РТ: САД потрошиле 5,6 билиона долара на ратове од „11. септембра“

ИСКРА на Фејсбуку

FILE PHOTO © U.S. Army Фото: vostok.rs

Вашингтон је потрошио 5,6 билиона долара на ратове у Авганистану, Ираку, Сирији и Пакистану, према новој студији. Тај број је већи три пута од онога што је тврдио Пентагон у службеним проценама.

Истраживања Вотсон института за међународне и јавне послове на Универзитету Броун, показују да су крајем септембра амерички ратови у комбинацији са „додатним трошковима за националну безбедност и службе за одбрану и борачка питања“ имале трошкова укупно, више од 4,3 билиона долара од напада септембра 2001. године. Тај број се повећао на 5,6 билиона долара након што су додати трошкови за фискалну 2018. годину, заједно са процењеном будућом потрошњом.

У студији се наглашава да се трошкови ратова драстично разликују у односу на 1,52 билиона долара, за колико Пентагон тврди да је коштало пореске обвезнике САД између фискалне 2001. и 2018. године. Тај број је саопштен у ранијем извештају Пентагона под називом „Процењени трошкови за сваког пореског обвезника за ратове у Авганистану, Ираку и Сирији“.

Институт Вотсон тврди да је користио „свеобухватнију процену“ глобалног „рата против тероризма“, наводећи укупне трошкове у висини од 23,386 долара по америчком пореском обвезнику.

„Разлика између ове процене трошкова рата и других процена је да укључује не само војну потрошњу Пентагона / Министарства одбране, већ и друге трошкове везане за рат, укључујући трошкове везане за ратове од стране Стејт департмента, Оделења за ветеране и унутрашњу безбедност“, наводи се у извештају.

Додатни трошкови укључују и пружање дугорочне медицинске помоћи ветеранима. Такви трошкови су важни за укључивање у процену трошкова ратова, према аутору студије Нет Крафорд.

„Ратни трошкови су више од оног што потрошимо у једној години, оно што се зове коначни крај копља“, рекла је Нет за „Вол стрит журнал“.

„Постоје и остали трошкови иза тог копља, као и последице тог кориштења, а које морамо укључити.“, каже Нет.

Она је напоменула да америчка влада не покушава да обмањује, али да њени прорачуни не укључују стварне трошкове рата.

Сенатор Џек Рид, који је у среду био домаћин панела на ову тему, рекао је да је истраживање „веома важно јер описује обим трошкова изнад граница могућности Министарства одбране“. Рид је такође приметио да трошкови рата укључују позајмљивање новца да би се и они сами платили.

„Чак и ако зауставимо ратове данас, додаћемо 7,9 билиона долара државном дугу“, рекао је Рид.

Изгледа да студија поткрепљује његову изјаву, наглашавајући да акумулирана камата на позајмљени новац може додати још 8 билиона долара националном дугу САД у наредних неколико деценија.

„До 2056. године, процена је да ће трошкови камате бити око 8 билиона долара, осим ако Сједињене Државе не промене начин плаћања за ратове. Иако није вероватно, Конгрес би могао одлучити да повећа порезе или прода велики број ратних обвезница, а не да настави са плаћањем ратова кроз задуживање“, наводи се у студији.

Што се тиче трошкова одређених ратова, студија наводи да су „две највеће категорије трошкова биле за ратове у Ираку и Авганистану“, те да је потрошња за ове ратове достигла врхунац у 2008. и 2011. години.

Међутим, студија није детаљно изнела трошкове за сваки од ратова, наглашавајући потешкоће с тим. Препреке у изради такве анализе укључивале су и чињеницу да Оделење за ветеране не прати повреде по ратним зонама, него по времену службе.

vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.