РУСИ СУ СЕ САМО НАСМЕЈАЛИ: Сорошева прогноза за Русију — што је баби мило…

ИСКРА на Фејсбуку

(Џорџ Сорош) Фото: AFP 2017/ TIM SLOAN

Познати амерички тајкун Џорџ Сорош прогнозирао је „Путиновом режиму“ банкрот због великих дугова, санкција и ниских цена енергената. За остварење тих очекивања (и надања) остало је још само 24 дана.

Та „дијагноза“ углавном је насмејала руске финансијске стручњаке који истичу да финансијска тржишта нису регистровала никакве јаче потресе, а руска економија није у стању предбанкротства.

„Мислим да се Сорошу стање наше економије не свиђа јер руши његове прогнозе. Сорош је био веома успешан трејдер, али се показао као неспособан макроекономиста, који се уоште не разуме у економију земље. Он полази од својих политичких ставова, а познато је да је он острашћени мрзитељ Русије, из не знам којих разлога. Па зашто се нису оправдале Сорошеве прогнозе? Он је у заблуди, јер мисли да ако постоје неке тешкоће у финансијској сфери и ако има дуговања да земљу у том случају чека банкрот. Али Русија нема никаквих посебних потешкоћа: наша сума дуга у односу на БДП је прилично мала. Такође, Сорош није узео у обзир једну важну ствар, а то је да економија има висок степен прилагодљивости. Другачије речено, ма какве санкције уводили оне не могу ништа значајније да постигну, с обзиром на огромну руску економију, која има велику базу ресурса, базу сировина, производњу, квалификован кадар. Због санкција су сви ти унутрашњи ресурси руске економије мобилисани, а иако до потпуног опоравка има још много, ми бележимо позитиван темпо раста БДП-а, од два одсто годишње, смањена је инфлација на 3 одсто и захваљујући томе мање зависимо од прихода од нафте. Више од половине прихода буџета формира се не од нафтних прихода, већ из других извора, укључујући оружје и пољопривредне производе. Сада нам је потребан додатан стимуланс да се економија даље развија, пре свега потребни су нам добри услови за развој бизниса“, каже за Спутњик Михаил Бељајев, главни економиста Института за тржишта фондова и управу.

Експерт истиче и да се страни капитал враћа у Русију, захваљујући позитивним тенденцијама у економији земље.

Аналитичар наводи да је Сорош направио још једну грешку приликом прављења своје прогнозе, а то је што није узео у обзир „менталитет руског човека“.

„Прогнозирајући незадовољство грађана Русије, Сорош није узимао у обзир структуру прихода наше популације. Свакако, многима приходи нису порасли током кризе, али постоје групе у којима су порасли — у војсци, у пољопривреди, итд. Осим тога, када је ситуација у свету алармантна, део становништва, посебно старије генерације, схвата да је важније избећи ескалацију сукоба и ратове, него имати веће приходе. И треће и најважније, јесте наша позиција у спољној политици и борба за наше интересе у свету… А то је у главама наших људи много важније од привремених економских проблема. Сорош очигледно не разуме руски менталитет“, сматра Бељајев.

Економиста се слаже са тим да су санкције нашкодиле руској економији, али, како каже, постоје и гране руске привреде на које су санкције утицале позитивно.

„Мишљења сам да су санкције уведене са озбиљним намерама и на дуже стазе. Нећу понављати који су то сектори наше економије на које су санкције деловале као подстицај и оживеле их. Војно-индустријски комплекс, упркос томе што у њему значајну улогу игра и високотехнолошка производња, која је потпала под санкције, постоји и развија се. Ми имамо прилично јаку и добру базу наших истраживања и наших достигнућа. Наравно, не функционише све идеално, јер у одређеној мери постоје и проблеми у систему одговорности и контроле, као што смо, на пример, недавно видели када је пао сателит. То је нешто на чему морамо озбиљно да порадимо“, закључио је Бељајев.

С друге стране, руски експерт Иван Данилов се у својој анализи осврнуо на изјаву Сороша да је „Путин већа претња за Европу него ДАЕШ“ и каже да су такве изјаве посебно занимљиве ако се узме у обзир чињеница да се Сорошева организација бавила масовним „нелегалним увозом“ блискоисточних миграната у земље Европске уније.

Поред тога, Сорош је, каже Данилов, потцењивао руску армију, која је у рекордном времену „почистила“ непријатеља у Сирији, а сиријска криза се за Москву од проблема претворила у извор додатних прихода, јер су земље ОПЕК-а сада чврсто уверене да вреди сарађивати са Кремљом, чак и ако се Бела кућа томе снажно противи.

Притом, како наводи експерт, још једна Сорошева грешка је та што је потценио руску економију и управљачку елиту, што је мислио да ће руске власти направити неколико грубих грешака у монетарној и буџетској политици и што је веровао да ће Русија бити изолована. Али ништа се од тога се није десило. Од објављивања Сорошеве прогнозе, руске резерве злата су повећане, тржиште је постало привлачно европским инвеститорима, а Руси све јаче подржавају свог председника, јер сматрају да штити националне интересе и достојанство земље од спољних претњи и насртаја, укључујући и од оних сила, којима припада и „мистер Сорош“.

Подсетимо, Џорџ Сорош је пре више од годину и по дана за британске медије прогнозирао да Русији у 2017. години прети банкрот због великих дугова и ниских цена енергената, тврдећи истовремно да Владимир Путин користи мигрантску кризу за дестабилизацију Европске уније.

„За Путинов режим најделотворнији начин да избегне своју пропаст јесте тај да се побрине да пре њега пропадне Европска унија“, писао је тада Сорош.

rs.sputniknews.com

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.