ПРЕСЕ: Како је Балкан постао регрутни центар Исламске државе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТС

Фото: РТС

У региону у којем ране рата почетком деведесетих још увек нису зацељене, експлозивна је мешавина економсих, политичких и социјалних фактора и повод је који младе тера у загрљај екстремиста, тврди бечки дневник „Пресе“.

Велики изазов је незапосленост младих, упозорава Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику.

Указује да незапосленост младих на Балкану износи 50 одсто, а у Босни чак 63 процената, што је највише у свету.

„Већина младих у Босни живи код родитеља, нема перспективе приступања ЕУ или побољшања животних услова. Такође приступ тржишту рада још увек је организован од стране странчаког апарата“, нагласио је Џихић додајући да је слично и на Косову.

И са Косова се претежно необразовани, незапослени и мушкарци, који су се огрешили о закон, из разорених породица, прикључују самопроглашеној Исламској држави.

Они беже од породичног насиља, проблема у браку, дугова, наркотика, алкохола и кривичних дела, те су у потрази за партнером, изазовима.

Пресе подсећа да је почетком јуна „Хајат медиа центар“, пропаганда машинерија џихадиста Исламске државе објавио видео, са групом наоружаних који најављују талас терористичких напада у Србији, Косову, Албанији и Македонији уз позив муслиманима на Балкану да следе „позив килафата“, то јест да успоставе исламски систем.

Лист указује да у редовима ИД у Сирији или Ираку највећу групу страних бораца чине, према извештају „Суфан групе“, грађани Босне и Косова.

До октобра било је 330 бораца из Босне, а са Косова 232.

Према „Суфан-у“, са Балкана се 875 особа прикључило Исламској држави.

Босна и Косово су, у поређењу са другим европским земљама, надпросечно заступљени.

На милион становника на Косову дође 125 бораца, а у Босни 85, подвлачи „Косовски центар за безбедносне студије“.

Поређења ради у Белгији, која се бори, такође, са радикализацијом својих грађана, на милион становника дође 41 борац Исламске државе.

Регрутовање на Балкану функционише само делимично преко интернета – онлајн садржај служи асмо као мултипликатор, тврди невладина организација „Атлантик Иницијатива“.

Пресе указује да је у Босни, као и на Косову, Саудијска Арабија дала великодушне донације за изградњу инфраструктуре и хуманитарне организације после рата деведесетих, чиме је себи обезбедила занчајан утицај.

Тиме је саудијски вехабизам годинама добијао на утицају.

Проблем постају све више салафистички проповедачи, који у „подземним“ заједницама шире своје ултраортодоксне ставове.

Та „легла радикализације“, како из назива „Атлантик Иницијатива“, попуњавају рупе социјалног, здравственог и образовног система, које владе економски слабијих земаља нису у стању да затворе, додаје лист.

Дневник указује да ЕУ повећава притисак на Босну, те, како би затворила славине новца терористима, Брисел намерава да успосатви „црне листе“ земаља које олакшавају финансирање терориста.

Према извештајима, како додаје Пресе, Босна је једина европска држава на тој листи, поред већ уобичајених Авганистана, Ирана, Ирака, Јемена, Северне Кореје, Сирије, Гвајане, Лаоса, Уганде и Вануатуа.

Танјуг

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.