САДА ЈЕ РЕД НА ЕВРОПИ: Атина више не попушта пред кредиторима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/Ројтерс

Фото: Политика/Ројтерс

Грчка неће бити у стању да ММФ-у плати дуг од 1,5 милијарди евра који доспева у јуну. Прва рата од 300 милиона евра, већ 5. јуна, биће непокривена јер у државној каси нема новца, али у исто време ни споразума с кредиторима који би бар мало олакшао положај Атине.

Ово је званична порука коју је ММФ-у и осталим повериоцима упутио премијер Алексис Ципрас са састанка главног одбора владајуће левичарске Сиризе, где је био присутан врло јак отпор према даљим уступцима. Ципрас је нагласио да је влада учинила све што је могла да понуди у пакету реформи који треба да задовољи захтеве кредитора у замену за обећани кредит, али и да Атина више неће да попушта пред нерационалним захтевима.

„Урадили смо све што смо могли да бисмо постигли компромис и сада је ред на Европи. Нећемо прихватити ново смањење пензија и све оно што би било даље угрожавање минималног стандарда грађана”, рекао је Ципрас и указао да већина Грка тражи видљиво решење, не само нешто што се зове споразум.

Ципрас је нагласио да кредит спаса с ЕУ и ММФ-ом није био економска грешка већ свестан избор грчких олигарха који су, подржавајући захтеве кредитора, сав терет дужничке кризе пребацили на пензионере, приватни сектор, мали бизнис.

„Чинимо надљудске напоре да нађемо решење и да се договоримо с кредиторима”, каже министар финансија Јанис Варуфакис и подсећа да су неки зајмодавци финансијске проблеме и гушење Грчке користили као начин да подрију споразум који је нова влада потписала с повериоцима и који покушава да спроведе кроз пакет предложених реформи.

„Сматрам да смо урадили све да дођемо до споразума како бисмо избегли банкрот. Сада је ред на институцијама да пређу бар једну четвртину пута у сусрет Грчкој која је тешком муком већ превалила највећи део, надајући се договору”, изјавио је Варуфакис за Би-Би-Си и упозорио да би излазак Грчке из монетарне уније био разоран и представљао почетак краја евра.

Драматична политичка и финансијска ситуација у Грчкој оставља, некако, у другом плану свакодневна догађања која су директна последица кризе у којој се земља налази. Тако, страни туроператори приморавају однедавно грчке хотелијере да приликом закључивања уговора пристану и на посебну „клаузулу у случају банкрота”. То значи да, уколико дође до оваквог исхода, оператори неће имати обавезу да хотелијерима исплате надокнаду због отказивања аранжмана. Истини за вољу, многи аранжмани су већ отказани, а они који остају на снази траже од грчких домаћина посебна осигурања уколико земља изађе из монетарне уније.

Додатни проблем за туризам представља и неизвесност око висине ПДВ-а у хотелима и летовалиштима. Уколико се порез подигне на 23 одсто како траже кредитори, већина аранжмана ће због скупоће бити отказана, уколико то већ није случај. Највише су за развој ситуације заинтересовани турски хотелијери који су Грчкој већ преузели велики део страних туриста.

Последице неизвесности и празне државне касе све су видљивије на атинским улицама. Као никада до сада, главни град потпуно неспремно дочекује туристичку сезону. Зелене површине су зарасле у коров, плаже су без „козметичког ремонта” дочекале купаче, центар града је запуштен, ишаран графитима…

Празан послован простор, затворене радње, закључане и пусте читаве зграде у којима су некад биле фирме, много просјака на улицама, око семафора… Још једном, због све очигледнијег сиромаштва и великог броја миграната који у Грчкој чекају шансу да оду у западну Европу, срозали су антички сјај и општи изглед Атине.

Трг Омонија, на коме нема ниједног јавног тоалета, претворен је у ругло, у трансфер центар за избеглице, од којих већина, кад падне ноћ, спавају на градским улицама и у парковима. Око 50 породица сиријских избеглица који чекају обећане папире да путују даље већ данима спавају у улазима зграда у центру Атине.

Градске власти учиниле су много покушавајући да колико-толико реше проблем избеглица, али број је толико велики да хотели и смештај који су им обезбедили нису довољни да прихвате све оне који свакодневно стижу у Грчку, а затим у потрази за документима и у Атину.

Град са четири милиона становника свакодневно преживљава драму која, уколико брзо не буде решења, прети да постане трагедија. Јер, већ данима ситуацију која није под пуном контролом користе за своје деструктивне намере десетине анархиста који дивљају у центру, у околини Политехничког универзитета. С капуљачама, наоружани каменицама и „молотовљевим коктелима” засипају аутомобиле, зграде, полицију која према инструкцијама нове владе остаје прилично пасивна. Становници Ексархије, боемског дела града у коме су традиционално живели и окупљали се уметници и левичарски интелектуалци, у близини Омоније, очајни су у вечерњим сатима јер не могу да изађу из својих домова. Последњи инцидент је био паљење тролејбуса, контејнера, излога малобројних продавница које су остале отворене… Из неког разлога, ниједна влада до сада није хтела или није умела да се разрачуна с анархистима који систематски уништавају град.

Јасмина Павловић-Стаменић, Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.