РАДАРСКА СТАНИЦА НА БЕСНОЈ КОБИЛИ: Србија враћа ваздушни суверенитет над југом државе

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Војска Србије

Постављањем радарске станице на Бесној кобили Србија ће моћи једним делом да контролише и простор према јужној српској покрајини Косову и Метохији, што до сада није било могуће јер је НАТО тим простором суверено господарио.

Планом издвајања финансијских средстава, од око 16 милиона евра до 2020. године инсталираће се нова радарска станица на Бесној кобили, затим у непосредној близини Аеродрома „Никола Тесла“, и на Врсути, на планини Румији. После више од 30 година Србија ће добити нове радарске станице, од којих ће прва бити инсталирана на Бесној кобили, затим у непосредној близини аеродрома „Никола Тесла“, Врести и на планини Руден. Инвестиција је вредна 16 милиона евра, а цео пројект би требало да буде завршен до 2020. године. Пројекат на Бесној кобили представља део стратегије пословања контроле летења у наредном периоду и обавља се у намери да се трајно превазиђе проблем ваздушног надзора у југозападном пределу Србије.

Шта за Србију представљају нове радарске станици за Спутњик објашњава Андреј Млакар, војни експерт.

Млакар каже да је постављање радара на Бесној кобили врло битно јер тиме Србија први пут од 1999. године моћи да контролише комплетан југ Србије. „Овим чином Србија је фактички делом повратила ваздушни суверенитет над јужним делом своје територије, што по НАТО споразуму, тачније Кумановском споразуму, није било могуће. Сада ће Србија моћи једним делом да контролише и простор према јужној српској покрајини Косову и Метохији, чиме ће се коначно моћи да оствари комплетан увид шта се над тим делом територије дешава. То до сада није било могуће јер је НАТО тим простором суверено господарио. Фантомски летови, прелетања… Постојање Бесне кобиле као радарске станице, али и постојање сатнице на Копаонику је веома битно“, каже Млакар. Он подсећа да је станица на Копаонику уништена током првих дана НАТО агресије 1999. године. Још је горе, каже Млакар, што је 99 успостављена и такозвана ваздушна зона безбедности која се протезала и до 50 километара у дубину територије Србије, тако да је Србија тако изгубила и један део свог суверенитета над ваздушним простором. „Заборавља се такође и да је НАТО једним делом прошле године дозволио да се радари Војске Србије поново врате на Копаоник да би се вероватно под притиском Приштине од те приче одустало. Иначе, та прича је стар једно пет до шест година где се у оквиру приче о релаксацији односа помињало да НАТО дозволи повратак радарских станица на Копаоник“, подсећа он.

Млакар каже да је јако битно и о којој врсти радара се ради и подсећа да је Србија прошле године од Словеније имала најбољу понуду половних радара АН/ТПС 70, које ми имамо у свом наоружању и које смо доста успешно користили а имамо и људе обучене за рад на њима.

„Ја не знам да ли смо ми купили те радаре, или су у питању радари које је много раније набавила ваздушна контрола летења Србије и Црне Горе“, каже Млакар. У сваком случају, каже он, ово је велики помак за Србију иако је радарска станица на Копаонику и даље „рака рана“ и „камен спотицања“ између Србије и НАТО-а. „Ако би се појавио радар и на Копаонику ми ћемо фактички моћи да гледамо до пола Македоније и Албаније да гледамо шта се ради. Али и дан —данас постоје структуре Кфора којима не одговара да тај део видимо. Тајни летови, прелетања и надгледања су радиле екипе са Ф-16 и Ф-15 које су полетали из базе Авијано у Италији. Е сад остаје да се види шта ће даље да се дешава“, каже Млакар. Он подсећање да су до скоро сви наши летови у тај део Србије морали да се најаве седам дана пре полетања као и да се наведе име и презиме сваког члана посаде.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.