ПРИДЊЕСТРОВЉЕ: Док је руски војник овде и мира ће бити

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Sputnik/ Ирина Љахов

Фото: Sputnik/ Ирина Љахов

Данас се навршава 10 година од референдума за независност Придњестровске Молдавске Републике и њеног каснијег придруживања Русији. Тог 17. септембра 2006. године, 97 одсто Придњестроваца гласало је за независност.

„Пре 10 година Придњестровци су потврдили свој избор изградњом суверене придњестровске државе. Овај избор је направљен у демократским условима и данас је стратешки правац развоја придњестровске државе“, рекао је председник Придњестровља Јевгениј Шевчук поводом јубилеја.

Придњестровље је свој избор донело још на референдуму 1989. године када је затражило формирање Придњестровске молдавске совјетске републике (ПМССР) и на референдуму 1991. године када је изгласало независност републике. То што се десило након 15 година само је била потврда изабраног правца. Краткотрајни рат 1992. године формирао је границу између Молдавије и још увек непризнате државе Придњестровље на реци Дњестар. Међутим, Придњестровље је пре 13 година пристало да се врати у Молдавију под условом стварања асиметричне федерације по тзв. Меморандуму козака.

Међутим, у последњем тренутку, западне силе су извршиле притисал на молдавског председника Владимира Вороњина и он је одбио да потпише већ парафиран споразум. САД и ЕУ није било по вољи, пре свега, што би по уговору на територији Придњестровља остала руска војска. Резултат — Придњестровље је, као и пре, независно, руска војска, као и пре, чува највеће складиште муниције у Европи у Колбасану и налази се у бази у Бендеру.

Придњестровље је постала права држава, сиромашна, али је ипак успела да се одржи четврт века у непријатељском окружењу. Она нема свој аеродром, осим војног у Тираспољу, којем Молдавија и Украјина не дају дозволе за коришћење за међународни саобраћај. Хипотетички, у сваком тренутку званични Кишињев може да ухапси придњестровске званичнике било којег ранга — до председника. Међутим, у Молдавији знају да би то моментално изазвало реакцију Русије, а онда… Ко зна. Придњестровље има објективно јачу војску од Молдавије, али иза његових леђа је Украјина, која Тириспољ сматра „руским окупаторима“ и на граници, у близини Одесе, распоредила је ПВО систем С-300.

Русија пружа републици економску помоћ која се, према оценама експерата, може упоредити са БДП-ом Придњестровља и износи око милијарду долара. За становнике ове младе непризнате републике нема сумње у којем правцу Придњестровље треба да иде. Њихова нада у будућност је везана за Русију, која овде има миротворце још од 1992. године.

„За ПМР су наша браћа, очеви, дали своје главе. Стотине непосредних учесника борбених акција за заштиту Републике данас лежи у гробовима, многи су рањени. Ми их се добро сећамо. Истрајали смо захваљујући Русији, која се налази на челу мировне мисије у име Придњестровља. Желим са великим уверењем да кажем — све док овде на овој земљи стоји руски војник, а он ће овде увек стајати, мира ће у овој земљи бити“, рекао је посланик Врховног савета, копредседник ОКК из Придњестровља Олег Бељаков.

Председник Придњестровља Јевгениј Шевчук је 9. септембра потписао указ о припреми за присаједињење Русији. У оквиру прве тачке указа, који се састоји од 8 тачака, наводи се потреба за усаглашавањем систем Републике са руским законодавством. С тим у вези, у Придњестровљу ће се у наредне две недеље формирати специјална комисија која до 1. новембра треба да представи председнику непризнате републике план акција за унификацију законодавства.

Пола милиона Придњестроваца, од којих је 200.000 држављана Русије, пре десет година је изабрало Русију. Они чекају. „Верујем да тај избор који смо направили нико неће успети да поништи, јер то је наша будућност. То је пут у Русију, то је пут кући“, изјавио је парламентарац Олег Хоржан на данашњој прослави у престоници Придњестровља.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.