РУСКА ОДМАЗДА ЗА АМЕРИЧКИ СИСТЕМ У РУМУНИЈИ: Букурешт на нишану најразорнијег руског оружја
Фото: Спутњик
Румунија је на нишану најразорнијег руског оружја – то је одговор Москве на размјештање америчког система “Аегис Ешор” у румунском граду Девеселу.
Амерички систем “Аегис” састоји се од вишенамјенског тродимензионалног ФАР радара “АН/СПИ-1”, који је базично намијењен за опремање морнаричких борбених ефектива, тачније америчких ракетних крстарица класе “Тикондерога” и разарача класе “Арлег Бурки”.
Овај радар, заједно са ракетама пресретачима “Стандард СМ-3”, чини основу овог система.
Модернизоване ракете “Стандард СМ-3” носе ознаку “Блок ИА/Б” и, према техничким спецификацијама, могу да пресрећу балистичке циљеве на висинама до 500 километара.
Ракете су смјештене у вертикалне борбене магацине. Конкретно, станица америчке противракетне одбране /ПРО/ у Девеселу опремљена је са 3 батерије /8 вертикалних лансера по батерији/ у којима се налазе ракете “СМ-3 Блок ИА/Б”, што чини количину од укупно 24 ракете.
Руси су као одговор окренули на Румунију ракетни комплекс “Калибр” наоружан високопрецизним крстарећим ракетама домета од готово 4.000 километара.
Ове ракете могу се лансирати са копна и мора, а своју успјешну борбену “премијеру” имале су у Сирији.
Осим ракетног комплекса “Калибр”, евентуалну операцију могу извести и тактички бомбардери “Су-34”, који са својих матичних мјеста на Криму и у Калињинградској области могу гађати америчке објекте ПРО.
Ту су и средства противелектронске борбе, која су интегрисана како на копненим, тако и на ваздушним платформама, а која могу да онеспособе електроничку компоненту америчких база попут ове у Девеселу, наводе руски портали.
Један од одговора на понашање стратега НАТО-а у источној Европи биће ојачавање ударних ракетних потенцијала у Калињинградској области, које је до сада било у другом плану.
Постаје очито да ће изградња ПРО базе у Пољској неминовно довести до реципрочног одговора Москве, који ће се састојати у слању најновијег оперативно-тактичког ракетног комплекса “Искандер-М” у ову руску “енклаву”.
И поред руског упозорења да постављање ових система у Руминији и Пољској директно угрожава Русију, западни званичници и даље причају како је разлог – одбрана од могућих удара са Блиског истока.
У споразуму потписаном у Женеви између такозване “шесторке” и Исламске Републике Иран договорено је да ова држава неће производити нуклеарно оружје. Том приликом Ирану су укинуте санкције на продају нафте и ембарго на увоз оружја.
Цјелокупан процес који се тиче поштивања овог споразума повјерен је стручњацима из Међународне агенције за атомску енергију /ИАЕА/, која ће контролисати постројења за обогаћивање урана на територији Ирана.
Дакле, ова држава, у дословном смислу, не представља више никакву пријетњу по сигурност Европе са простора Блиског истока.
Ниједна друга земља из ове регије свијета, осим Ирана, нема ракету која може прелетјети удаљеност од неколико хиљада километара и угрозити Букурешт или Варшаву.
Зато се поставља логично питање, против кога или чега се постављају елементи ПРО на истоку Европе, опремљени технологијом посљедње генерације, када је највишим међународним актима елиминисана нуклеарна пријетња из Ирана, наводе руски портали.
Наравно да је главни циљ овог пројекта – Русија. Изговори на пријетњу иранског нуклеарног програма једноставно више “не држе воду”.
Постоје неке “фикс-идеје” локалних политичара у Пољској и Румунији да ће у неком хипотетичком сукобу НАТО-а и Русије државе са простора источне Европе, које се налазе у НАТО-у, наводно, заштитити трупе САД и Велике Британије, те да ће њихово присуство спријечти одмазду.
Али, након распоређивања америчких система, све карте су “бачене на сто”. У совјетској доктрини /а њен природни насљедник је Русија/ јасно стоји да се
“с циљем брзог продора и овладавања значајним просторима непријатеља могу користити и атомске бојеве главе, у количинама од 60 до 80 бојевих глава и то у зони захвата само једне оперативне групације ранга војске”.
Ако се зна да је просјечна снага данашње нуклеарне бојеве главе коју посједује Војска Руске Федерације еквивалентна за 150 килотона /десет пута јача од оне која је 1945. године бачена на Хирошиму/, лако је израчунати каква би се смртоносна сила сручила на потенцијалног непријатеља.
Због тога, наводе руски портали, није јасно чему се надају пољски и румунски политичари и шта они очекују од НАТО-а?
