносном агенцијом (НСА), истакавши да БНД зависи од НСА.

„НСА је наш партнер, а не противник. Америчка тајна служба не штети безбедности Немачке већ нам помаже да се заштитимо. Минулих година НСА нам је дала кључне информације и упозорења о (могућем) тероризму, а и дала нам је технологију и ноухау”, рекао је Шиндлер страствено настојећи да пред члановима Бундестагове комисије одбрани сарадњу две обавештајне службе, као и значај који НСА има за БНД. „Ми смо зависни од НСА, а не обрнуто.”

Међутим, није могао да негира да је било грешака у овој шпијунској сарадњи о којој су утицајни немачки медији открили да је била понека и противна европским и немачким интересима. Од избијања ове афере откривено је да је БНД за рачун НСА шпијунирао европске политичаре и фирме а међу њима Јелисејску палату, француску дипломатију, Европску комисију, аустријске политичаре, као и запослене у компанијама наменске индустрије ЕАДС и „Еврокоптер” који су сада део „Ербас групе”. Према речима Шиндлера, БНД је чинио грешке јер није проверавао америчке захтеве да Немци за њих из прислушног центра у Бад Ајблингу надзиру одређене „селекторе”, то јест ај-пи адресе компјутера одређених људи, њихове имејл адресе, бројеве мобилних телефона, кретање и свеукупну комуникацију. Ова сарадња БНД-а и НСА почела је 2002. ради борбе против тероризма и организованог криминала. Према открићима магазин „Шпигл”, у оквиру америчко-немачке сарадње надзирано је бар 40.000 „мета” које нису биле ни у каквој вези са борбом против тероризма. „Шпигл” је јуче у свом интернет издању објавио ново откриће које указује да су од 2005. до 2008. од Американаца стигли захтеви за надзирање мета од којих је чак 459.000 било повезано са европским институцијама и високорангираним политичким вођама и компанијама. Како тврди магазин, само 400 њих је и заиста надзирано.

Како тврди Шиндлер, први пут су Немци проверили кога заправо БНД надзире за рачун НСА тек у августу 2013. када је узбуњивач Едвард Сноуден открио разгранати систем како НСА прислушкује цео свет, па и Немачку и њене политичаре. Према његовим речима, службеници БНД-а тада су утврдили да су поједине мете шпијунирања противне немачким интересима, али о томе нису информисали директоре БНД-а.

„Ја сам за то одговоран без обзира на то да ли сам за то знао”, рекао је Шиндлер, који тврди да до марта ове године није знао о спорном прислушкивању.

То је у сведочењу пред Бундестаговом комисијом рекао и Хартмут Пауланд, шеф техничког одељења у БНД-у, задужен за електронско надзирање.

Шиндлер је казао да је и 2010. и 2011. било назнака да постоје спорне мете шпијунирања, али да информација о томе никад није стигла до директора. За те „грешке” БНД-а он је окривио мањак комуникације између централе БНД-а у Пулаху код Минхена и његових испостава широм Немачке.

„Овај развој догађаја (скандал који је изазвало откриће да су прислушкивани европски партнери) веома ме брине јер суштински доводи у питање способност службе да ради у будућности”, рекао је Шиндлер и додао да они „не могу да раде свој посао без међународне сарадње”, а да се сада доводи у питање и укљученост БНД-а у европску обавештајну сарадњу. „Сигнали које чујемо јесу све само не позитивни.”

Ова афера је, међутим, поприлично довела у питање и опстанак немачке владе будући да социјалдемократе вицеканцелара Зигмара Габријела захтевају од канцеларке Ангеле Меркел да открије листу свих шпијунираних мета. Иако анкете показују да Немци нису превише заинтересовани за аферу са БНД-ом, која је пуна често конфузних детаља, чињеница да медији сумњиче канцеларку и њену службу да су знали за шпијунажу довела је до пада популарности владајућих странака.

Према прекјуче објављеним резултатима анкете магазина „Штерн”, да су избори одржани ове недеље за демохришћански блок Меркелове гласало би 40 одсто Немаца, а за Габријелове социјалдемократе 22 одсто, што су за ове странке најлошији резултати у овој години.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.