ПРЕ 15 ГОДИНА ПУТИН ПРВИ ПУТ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА: Што мрскији Западу, то дражи Русима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Иако се у четвртак навршило 15 година од када је Владимир Путин први пут изабран за председника Русије у Кремљу се није пио шампањац. Јубиларац је имао уобичајени радни дан. Али, зато су се руски и страни медији такмичили описујући како се Путин мењао у 15 последњих година. У једном се сви слажу – физички се мало изменио, али је битно променио однос према Западу. После деценију и по владавине бележи рекордну популарност.

Путина је пре 15 година Запад хвалио. О њему су писали као о супермену и мачоу. Временом су на видело избијале „пукотине у односима“. Путинов минхенски говор у фебруару 2007. показао је да он не жели да послушно обавља оно што хоће диригенти у Вашингтону. Иритирало га је што се НАТО приближава руским границама. Крај идиле је био август 2008. године, кад је председник Грузије Михаил Сакашвили кренуо да освоји Јужну Осетију и сударио се прво са руским миротворцима, а затим и са армијом.

Касније, док је био премијер, оштро је критиковао Запад због агресије на Либију и ликвидирање Гадафија. Интензивна демонизација Путина на Западу узела је маха после нереда у Кијеву, јер је Кремљ стао на страну легитимно изабраног председника Виктора Јануковича. А после припајања Крима Русији и рата у Донбасу, Путин је на Западу постао главни непријатељ и добио етикету диктатора.

Ипак, свих минулих 15 година Путин није имао тако велику подршку као сада. Чак 88 одсто грађана Русије подржава Путинову политику, осам процената више него на почетку његовог мандата. Да би се схватила тако моћна подршка, чак и у време економске кризе и пропагандног рата који води Запад, мора се знати да сваки притисак са запада на Русе изазива контраефекат. Због тога Путин на неки начин може да за раст популарности захвали и америчком председнику Обами.

Две су неспорне заслуге Путина. Он је спасао Русију од распада и зауставио је крвопролиће у Чеченији. Победивши Владимира Гусинског, Бориса Березовског и Михаила Ходорковског, Путин је брзо дисциплиновао друге олигархе и натерао их да плаћају реалне порезе, иако је део њих емигрирао у иностранство и даље ратује против Путина.

Друга Путинова заслуга је што је зауставио рат у Чеченији тако што је схватио да само војском и полицијом не може победити Чечене и договорио се да их мирним путем интегрише. Иако се не може рећи да је Кавказ мирни регион, у Чеченији се ипак много ређе пуца, а обновљени су чеченски градови и села. У Грозном је изграђена највећа џамија у Европи.

Упркос разним реформама и обећањима није смањен број чиновника, већ корупција и даље расте иако се хапсе не само ситне рибе. Управо та хронична болест руског друштва већа су опасност од претњи НАТО.

Све то Путину, ипак, не смета све док су продавнице пуне, а пензије и плате стижу на време. Као што велики број Руса зна да је Никита Хрушчов предао административно 1954. године Крим Украјини, тако ће нове генерације учити да га је Путин вратио. Путин је доброг здравља и не прети му опасност да због дугог боравка у Кремљу народ почне да прича вицеве о њему, како је то чинио са Леонидом Брежњевом.

Новости, Бранко Влаховић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.