ПРАСКАВИЦА – ДУША ПАШТРОВИЋА: Монах Јегор, Рус, десет година, ћутећи, градио пут од мора до манастира

ИСКРА на Фејсбуку
Фото:Новости

Фото:Новости

Манастир Прасквица, духовни и културни центар Паштровића, један од најлепших на овим просторима, све је више на мети посетилаца. Туриста који бораве на будванској ривијери, али и другде дуж приморја. Тако је и ових изузетно врелих дана лета.

Манастирски комплекс се налази уз магистрални пут, непосредно у залеђу Милочера и Светог Стефана. Добио је име по извору чија је вода имала укус брескве, односно праскве, како ову воћку зову у овим крајевима. Историјски подаци кажу да је основан 1050. године, дакле четири године пре поделе хришћанства, а први историјски помен о њему је из 1307. године, када га је посетио краљ Милутин, приликом путовања за Котор, потврдивши му том приликом поседе, које му је већ поклонила краљица Јелена Анжујска.

Митрополија црногорско-приморска и Паштровићи су за јубилеј узели 1413. годину, када је господар Зете Балша Трећи, са својом властелом Паштровићима саградио цркву Светог Николе, поклањајући јој део својих поседа. Реч је о репрезентативној грађевини, дугачкој 20 а широкој 11 метара. Има једнобродну основу са полукружном апсидом и троделним звоником на прочељу. Иконостас је радио Никола Аспиоти са Крфа. Друга црква је посвећена Светој Тројици, има живопис из 17. века, а дело је познатог мајстора Радула. Ту су стари и нови конак, као и „кулица“, некадашња школа у којој су се описмењавали малишани из Паштровића.

Манастир је био мета освајача, а најтежи напад на њега извео је Наполеон Бонапарта 1812. године. Његови војници су похарали храм,порушили га, одневши из њега део изузетно вредне архиве. Том приликом су Французи у Будви стрељали калуђере Дионисија Љубишу и Петронија Миковића. Године 1847. цркву су обновили архимандрит Синесије Давидовић и јеромонах Јосиф Митровић.

Прасквица, која је гледано историјски, најистакнутији део „паштровске Свете горе“ коју чини седам манастира, из немањићког периода и шездесетак сеоских цркава, у својим ризницама чува благо непроцењиве вредности. Богата библиотека са више од 5.000 књига је прича за себе, у конаку манастира је камени сто Балше Трећег, или „сто од правде“ за којим је заседао Паштровски суд – Банкада. Ту је јединствена икона Богородице Страсне и икона зографа Радула, путир руског цара Павла Првог, даровна грамата руске царице Катарине. Од друге половине 18. века, наиме, руска царица је стално новчано помагала манастиру, такође и руски цареви Павле и Александар Први.

– Прасквица је била духовни и политички центар Паштровића. Била и зборно место организовања бројних акција за ослобођење од туђинске власти – каже настојатељ манастира Прасквице Димитрије Лакић.

КРСТ ЦАРА ДУШАНА

Посебне реликвије које се овде чувају су раскошни филигрански крст цара Душана, којег је у Прасквицу, да би био сачуван, пренео из Високих Дечана архимандрит Данило Кажанегра, као и рукописно јеванђеље Гаврила Цетињца из 1600. године које је манастиру поклонио владика Данило (Петровић). Уз итало-критске иконе, штампане књиге које су поклон руског двора, ту су и портрети Висариона Љубише,владике црногорско-приморског и други, рад академског сликара Марка К. Греговића.

ЈЕГОРОВ ПУТ

У манастир Прасквица је почетком 19. века стигао Рус Јегор Строганов. Човек који је овде био калуђер живео је заверу ћутања. Он је десет година радио и изградио пут од Прасквице до села Челобрдо, високо над морем. Тајну његовог ћутања открила је његова кћерка која га је дуго тражила и нашла овде. Вида Огњеновић је написала драму „Јегоров пут“ која је извођена на фестивалу Град театар.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.