РАЊИВОСТ СЕВЕРНИХ ГРАНИЦА: Руски смртоносни арсенал на Арктику држи запад у страху!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Wикипедиа

Фото: Wикипедиа

Током последње деценије, државе које се граниче на Арктику нашле су се у новом безбедносном проблему. Топљење леда је омогућило да се спроведе подводна експлоатација ресурса али је с друге стране показало сву рањивост северних граница.

Није изненађење да је Русија спремила своју војску за операције на Арктику боље него било која друга земља. Током Хладног рата СССР се припремио за борбу на Арктику како у ваздуху тако и на мору. Многа оружја као и знање остало је још из тог времена. Тиме је омогућено Кремљу да има цео сет смртоносног арсенала на располагању.

Најважније пловило за приступ овом подручју је ледоломац, а Русија има најбољу флоту ледоломаца на свету. Наиме, глобално загревање није уклонило акртички лед. Али га је с друге стране учинило много покретљивијим и мање предвидљивим.

Како се побољшава приступ Арктику, како се повећава интерес за комерцијалну експлоатацију региона, повећано војно и цивилно присуство учинило је ледоломце потребнијим него иначе. И цивилним и војним бродовима потребна је подршка ледоломаца, које као што смо напоменули, Русија има најбоље на свету.

Москва има 4 ледоломца на нуклеарни погон који су способни да учествују у војним експедицијама на Арктику. Такође ту су и ледоломци који нису на нуклеарни погон. Примера ради САД имају само 3 ледоломца.

Ледоломци гарантују сигурност Русији да може да војно приступи Арктику боље него било која друга земља на свету.

Некада је најбољи начин да се избориш са ледом – једноставно да га заобиђеш. Најбољи начин да се то уради је помоћу подморнице, а руске подморнице имају велико искуство у операцијама у региону Акртика.

Примарна ударна песница Русије, барем што се подморница тиче, и даље је Акула. Многи је описују као чудовиште на мору које је способно да носи различит арсенал оружја. Иако је конструисана још осамдесетих година Акула може да игра значајну улогу и као ловац на друге подморнице (како испод леда тако и на отвореном мору) али и као ловац на бродове.

„Акула“ није толико тиха као поједине подморнице које Запад има, али то надокнађује величином и оружјем. Руска Северна флота има 6 подморница класе „Акула“ које најчешће вребају испод леденог појаса.

Из база дуж обале Арктика Руси могу да у ваздух вину чувени миг-31, који је настао од миг-25, а дизајниран је да улови и уништи сваки непријатељки бомбардер који би ушао у ваздушни простор Русије, односно СССР.

Иако се и миг-25 показао као сјајан у борби ваздух-ваздух његов наследник миг-31 има много бољи радарски систем, а маневарске способности су му на значајно вишем нивоу.

Руски миг-31 би можда имао проблема да се носи са последњом генерацијом америчких ловаца, али с обзиром да САД недостају базе у овом подрчју, тешко да би ловаци 5. генерације и ушли у борбу.

Русија тренутно располаже са око 200 авиона типа миг-31.

Тупољев 95 је једна од насјтаријих борбених летелица која је још у употреби. Као и б-52 показао се бољим него што су то конструктори предвидели још давних педесетих година прошлог века.

Ту-95 (као и његова варијација Ту-142) се осећа потпуно као код куће под хладним, суморним небом Арктика, на коме су базе постављене поприлично удаљене једна од друге.

Овај авион може да носи пројектиле како за гађање бродова тако и за копнене мете. Борбени радијус му је око 3.000 миља, а Русија очекује да задржи Ту-95 још неколико деценија као саставни део своје армије.

Натионалинтерест/Курир

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.