ПУТИН: Русија је у заштити својих интереса спремна да иде до краја

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Председник Русије Владимир Путин изјавио је у документарном филму „Председник“ да се тероризам не може користити за решавање политичких или геополитичких задатака.

Телевизијски канал „Русија 1“ приказао је данас филм „Председник“, у чијем је средишту двочасовни интервју с Владимиром Путином, поводом 15. годишњице његовог ступања на дужност шефа државе.

Филм обухвата период од августа 1999. године до данашњих дана и говори о путу који је Русија прошла заједно с председником — о најдраматичнијим моментима руске историје тог периода — рату у Чеченији, погибије посаде подморнице „Курск“, терористичком акту у Дубровки, припајању Крима, као и о будућности Русије.

Путин је терористичке нападе у позоришту у Дубровки 2002. и у школи у Беслану 2004. године назвао најтежим моментима свог шефовања државом.

То су, наравно, ти ужасни терористички напади. То је Беслан, то је центар у Дубровки“, рекао је он.

Филм се бави и односом председника према олигарсима.

„Председник говори о томе како му је, када је тек ступио на дужност, дошла група олигарха и рекла: ’Разумете да ви нисте никакав председник? Ми ћемо управљати земљом‘, а он им каже: ’Хм, видећемо‘“, испричао је Владимир Соловјов, новинар који је интервјуисао Путина.

Поред тога, у филму се разматрају теме економских криза 2008. и 2014, Олимпијских игара у Сочију, формирања опозиције и односа са Западом. Путин је изјавио да се стиче утисак да Запад воли Русију само онда када је она слаба и када јој треба слати хуманитарну помоћ.

Обамина празна претња

Путин је рекао да су руске специјалне службе регистровале директне контакте бораца са Северног Кавказа и представника специјалних служби САД.

Једном приликом су наше специјалне службе регистровале директан контакт бораца са Северног Кавказа и представника специјалних служби Сједињених Држава у Азербејџану. Тамо су им помагали чак и у транспорту“, рекао је Путин.

Путин је навео да је о томе обавестио актуелног председника САД.

И када сам то рекао актуелном америчком председнику, он ми је одговорио: ’Ја ћу им…‘, извињавам се, пренећу како је рекао — ’Ја ћу им испрашити тур‘. А кроз десет дана моји потчињени, руководиоци Федералне службе безбедности, добили су од својих колега из Вашингтона писмо: ’Ми смо подржавали и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама Русије. И сматрамо да имамо право то да радимо и надаље‘“, присетио се председник Руске Федерације.

Путин је такође изјавио да се терористи не могу користити за решавање политичких или геополитичких задатака.

Ни у ком случају, никада и нигде. Не треба чак ни покушавати да се терористи искористе за решавање тренутних политичких или чак геополитичких задатака, јер ако им се да подршка на једном месту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити на оне који су их јуче подржавали“, рекао је Путин.

Руски председник је подсетио и да је упозоравао западне партнере на могуће последице.

Неко је тамо очигледно сматрао (потогово специјалне службе западних земаља) да ако неко ради против њиховог главног геополитичког супарника (што је Русија, како сада схватамо, у њиховој свести била и остала), то је онда увек у њихову корист. Испоставило се да није тако“, додао је Путин.

Запад ипак није журио да „радосно дочека“ Русију

Од распада СССР-а ништа се кардинално није променило, рекао је Путин и додао да су Совјети били у илузији о брисању идеолошких разлика са западним земљама, али да Запад ипак није журио да „радосно дочека“ Русију.

Западне земље после распада Совјетског Савеза требало је да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да се према томе треба односити с поштовањем, трагати за равнотежом, сматра он.

И нама се чинило да ће с нестанком идеолошке заоставштине, која је бивши Совјетски Савез делила од остатка цивилизованог света, ’спасти окови и да ће нас слобода радосно дочекати на улазу и да ће нас браћа срдачно дочекати и предати нам лопту‘. Али ’браћа‘ нису толико журила. Не само да нам нису предали никакву лопту, него су са задовољством узели све остатке оне војне моћи коју је некада имао Совјетски Савез“, рекао је Путин.

Ипак, како је навео председник Русије, ништа се кардинално није променило.

„Ја сам о томе већ говорио. Готово двадесет година радио сам у КГБ, у контраобавештајној служби. И чак се мени чинило да ће се с падом те идеолошке преграде, у виду монопола владајуће комунистичке партије, све из корена променити. Али ништа се није променило, јер и те просте ствари не долазе одједном, а ту су још и геополитички интереси, који уопште нису повезани с идеологијом“, рекао је председник.

„И ту је требало да наши партнери схвате да земља попут Русије не може да нема своје геополитичке интересе. И потребно је да се с поштовањем односимо једни према другима, да трагамо за равнотежом, за решењима која свима одговарају“, додао је Путин.

Русија ће ићи до краја штитећи своје интересе

Русија није могла да одбаци људе који су желели да се врате Руској Федерацији и нису хтели да буду под влашћу екстремних националиста и бандероваца, изјавио је Путин.

Према његовим речима, Русија ће ићи до краја штитећи своје интересе. Путин сматра да је у случају враћања Крима у састав Руске Федерације све било учињено правилно и ни због чега не жали.

Председник Русије је у филму „Председник“ изјавио да је најважније било схватити шта желе људи који живе на Криму.

Ја сам им говорио да су за нас животно важно питање — људи. Ја не знам какве ћете ви интересе штитити, али ми ћемо, штитећи своје, ићи до краја. И то је изузетно важна ствар“, рекао је Путин, објашњавајући да је реч о историјској правди.

Република Крим и град Севастопољ који се налази на Кримском полуострву постали су руски региони након референдума 16. марта 2014. године, када се више од 90 одсто грађана изјаснило за иступање тих региона из састава Украјине и за припајање Русији.

Многи су двехиљадитих били уверени да ће Русија престати да постоји

Путин је испричао како су му шефови и премијери страних држава говорили о томе да су почетком двехиљадитих сматрали да ће Русија престати да постоји у дотадашњем облику, након заоштравања ситуације на Северном Кавказу.

Ништа друго није било могуће учинити осим угушити тероризам. Било је немогуће договорити се. Ја се одлично сећам и, чини ми се да сам већ говорио о томе, будући да сам био директор Федералне службе безбедности у то време, читао сам разне оперативне документе међу којима су и извештаји о хватању међународних терориста, у којима су једни другима писали: ’Сада је јединствена историјска прилика, имамо могућност да отцепимо Кавказ од Русије — сад или никад‘“, испричао је Путин у документарцу.

Према речима председника, руководству Руске Федерације било је јасно да ако не реши тадашњу ситуацију неће бити шансе да се сачува земља.

Управо су у том моменту практично сви у свету схватали шта се дешава, осим, можда, нас самих (јер обичан грађанин није много улазио у детаље). Мени су касније многе моје колеге, председници, премијери, говорили да су већ одлучили да Русија престаје да постоји у свом садашњем облику. Питање је само било када ће се то десити и какве ће бити последице, имајући у виду да је то велика нуклеарна држава“, рекао је Путин.

Владимир Путин је највишу државну позицију први пут заузео 2000. године, као вршилац дужности, након оставке дотадашњег председника Русије Бориса Јељцина. У марту исте године изабран је за председника државе, а четири године касније освојио је нови мандат. Од 2008. до 2012. водио је Владу Руске Федерације, а 2012. поново је победио на председничким изборима.

Западна елита жели да Русија проси

Русија не нарушава никаква правила игре, међународно право и повељу Уједињених нација, рекао је Владимир Путин и додао да се то тиче и проблема у области глобалне безбедности.

Председник Руске Федерације сматра да Запад Русију доживљава као геополитичког супарника и да настоји да заустави њен развој.

Такозвани владајући кругови тих земаља, елите – политичке, економске, воле нас када смо сиромашни, бедни и када стојимо с испруженом руком. Како почнемо да испољавамо неке своје интересе, они осећају некакав елемент геополитичког супарништва“, изјавио је Путин.

Дубоко сам убеђен да не нарушавамо никаква правила игре. Када говорим о правилима игре, имам у виду пре свега међународно право, повељу Уједињених нација и све што је с тим у вези. То се тиче наших односа с Украјином, то се тиче ситуације на Криму, то се тиче нашег позиционирања у другим деловима света у борби против међународног тероризма“, нагласио је Путин.

Имам у виду и наш однос према иступању Сједињених Америчких Држава из споразума о ограничењу противракетне одбране. Када ми почнемо да говоримо о томе да нам прети, рецимо, ширење НАТО-а на Исток, приближавање војне инфраструктуре нашим границама, тада се (на Западу) јавља жеља да нам се супротстави. И то је данас добило форму такозваних санкција“, објаснио је Путин.

Санкције, према његовим речима, представљају покушај да се заустави развој Русије.

А такве покушаје ми гледамо током целе руске историје, почев од царских времена. Тај покушај заустављања Русије, та политика је позната одавно, вековима. Ничег новог ту нема. Али ми не треба о томе превише да мислимо“, додао је Путин.

Односи Русије и Запада погоршали су се у вези са ситуацијом у Украјини. Крајем јула 2014. године Европска унија и САД су са санкција против појединаца и компанија из Русије прешли на мере против целокупне руске економије. Русија је као одговор ограничила увоз прехрамбених производа из земаља које су јој увеле санкције: САД, земаља Европске уније, Канаде, Аустралије и Норвешке. Под забраном је увоз говедине, свињетине, живине, месних прерађевина, рибе, воћа, поврћа и млечних производа.

Путин би могао да живи као обичан човек

Путин је рекао да може да замисли свој живот изван дужности шефа државе.

Право говорећи, то и није неко питање. То је, заправо, нека врста лакмус папира. Ако човек може да се врати у обичан стан и да тамо живи, уместо да бивствује у дворском ентеријеру, сматрам да онда није изгубио везу са спољашњим светом. Потпуно могу да замислим живот изван ове дужности„, рекао је Путин.

Председник се такође присетио времена када је био шеф кабинета министра и признао да му се тај посао веома допадао. „То је конкретан, јасан посао, у сваком случају, усмерен је на конкретна питања. И одмах је јасно да ли си у нечему погрешио“, испричао је Путин.

Према речима Владимира Путина, човек који постане председник државе лишава се „нормалног живота“. „Не можеш да идеш у биоскоп, не можеш тек тако да одеш у позориште, не можеш да се прошеташ по продавницама“, рекао је он.

Ипак, председнички живот, како је рекао није лишен одређеног смисла и задовољства.

То су мали губици у поређењу с оним што судбина и народ дају људима који се нађу на мом месту, а то је могућност да се максимално допринесе, да се учини све што од мене, од нас, од оних који раде на таквим позицијама, зависи, за своју земљу, за свој народ“, сматра руски председник.

Путин је на највишу државну позицију први пут доспео 2000. године, као вршилац дужности, након оставке тадашњег председника Бориса Јељцина. У марту исте године Путин је изабран за председника државе, а четири године касније на редовним изборима поново је заузео ту позицију. Од 2008. до 2012. био је премијер Русије, а у марту 2012. поново је победио на председничким изборима.

vostok.rs, sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.