ПРИТИСАК: Бошњачка удружења из САД покушала да спријече обраћање Цвијановићеве у Вашингтону

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

У Вашингтону је почела конференција коју поводом 20 година Дејтонског мировног споразума организује угледни амерички магазин Форин Полиси на којој учествује предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

Конференцију прати велики притисак бошњачких удружења у Америци која воде кампању против овог догађаја желећи да утичу на организатора да откаже конференцију како Република Српска не би имала прилику да изнесе своје виђење Дејтона, али и будућности БиХ.

Тако је и такозвани „Савјетодавни одбор за БиХ“, који на својој интернет презентацији кажу да се залажу „за унитарну БиХ“, чак оптужио угледни часопис Форин Полиси да је организацију конференције платила Република Српска, а са циљем, како кажу, „организације једностране конференције о Дејтону“. Осим тога, ова организација је већ дужи период лобирала против одржавања конференције, али у томе нису успјели.

У уводном излагању предсједница Владе Српске Жељка Цвијановић је истакла да је Дејтонски мировни споразум произвео обавезујуће међународне уговоре чији циљ није био само окончање трагичног грађанског рата, него и успостављање дуготрајне структуре одрживог политичког система у БиХ.

„Двадесет година након Дејтона, важно је не само обиљежити мир који је Споразум донио Босни и Херцеговини, него и поново се обавезати на досљедну примјену политичког система, који је на мудар начин овим Споразумом успостављен, јер у томе, у ствари, лежи кључ опстанка и будућности БиХ“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала и да је споразум уважио реалности, али и предвидио децентрализовану структуру, која ће гарантовати основне заједничке функције такве сложене уставне архитектуре, као и направити довољно пространу унутрашњу аутономију њених саставних дијелова са јасно разграниченим надлежностима.

„Очито су аутори Споразума сматрали да је овакав аранжман неопходан за одржив мир и функционисање такве децентрализоване структуре, која је, у суштини, осмишљена као унија три народа, као и да су аутори, конципирајући Споразум, уважили чињеницу да је велико међусобно неповјерење три народа, које вуче коријен из њихових историјских искустава, кулминирало трагичним ратом, па су и понудили формулу која гарантује мир, али и функционалност која почива на уставном разграничењу“, додала је премијерка Српске.

Цвијановићева је додала и да без свијести о овим реалностима не би било ни Споразума, нити би било БиХ, а да није било могуће измјерити стварне домете функционалности такве уставне структуре, јер је она стално била или оспоравана и опструисана или под притиском да се мијења.

„Јасно је да се политички систем, успостављен Дејтонским уставом, темељи на претпоставци да дугорочна стабилност БиХ зависи од ентитета са широком аутономијом и има уграђене снажне уставне механизме заштите сва три конститутивна народа, како би се спријечила дискриминација или повреда интереса једног од стране другог. Нажалост, незаконите промјене уставне структуре, које су провели високи представници својим наметнутим одлукама, довеле су управо до оних проблема и девијација које је Споразум настојао да спријечи. Један озбиљан примјер односи се на Суд и Тужилаштво БиХ. Обје институције наметнуо је високи представник супротно Уставу БиХ, који судску власт даје ентитетима. Суд и Тужилаштво БиХ испољавају образац дискриминације српских жртава ратних злочина, с једне стране, и незаконитог проширења надлежности на ентитетске законе, с друге стране“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала и да се у настојању да се одбрани интервенционизам високог представника и релативизује страшна грешка која је тим интервенционизмом почињена, брани, а тиме и задржава нешто што би свака нормална земља пожељела и настојала да отклони или уклони из свог система, а да је цијена одбране ове девијације превисока, а плаћају је грађани.

„Поред ових девијација, неконтролисана акумулација институција на нивоу БиХ и потрошња која се за њих везује, довела је до невјероватног расипништва. Данас се с правом можемо запитати да ли смо се одмакли од брижно постављене дејтонске структуре која је требало да гарантује не само мир, већ и институционалну функционалност засновану на јасном разграничењу надлежности? Одговор је ‘да’. Али ако се запитамо да ли нас је то довело до система који је мање скуп, а више ефикасан, и да ли смо тиме добили већу унутрашњу кохезију, а у крајњем случају, и веће унутрашње разумијевање, онда одговор гласи ‘не'“, додала је премијерка Српске.

Предсједница Владе Српске је рекла да је данас, двадесет година након Дејтона, јасно како мора изгледати нова реформа – треба се вратити основној дејтонској стзруктури, и разумно и одговорно одредити шта је то друго што уз оно основно дејтонско треба евентуално постојати да бисмо се кретали ка ЕУ.

„Данас несумњиво можемо извести неколико закључака: Дејтонски Устав остаје једини оквир који гарантује опстанак БиХ. Децентрализована струкура није сметња ниједном процесу, па тако ни процесу европских интеграција. Да бисмо се заиста и кретали ка ЕУ неопходно је ревитализовати дејтонске принципе, а од прегломазне, вјештачки направљене вандејтонске институционалне структуре одабрати само оно што је заиста потребно за кретање БиХ ка ЕУ“, закључила је предсједница Владе Српске, Жељка Цвијановић.

У току конференције обратиће се предсједник групе Форин Полиси и главни уредник Дејвид Ротхкопф, политички аналитичар Стивен Мејер, директор Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, бивши премијер СР Југославије Милан Панић, бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у БиХ од 1997-1999. године Ричард Каузларич, бивши супервизор за Дистрикт Брчко Сузан Џонсон…

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.