РУСКИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ: Санкције ЕУ нам одговарају

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Руски пољопривредници и туристички сектор нису срећни са најавама ублажавања санкција ЕУ, јер су тек под санкцијама „разгранали“ своје послове.

Један број привредника и економиста упозорава на значај слабљења рубље, који је помогао оживљавање домаће привреде, док ће ублажавање и укидање санкција поново ојачати рубљу.

На крају 2014. године, под притиском спољнополитичких напетости, Централна банка Русије одлучила је да пређе на слободан курс рубље.

Након уласка Крима у састав Русије, инвеститори су почели да повлаче активе из земље, што је резултирало невиђеним притиском на рубљу.

Други разлог притиска био је пад цијена нафте, чија је посљедица био губитак 60 одсто вриједности руске валуте у односу на амерички долар и евро.

„Уклањање или значајно ублажавање санкција довешће опет до јачања рубље због мањег геополитичког ризика“, тврди финансијски аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“ Тимур Нигматулин.

Пад рубље довео је до раста цијена на увезену робу, а руска ограничења на увоз прехрамбених производа из Европе и САД узроковала су пораст потрошачких цијена.

Према подацима „Ростата“, у мају је инфлација у Русији износила 0,4 одсто, од почетка године 2,9 одсто, а на годишњем нивоу 7,3 одсто.

Пад рубље и смањење увоза помогли су руским фирмама да доведу у ред производњу у земљи, у оквиру такозваног програма „супституције увоза“.

Први успјех остварен је у пољопривреди. Захваљујући девалвацији, државној подршци и одласку конкурената из тржишног такмичења, у 2015. години индустријска производња у овом сектору порасла је за три одсто.

У случају повратка страних произвођача, конкуренција на руском пољопривредном тржишту нагло ће се повећати.

Руски бизнис је дуго зависио од западних компанија. Главни партнер највећег државног нафтног предузећа „Росњефт“ била је америчка компанија „ЕксонМобил“

Увођење санкција резултирало је наглим смањењем сарадње, а неки пројекти су отказани.

Тако су у првој половини 2014. године, када је Крим ушао у састав Русије, руске нафтне и плинске компаније из западних банака посудиле само 3,5 милијарди долара, што је 82 одсто мање него годину дана раније.

Након „размјене“ санкција са ЕУ и САД, западне партнере требало је да замијени Кина. Међутим, није било једноставно успоставити контакт са кинеским банкама.

Од великих руских компанија само је „Нориљскиј“ привукао „синдицирани“ кредит од 4,8 милијарди јуана.

У мају 2016. године руско Министарство финансија спровело је пласман еврообвезница, а купци су углавном били из Велике Британије, а не из Азије, иако је, управо, ради њиховог привлачења пласман био продужен за један дан.

Геополитичке санкције и пад рубље довели су до тога да већина Руса, 52 одсто, планира да одмор проведе у руским одмаралиштима. Њих 15 одсто одабрало је Крим.

Најпопуларније стране земље – Италију, Бугарску и Црну Гору планира да посјети само четири одсто руских туриста.

У случају укидања санкција и јачања рубље Руси ће се највјероватније вратити у европска одмаралишта, упозоравају из руског туристичког сектора.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.