РАТ КОЈИ ТРАЈЕ 222 ГОДИНЕ: Америка побила више од девет милиона људи

ИСКРА на Фејсбуку

Амерички војник (Фото: Спутњик/ REUTERS/ Kim Hong-Ji )

Пентагон потроши више новца сваких пет секунди него што просечни Американац заради за годину дана, што је око 56.000 долара. „Одржавање“ само једног америчког војника на неком ратишту кошта равно 60 просечних плата у Америци, које по процени Организација за економску сарадњу и развој износе 4.500 америчких долара.

Можете ли да поверујете да је Америка од 1776. године до данас, за 241 годину колико постоји, у ратовима провела 222 године! Ниједан амерички председник није се квалификовао као председник мира, па се тако може рећи да сe сви амерички председници технички гледано могу сматрати „ратним“. Ако не рачунамо период Велике депресије од 1935 до 1940. године, Америка практично од свог оснивања није провела ниједну деценију без — рата, наводи се на сајту који се бави ратним конфликтима.

Ако рачунамо само период од Другог светског рата наовамо, Америка је водила званично 19 ратова: Корејски, Вијетнамски и ратове у Ираку, Авганистану и Пакистану. Укупан број жртава које су америчке трупе оставиле за собом у тим ратовима прелази бројку од девет милиона људи, наводе истраживања о учешћу САД у војним сукобима. Сви ови ратови вођени су у „име стварања света који ће бити сигуран за демократију.“

Године 2008, према званичним подацима, Пентагон је трошио сваких пет секунди више новца него што просечни Американац заради за годину дана — око 56.000 долара! Америка на своју војску троши више него 15 водећих земаља (војни прорачуни) заједно — преко 786 милијарди долара. Америчка војска у свом власништву има више од 50.000 квадратних километара земљишта, а само на ратне ветеране Америка годишње издваја 60 милијарди долара.

Процена је да је та суперсила потрошила више од 11 милијарди долара на „изгубљене“ војне интервенције, што је 220.000 учитељских плата у Америци. Само један амерички војник на неком ратишту кошта толико да је његово „одржавање“ равно 60 просечних плата у Америци, које по процени Организација за економску сарадњу и развој износе 4. 500 америчких долара. Рат у Авганистану Америку је коштао више него изградња зграде Пентагона, за коју се каже да је Америку коштала више од три милијарде долара.

И после завршетка Хладног рата и распада СССР-а, Америка је наставила да гомила и људство и наоружање, а задржала је и своје особље распоређено по Европи, тако да Министарство обране САД и даље има више од 40 генерала, адмирала и војног особља у Европи, на које годишње троши милионе евра. Само новац који је америчка влада потрошила на компензације жртвама тестирања нуклеарне бомбе износио је око милијарду и по долара, што је новац којим би могло да се плати комплетно образовање најмање 13.000 америчких ђака. Пентагон потроши више на рат него што потроше свих 50 америчких држава заједно на здравство, образовање, социјална давања и сигурност.

Што се тиче Балкана и ратова у Југославији, они се рачунају по америчким стандардима, дакле само конфликти у којима су Американци асистирали, али не и директно учествовали. Ипак, процена је изнета, а највише људи на овим просторима изгинуло је у периоду између 1992–1993. — 3.000 људи, и други период 1997–1998. када је убијено више од 2.000 особа. У оба наврата, подсетимо, ради се о периодима кад је интервенисала америчка војска у оквиру команде НАТО-а.

rs.sputniknews.com

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.