ПРАВОСЛАВНИ БЕЧ: Хришћанско наслеђе са Космета представљено у Аустрији

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: spc.rs

Фото: spc.rs

Новоосновани клуб „Православни Беч“ отпочео је своју делатност добротворном манифестацијом под називом „Бањско злато“ у „Кући индустрије“ у центру Беча. Добротворно вече је било посвећено очувању хришћанског културног наслеђа на Косову и Метохији.

У Аустрији, у којој живи више од 500.000 православних хришћана, неопходно је да православна култура и православно наслеђе буду на одговарајући начин представљени, како би јавност боље упознала Православље. Ово је нагласио митрополит Арсеније (Цариградска Патријаршија) на добротворној манифестацији „Бањско злато“ у бечкој „Кући индустрије“. Митрополит Арсеније је заједно са бечким надбискупом Кристофом Шенборном за то добротворно вече преузео покровитељство, које је истовремено било прва активност новооснованог клуба „Православни Беч“. Клуба „Православни Беч“ основан је на иницијативу Мирка Колунџића, портпарола Православне епископске конференције у Аустрији.

Православна Црква има дугу традицију у Аустрији, подсетио је митрополит Арсеније. Ипак је Православље многима непознато. Имајући у виду све већи број православних, постављају се следећа питања: Где живе православни? Шта раде? Како делују у друштву? У том смислу све је значајније презентовање јединства Православне Цркве. Кроз Православну епископску конференцију постоји добра сарадња свих православних заједница у земљи. Ми смо једна Црква, Православље је наша заједничка кућа, у којој продубљујемо нашу веру у Христа, подвукао је Митрополит.

У том контексту Митрополит је изразито поздравио оснивање клуба „Православни Беч“. -Тако нешто нам је потребно у Бечу. Свака иницијатива за дијалог је важна. Циљ свих православних хришћана јесте да свуда мирно и поштовано живе. Из тих разлога Митрополит је изразио радост, што је прва манифестација клуба „Правосалвни Беч“ посвећена Косову и Метохији, чије је вековно духовно и културно наслеђе за све православне важно. Ова традиција мора бити поштована. Ми желимо да православни хришћани могу без страха да живе на Косову и Метохији, истакао је Митрополит.

Добротворној манифестацији, коју је клуб „Православни Беч“ организовао заједно са фондацијом „Про Ориенте“, присуствовале су личности из дипломатије, привреде и црквеног живота, као и Преосвећена господа Епископи аустријско-швајцарски Андреј и рашко-призренски Теодосије.

Владика Теодосије је подсетио присутне госте да су српски народ и његове хришћанске светиње на Косову и Метохији били разапети, али да има и васкрсења. У задњих 15 година уништено је преко 150 манстира и цркава на Косову и Метохији, као и хиљаде кућа, па чак и гробаља. Две трећине православних верника морало је да напусти покрајину, нарочито градове где данас готово да више нема Срба. Владика Теодосије је поручио: -Али ми верујемо у Васкрсење. Служење свете Литургије неће престати на Косову – тако сведочимо нашу живу присутност. Постоје и охрабријуће тенденције: у марту 2004. спаљена Богословија Светих Ћирила и Методија у Призрену – у којој је и владика Андреј предавао – опет је отворена и тренутно броји 45 богослова и 10 професора.

Фото: spc.rs

Фото: spc.rs

Добротворно вече имало је за циљ помоћ за обнову српског манастира Бањска, у историјском, културном и верском смилсу један од значајних духовних центара на Косову и Метохији. Владика Теодосије има жељу да се живот у манастиру обнови и ојача и да манастир постане духовни и културни центар у структурно слабом и запостављеном региону. Манастир и историја његових задужбинара, Светог краља Стафана Уроша II Милутина и његове мајке Јелене Анжујске показују како је историја Балкана уско повезана са остатком Европе. Предивни манастири на Косову и Метохији представљају најзначајније сводочанство европске културе, подвукао је портпарол Фондације „Про Ориенте“ Ерих Лајтенбергер, који је пренео поздраве кардинала Кристофа Шенборна. Ангажовање за очување и обнову тих цркава и манстира је европска дужност ако тај континент жели да се држи својих виталних корена културе. Сам манастир и заједнички труд око организације ове добротворне манифестације од стране новооснованог клуба „Православни Беч“ и фондације „ПроОриенте“ оскликавју убеђење да Европа може да живи и да се развија само „ако дише са оба плућна крила, западним и источним“.

Манастир Бањска представља драгуљ Косова и Метохије, недалеко од Косовске Митровице. 2013. године прослављено је 700 година од оснивања манастира. У првом периоду служила је архитектоснки и уметнички богата манастирска црква као маузолеј Светог краља Милутина, који се 1321. упокојио, након више од 40 година на трону српске средњовековне државе, изградивши у том периоду више од 40 манастира и цркава. У турско доба манстир је претворен у утврђење, а сама црква у џамију и као таква била је све до 1914. Главни део цркве делимично је обновљен 1938. године, а додатни археолошки и конзерваторски радови урађени су након Другог светског рата. Задњих година отпочела је обнова манастира и манастирског живота. Материјална и духовна обнова манастира Бањска је за северни део Косова и Метохије од велике важности. За Србе на северу Косова она је знак наде и воље за обнову.

На добротворној манифестацији учествовали су познати српски глумци Војин Ћетковић, Небојша Дугалић и Јасмина Стојиљковић са представом „Бањско злато“, у којем су свој значајан удео имали и чланови КУД „Стеван Мокрањац“ из Беча. Српска мецосопранисткиња Маја Мијатовић, уз пратњу познате пијанисткиње Ведране Ковач, извела је српско-византијске композиције. Посебно одушевљење код публике дожививео је трио из групе „Србски православни појци“, који су дочарали лепоту српског појања и песме.

spc.rs

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.