НАТО ГЛАВНА ПРЕТЊА: Русија јача војне инсталације на Криму, Арктику, у региону Калињинграда

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Русија планира да појача војне структуре на Криму, Арктику и у свом најзападнијем региону Калињинграду, јавила је руска новинска агенција РИА Новости, преносећи данашњу изјаву начелника руског Генералштаба Валерија Герасимова.

Руски председник Владимир Путин потписао је у децембру Указ о новој војној доктрини Русије, пренео је Ројтерс.

Како је раније известио ТАС С, у новој редакцији текста јачање војног потенцијала НАТО-а је међу главним спољним претњама по Русију.

Поред тога, међу главним претњама су и глобалне функције НАТО-а које се остварују уз кршење норми међународног права, као и приближавања војне инфраструктуре земаља-чланица Алијансе руским границама, између осталог даљим ширењем тог блока.

Иновирана Војна доктрина Русије је међу главне спољне војне опасности уврстила и инсталирање и јачање страних војних контигената у земљама које су јој у суседству, коришћење војне силе на њиховој територији уз кршење норми међународног права, појављивање жаришта и ескалација оружаних конфликата.

На листи спољних опасности су и територијалне претензије према Русији и њеним савезницима и мешање у њихове унутрашње послове, навела је руска агенција.

Доктрина је прецизирана у складу са одлуком Савета безбедности Русије од 5. јула 2013, а измене је тај савет одобрио 19. децембра ове године.

„Раша тудеј“ је раније навела да суштина нове доктрине остаје непромењена у односу на претходну, те да руска војска и даље има одбрамбену сврху, а земља обећава да ће је користити само као последње средство.

Неизмењени су и принципи употребе нуклеарног оружја којих се Русија придржава, додаје руски канал и подсећа да је превасходни циљ таквог оружја одвраћање потенцијалних непријатеља од напада на Русију.

Међутим, истиче РТ, Русија би употребила нуклеарно оружје како би се заштитила од војног напада – било нуклеарног или конвенционалног – који би угрозио њен опстанак.

Међу главним спољним војним претњама наведеним у новој руској војној доктрини је „формирање и распоређивање глобалних стратешких антибалистичких ракетних система које поткопава успостављену глобалну стабилност и равнотежу моћи у нуклеарним ракетним способностима, примена концепта „брзог удара“, план о распоређивању оружја у космосу и распоређивање стратешког конвенционалног прецизног оружја“.

Још једна новина у руској војној доктрини је да је један од циљева руске војске заштита националних интереса у региону Арктика, наводи РТ.

На домаћем пољу, како стоји у тексту нове доктрине, Русија се суочава са претњама „акција усмерених на насилне промене руског уставног поретка, дестабилизацију политичког и друштвеног окружења, дезорганизацију функционисања владиних тела, кључних цивилних и војних објеката и информационе инфраструктуре Русије“.

Према обновљеној верзији руске доктрине, Русија види међународну сарадњу са земљама које деле њене напоре да појача безбедност, пре свега са чланицама БРИКС-а, ОЕБС-а, Шангајске организације за сарадњу и другима, као кључну за спречавање војних сукоба.

Традиционалне претње са којима Русија мора да се хвата у коштац, а које су наведене у новој доктрини, укључују екстремизам и тероризам, ширење оружја за масовно уништење и ракетне технологије, као и акције страних обавештајних служби, закључује „Раша тудеј“.

Новости, агенције

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.