РУСКИ АКАДЕМИК: „За 20 до 30 година свијет ће Русију молити за житарице“

ИСКРА на Фејсбуку

Русија: Урод пшенице (Фото: Кирилл Кухмарь/ТАСС)

Руски агрономи створили су селекцијом и укрштањем јединствену сорту пшенице отпорну на хладноћу, прекомјерну влагу и бројне болести. Такође, ова сорта има много више бјеланчевина него остале врсте пшенице и, што је најважније, није потребно обрађивати је пестицидима.

Тамо гдје је још прије свега сто година могла да преживи само озима раж, сада се може узгајати озима пшеница одличног квалитета, каже за Спутњик руски агроном и академик Баграт Сандухадзе. Његове колеге, агрономи који се баве селекцијом зрна и хибридним сортама са московског научно-истраживашког института „Немчиновка“ током посљедњих годину дана су укрштањем различитих сорти сјемена добили ово сјеме пшенице која је практично неуништиво.

– Код нас су тешки климатски услови од Калињинграда па све до Приморског краја на самом истоку земље. Жељели смо да створимо генотип који би било могуће узгајати у овим суровим условима – каже Сандухадзе.

Захваљујући упорном раду руских селекционера резултати су превазишли очекивања. Откако постоји ова научно-истраживачка установа, створено је више од 130 сорти.

– Захваљујући селекцији зрна, одабиру оног са бољим карактеристикама, добијамо сорте које су отпорне на различите природне услове попут хладноће, превише влаге или пак мањак влажности. Ова метода је можда најефикаснија, а уз то и најјефтинија. Само прекомбинација гена доводи до стварања издржљивијих сорти – подвлачи академик Сандухадзе.

Сада је у Русији најплоднији централни регион земље, одмах послије традиционално плодних јужних крајева око града Краснодара. У посљедње вријеме Русија је значајно повећала производњу и извоз житарица, а задржала квалитет.

– У читавом свијету, са растом приноса пада квалитет. Према правилу, што више производите, смањује се квалитет. Француска, Велика Британија, Њемачка производе жито са 8-9 одсто бјеланчевина, док је стандарад чак 14 одсто. Осим тога, њихове житарице не могу да презиме. Руске сорте имају чак до 18 одсто бјеланчевина – поносно прича Сандухадзе.

Руски академик објашњава да руске сорте имају повећан проценат бјеланчевина захваљујући, између осталог,  квалитетном земљишту из којег црпе тешко растворљиви азот из тла. Он каже да би једноставним рјечником то могло да се каже и да овим врстама житарица ништа додатно није потребно, све саме црпе из плодног и квалитетног тла. Самим тим, ове житарице су значајно здравије, јер нису заливане и третиране различитим хемикалијама.

– За 20-30 година свијет ће Русију молити за житарице, нафта никоме више неће бити насушна потреба. Најјефтиније а најквалитетније зрно ћемо ми производити. Пестициде практично не морамо користити, јер смо створили такве сорте које готово никад не обољевају – резимира научник.

Европске врсте готово уопште не успијевају у Русији. Зато домаћи институти стално раде на побољшавању квалитета локалних сорти. Засад се руске сорте добијене у оквиру института „Немчиновка“ успјешно узгајају у Турској.

РТРС, Спутњик

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.