ПРЕДСЕДНИК КОМПАНИЈЕ „РОСЊЕФТ“: Предстоји велика борба за енергетске ресурсе у свету

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Потпредседник компаније „Росњефт“ Михаил Леонтјев, у ексклузивном интервјуу за Спутњик говори о стању на светском тржишту нафте, новим и старим играчима, улагањима и плановима за будућност, очекивањима у вези са ценама црног злата у наредном периоду.

Ако се може судити према правилима класичне економије, цена се формира на основу односа понуде и потражње. Потражња за нафтом не расте, а темпо раста светске економије се успорава. Истовремено, на тржишту постоји велика понуда нафте. Све ово помињемо као увод за питање: каква се даља кретања (цена) на тржишту нафте очекују у следећој години?

Према свим подацима Међународне агенције за енергетику, потражња за нафтом — расте. Али, обим понуде расте брже од потражње. Нисам видео прогнозе које говоре да понуда неће расти. Да, говори се да ће потражња расти спорије. Ако полазимо од тога да се цена нафте формира на основу односа понуде и потражње- онда како ћемо гледати? Да нам је понуда порасла за три пута или да потражња опала за три пута? Ово је реторичко питање….

Оно што је важније, то је да цене нафте носе у себи и спекулативне и манипулативне факторе. Наравно, ту су и фундаментални фактори, који утичу на цену у дугорочном плану имају свог удела.

Ако на тржишту не делују неки други моћни регулатори, цене робе попут нафте носиће циклични карактер.

Говорите о улагању у истраживања и нове технологије. Има ли алтернативе класичном добијању нафте? Можда нафта из шкриљаца?

— Када неки говоре да шкриљци који могу да скрате процес вађења и прераде и да повећају обим производње, то је тачно. Али, само делимично тачно.

Као прво, добијање нафте из шкриљаца чини важан, али јако мали део тржишта. Ако се буде јавио озбиљан дефицит нафте, никакви шкриљци то не могу да компензују.

А, као друго, добијање нафте из шкриљаца и уопште улагање новца у овај сегмент не зависи само од текућих операционих трошкова, већ и од много тога другог. Неће бити револуције шкриљаца.

Од фактора који утичу на тренутну конјунктуру, како можемо протумачити укидање санкција Ирану и његов повратак на тржиште нафте?

— Повратак Ирана нема никакве везе са фундаменталним факторима. Као што смо већ поменули, цене нафте се не формирају само у вези са понудом и потражњом, већ у најбољем случају у вези са очекивањима која формирају тржиште нафте. Овде најпре мислим на разне фјучерсе или сличне деривате, стога из перспективе конјунктуре имамо посла са очекивањима.

Званична изјава стручних агенција у вези са колебањима цене нафте изгледа тј. звучи отприлике овако: на основу тога што је Перица ујео Ђокицу, цене су пале. А на основу тога што је Перица пољубио Ђокицу, цене расту. Текуће колебање цена се не одређује реалним постојањем или недостатком одређених количина нафте, већ се у најбољем случају одређује на основу очекивања.

А ако се не ради о очекивањима, онда се ту већ јавља манипулисање, спекулисање.

Тржиште нафте је манипулативно. Тржиштем је дуго заправо управљао картел ОПЕК који је штитио интересе произвођача нафте.

Помињете ОПЕК, Организацију земаља извозница нафте. Да ли се статус овог картела променио у 2015.години и шта се може од ове организације очекивати у 2016. години?

— Јасно је да су у састав овог картела улазиле државе чије су економије највећим делом зависиле управо од нафте, такозване земље нафтне монокултуре. Зато не чуди што државе попут СССР и Норвешке, које се нису бавиле искључиво производњом нафте, нису биле чланице овог картела — оне су имале далеко шири спектар интересовања од пуког контролисања цена нафте.

Али, можемо рећи картел као такав да не постоји, односно — пошто нема регулације, нема картела. И зато је онда чудно понашање Саудијске Арабије, која иступа у име ОПЕК-а, која је у тренутку дисбаланса на тржишту почела — не да смањује производњу, већ да је повећава. Ово говори у прилог томе да картел не постоји. Ако доливате уље на ватру, у тренутку када се распламсава пожар, ви онда нисте ватрогасац…

Па ипак, крајем октобра је Русија престигла Саудијску Арабију по други пут током 2015. године по количини испорука сирове нафте Кини. Да ли то значи да, пошто је вредност рубље пала, Русија може имати користи од повећања обима производње и извоза, без обзира на снижење цена нафте на светском тржишту?

— Све руске компаније се мање или више придржавају производње исте количине нафте или чак повећавају обиме производње. То је политика која је у вези са тренутном конјунктуром. Да постоји регулаторно тело, као на пример некакав ОПЕК или слична организација, која би ограничавала производњу и од које би зависила динамика цена, да, то би онда заиста утицало на тржиште. Тада би имало смисла размотрити могућност смањења обима производње.

У овом тренутку све руске нафтне компаније, због девалвације рубље заиста морају да повећају проток новца. На који начин је могуће повећати проток новца ако никако не можемо утицати на цену? Тако што ће се повећати обим производње тиме што ћете експлоатисати најбоље већ постојеће изворе нафте и реструктурирати инвестиционе планове, односно уложити у нешто што ће се тек касније исплатити.

Ово је потпуно нормална реакција на кризу. Ми се не боримо против, већ покушавамо да пливамо у складу са током.

Kаква су, дакле, Ваша очекивања поводом цене нафте у догледној перспективи?

Став компаније који је формулисао Игор Сечин је да према нашим озбиљним, фундаменталним прорачунима, ако не буде непредвиђених ексцеса (које је иначе немогуће предвидети), онда ће се цена нафте средином 2017. године опоравити до инвестиционог нивоа.

Када се говори да ће цена нафте у дугорочној будућности бити толика да ће се исплатити сви трошкови и улагања великих компанија произвођача, то значи да јефтине нафте која се лако вади нема довољно на тржишту. Чак и у овом периоду када на светском тржишту падају цене нафте, ове јефтине је све мање.

Морају се тражити нова налазишта и развијати технологија. Јер, нафта која ће нам бити доступна у будућности лежи дубоко на тешко приступачним теренима. То је или „нетрадиционална“ нафта или нафта која се црпи из епиконтиненталог појаса.

Ако већ говоримо о епиконтиненталном појасу, какав је став компаније „Росњефт“ поводом нафте са Арктика?

Ми полазимо од тога да главна светска ресурна база будућности јесте Арктик. И не мислимо само ми тако. Видите и сами да са једне стране западне компаније напуштају арктичке пројекте, са друге постоји необично велико политичко интересовање за Арктик. Присутни су и „добри и лоши момци“, а и једни и други се баве стратешким планирањем. Свима је јасно да предстоји борба за ресурсе.

rs.sputniknews.com, Јована Вукотић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.